Википедија

Slučaj Holmec

Slučaj Holmec je slučaj ubistva trojice vojnika Jugoslovenske narodne armije, na dan 28. juna 1991. godine, od strane pripadnika TO Slovenije. U vreme rata u Sloveniji na graničnom prelazu Holmec iz Austrije jedan kamerman napravio je video zapis na kome se "vidi ubistvo" vojnika JNA dok su se predavali policiji i TO Slovenije i mahali belom zastavom.[1]

Na snimku koji je prikazala austrijska državna televizija ÖRF je prikazano da su vojnici pali nakon što se čulo pucanje iz vatrenog oružja. Prikazivanje ovog snimka je izazvalo burne reakcije u Sloveniji i Srbiji.[traži se izvor]

Pozadina uredi

Nakon što je Slovenija proglasila nezavisnost od Jugoslavije 25. juna 1991, jedinice JNA su krenule ka graničnim prelazima Slovenije sa Italijom i Austrijom, da spreče zamenu oznaka Jugoslavije. Slovenačka vlada je tada pripremila plan da se „osvoje“ granični prelazi i aerodrom Brnik. Paralelno sa ovim političkim događanjima, svuda u Sloveniji krenula je hajka i progon vojnika, oficira JNA i njihovih porodica. Kasarne i vojne ustanove JNA, zgrade i ambulante bile su pod blokadom slovenačke policije.[traži se izvor] Često se dešavalo da slovenački paravojnici uzimaju članove porodica oficira JNA kao taoce, sa ciljem da se oni predaju.[traži se izvor] Isto tako kao taoci su uzeti šoferi srpske nacionalnosti, koji su sa kamionima išli iz Austrije i Italije, prolazeći kroz Sloveniju, a kamioni su im takođe konfiskovani.[traži se izvor] U mnogim mestima Slovenije dešavalo se da ide automobil sa megafonom, koji je otvoreno poručivao preko razglasa: "Srbi odlazite ili ćete biti poklani".[traži se izvor]

U noći između 27. i 28. juna 1991, vojnici slovenačke teritorijalne odbrane su opkolili karaulu „Holmec“. Komandant jedinice JNA, major Miladinović je naredio da se vojnici JNA utvrde, jer je očekivao pomoć iz vazduha.[2] Na području Holmeca, dejstvovale su 115. antidiverzantska četa TO, 1. četa 62. koruškog odreda, 1. vod, ukupno oko 220, dok je karaulu branilo 40-ak vojnika JNA i interventna jedinica od 22 vojnika. Odlučujuća bitka za Holmec počela je u petak 28. juna 1991. u 5.05 sati ujutro, a primirje je bilo oko 7 sati, kada su ambulantna kola odnela ranjenike JNA. Teritorijalcima je dotrčao Ivan Vušnik, čija je kuća bila do karaule i preneo im je da je na položajima JNA „sve krvavo“ i predložio pregovore s vojskom. Vušnik se vratio u karaulu JNA i preneo predlog TO da do osam sati traje prekid vatre, a da se potom pregovara o predaji vojnika JNA, ali JNA nije odgovorila. Prva grupa vojnika JNA se predala oko 10:30 sati, a druga, veća grupa vojnika JNA predala se oko pola dva popodne. Na strani TO poginula su dvojica, a trojica su teško ranjena. Zarobljeno je 45 pripadnika JNA, šest je bilo ranjeno[3], a prema izjavi Helsinškog monitora za Sloveniju, poginuli su regruti Goran Maletić iz Novog Sada, Zoran Ješić iz Sakula kod Opova i Antonijo Šimunović iz Jablanice u Bosni i Hercegovini[4][5] .[traži se izvor]

Afera uredi

Afera Holmec je počela kada je novinar Bojan Buđa objavio članak u Slovenskih novicah o navodnim zločinima. Vlada Republike Slovenije je osnovala komisiju za istragu. Novinar i novine optuživani za izdaju domovine, blaćenje boraca i borbe za slovenačku nezavisnost, pomanjkanje državotvorne savesti i nedostatak patriotizma, dok je Helsinški monitor za Sloveniju podneo krivičnu prijavu protiv nepoznatog lica za ratni zločin.[traži se izvor]

Na slovenačkoj televiziji se pojavio bivši vojnik JNA, inače Slovenac, predstavljajući se kao jedan od učesnika u sukobu na strani JNA, koji je priču Slovenskih novicah ocenio kao neistinitu. 22. aprila 1999. godine komisija ministarstva unutrašnjih poslova je opovrgla optužbe o vojnim zločinima.[traži se izvor]

Tokom svedočenja bivšeg predsednika Slovenije Milana Kučana na suđenju Slobodanu Miloševiću 21. maja 2003. spomenuti su događaji na prelazu Holmec, ali snimak nije prikazan. Pri svedočenju je došlo do zabune kada je Milan Kučan izjavio da su vojnici streljani. Na slovenačkom glagol „streljati“ može, u zavisnosti od konteksta, da znači i „pucati ili ubiti nekoga“, dok je za glagol „smaknuti“ na rezervisan glagol „poboji“. Milošević je tada insistirao na streljanjima, što je na engleski prevedeno kao „egzekucija“, pa je tokom prevoda sa slovenačkog na engleski došlo do iste zabune i izmene smisla Kučanovog iskaza.[3]

Afera je ponovo pokrenuta nakon prikazivanja snimka na televiziji B92, aprila 2006. Srpsko Tužilaštvo za ratne zločine je pokrenulo istragu, međutim, državna tužiteljka Slovenije, Barbara Brezigar, je izjavila da komisija iz 1991. nije pronašla dokaze za zločine počinjene u Holmecu i da je to potvrdila komisija iz 1999. Prema slovenačkoj verziji događaja, vojnici su legli na zemlju, nakon što se čuo hitac iz vatrenog oružja. Međutim, predsednica Helsinškog monitora u Sloveniji Neda Miklavčić-Predan je ponovila tvrdnju da slučaj Holmec „predstavlja verovatno prvi slučaj ratnog zločina počinjenog u bivšoj Jugoslaviji“. Kao odgovor na ovo, ured Barbare Brezigar je odgovorio da je državno tužilaštvo pokrenulo postupak protiv Predanove, u novembru 2004. zbog „lažnih optužbi, koje je Predanova iznela na konferenciji za novinare 2003. da je bezbednosno osoblje počinilo ratne zločine na Holmecu“. Ministar odbrane Srbije i Crne Gore Zoran Stanković je izjavio da su vojnici koji su prikazani na snimku živi, a da je vojnik koji je držao beli čaršav zapravo Slovenac.[6] Zoran Lakić, jedan od svedoka koji je služio vojsku na Holmecu, je izjavio da na snimku nisu Ješić i Maletić.[7] Predanova je odgovorila da je izjava ministra odbrane SCG Zorana Stankovića da se radi o drugim licima „verovatno izraz pritisaka koji dolaze iz Slovenije“.[8]

Tadašnji premijer Slovenije Janez Janša, u vreme dešavanja na Holmecu ministar odbrane Slovenije, je uložio protest premijeru Srbije Vojislavu Koštunicu kako bi demantovao izjave nekih srpskih zvaničnika povodom slučaja Holmec, kao i zbog pretnji bojkotom slovenačke robe u trgovinskim mrežama u Srbiji. U Novom Sadu, avgusta 2006. godine, na ogradi gradilišta slovenačkog tržnog centra Merkator pojavili su se grafiti „Holmec!“, „Setite se Holmeca“, „Oni su streljali našu decu“ i „Novosađanin je prvi vojnik koga su ubili Slovenci“.[9]

Kontroverze uredi

Službena slovenačka verzija događaja tvrdi da je poručnik JNA Dragan Dragić, pucnjem u leđa regrutu koji je želeo da se preda, pokrenuo krvave događaje, dok je izvor Politike iz slovenačke vojske to demantovao.[3]

Takođe se tvrdi da slovenačka strana tačno zna identitet snajperiste iz slovenačke policije, koji je ubio regrute JNA, razmeštene kod karaule na Holmecu i da se radio o rezervnom policajcu u penziji.[traži se izvor]

Izvor iz slovenačkog helsinškog odbora je izjavio za list Pres da je oficir koji je 1991. komandovao slovenačkom teritorijalnom odbranom koja se sumnjiči za ubistva na Holmecu, odlikovan i nagrađen visokom državnom penzijom, a da ga je za odlikovanje predložio Janez Janša.[7]

Postoji brošura: „Istina o oružanom sukobu u Sloveniji“, gde su izneti brojni dokazi o ratu u Sloveniji, i slučaju Holmec 1991. ali je ta brošura zabranjena i nije dostupna javnosti. Ostaje samo da se nagađa šta je u njoj sve zapisano. Međutim, čak je i JNA zabranila svojim oficirima, povratnicima iz Slovenije i roditeljima poginulih vojnika JNA da pričaju o tome.[10] Međutim, prema rečima roditelja Antonija Šumanovića, koji su intervjuisani posle ponovo podignute afere 2006. godine, oni su od tadašnje JNA primili telo, sa jedinim objašnjenjem da im je sin poginuo.[5]

I pored toga što su mediji svojevremeno otvorili pitanje mogućeg kršenja humanitarnog prava, za nekoliko događaja iz vremena oružanih sukoba u Sloveniji 1991, prema izveštaju za 2010—2011 godinu Tranzicione pravde u postjugoslovenskim zemljama, ni jedan od njih nije istražen, ni procesuiran. Ipak, za članak o slučaju Holmec o pucanju na pripadnike JNA tokom njihovog predavanja, Sud časti Društva novinara Slovenije osudio je Bojana Buđu, zbog kršenja kodeksa časti.[11]

Vidi još uredi

Reference uredi

  1. ^ Logos 2019, str. 94 u napomeni 206. "Sumnja se da su tada ubijeni Goran Maletić iz Novog Sada, Zoran Ješić iz Sakula kod Opova i Antonijo Šimunović iz Jablanice u BiH. Pred MKSJ UN Slobodan Milošević je pitao Milana Kučana o tom ubistvu. Kučan je prvo rekao da se to ubistvo nije dogodilo, ali je posle potvrdio da su vojnici JNA ubijeni".
  2. ^ „Pucanje u belu zastavu“ Arhivirano na sajtu Wayback Machine (11. jun 2007), Vreme broj 430 od 16. januara 1999.
  3. ^ a b v Tekstovi na sajtu „Srpska politika“ Arhivirano na sajtu Wayback Machine (28. septembar 2007) vezani za ovaj događaj: U. Kandić, „Krvavi Vidovdan“ (Kurir, 8. april 2006); Svetlana Vasović-Mekina, „Zna se ubica vojnika JNA“ (Politika)
  4. ^ Miroslava Cvejić, Nenad Jaćimović (8. 4. 2006). „'Snimao sam, čuo se rafal i vojnici su pali'”. blic.rs. Blic. Pristupljeno 21. 9. 2013. 
  5. ^ a b Mihovilović, Maroje (16. 4. 2006). „Hrvatski ugao slučaja Holmec”. bbc.co.uk. BBC srpski. Arhivirano iz originala 11. 01. 2014. g. Pristupljeno 21. 9. 2013. 
  6. ^ „Vojnici na snimku nisu ubijeni“, vest na sajtu B92.net
  7. ^ a b „Na snimku nisu Maletić I Ješić“, B92.net
  8. ^ „Miklavčič-Predan: Stanković pod pritiskom iz Slovenije”. Приступљено 25. 4. 2013.  Архивирано на сајту Wayback Machine (31. jul 2007)
  9. ^ „Grafiti na gradilištu Merkatora“ B92.net
  10. ^ Miša Ristović, Novosti, Pristupljeno 12. 3. 2013.
  11. ^ Sandra Orlović, ur. (2012). Tranziciona pravda u postjugoslovenskim zemljama: Izveštaj za 2010—2011. godinu (PDF). str. 84. ISBN 978-86-7932-049-0. Arhivirano iz originala (PDF) 26. 09. 2013. g. Pristupljeno 22. 9. 2013. 

Literatura uredi

Spoljašnje veze uredi

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Случај_Холмец&oldid=27711272”