Sima Lozanić
Sima Lozanić (Beograd, 8. mart 1847 — Beograd, 7. jul 1935) bio je srpski hemičar, univerzitetski profesor, političar, diplomata i akademik. Lozanić je bio predsednik Srpske kraljevske akademije, prvi rektor Beogradskog univerziteta, ministar inostranih dela, ministar privrede i srpski kraljevski poslanik u Londonu. Objavio je preko 200 naučnik radova i stručnih publikacija.[1] Uveo je više predmeta iz hemijskih nauka u visokoškolsku nastavu Srbije.[2]
| Sima Lozanić | |
|---|---|
 Fotografija Sime Lozanića iz 1905. | |
| Lični podaci | |
| Datum rođenja | 8. mart 1847. |
| Mesto rođenja | Beograd, Kneževina Srbija |
| Datum smrti | 7. jul 1935. (88 god.) |
| Mesto smrti | Beograd, Kraljevina Jugoslavija |
| Potpis |  |
Biografija uredi
Školovanje uredi
Rođen je u Beogradu 8. marta (24. februara po julijanskom kalendaru) 1847, kao sin Miloja Lozanića, sreskog načelnika i Ane Veljković. Završio pravne nauke u Beogradu, studirao hemiju kod Visliceniusa u Cirihu i Hofmana u Berlinu. Doktorirao je na univerzitetu u Cirihu 19. marta 1870. Bio je profesor Velike škole od 1872,[3] a zatim Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu do 1924. Kada je osnovan Beogradski univerzitet 1905. bio je među prvih osam redovnih profesora koji su birali ceo ostali nastavni kadar. Sima Lozanić je tada izabran za prvog rektora Beogradskog univerziteta.
Naše nekdašnje verovanje da će se srpstvo ujediniti ne bukvarom, već oružjem, bilo je kobno za po našu narodnu misao. Ja verujem obrnuto - da će prosveta biti glavni činilac u rešenju tog bitnog našeg pitanja i da bi ono bilo već rešeno da smo prosvetu bolje negovali. Verujem, stoga što je prosveta sila koja postiže sve smerove. Da nam je prosveta bila naprednija, sve bi u životu našeg naroda bilo savršenije, pa i uspešnije.[4]
— Lozanić prilikom svečanog otvaranja Univerziteta u Beogradu 1905.
Predavač uredi
Održavao nastavu iz hemije na nivou većine evropskih univerziteta, organizovao dobro opremljenu laboratoriju i biblioteku, dao prve univerzitetske udžbenike iz hemije. Napisao je više udžbenika iz raznih oblasti hemije: neorganske, organske, analitičke hemije, kao i iz hemijske tehnologije. Njegovi udžbenici su bili na evropskom nivou, a u izvesnim oblastima su i prednjačili. Tako na primer, Lozanićev udžbenik iz neorganske hemije je bio prvi evropski univerzitetski udžbenik u kome se pominje Mendeljejevljev periodni sistem elemenata i jedan od prvih koji sadrži poglavlje iz termohemije. Njegovi udžbenici iz organske hemije takođe spadaju u prve knjige u kojima su jedinjenja predstavljena strukturnim formulama a klasifikacija izvršena prema strukturnim grupama. Bavio se naučnim i stručnim radom iz skoro svih oblasti hemije; trajne vrednosti su radovi iz elektrosinteze, u kojima je ispitivao reakcije CO i CO2 sa drugim supstancama pod dejstvom tihog električnog pražnjenja. Objavio je preko 200 naučnih radova iz primenjene i eksperimentalne hemije.
Izvršio je prvu analizu termalne vode Gamzigradske banje 1889. godine.
Poslednje predavanje je održao 13. maja 1924. - posle pedeset godina rada je morao otići u penziju, po novom zakonu o činovnicima.[5]
Akademik uredi
Postao je član Srpskog učenog društva 30. januara 1873. Dopisni član Srpske kraljevske akademije postao je 23. januar 1888, a redovni član od 6. januara 1890. Bio je u dva navrata predsednik Srpske kraljevske akademije 1899-1900 i 1903-1906. Prvi put je postavljen ukazom od 1. septembra 1899, a drugi put 1. februara 1903. Predsednik Srpskog hemijskog društva bio je u periodu 1907-1912.
Lozanić je bio dopisni član Češke akademije nauka i umetnosti, Rumunske akademije nauka i JAZU.[1][6]
Ministar uredi
Bio je ministar privrede (u periodima 12. januar - 21. mart 1894, 15. oktobar 1894—25. jun 1895. i 11. oktobar 1897—30. jun 1899), ministar inostranih dela (u periodima 21. mart - 15. oktobar 1894. i 23. decembar 1902—23. mart 1903), diplomata i učesnik svih tadašnjih ratova. Lozanić je dao pun doprinos unapređenju privrede, industrije, politike, kulture i nauke u Srbiji. Bio je poslanik srpske vlade u Londonu od 1900. Bio je predsednik Srpskog komiteta za pomoć izbeglicama od 1916. i na čelu misije u SAD za pomoć i podršku Srbiji od 1917.
Nasleđe uredi
Proglašen je za prvog počasnog doktora Beogradskog univerziteta.
Odlikovan je Ordenom Sv. Save[7] III i I reda, Takovskim krstom V reda, Ordenom Miloša Velikog III reda, Srebrnom medaljom za hrabrost, Boračkom spomenicom, turskim Osmanlija I reda, grčkim Spasitelj I reda, holandskim Oranž-Nasau I reda i Rumunskom krunom I reda.
Njegov legat se nalazi u Zbirci velikana srpske hemije.[8]
U njegovu čast održana je izložba pod nazivom „Sima Lozanić u Srpskoj nauci i kulturi“ u organizaciji SANU u periodu januar-mart 1993, izložba je bila u Galeriji SANU u knez-Mihailovoj ulici u Beogradu. Njegov život i delo naročito je proučavala hemičarka Snežana Bojović koja je napisala knjigu „Sima Lozanić“, u izdanju izdavačkog preduzeća „Princip“ 1996. na 262 strane.
U Beogradu, na Dedinju, jedna od ulica koje se seku sa ulicom Neznanog junaka nazvana je po Simi Lozaniću.
Srpska akademija nauka i umetnosti je 2023. godinu proglasila godinom Sime Lozanića.[9] U okviru toga održan je naučni skup 10-11. maja 2023. godine u SANU.[10]
Privatni život uredi
Bio je oženjen Stankom Pačić, praunukom Gospodara Tome Vučića-Perišića.
Njegov sin Milivoje S. Lozanić bio je takođe hemičar i nasledio ga je na univerzitetu kao profesor hemijskih predmeta. Njegova ćerka Ana Lozanić (kasnije udata za ministra dr Vojislava Marinkovića) je bila poznata srpska slikarka između dva svetska rata. Njegova ćerka bila je i Jelena Lozanić.
Vidi još uredi
Reference uredi
- ^ a b „Godina akademika Sime Lozanića”. www.sanu.ac.rs. Pristupljeno 2023-10-01.
- ^ „Planeta Br. 96 | VELIKI UMOVI SVETA”. www.planeta.rs. Pristupljeno 2023-12-01.
- ^ „Istorija Hemijskog fakulteta Univerziteta u Beogradu”. 20. 4. 2016. Pristupljeno 20. 4. 2016.
- ^ „Godišnjica rođenja: Sima Lozanić – srpski hemičar i akademik”. Televizija srpske dijaspore (na jeziku: engleski). 2021-02-24. Arhivirano iz originala 22. 05. 2023. g. Pristupljeno 2022-07-12.
- ^ "Politika", 14. maj 1924, str. 4
- ^ „Planeta Br. 96 | VELIKI UMOVI SVETA”. www.planeta.rs. Pristupljeno 2023-12-01.
- ^ Serbia, RTS, Radio televizija Srbije, Radio Television of. „Plemstvo duha – Sima Lozanić”. www.rts.rs. Pristupljeno 2021-06-17.
- ^ „HFBU - Zbirka velikana srpske hemije - Muzej hemije”. chem.bg.ac.rs. Pristupljeno 2022-02-10.
- ^ „Godina akademika Sime Lozanića”. SANU. Pristupljeno 30. 12. 2022.
- ^ „Naučni skup „Doprinos Sime Lozanića nauci, obrazovanju, privredi i društvu””. SANU. Pristupljeno 8. 5. 2023.
Spoljašnje veze uredi
- Biografija na sajtu SANU
- Plemstvo duha – Sima Lozanić (RTS, 13. mart 2015)
- O Simi Lozaniću u SANU - www.politika.rs 10.05.2023
