Sindrom preosetljivosti na lek
Sindrom preosetljivosti na lek (engl. DRESS Syndrome: Drug Reaction (или Rash) with Eosinophilia and Systemic Symptoms ou DiHS pour Drug-induced Hypersensitivity Syndrome; franc. Syndrome d'hypersensibilité médicamenteuse) retka je reakcija na određene lekove. Uključuje prvenstveno otečene limfne čvorove, groznicu[1], i karakteristične abnormalnosti u krvi kao što su abnormalno visok nivo eozinofila, nizak broj trombocita i povećan broj atipičnih belih krvnih zrnaca (limfocita). Međutim, sindrom često uzrukuje zapaljenje unutrašnjih organa koje je potencijalno opasno po život, a smrtnost od ovog sindroma iznosi oko 10%.[2]
| Sindrom preosetljivosti na lek | |
|---|---|
 | |
| Eozinofili u perifernoj krvi | |
| Specijalnosti | Infektivna bolest |
| Simptomi | svrab, osip |
| Komplikacije | hospitalizacija |
| Uzroci | Preosetljivost na neke vrste molekula |
| Sindrom preosetljivosti na lek | |
|---|---|
| Klasifikacija i spoljašnji resursi | |
| Specijalnost | Imunologija, Dermatologija |
| MKB-10 | T88.7 |
| MKB-9-CM | 977.9 |
| MeSH | D063926 |
Opis sindroma uredi
Sindrom preosetljivosti na lek je izazvan izlaganjem određenim lekovima, koji kao reakcija izazivaju osip, groznicu, zapaljenje određenih unutrašnjih organa, limfadenopatiju i hematološke abnormalnosti kao što su eozinofilija, trombocitopenija i limfocitoza sa atipičnim ćelijama. Stopa smrtnosti kod ovog sindroma je 10%. Obično se simptomi DRESS sindroma pojavljuju nekoliko nedelja nakon izlaganja leku. Ne postoji standard za postavljanje dijagnoze; Predložene su najmanje dve liste dijagnostičkih kriterijuma: RegiSCAR kriterijumi i kriterijumi japanske grupe za konsenzusa koji su prikazani u tabeli ispod:
| RegiSCAR Kriterijumi za uključivanje DRESS sindroma: 3 od 4 kriterijuma sa zvezdicama su potrebna za dijagnozu | Japanski konsenzus grupni dijagnostički kriterijumi za DIHS: 7 kriterijuma je potrebno za dijagnozu DIHS ili prvih 5 kriterijuma potrebnih za dijagnozu atipičnog DIHS. |
|---|---|
| Hospitalizacija | svrab, makularni eritem koji sadrži papule, pustule ili vezikule (uglavnom makulopapulozni osip), koji se razvija >3 nedelje nakon početka uzimanja leka |
| Reakcija za koju se sumnja da je povezana sa lekom | Produženi klinički simptomi 2 nedelje nakon prestanka uzimanja leka za koji se sumnja da je izazvao alergiju |
| Akutni osip* | Temperatura > 38 °C |
| Temperatura> 38 °C* | Abnormalnosti jetre (ALT > 100 U/l) ili zahvaćenost drugih organa |
| Limfadenopatija na najmanje dva mesta* | Abnormalnosti leukocita |
| Zahvaćenost najmanje jednog unutrašnjeg organa* | Leukocitoza ( > 11 x 109/l) |
| Abnormalnosti u krvnoj slici (limfopenija ili limfocitoza*, eozinofilija*, trombocitopenija*) | Atipična limfocitoza (>5%) |
| Teški nervni bol | Limfadenopatija |
Lečenje uredi
Nakon postavljene dijagnoze, treba prekinuti davanje leka koji je izazvao alergiju. Lečenje se generalno sastoji od primene kortikosteroida lokaln i oralno ili parenteralno kada su zahvaćeni unutrašnji organi.[3][4][5][6][7][8]
Literatura uredi
- Husain, Zain; Reddy, Bobby Y.; Schwartz, Robert A. (2013). DRESS syndrome: Part I. Clinical perspectives. str. 693.e1—14; quiz 706—708.
- Kardaun, S. H.; Sekula, P.; Valeyrie-Allanore, L.; Liss, Y.; Chu, C. Y.; Creamer, D.; Sidoroff, A.; Naldi, L.; Mockenhaupt, M.; Roujeau, J. C. (2013). Drug reaction with eosinophilia and systemic symptoms (DRESS): an original multisystem adverse drug reaction. Results from the prospective RegiSCAR study. str. 1071—1080.
- Hung, Shuen-Iu; Chung, Wen-Hung; Liou, Lieh-Bang; Chu, Chen-Chung; Lin, Marie; Huang, Hsien-Ping; Lin, Yen-Ling; Lan, Joung-Liang; Yang, Li-Cheng; Hong, Hong-Shang; Chen, Ming-Jing; Lai, Ping-Chin; Wu, Mai-Szu; Chu, Chia-Yu; Wang, Kuo-Hsien; Chen, Chien-Hsiun; Fann, Cathy S. J.; Wu, Jer-Yuarn; Chen, Yuan-Tsong (2005). HLA-B*5801 allele as a genetic marker for severe cutaneous adverse reactions caused by allopurinol. str. 4134—4139. Pristupljeno 25. 2. 2022.
Reference uredi
- ^ Kano, Y.; Hiraharas, K.; Sakuma, K.; Shiohara, T. (avgust 2006). „Several herpesviruses can reactivate in a severe drug-induced multiorgan reaction in the same sequential order as in graft-versus-host disease”. The British Journal of Dermatology. str. 301—306. doi:10.1111/j.1365-2133.2006.07238.x. Pristupljeno 25. 2. 2022.
- ^ Peyrière, H.; Dereure, O.; Breton, H.; Demoly, P.; Cociglio, M.; Blayac, J.-P.; Hillaire-Buys, D. (avgust 2006). „Variability in the clinical pattern of cutaneous side-effects of drugs with systemic symptoms: does a DRESS syndrome really exist?”. The British Journal of Dermatology. str. 422—428. doi:10.1111/j.1365-2133.2006.07284.x.
- ^ Allam, JP; Paus T; Reichel C; et al. „DRESS syndrome associated with carbamazepine and phenytoin”. European Journal of Dermatology. 14 (5): 339—342. PMID 15358574.
- ^ „Tetracycline (doxycycline, minocycline)”.
- ^ Markel, A (oktobar 2005). „Allopurinol-induced DRESS syndrome” (PDF). Israel Medical Association Journal. 7 (10): 656—660. PMID 16259349. Arhivirano iz originala (PDF) 28. 11. 2020. g. Pristupljeno 25. 02. 2022.
- ^ „Ziprasidone (Marketed as Geodon and Generics): Drug Safety Communication - Rare But Potentially Fatal Skin Reactions”. 11. 12. 2014.
- ^ Blumenthal, Kimberly G.; Patil, Sarita U.; Long, Aidan A. (2012-04-01). „The importance of vancomycin in drug rash with eosinophilia and systemic symptoms (DRESS) syndrome”. Allergy and Asthma Proceedings. 33 (2): 165—171. ISSN 1539-6304. PMID 22525393. doi:10.2500/aap.2012.33.3498.
- ^ „Olanzapine: Drug Safety Communication - FDA Warns About Rare But Serious Skin Reactions”. 10. 5. 2016.
 | Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja). |
