Simo Šolaja
Simela Simo Šolaja (Pljeva, kod Šipova, 1. mart 1906 — Kupres, 11. avgust 1942), učesnik Narodnooslobodilačke borbe i narodni heroj Jugoslavije.
| simo šolaja | |
|---|---|
 Simo Šolaja | |
| Lični podaci | |
| Datum rođenja | 1. mart 1906. |
| Mesto rođenja | Pljeva, kod Šipova, Austrougarska |
| Datum smrti | 11. avgust 1942. (36 god.) |
| Mesto smrti | Kupres, ND Hrvatska |
| Profesija | šumarski radnik |
| Delovanje | |
| Član KPJ od | 1942. |
| Učešće u ratovima | Narodnooslobodilačka borba |
| U toku NOB | komandant Drugog bataljona Trećeg krajiškog odreda |
| Heroj | |
| Narodni heroj od | avgusta 1942. |
Biografija uredi
Rođen je 1. marta 1906. godine u selu Pljevi, kod Šipova. Potiče iz siromašne seljačke porodice, do početka Drugog svetskog rata radio je kao šumarski radnik i nadničar, u Bosni, Crnoj Gori i Srbiji.
Čim je počeo ustaški teror u okolini Šipova, Simo se sa nekoliko svojih prijatelja i komšija sklonio se u obližnju šumu i tu počeo da skuplja ljude i oružje za predstojeću borbu. Najzad je stigla vest u njegovo selo da su komunisti u Drvaru digli ustanak. Odmah je s nekoliko svojih drugova usred dana napao i razoružao žandare na železničkoj stanici Ravni Do, kod Pljevskih podova.
U susednom selu Janju, komunisti su ranije izvršili pripreme za početak ustanka. Šolaja uspostavlja vezu s njima i zajedno vodio borbe oko Šipova, Jezera i Mrkonjić-Grada, koje oslobađaju u toku avgusta 1941. godine i počinju pripreme za napad na Jajce. U svim ovim akcijama, Šolaja je bio među prvima. Jurišajući na ustaše u Jezeru, 28. avgusta, upao je među njih, ali se bombama i uz pomoć pristiglih drugova spasio.
Posle trodnevne velike ofanzive Nemaca, ustaša i domobrana na slobodnu teritoriju Janja i Pljeve, početkom septembra 1941. godine, Šolaja se pod borbom povukao na Kozila, južno od svog sela, a ustanički front se raspao. Tada je Šolaja sa svojom nekompletnom četom dočekao i razbio četu ustaša, goneći ih prema selu Mujidžićima. Njemu su se tada pridružili rasuti borci, seljaci, žene, pa i deca. Tako je formiran front ustanika i naroda, koji je u naletu proterao neprijatelja iz Pljeve, Janja i iz Šipova. Šolaja je tada zarobio i dva topa. Ova velika pobeda, čiji je inicijator bio Šolaja, dala je nov polet ustanku u ovom i u okolnim krajevima. Šolaja je postao veoma popularan kod boraca i naroda.
Sredinom septembra 1941. godine, Italijani su s jednim bataljonom krenuli od Mrkonjić-Grada za Šipovo. Četnički komandant Uroš Drenović ih je propustio bez borbe. Šolaja ih dočekuje kod sela Sokoca s jednim vodom i, posle višesatne neravnopravne borbe, prisiljava ih da se povuku. Sredinom oktobra 1941. godine, prilikom formiranja Trećeg krajiškog partizanskog odreda, u njegovom sastavu je bataljon „Iskra“, kojim je Šolaja komandovao.
Italijani su posebno poštovali Šolaju posle poraza kod Sokoca i u Rastičevu, kod Kupresa, 3. decembra 1941. godine. Pošto su u septembru sklopili pakt sa vojvodom Urošem Drenovićem, pokušavali su na razne načine da to urade i sa Šolajom. Početkom 1942. godine, poslali su svog saradnika Šolaji, s većom sumom novca da pokuša da ga podmiti. Kada je Šolaja čuo o čemu je reč, izvadio je pištolj i ubio izdajnika, govoreći - „To im je moj odgovor!“.
Pod njegovom komandom, bataljon „Iskra“ je u borbi između 31. decembra 1941. i 1. januara 1942. godine uništio utvrđenja u Majdanu, između Jajca i Mrkonjić-Grada, a 14. februara razbio bataljon domobrana na Vođenom Podu i Previlima, koji je pratio komoru iz Jajca za Mrkonjić-Grad. Najzad je doneta odluka da se 25. februara izvrši napad na Mrkonjić-Grad. Pod pritiskom boraca, i Drenović je obećao da će grad napasti s južne i zapadne strane. U određeno vreme Šolaja je sa svojim borcima prodro u centar grada i tu uništio žandarmerijsku stanicu, spalio italijansku motorizaciju i uništio nekoliko utvrđenja. Međutim, Drenović nije krenuo u napad, pa se Šolaja sa svojim borcima morao, u teškim uslovima, probijati iz grada. Kada je, u maju 1942. usledila četnička akcija, Šolaju su četnici na prevaru uhvatili i poveli u Mrkonjić-Grad Italijanima. Partizani njegovog bataljona bez borbe su ga oslobodili.
Krajem jula i početkom avgusta 1942. godine, razvile su se borbe između ustaša, utvrđenih u Kupresu i proleterskih brigada, ojačanih jedinicama Trećeg krajiškog partizanskog odreda. U noći između 11. i 12. avgusta 1942. godine, Simo je poginuo jurišajući na ustaške bunkere, tokom napada na Kupres. Odlukom Centralnog komiteta KPJ, posmrtno je primljen u članstvo Komunističke partije Jugoslavije.
Ukazom Vrhovnog štaba NOP i DVJ, avgusta 1942. godine, proglašen je za narodnog heroja, među prvim borcima NOV i POJ. U „Biltenu Vrhovnog štaba“ br 17-19 o proglašenju Sime Šolaje za narodnog heroja piše:
| „ | Na predlog Operativnog štaba NOP i DV za Bosansku Krajinu, a po odluci Vrhovnog štaba NOP i DV Jugoslavije dodeljuje se naziv narodnog heroja komandantu bataljona „Pelagić“, drugu Simi Šolaji, koji je poginuo herojskom smrću kod Kupresa, 14. avgusta o. g. Ime druga Šolaje poznato je u čitavoj Bosni, a naročito u Bosanskoj Krajini. Voljen od čitavog naroda, od svojih boraca, pa čak i od zavedenih četnika, drug Šolaja ne samo da je bio primjer junaštva u borbi protiv svih narodnih izdajica i okupatora već i oličenje poštenja i odanosti svome narodu i njegovoj oslobodilačkoj borbi.[1] | ” |
Godine 1955. reditelj Vojislav Nanović je snimio film „Šolaja“, o njegovom životu.
Reference uredi
- ^ Zbornik NOR 1949, str. 173.
Literatura uredi
- Zbornik dokumenata i podataka o narodnooslobodilačkom ratu jugoslovenskih naroda, tom II, knjiga I — Bilten Vrhovnog štaba Narodnooslobodilačke vojske Jugoslavije 1941—1945. Beograd: Vojno-istorijski institut Jugoslovenske armije. 1949.
- Narodni heroji Jugoslavije tom I. Beograd: Narodna knjiga. 1982.
