Википедија

Skepticizam

Skepticizam je generalno upitni stav ili sumnja prema jednoj ili više stavki pretpostavljenog znanja ili verovanja ili dogme.[1][2] Često se usmerava na domene, kao što su nadnaravno, moralnost (moralni skepticizam), teizam (skepticizam prema postojanju Boga) ili znanje (skepticizam prema mogućnosti saznanja ili izvesnosti).[3] Formalno se skepticizam kao tema javlja u kontekstu filozofije, posebno epistemologije, iako se može primeniti na bilo koju temu kao što su politika, religija i pseudonauka.

Skepticizam je odgovoran za mnoge važne događaje u nauci i filozofiji. Takođe je inspirisao nekoliko savremenih društvenih pokreta. Religijski skepticizam se zalaže za sumnju u vezi sa osnovnim religijskim principima, kao što su besmrtnost, proviđenje i otkrovenje.[4] Naučni skepticizam se zalaže za testiranje verovanja na pouzdanost, podvrgavajući ih sistematskom istraživanju korišćenjem naučnog metoda, kako bi se otkrili empirijski dokazi za njih.

Definicija i semantičko polje uredi

Skepticizam (od grčkog 'σκέπτομαι' skeptomai, tražiti, razmišljati ili tragati) odnosi se na sumljičav stav prema tvrdnjama o znanju.[5][6][7] Dakle, ako je osoba skeptična prema tvrdnjama svoje vlade o ratu koji je u toku, onda osoba sumnja da su te tvrdnje tačne. Ili biti skeptičan da će nečiji omiljeni hokejaški tim osvojiti prvenstvo znači da osoba nije sigurna u snagu svog učinka.[6] Skepticizam o tvrdnji implicira da se ne veruje da je data tvrdnja istinita. Ali iz toga ne sledi automatski da treba verovati i da je tvrdnja lažna. Umesto toga, skeptici obično preporučuju neutralan stav: uverenja o ovoj stvari treba suspendovati. S tim u vezi, skepticizam o tvrdnji se može definisati kao teza da je „jedini opravdan stav u odnosu na [ovu tvrdnju] suspenzija presude“.[8] Često je motivisan utiskom da se u to osoba ne može biti sigurna. Ovo je posebno relevantno kada postoje značajna neslaganja stručnjaka.[9] Skepticizam je obično ograničen na tvrdnju ili polje istraživanja. Dakle, verski i moralni skeptici imaju sumnjiv stav o verskim i moralnim doktrinama. Ali neki oblici filozofskog skepticizma su širi po tome što odbacuju svaki oblik znanja.[9]

Neke definicije, često inspirisane antičkom filozofijom, vide skepticizam ne samo kao stav, već i kao način života. Ovo se zasniva na ideji da je održavanje skeptičnog stava sumnje prema većini životnih briga nekako superiornije u poređenju sa životom u dogmatskoj sigurnosti, na primer, zato što takva skeptična osoba ima više sreće i unutrašnjeg mira ili zato što je moralno bolja.[6][10][11] U savremenoj filozofiji, s druge strane, skepticizam se često ne shvata ni kao stav ni kao način života, već kao teza: teza da znanje ne postoji.[6]

Skepticizam je vezan za različite pojmove. Ponekad se poistovećuje sa agnosticizmom i relativizmom.[12][13][14] Međutim, postoje male razlike u značenju. Agnosticizam se često uže shvata kao skepticizam prema religioznim pitanjima, posebno o hrišćanskoj doktrini.[12] Relativizam ne poriče postojanje znanja ili istine, ali smatra da su oni relativni u odnosu na osobu i da se razlikuju od osobe do osobe, na primer, zato što slede različite kognitivne norme.[15] Suprotnost skepticizmu je dogmatizam, koji podrazumeva stav izvesnosti u vidu neupitnog verovanja.[16] Sličan kontrast se često povlači u odnosu na slepu veru i lakovernost.[17]

Filozofija uredi

Skepticizam je filozofska orijentacija u okviru helenističko-rimske filozofije. Njeno pojavljivanje vezano je uz filozofa Pirona i njegove bliže, ili kasnije, sledbenike kao što su Timon, Enesidem, Agripa, Sekst Empirik i drugi. Ovoj je misaonoj orijentaciji vrlo bliska filozofija tzv. Srednje akademije (osnivač Arkesilaj) i Novije akademije (osnivač Karnead).

Stanovište ove filozofske škole počiva na tematski vođenoj svesti koja se negativno izražava o mogućnosti da se istina dokuči čulnim ili misaonim načinom. To stanovište ne treba mešati sa skeptičkim postavkama koje se u filozofiji pojavljuju i znatno pre. Skeptički stav u filozofiji je veoma star. Sami su pironosvki skeptičari tvrdili da je i Homer skeptičar, jer „o istim stvarima govori na suprotan način“. Skeptičku stranu mišljenja otkrivaju oni i kod Ksenofana, Parmenida, Heraklita, Platona, akademičara i sofista. Protagora je tvrdio da se o svakoj stvari mogu izreći dva suprotna mišljenja. Uopšte, svaka filozofija koja sledi ideju dijalektike, sadrži u sebi skeptički momenat kako negativnu stranu dijalektičkog mišljenja.

Helenističko-rimski skepticizam, po svom osnivaču Pironu poznat kao pironizam, potiče na kritičkom držanju filozofske svesti, koje je usmereno protiv helenističkog filozofskog dogmatizma stoičke i epikurejske filozofije. Ona racionalno argumentuje protiv objektivnosti čulnih i razumskih znanja, svodeći ih na nešto prosto subjektivno, na priviđanje. Nastoji on da sve što je određeno i konačno pokaže kao nesigurno i kolebljivo. Time poništava sve što važi kao istinito i bivstvujuće. Stvari su promenljive. Stalno pokazuju vlastita protivrečja, tako da njihovopostojanje nije nešto istinito. Skeptička svest sebi samoj poplaže računa o ništavnosti ono pto se utvđuje kao istinito. Ta svest je kultivisana filozofska svest koja negativnim dijalektičkim kretanjem uviđa neistinitost onoga čulnoga i zamišljenoga. Ne može se ona uobličiti u filozofski sistem, niti to želi.

Skepticizam se obično određuje kao filozofsko učenje o sumnji. Ipak, skepticizam nije stanovište sumnje. Pojam sumnje upućuje na neizvesnost, neodređenost i neodlučnost. Filozofija skepticizma nije filozofija sumnje. Naprotiv, ona se gradi na sigurnosti stava o tome da čulna i misaona spoznajane vode nužno istini. U svojoj sumnji, ova je filzofija sigurna u neistinitost ljudske spoznaje. Skeptičari ipak znaju da bi njihovo progrlašavanje vlastite sigurnosti za istinu protivurečilo celom njihovom stavu. Stoga je to sigurnost shvaćena kao subjektivna, te može doneti spokojstvo i nepomućenost duše. Skepticizam je traženje, istraživanje (grč. skepeein - tražiti, istraživati, skeptikos — ili zeletikos — onaj koji traži, istražuje, razmatra).

 
Piron u Istorija filozofije

Smisao skepticizma sadržan je u stavu uzdržavanja od suđenja. Uzdržavanjem treba da se ukloni sve što se smatra istinitim, sve što bivstvuje i što se uzima kao određeno (afirmativno). Rezultati čulne i misaone spoznaje problematični su. Uzdržavanje dovodi do nepokolebljivosti, nepomućenosti duše (ataraksija). Svrha uklanjanja svega što se smatra istinitim nije u tome da sve bude pokolebano, da bi čovek izgubio oslonac. Naprotiv, skeptičari smatraju da se oslonac gubi vezivanjem čoveka za ono što smatra istinom. To istinito uvek se pokazuje kao privid. Zato čovek mora gubiti svaki oslonac u čulnom i misaonom svetu. Oba su sama po sebi kolebljiva i promenljiva. Pironovski skepsis to istinito smatra onim što nema vrednosti. Čovek se mora od njega odvezati da bi u vlastitoj samosvesti održao duševnu ravnotežu i spokojstvo. Promenljivost i nemirnost predmeta donosi nemir duše. Skepsis treba da oslobodi svest od toga nemira, da bi se u ataraksiji našla ravnodušna smirenost duše. Životinje poseduju takvu ravnodušnost. Čovek treba da je postigne umnim naporom, tj. skeptičkim stavom prema svakom predubeđenju, konačnoj spoznaji, razumskim tvrdnjama.

Vidi još uredi

Reference uredi

  1. ^ Popkin, R. H. The History of Skepticism from Erasmus to Descartes (rev. ed. 1968); C. L. Stough, Greek Skepticism (1969); M. Burnyeat, ed., The Skeptical Tradition (1983); B. Stroud, The Significance of Philosophical Skepticism (1984). Encyclopedia2.thefreedictionary.com. 
  2. ^ "Philosophical views are typically classed as skeptical when they involve advancing some degree of doubt regarding claims that are elsewhere taken for granted." utm.edu Arhivirano na sajtu Wayback Machine (13. januar 2009)
  3. ^ Greco, John (2008). The Oxford Handbook of Skepticism (na jeziku: engleski). Oxford University Press, US. ISBN 9780195183214. 
  4. ^ „Definition of SKEPTICISM”. www.merriam-webster.com. Pristupljeno 2016-02-05. 
  5. ^ Popkin, Richard H. „skepticism”. www.britannica.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 23. 8. 2022. 
  6. ^ a b v g Greco, John (2. 9. 2009). „Introduction”. The Oxford Handbook of Skepticism (na jeziku: engleski) (1 izd.). Oxford University Press. str. 3—7. ISBN 978-0-19-518321-4. 
  7. ^ „Skepticism”. www.ahdictionary.com. HarperCollins. Pristupljeno 31. 8. 2022. 
  8. ^ Comesaña, Juan; Klein, Peter (2019). „Skepticism”. The Stanford Encyclopedia of Philosophy. Metaphysics Research Lab, Stanford University. Pristupljeno 24. 8. 2022. 
  9. ^ a b Blackburn, Simon (1. 1. 2008). „scepticism”. The Oxford Dictionary of Philosophy (na jeziku: engleski). Oxford University Press. ISBN 978-0-19-954143-0. 
  10. ^ Vogt, Katja (2021). „Ancient Skepticism”. The Stanford Encyclopedia of Philosophy. Metaphysics Research Lab, Stanford University. Pristupljeno 30. 8. 2022. 
  11. ^ Reed, Baron (11. 12. 2018). Skepticism as a Way of Life (na jeziku: engleski). Brill. ISBN 978-90-04-39353-0. 
  12. ^ a b Newton Flew, Antony Garrard. „agnosticism”. www.britannica.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 26. 8. 2022. 
  13. ^ Sankey, Howard (1. 3. 2012). „Scepticism, relativism and the argument from the criterion”. Studies in History and Philosophy of Science Part A (na jeziku: engleski). 43 (1): 182—190. Bibcode:2012SHPSA..43..182S. ISSN 0039-3681. doi:10.1016/j.shpsa.2011.12.026. 
  14. ^ Sandkühler, Hans Jörg, ur. (2010). „Skepsis/Skeptizismus”. Enzyklopädie Philosophie. Meiner. 
  15. ^ Baghramian, Maria; Carter, J. Adam (2022). „Relativism: 4.4 Epistemic relativism”. The Stanford Encyclopedia of Philosophy. Metaphysics Research Lab, Stanford University. Pristupljeno 26. 8. 2022. 
  16. ^ John, Laursen. „Skepticism”. New Dictionary of the History of Ideas. 
  17. ^ Raynaud, Maurice (1. 5. 1981). „Skepticism in Medicine: Past and Present”. The Linacre Quarterly. 48 (2). ISSN 0024-3639. 

Literatura uredi

Spoljašnje veze uredi

 
Skepticizam na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Скептицизам&oldid=27554467”