Smederevski kej
Smederevski kej ili Dunavski kej je šetalište u Smederevu, Srbija. Kej se nalazi na desnoj obali Dunava. Ovo šetalište postoji od kad postoji i sam grad. Nekad je tu postojala i marina i kupalište. Sada je to samo šetalište sa pogledom na reku Dunav, Smederevsku tvrđavu, brodiće i čamce. Šetalište je dugačko i od njega se obično dolazi iz ulice Kralja Petra I. Šetalište je noću osvetljeno i ima klupice za sedenje, a u letnjim mesecima se može sedeti i na betonskim ivicama obale. Tu je i veslački klub Smederevo, čiji sportisti osvajaju medalje kako u zemlji tako i u svetu.
Dunavsko šetalište je prilično dugačko i do njega se obično dolazi iz ulice Kralja Petra I, ali i iz ulica Filipa Višnjića, Glavaševe, Branislava Nušića, Nemanjine i Kralja Milutina. Šetalište je noću osvetljeno i ima klupe za sedenje, a u letnjim mesecima se može sedeti i na betonskim ivicama obale – parapetu. Neposredno uz šetalište nalazi se Dunavski park, u kome se tokom leta održavaju brojne manifestacije: pozorište PATOS tu održava svoj letnji bioskop na otvorenom, pod nazivom Patosinema, održavaju se i mnogi dečiji susreti, nastupi i performansi, muzički koncerti, kao i takmičenje u kuvanju riblje čorbe.[1]
Istorija uredi
Kej na Dunavu u Smederevu izgrađen je krajem 19. veka, oko 1885. godine. O samoj izgradnji keja i pristaništa pisao je Feliks Kanic (1829—1904), istaknuti austrijski arheolog i putopisac, koji je u 19. veku više puta bio u Smederevu. U 4. glavi prve knjige Srbija, zemlja i stanovništvo, koja nosi naziv Smederevo i okolina, Kanic je pisao o keju i pristaništu u Smederevu, koje je građeno pre Beogradskog, i na tome je čestitao Smederevskoj opštini.[2]
Po Kanicu, gradnja pristaništa i keja u Smederevu započeta je 1883. godine i završena za svega dve godine. Plan za Pristanište sa Kejom izradio je inženjer Bartoš, a radovi su izvršeni pod nadzorom gradskog inženjera Hesea — uz utrošak sume od tadašnjih pola miliona dinara.[2] Kej je dug 220 metara, ima dva — po sedam metara visoka — krila sa prilaznim stepeništima.[2] Tako je stvoren prilaz i prostor za strane i domaće brodske kompanije, kojih je bilo na Dunavu. Tom prilikom iskopano je 40.000 kubika zemlje. Kanic takođe daje zvaničan podatak da su „izvrsni kristalni blokovi peščanika dobavljani iz kamenoloma preduzimača Babela iz Orašice u Mađarskoj“.[2]
Tu na Pristaništu, gde je tekao život ondašnjeg Smedereva, bilo je više kafana: „Bela lađa“. “Evropa“, “Sinopa“, a svojom veličinom i glasom isticao se hotel „Laf“, koji je bio na evropskom nivou.[3]
O izgradnji Smederevskog Pristaništa i Keja pisao je u svojoj knjizi Promenada starog Smedereva i Slavko V. Domazet (1933—2005), diplomirani pravnik, doktor prava, ali i priznati istoriograf, publicista, hroničar i pisac i poznati Smederevac.
Kad je nizak vodostaj Dunava, lako je vidljiv Kej na pristaništu. Sa Šteka postavljenog za pristajanje brodova, koji je vezan kad je voda mala skoro na kopnu i blago nagnut prema sve udaljenijem toku Dunava, lako je bilo pročitati natpis *J. Babel – Orašica*. U gornjem desnom uglu, izbledele od dugog vremene, naziru se brojke. Stručnjaci konstatuju da tu piše : 1885 — godina kada je Kej izgrađen.[4]
Iz tog vremena ostalo je sačuvano sećanje i na jednu ličnost za čije je ime vezano za podizanje Smederevskog Pistaništa. U ono vreme to nije bilo lako uraditi, ali, tada je u Smederevu bio predsednik Opštine Janaćije Konstantinović (1826—1916). Za vreme njegove „vlade“ Smederevo je dobilo Pristanište i Kej 1885. godine. On je dao i nalog da se zasade tri kanadske topole na sredokraći između hotela „Laf“ i novopodignutog Keja. Tadašnji predsednik Smederevske Opštine ostao je zapamćen po nadimku Džandar. Kažu da je on stalno nadgledao radnike koji su radili na podizanju Pristaništa i Keja, opominjao ih, upozoravao, a možda i požurivao... Oni koji su radili, to sigurno nisu voleli, pa su ga prozvali — Džandar.
Janaćije Konstantinović je iz rodnog Kruševa u Smederevo došao sa svojih 16 godina. Tu se zadržao i stupio na zanat kod terzije Koste. Bio je poreklom Cincarin, kao i svi ostali smederevski trgovci i privrednici. Stekao je veliko imanje sa kućom i veći plac, na kojem se nalazi Karađorđev dud.[5] Prvi mlin u Smederevu, čekićar, podignut na kraju današnje ulice dr Jovana Cvijića, u dvorišnom delu imanja, bio je njegov. On je 1871. godine učestvovao i u osnivanju „Smederevske kreditne banke“.
Reference uredi
- ^ Tasić, Nikola Cale (11. 10. 2019). „SMEDEREVSKI KEJ - UGROŽEN”. SDPlus. Pristupljeno 22. 12. 2019.
- ^ a b v g Kanic 1904, str. 143.
- ^ Tasić, Nikola Cale (2. 11. 2018). „STARI SMEDEREVSKI HOTELI”. SDPlus. Pristupljeno 22. 12. 2019.
- ^ Domazet, Slavko (1994). Promenada starog Smedereva. Smederevo: GDP Dimitrije Davidović.
- ^ Tasić, Nikola Cale (14. 10. 2019). „Karađorđev dud, simbol slobode Smedereva i Srbije - jako ugrožen „jedini živi svedok“”. SDPlus. Pristupljeno 22. 12. 2019.
Literatura uredi
- Kanic, Feliks (1904). „4. Smederevo i okolina”. Srbija, zemlja i stanovništvo od rimskog doba do kraja XIX veka.
Spoljašnje veze uredi
- Šetalište pored Dunava www.trivago.rs