Sičjovski rejon
Sičjovski rejon (rus. Сычёвский район) administrativno-teritorijalna je jedinica drugog nivoa i opštinski rejon na severoistoku Smolenske oblasti, u evropskom delu Ruske Federacije.
| Sičjovski rejon Сычёвский район | |
|---|---|
 | |
 | |
| Država |  Rusija |
| Federalni okrug | Centralni |
| Administrativni subjekt |  Smolenska oblast |
| Admin. centar | Sičjovka |
| Status | opštinski rejon |
| Osnivanje | 1929. |
| Površina | 1.791,1 km2 |
| Stanovništvo | 2014. |
| — broj st. | 13.877 |
| — gustina st. | 7,75 st./km2 |
| Vremenska zona | UTC+4 |
| Registarske tablice | 67 |
| Pozivni broj | +7 48130 |
| Zvanični veb-sajt | |
.png)
_(1780).png)
Administrativni centar rejona je grad Sičjovka. Prema procenama nacionalne statističke službe, na području rejona je 2014. živelo 13.877 stanovnika ili u proseku 8,2 st/km².
Geografija uredi
Sičjovski rejon obuhvata teritoriju površine 1.791,1 km² i na 14. je mestu je po površini među rejonima Smolenske oblasti. Graniči se sa svega dva rejona Smolenske oblasti, i to sa Novoduginškim rejonom na jugu i Gagarinskim na istoku, dok su na severu i zapadu rejoni Tverske oblasti.
Najseverniji je to rejon Smolenske oblasti, a najsevernija tačka se nalazi 5 km severno od sela Šašelovo (na koordinatama 56°04′08″ sgš, 33°55′18″ igd). Gotovo cela teritorija nalazi se u nizijskom području poznatom kao Sičjovska nizija, a jedino su na krajnjem zapadu rejona nešto izdignutiji tereni u vidu pobrđa.
Na području ovog rejona, kod sela Dudkino izvire reka Dnjepar, treća po veličini reka u Evropi, dok svi ostali vodotoci pripadaju slivu Kaspijskog jezera u koje se odvodnjavaju preko Volge (Vazuza, Gžat, Osuga, Kasnja, Losmina i Jablonja). Veliki deo teritorije rejona je potopljen nakon gradnje veštačkog Vazuskog jezera, odnosno sporvođenjem plana o gradnji Vazuskog hidrosistema u periodu 1978—1981. godine.
Pod šumama je oko 34% teritorije.
Istorija uredi
Sičjovski rejon uspostavljen je 1929. godine na teritoriji nekadašnjeg Sičjovskog i Beljskog okruga Smolenske gubernije, i manjih delova Rževskog okruga Tverske gubernnije.
Demografija i administrativna podela uredi
Prema podacima popisa stanovništva iz 2010. na teritoriji rejona je živelo ukupno 14.158 stanovnika, a oko 65% populacije je živelo u administrativnom centru.[1] Prema proceni iz 2014. u rejonu je živelo 13.877 stanovnika, ili u proseku 8,2 st/km².[2]
| 1959. | 1979. | 1989. | 2002. | 2010. | 2014. |
|---|---|---|---|---|---|
| --- | --- | 18.847[3] | 15.835[4] | 14.158[1] | 13.877* |
Napomena: prema proceni nacionalne statističke službe.
Na teritoriji rejona postoje ukupno 131 seosko i jedno gradsko naselja, podeljenih na 11 seoskih i jednu urbanu opštinu. Administrativni centar rejona je grad Sičjovka u kojem živi oko 65% ukupne populacije rejona.
Privreda i saobraćaj uredi
Poljoprivreda je najvažniji izvor prihoda, posebno mlečno i mesno govedarstvo, i proizvodnja krompira, žitarica i lana.
Preko teritorije rejona prolaze železnička magistrala Ržev—Vjazma, i Stari Smolenski put R134 (Smolensk—Dorogobuž—Vjazma—Zupcov).
Vidi još uredi
Reference uredi
- ^ a b "Всероссийская перепись населения 2010 года. Том 1". Архивирано на сајту Wayback Machine (15. март 2013)
- ^ Оценка численности постоянного населения Смоленской области на 1 января 2014 года Архивирано на сајту Wayback Machine (7. април 2014)
- ^ „Vsesoюznaя perepisь naseleniя 1989 g. Čislennostь naličnogo naseleniя soюznыh i avtonomnыh respublik, avtonomnыh oblasteй i okrugov, kraёv, oblasteй, raйonov, gorodskih poseleniй i sёl-raйcentrov.”. Vsesoюznaя perepisь naseleniя 1989 goda (na jeziku: ruski). Demoscope Weekly. 1989. Pristupljeno 4. 9. 2012.
- ^ Federalьnaя služba gosudarstvennoй statistiki (21. 5. 2004). „Čislennostь naseleniя Rossii, subъektov Rossiйskoй Federacii v sostave federalьnыh okrugov, raйonov, gorodskih poseleniй, selьskih naselёnnыh punktov – raйonnыh centrov i selьskih naselёnnыh punktov s naseleniem 3 tыsяči i bolee čelovek”. Vserossiйskaя perepisь naseleniя 2002 goda (na jeziku: ruski). Federalni zavod za statistiku. Pristupljeno 4. 9. 2012.
Spoljašnje veze uredi