Sistem svemirskog lansiranja
Sistem svemirskog lansiranja ili SLS (engl. Space Launch System), je super-teška raketa nosač koja je predviđena od strane Nacionalne vazduhoplovne i svemirske administracije (NASA). Ova raketa će zameniti „penzionisani“ Spejs šatl, i prevoziće astronaute i teret do i van niske Zemljine orbite.
 Umetničko viđenje poletanja SLS Blok 1 rakete sa kapsulom Orion. | |
| Osnovne informacije | |
|---|---|
| Funkcija | raketa-nosač super teške kategorije |
| Zemlja porekla |  SAD
|
| Cena po lansiranju | 500 miliona do 5 milijardi
američkih dolara (procena) — 2012. |
| Stepeni | 2
|
| Dimenzije | |
| Visina | preko 100
|
| Prečnik | 8,4
|
| Nosivost | |
| Kapacitet u NZO | 70–130.000
|
| Istorija lansiranja | |
| Status | u razvoju |
| Lokacije | LK-39B SC Kenedi |
| Prvi let | planiran za 2018. g. |
| Značajna lansiranja | Orion |
| Dodaci — Blok 1 | |
| Broj dodataka | 2 petostepena raketna
motora na čvrsto gorivo |
| Motori | 1 (čvrsto gorivo) |
| Potisak | 16.000
|
| • ukupan potisak | 32.000
|
| Specifični impuls | 269 s
|
| Vreme sagorevanja | 124
|
| Gorivo | čvrsto gorivo |
| Prvi stepen — Jezgro (Blok 1, 1B, 2) | |
| Motori | 4 RS-25D/E
|
| Potisak | 7.440
|
| Specifični impuls | 363 s (nivo mora)
452 s (vakuum) |
| Vreme sagorevanja | |
| Gorivo | Tečni kiseonik/vodonik |
| Drugi stepen — Blok 1 | |
| Motori | 1 RL-10B-2
|
| Potisak | 110,1
|
| Specifični impuls | 462 s
|
| Vreme sagorevanja | 1.125
|
| Gorivo | Tečni kiseonik/vodonik |
| Drugi stepen — Blok 1B, Blok 2 | |
| Motori | 4 RL-10
|
| Potisak | 440
|
| Vreme sagorevanja | >1.000
|
| Gorivo | Tečni kiseonik/vodonik |
Projektovanje i razvoj uredi
NASA je u svom preliminarnom dizajnu objavila da bi Sistem svemirskog lansiranja trebalo da bude „šatl-izvedeno“ vozilo. To znači da će delovi koji su se koristili u proizvodnji Spejs šatla biti korišćeni za proizvodnju ove rakete. To uključuje spoljašnji rezervoar, čvrste raketne bustere i raketne motore tipa RS-25. Sistem svemirskog lansiranja će u početku moći da nosi između 70 i 100 tona u nisku Zemljinu orbitu, a kasnije uz dodatak nivoa za napuštanje Zemljine orbite, raketa će moći poneti i više od 130 tona. Astronauti će se prevoziti unutar „Višenamenskog vozila sa posadom“ (engl. Multi-Purpose Crew Vehicle).[1][2]
Međutim, 14. septembra 2011 NASA objavljuje konačni dizajn ove rakete. Direktor Čarls Bolden je zvanično rekao da će ova raketa odvesti astronaute gde ljudska noga nikad nije kročila, i postaviti kamen temeljac za buduće napore američkog istraživanja svemira. Za početne letove SLS će koristiti jezgro prečnika 8,4 metara sa tri RS-25D/E motora, gornji nivo prečnika 8,4 metara sa J-2X motorom i dva 5-segmentna čvrsta raketna bustera. Kasnije verzije će koristiti pet RS-25D/E motora, a raketni busteri će takoće biti pojačani. Početna verzija će na izgled biti veoma slična raketi Saturn INT-20, dok će krajnja verzija biti slična proslavljenoj raketi, Saturn V.
Troškovi programa i kritike uredi
Tokom zajedničke prezentacije NASA-e i Senata utvrđeno je da će troškovi za razvoj ove rakete iznositi oko 18 milijardi dolara kroz 2017-tu godinu i to: 10 milijardi dolara za SLS,6 milijardi dolara za Višenamensko vozilo sa posadom i 2 milijarde dolara za izgradnju lansirne rampe. Razni kritičari su ocenili kako bi novac za izgradnju ove rakete bilo bolje uložiti u izgradnju orbitalnih skladišta goriva i nadograditi već postojeće rakete Delta IV i Falkon Hevi
Vidi još uredi
Reference uredi
- ^ „Featured Legislation: The NASA Authorization Act of 2010”. United States Senate. 15. 7. 2010. Pristupljeno 26. 5. 2011.
- ^ Clark, Stephen (31. 3. 2011). „NASA to set exploration architecture this summer”. spaceflightnow.com. Pristupljeno 26. 5. 2011.
Spoljašnje veze uredi
- Informacije na sajtu NASA (jezik: engleski)
