Википедија

Slavica Klajn

Slavica Klajn (nem. Klein; Vratarnica, 8. novembar 1968), rođena Golubović, srpska je pesnikinja, prozni pisac i humanitarac iz Lasea kod Beča. Njeni stihovi uvršćeni su u preko sto zbornika u Srbiji, regionu bivše SFRJ i svetu – na srpskom, bugarskom, ruskom, nemačkom, engleskom, hrvatskom, makedonskom i slovenačkom jeziku. Osnivač je i predsednik Kulturnog društva „Zlatna reč” i jedina je žena sa zvanjem Srpski vitez.[1][2]

Slavica Klajn
Lični podaci
Puno imeSlavica Klajn
Datum rođenja(1968-11-08)8. novembar 1968. (55 god.)
Mesto rođenjaVratarnica, SFRJ
Zanimanjeknjiževnik
Književni rad
Najvažnija delaŽivi ako smeš – poezija
Smeš li živeti? – poezija
Nagrade„Srpski vitez”
„Zlatno pero”
„Zlatna značka”

Biografija

uredi

Rođena je u Vratarnici kod Zaječara, a živela je, školovala se i radila u Boru, Knjaževcu i Beogradu. U Austriji boravi već duže vreme, bavi se spisateljstvom i društveno-kulturnim aktivizmom. Njen stvaralački opus obuhvata ljubavne, rodoljubive i radove za decu. Pored pesama, piše i kratke priče, a priprema i roman. Učesnik je literarnih festivala u Srbiji, regionu i Evropi, te su joj dela publikovana širom kontinenta. Prvu knjigu poezije „Živi ako smeš” objavila je 2016. godine,[3] a u štampi je i nova zbirka „Smeš li živeti?”.[4]

O njenom poetskom radu akademik Matija Bećković je u recenziji knjige „Živi ako smeš” između ostalog zapisao: „U vreme kad sa svih ekrana svaki dan proglašavaju kraj poezije i tvrde kako su pesnici otpevali svoje i dokazuju kako su knjigu zamenili drugi mediji; kad je u školskim programima ukinuto i lepo pisanje i lepo čitanje; kad je rukopis gotovo nestao; kad se čini da će i pesnici morati sići u katakombe kao prvi hrišćani, pesnici kao brodolomnici izranjaju iz mora glasovima srpske moderne u stihovima Slavice Klajn. Sve to zajedno se može razumeti samo kao nova pobeda poezije u nepesničko vreme s kojom je umrežena i potresna, iskreno doživljena lirika kroz ispovest Slavice Klajn”.[5][6]

Stvaralaštvo Slavice Klajn primećeno je i od strane dr Vjere Rašković Zec, akademika dr Kaplana Burovića i akademika prof. dr Volfganga Rorbaha. Godine 2016. Mirjana Radenković, generalni sekretar Kulturno-istorijskog centra „Srpska kruna” iz Kragujevca, koji deluje pod okriljem dinastije Karađorđević i Krunskog saveta, uručila joj je Zlatni orden prvog reda „za stvaralački doprinos i trajne vrednosti umetničkog i kulturnog izražaja u oblasti poezije”, kao i priznanje Hristodarje „u znak doprinosa za trajne vrednosti stvaralaštva, umetnosti i kulture srpskog naroda u oblasti poezije”. Tom prilikom, Slavica Klajn je dobila zvanje Srpski vitez „u spomen palim ratnicima, za čast, dostojanstvo, viteštvo, slavu i večnost imena srpskog”.[1]

Kulturno društvo „Zlatna reč – Srpska kruna”, kojeg je predsednik i čije je sedište u Laseu, ima značajnu ulogu u radu srpskih stvaralaca u Austriji,[2] ali sarađuje i sa talentovanim pojedincima iz Srbije.[7]

Urednik je zbornika „Miloš Crnjanski“,[8] „Laza Kostić“,[9] „Svetosavska zvona – poezija šapuće o nama“[10] i „Kroz Vukovo slovo – ćirilica, običaji i mi“.[11]

Bila je organizator izložbi „Srpska revolucija i stvaranje moderne države Srbije (1804–1878)” u Beču[12] i „Hleb, slavski kolač – simbol života” u Slovenskim Konjicama.[13] Takođe, jedan je od organizatora pesničkih večeri na temu „Stop nasilju nad ženama” u Austriji.[14]

Osnivač je Festivala srpsko-austrijske kulture (SÖFKU), direktor austrijskog ogranka Kulturno-istorijskog centra „Srpska kruna“ i član Udruženja književnika Srbije i Matice srpske.[4][9][15] Čest je saradnik Austrijsko-srpskog kulturnog društva "Vilhemina Mina Karadžić", posebno kada je reč o kulturnim aktivnostima.

Sredstvima prikupljenim od prodaje knjiga srpskih pisaca iz rasejanja, na promocijama koje organizuje, pomaže rad manastira Svete Petke u Izvoru kod Paraćina i porodice kojima je to potrebno.[16]

Nagrade i priznanja

uredi
  • Priznanje „Svetotrifunsko uzdarje” (2011, 2013, 2015)
  • Treća nagrada Kulturnog centra „Mesopotamija” (2013)
  • Druga nagrada Kulturnog centra „Mesopotamija” (2014)
  • Priznanje „Sveslovenska nit” (2014)
  • Priznanje za građanske zasluge (2014)
  • Priznanje „Davidova harfa” Kulturno-istorijskog centra „Srpska kruna” (2015)
  • Priznanje „Sveti ratnici” Kulturno-istorijskog centra „Srpska kruna” (2015)
  • Priznanje „Srpski vitez” Kulturno-istorijskog centra „Srpska kruna” (2016)
  • Priznanje „Hristodarje” Kulturno-istorijskog centra „Srpska kruna” (2016)
  • Priznanje „Majstorsko pismo” Kulturno-istorijskog centra „Srpska kruna” (2016)
  • Srebrna plaketa za pesmu godine „Zlatno pero” (2016)
  • Priznanje „Zlatna značka” Kulturno-prosvetne zajednice Srbije (2019)

Odabrana dela

uredi
  • Klajn, S. (2015). „Ljubav u pesmi zapisana”. Ur.: Branković, I. „Anti” – zbornik radova IX međunarodne umetničke kolonije „Panonski biseri”. Novi Sad: Savez književnika u otadžbini i rasejanju. str. 89. ISBN 978-86-7970-122-0. 
  • Klajn, S. (2015). „Maštala sam o toplom domu”. Ur.: Mišel Boltres, M. „Majko, ja ti pesmom večni spomen dižem” – međunarodni zbornik pesama. Smederevo/Niš: Umetnički klub „Raskovnik” / Galaksija. str. 49. ISBN 978-86-6233-065-9. 
  • Klajn, S. (2015). „Tražim, molim”. Ur.: Simić Kalpački, T. „Majka” – zbornik odabranih radova sa Književnog konkursa o temi „Majka” iz 2015. godine. Kruševac/Jasika: Društvo srpsko-ruskog prijateljstva „Pravoslavlje” / Književni klub „Bogoljub”. str. 62—63. ISBN 978-86-89153-03-3. 
  • Klajn, S. (2016). „Kad prođe mamurluk”. Ur.: Aleksić Stanojlović, S. „Ima neka tajna veza” – zbornik radova X međunarodne umetničke kolonije „Panonski biseri” – inspirisano stvaralaštvom Duška Trifunovića. Novi Sad: Savez književnika u otadžbini i rasejanju. str. 170. ISBN 978-86-7970-126-8. 
  • Klajn, S. (2016). „Posmatram inje u tvojoj kosi”. Ur.: Tijanić, Z. „Snovi injem posuti” – antologija pesnika – savremeni pesnici 21. veka u čast Jesenjinu. Beograd: Z. Tijanić. str. 90. ISBN 978-86-918123-4-8. 
  • Klajn, S. (2017). „Živi ako smeš” – poezija. Beograd: Udruženje pisaca „Poeta”. ISBN 978-86-6319-129-7. 
  • Klajn, S. (2018). „Zmaj Jovinoj”. „Zmajjovanje” – zbornik radova XII međunarodne umetničke kolonije „Panonski biseri”. Novi Sad: Savez književnika u otadžbini i rasejanju. str. 215. ISBN 978-86-7970-141-1. 
  • Klajn, S. (2019). „Čuvar svetih tajni”. Ur.: Vlainić Dragin, D. „Ostajte ovde” – zbornik radova XIII međunarodne umetničke kolonije „Panonski biseri”. Novi Sad: Savez književnika u otadžbini i rasejanju. str. 171. ISBN 978-86-7970-157-2. 
  • Klajn, S. (2019). „Pretkazanje”. Ur.: Malović, L. „Sava mala” – poetski oktobar u Beogradu. Beograd: Udruženje romskih književnika / Beogradski centar za kulturu i književnost. str. 116. ISBN 978-86-6044-048-0. 
  • Klajn, S. (2020). „Savino sveto pravilo”. Ur.: Zavarko, D.; Gak, D.; Ivetić, M. „Svetosavski epistolar” – zbornik radova XIV međunarodne umetničke kolonije „Panonski biseri”. Novi Sad: Savez književnika u otadžbini i rasejanju. str. 108. ISBN 978-86-7970-170-1. 
  • Klajn, S. „Smeš li živeti?” – poezija.  – u štampi.

Vidi još

uredi

Reference

uredi
  1. ^ a b „Slavica Klajn: žena vitez”, RTS, 26. septembar 2016. Posećeno 10. decembra 2022.
  2. ^ a b „Priznanje Zlatne reči književniku Radovanu Miliću” Arhivirano na sajtu Wayback Machine (13. decembar 2022), Naši u svetu, 20. decembar 2018. Posećeno 10. decembra 2022.
  3. ^ „Promovisana nova knjiga Slavice Klajn”, Zavičaj – narodne novine, februar 2017. Posećeno 11. decembra 2022.
  4. ^ a b Biografija Slavice Klajn, Petruška nastamba, 2022. Posećeno 11. decembra 2022.
  5. ^ „Slavica Klajn: Živi ako smeš”, Tragovi, 20. januar 2017. Posećeno 11. decembra 2022.
  6. ^ „Bibliografija radova akademika Matije Bećkovića – u čast osamdeset godina života”, Digitalni arhiv izdanja SANU, 2019. Posećeno 11. decembra 2022.
  7. ^ „Prva zbirka pesama i priča trinaestogodišnjeg Dimitrija Dmitrovića Beskrajno polje stihovima”, Rasejanje.info, 8. mart 2022. Posećeno 11. decembra 2022.
  8. ^ „Obeleženo 40 godina od smrti Miloša Crnjanskog u Beču”, RTS, 12. decembar 2017. Posećeno 12. decembra 2022.
  9. ^ a b „U susret Svetskom danu poezije”, RTS, 20. mart 2019. Posećeno 12. decembra 2022.
  10. ^ „Srpsko-austrijski festival SAFKU treći put među Srbima”, RTS, 16. mart 2020. Posećeno 5. januara 2023.
  11. ^ „Zbornik Kroz Vukovo slovo – ćirilica, običaji i mi”, RTS, 24. februar 2021. Posećeno 12. decembra 2022.
  12. ^ „Beč: izložba Srpska revolucija i stvaranje moderne države Srbije (1804–1878)”, RTS, 5. decembar 2016. Posećeno 12. decembra 2022.
  13. ^ „Obredni hleb i slavski kolač, simboli života”, RTS, 19. oktobar 2017. Posećeno 12. decembra 2022.
  14. ^ „Srpska zajednica u Beču poručila Stop nasilju nad ženama”, RTS, 28. novembar 2016. Posećeno 12. decembra 2022.
  15. ^ „Drugi međunarodni književni festival u Beču”, Pokazivač, 23. oktobar 2018. Posećeno 12. decembra 2022.
  16. ^ „Promocije i prodaje knjiga u Beču kao pomoć manastiru Sv. Petke kod Paraćina”, Rasejanje.info, 24. jun 2022. Posećeno 13. decembra 2022.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Славица_Клајн&oldid=26651586”