Sijuksi

Sijuksi ili Su (franc. Sioux; IPA:/ˈsuː/) su severnoamerički Indijanci, pripadaju siuanskoj porodici naroda, a nastanjeni su između reka Misisipi i Misuri. Jedan su od tri naroda (Sijuksi, Asinibojni i Stouni) koji pripadaju sijukškoj supkulturi i govore jednim od 3 dakotska jezika, koja su blisko srodna, ali nisu uzajamno razumljiva.

Sijuksi

Poglavica Sijuksa Bik koji sedi
Ukupna populacija
170.110
Regioni sa značajnom populacijom
SAD (Južna Dakota, Minesota, Nebraska, Montana, Severna Dakota, Ajova, Ilinois, Viskonsin, Vajoming Kanada (Saskačevan, Manitoba)
Jezici
sijukški (dijalekti lakota, zapadni dakota i istočni dakota), engleski
Religija
hrišćanstvo, tradicionalne religije
Srodne etničke grupe
Asinibojni (Nakota ili Nakoda), Stouni (Nakoda) i ostali koji govore siuanske jezike

Najranija poznata pradomovina Sijuksa bilo je područje močvarnih predela pirinčanih jezera, u današnjoj Minesoti, živeli su od sakupljanja samoniklog divljeg vodenog pirinča. Ovo je kraj poznat po tome što ga naseljava narod Čipeva ili Odžibva.

Poreklo imena

Sijuksi su bili konfederacija od sedam plemena gde je svako imalo poseban naziv za sebe, odnosno za konfederaciju. Lakota pleme sebe ili konfederaciju nazivalo je Lakota (=saveznici), a plemena iz grupacija Istočni i Zapadni Dakota, po kojima su dve savezne američke države (Severna Dakota i Južna Dakota) dobile ime, konfederaciju su nazivala Dakota (=saveznici). Zapadni Dakota su dugo pogrešno nazivani Nakota. Ime Nakota ili Nakoda koriste srodni Asinibojni i Stouni, koji dele zajedničko poreklo sa Sijuksima.

Neka plemena Sijuksa su nazivali rezači vratova, tako su ih Vrane nazivali, Komanči, Arapaho Indijanci Natni ili Natnihina.

Podgrupe

Lokacija sijukških plemena pre 1770. (zelena) i njihovi današnji rezervati u SAD (narandžasta)

Sedam plemena koja su činila Sijukšku konfederaciju su Lakota (ili Teton), Jankton, Janktonai, Midivakantan, Vapekut, Siseton i Vapeton. Prema dijalektu kojim govore ovih sedam plemena se može grupisati u tri grupe Lakota, Zapadni Dakota i Istočni Dakota.

• 1) Lakota

• Sičangu (Brule)
• Oglala
• Itazipčo (Sans ark)
• Hunkpapa
• Minikonžu
• Sihasapa
• Oohenunpa (Tu ket`ls)

• Zapadni Dakota (ili Jankton-Janktonai ili Dakota)

• 2) Jankton
• 3) Janktonai

• Istočni Dakota (ili Santi-Siseton ili Dakota)

• Santi

• 4) Midivakantan
• 5) Vapekut

• Siseton

• 6) Siseton
• 7) Vapeton

Istorija

Sijuksi se prvobitno nalaze u području pirinčanih polja u Minesoti, posebno se navode jezera Majl Lejks. Indijanci iz ovih krajeva (Menomini, Čipeva i Sijuksi) želi su ovu biljku i koristili je u prehrani. Borba za prevlast nad poljima pirinča između Čipeva i Sijuksa dovela je do progona Sijuksa iz tih krajeva. Oni reku Misuri prelaze pre 1750. Na području Blek Hils-a nalaze se 1765.

1862. Mala Vrana napravio je pokolj u Minesoti pobivši 700 naseljenika i 100 vojnika. Kasnije su još dva datuma veoma značajna u njihovoj istoriji. To je pobeda Sedećeg Bika koji je 1876. sa svojim Sijuksima i još nekim saveznicima potukao pukovniju generala Kastera i mnogobrojnih dobrovoljaca na reci Litl Bighorn. Ovoj bitki prethodila je i malo spominjana borba na Devils Taueru. Ovde su veoma žestok otpor priredili manje pokretni starci koji nisu mogli pratiti tempo plemena. Sedeći Bik tražio je najpovoljniji položaj za pružanje otpora dobro opremljenoj američkoj vojsci.

Drugi značajan ali tužan događaj zbio se 1890, kada je izvršen veliki pokolj nad plemenom Minikova, u kojem su najviše stradali žene i deca. Ovaj događaj baca veliku ljagu na američku istoriju, poznat je kao Pokolj kod Vund`d Ni.

Sijuksi danas žive po rezervatima u Sjedinjenim Državama i Kanadi.

Običaji

Sijuksi su tipično pleme prerijskih Indijanaca, lovaca na bizone. Njihovo najkarakterističnije boravište je kožni šator tipi. On se lako sklapa i rasklapa i prenese na drugo mesto i ponovno postavi. Bizon, glavna lovina, koristi se za hranu, izradu boravišta, odeće, pokrivača, tetiva za lukove, i drugih sitnih stvari. Od bizona se nije ništa bacalo. Uništenje ovih životinja dovodi do gladi među stanovnicima prerija kao što su Indijanci Crna stopala, Arapaho, Čejeni, Kajova i drugi. Konačna posledica bila je mržnja prema belcima i rat.

Izgubivši izvor hrane Indijanci postaju zavisni od pomoći koju im daje vlada. Oni moraju prepuštati svoju zemlju državi ili je prodavati u bescenje.

Konj je još jedan simbol kulture i Sijuksa i drugih prerijskih skupina. Konj je simbol bogatstva, za njega se kupuju žene; čovek bez konja je niko i ništa, on nema nikakvog ugleda.

Šamani su igrali značajnu ulogu među Sijuksima. Postojali su i šamani-berdaši, bili su rašireni među mnogim plemenima, kao kod Indijanaca Navaho (koji su ih nazivali „Nadle"), Ilinois-Indijanci takođe ih poznaju, i drugi. Sijuksi su ih zvali „vinktes“. Šaman-berdaš bio je veoma uticajan, on je nosio žensku odeću, a u borbi nije smeo nositi 'muško' oružje. Berdaše su veoma poštovali, ali su se istovremeno pravile i šale na njihov račun. Oni su svakako bili homoseksualci, a među njima bilo je i brakova. Reč berdaš vuče poreklo od persijskog „bardaj“, u značenju pasivnog homoseksualnog partnera.

Literatura

• Johnson, Michael (2000). The Tribes of the Sioux Nation. Osprey Publishing Oxford. ISBN 1-85532-878-X. 
• Ullrich, Jan (2008). New Lakota Dictionary (Incorporating the Dakota Dialects of Yankton-Yanktonai and Santee-Sisseton). Lakota Language Consortium. str. 1–2. ISBN 0-9761082-9-1. 

Spoljašnje veze

• Native American Heritage Association (jezik: engleski)
• A compressed History of the Sioux (jezik: engleski)