Википедија

Somalski jezik

Somalski jezik (ISO 639-3: som),[5][6] je afroazijski jezik kušitske porodice, kojim govori 12.653.480 ljudi u nekoliko zemalja istočne Afrike, od čega 8.340.000 u Somaliji (2006); 3.960.000 ljudi u Etiopiji (2006); 420.000 u Keniji (2000. WCD); 270.000 u Džibutiju (2006).[7][8][9]

Somalski jezik
Af Soomaali,[1] Soomaali[2]
𐒖𐒍 𐒈𐒝𐒑𐒛𐒐𐒘, 𐒈𐒝𐒑𐒛𐒐𐒘
اف صومالي, صومالي,
RegionRog Afrike
Etnička pripadnostSomalci
Broj govornika
21.807.730 (2019)[3]
Somalijski latinični alfabet (latinično pismo; zvanično)
vadadsko pismo (arapsko pismo)
osmanijski alfabet
boramski alfabet
kadarski alfabet
Zvanični status
Službeni jezik u
 Somalija
 Somaliland
 Džibuti
 Etiopija
Priznati manjinski jezik u
RegulišeRegionalna akademija za somalijski jezik
Jezički kodovi
ISO 639-1so
ISO 639-2som
ISO 639-3som
Glotologsoma1255[4]
Lingosfera14-GAG-a
Primarni somalijski Sprakraum
Ovaj članak sadrži MFA fonetske simbole. Bez odgovorajuće podrške, možda ćeš vidjeti znake pitanja, kutije ili druge simbole umjesto unikod karaktera.

Somalski jezik je jedan od 6 jezika somalske podskupine istočnokušitskih jezika, i ima tri dijalekta severnosomalski, benadir i ar-ašraf (ašraf). Severnosomalski je postao temeljem standardnim somalskim jezikom, službeni jezik u Somaliji.

Klasifikacija uredi

Somalijski jezik je klasifikovan u kušitsku granu afroazijske porodice, tačnije u nizijsku istočnokušitsku pored afarskog i sahoskog.[10] Somalijski je najbolje dokumentovan od kušitskih jezika,[11] sa akademskim proučavanjima jezika koji datiraju iz kasnog 19. veka.[12]

Glasovi uredi

32: b,tDh,dD,d.,*,kh,g,G,tS,f,s,S,x,H,9,m,n,l,r [ ?,h,i,I,"e,E,aa,U,+,"@) a,U,O,j,w.

Sistem pisanja uredi

Glavni članak: Somalijski alfabet
 
Osmanijsko pismo za somalijski jezik.
 
Šalavsko sabejsko pisanje, Sanag (Foto: Sada Mire, 2007). Natpis datira između 900. p. n. e. i 300. godine nove ere.

Arheološka iskopavanja i istraživanja u Somaliji otkrila su drevne natpise u posebnom sistemu pisanja.[13] U izveštaju iz 1878. godine Kraljevskom geografskom društvu Velike Britanije, naučnik Johan Marija Hildebrand je primetio prilikom posete oblasti da „od antičkih autora znamo da su ovi okruzi, koji su danas tako pustinjski, ranije bili naseljeni i civilizovani[...] Ja sa takođe otkrio drevne ruševine i natpise na stenama, u vidu slikama i slova[...] Oni do sada nisu dešifrovani."[14]] Prema izveštaju Ministarstva informisanja i nacionalnog saveta iz 1974. godine, ovo pismo predstavlja najranije pisano svedočenje o Somaliji.[13]

Znatno kasnije, somalijski arheolog Sada Mire objavila je drevne natpise pronađene širom Somalilenda. Kako se tokom većeg dela somalijske lingvističke istorije jezik nije široko koristio za književnost, publikacije dr Mire dokazuju da pisanje kao tehnologija nije bilo strano niti retko u regionu.[15] Ova dela su sa semitskih himajaritskih i sabijanskih jezika koji su se uglavnom govorili u današnjem Jemenu — „postoji opsežna i drevna veza između ljudi i kultura sa obe strane obale Crvenog mora“, tvrdi Mire. Ipak, dok još mnogo takvih drevnih natpisa tek treba da se pronađe ili analizira, mnoge su „buldožeri uništili, pošto Ministarstvo turizma nije moglo da kupi zemljište ili zaustavi uništavanje“.[15]

Pored Ahmedovog latiničnog pisma, drugi pravopisi koji su vekovima korišćeni za pisanje somalijskog jezika uključuju davno uspostavljeno arapsko pismo i vadadsko pismo.[16][17] Prema Bogumilu Andrzejevskom, ova upotreba je bila ograničena na somalijske sveštenike i njihove saradnike, jer su šeici radije pisali na liturgijskom arapskom jeziku. Ipak, postoje različiti takvi istorijski rukopisi na somalskom, koji se uglavnom sastoje od islamskih pesama (kasida), recitacija i pevanja.[18] Među ovim tekstovima su i somalijske pesme šeika Uvajsa i šeika Ismasila Fare. Ostatak postojeće istorijske literature na somalijskom uglavnom se sastoji od prevoda dokumenata sa arapskog.[19]

Od tada se za transkripciju somalijskog jezika koristio niz sistema pisanja. Među njima, somalijska latinica,[20][21] zvanično usvojena 1972. godine, je najšire korišćena i priznata kao zvanična ortografija države.[22] Ovo pismo su razvili brojni vodeći naučnici Somalije, uključujući Musu Hadži Ismail Galala, B. V. Andrzejevskog i Šire Džama Ahmeda posebno za transkribovanje somalijskog jezika, i koristi sva slova engleskog latiničnog pisma osim p, v i z.[23][24] Nema dijakritičkih znakova ili drugih posebnih znakova osim upotrebe apostrofa za glotalnu pauzu, koja se ne pojavljuje na početku reči. Postoje tri suglasnička digrafa: DH, KH i SH. Ton nije označen, a prednji i zadnji samoglasnici se ne razlikuju.

Sistemi pisanja razvijeni u dvadesetom veku uključuju osmanijsko, boramsko i kadarsko pismo, koje su osmislili Osman Jusuf Kenadid, Abdurahman Šeih Nur i Husein Šeih Ahmed Kadar.[25]

References uredi

  1. ^ „Somali alphabets, pronunciation and language”. Omniglot. Pristupljeno 16. 6. 2017. 
  2. ^ „cldr/so.xml at master · unicode-org/cldr”. Unicode. Pristupljeno 8. 11. 2020. 
  3. ^ „Somali”. SIL International. 2021. Pristupljeno 28. 6. 2021. 
  4. ^ Hammarström, Harald; Forkel, Robert; Haspelmath, Martin; Bank, Sebastian, ur. (2016). „Somali”. Glottolog 2.7. Jena: Max Planck Institute for the Science of Human History. 
  5. ^ Jones, Daniel (2003) [1917], Peter Roach; James Hartmann; Jane Setter, ur., English Pronouncing Dictionary, Cambridge: Cambridge University Press, ISBN 3-12-539683-2 
  6. ^ „Somali”. Collins Dictionary. Pristupljeno 21. 9. 2013. 
  7. ^ AfricaNews (2020-03-04). „One to five: Ethiopia gets four new federal working languages”. Africanews. Arhivirano iz originala 2020-10-28. g. Pristupljeno 2021-11-11. 
  8. ^ Lewis, I.M. (1999). A Pastoral Democracy: A Study of Pastoralism and Politics Among the Northern Somali of the Horn of Africa. LIT Verlag Münster. str. 175. ISBN 3825830845. 
  9. ^ Lewis, I.M. (1958), The Gadabuursi Somali Script, Bulletin of the School of Oriental and African Studies, University of London, Vol. 21, pp. 134–156.
  10. ^ Lewis, I. (1998). Peoples of the Horn of Africa: Somali, Afar and Saho. Red Sea Press. str. 11. ISBN 9781874209829. 
  11. ^ Lecarme & Maury (1987:22)
  12. ^ Dubnov (2003:9)
  13. ^ a b Ministry of Information and National Guidance, Somalia, The writing of the Somali language, (Ministry of Information and National Guidance: 1974), pp. 5
  14. ^ Royal Geographical Society (Great Britain), Proceedings of the Royal Geographical Society of London, Volume 22, "Mr. J. M. Hildebrandt on his Travels in East Africa", (Edward Stanford: 1878), p. 447.
  15. ^ a b Mire, Sada (2015-03-01). „Mapping the Archaeology of Somaliland: Religion, Art, Script, Time, Urbanism, Trade and Empire”. African Archaeological Review. 32 (1): 111—136. ISSN 1572-9842. doi:10.1007/s10437-015-9184-9  . 
  16. ^ Quath, Faati (1957). Islam Walbaasha Cabra Taarikh [Islam and Abyssinia throughout history] (na jeziku: arapski). Cairo,Egypt. 
  17. ^ „Somali writing scripts”. Omniglot. Pristupljeno 8. 5. 2013. 
  18. ^ Andrezewski, B. W. (jul 2013). In Praise of Somali Literature. Lulu. str. 130—131. ISBN 978-1291454536. Pristupljeno 17. 1. 2015. 
  19. ^ Andrezewski, B. W. (jul 2013). In Praise of Somali Literature. Lulu. str. 232. ISBN 978-1291454536. Pristupljeno 17. 1. 2015. 
  20. ^ Abdullahi, Mohamed Diriye (2001). Culture and Customs of Somalia (na jeziku: engleski). Greenwood Publishing Group. ISBN 978-0-313-31333-2. 
  21. ^ Lewis, I. M. (1999). A Pastoral Democracy: A Study of Pastoralism and Politics Among the Northern Somali of the Horn of Africa (na jeziku: engleski). James Currey Publishers. ISBN 978-0-85255-280-3. 
  22. ^ Economist Intelligence Unit (Great Britain), Middle East annual review, (1975), pp. 229
  23. ^ Abdullahi (2001:73) harv greška: više ciljeva (2×): CITEREFAbdullahi2001 (help)
  24. ^ Lewis, I. M. (1999). A Pastoral Democracy: A Study of Pastoralism and Politics Among the Northern Somali of the Horn of Africa. James Currey Publishers. ISBN 978-0-85255-280-3. 
  25. ^ Laitin (1977:86–87)

Literatura uredi

  • Abdullahi, Mohamed Diriye (2000). Le Somali, dialectes et histoire. Ph.D. dissertation, Université de Montréal.
  • Saeed, John (1999). Somali. Amsterdam: John Benjamins. ISBN 978-1-55619-224-1. 
  • Abdullahi, Mohamed Diriye (2001). Culture and Customs of Somalia . Greenwood. ISBN 978-0-313-31333-2. 
  • Ammon, Ulrich; Hellinger, Marlis (1992). Status Change of Languages. Walter de Gruyter. 
  • Andrzejewski, B.; Lewis, I. (1964). Somali poetry: an introduction . Clarendon Press. 
  • Dalby, Andrew (1998). Dictionary of languages: the definitive reference to more than 400 languages. Columbia University Press. 
  • Dubnov, Helena (2003). A Grammatical Sketch of Somali. Koln: Rudiger Koppe Verlag. 
  • Edmondson, Jerold; Esling, John; Harris, Jimmy (n.d), Supraglottal cavity shape, linguistic register, and other phonetic features of Somali (PDF), Arhivirano iz originala (PDF) 16. 04. 2014. g., Pristupljeno 24. 04. 2023 
  • Fisiak, Jacek (1997). Linguistic reconstruction and typology. Walter de Gruyter. ISBN 978-3-11-014905-0. 
  • Gabbard, Kevin (2010), A Phonological Analysis of Somali and the Guttural Consonants (Thesis), The Ohio State University, hdl:1811/46639 
  • Heine, Bernd; Nurse, Derek (2000). African Languages: An Introduction. Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-66629-9. 
  • Laitin, David (1977). Politics, Language, and Thought: The Somali Experience. University Of Chicago Press. 
  • Lecarme, Jacqueline; Maury, Carole (1987). „A software tool for research in linguistics and lexicography: Application to Somali”. Computers and Translation. Paradigm Press. 2: 21—36. S2CID 6515240. doi:10.1007/BF01540131. 
  • Sheik-ʻAbdi, ʻAbdi ʻAbdulqadir (1993). Divine madness: Moḥammed ʻAbdulle Ḥassan (1856-1920). Zed Books. 
  • Versteegh, Kees (2008). Encyclopedia of Arabic language and linguistics, Volume 4. Brill. ISBN 978-9004144767. 
  • Weninger, Stefan (2011). Semitic Languages: An International Handbook. Walter de Gruyter. ISBN 978-3-11-025158-6. 
  • Zwicky, Arnold; Pullum, Geoffrey (1983). „Phonology in Syntax: The Somali Optional Agreement Rule” (PDF). Natural Language & Linguistic Theory. 1 (3): 385—402. S2CID 170420275. doi:10.1007/bf00142471. 
  • Armstrong, L.E. (1964). "The phonetic structure of Somali," Mitteilungen des Seminars für Orientalische Sprachen Berlin 37/3:116-161.
  • Bell, C.R.V. (1953). The Somali Language. London: Longmans, Green & Co.
  • Berchem, Jörg (1991). Referenzgrammatik des Somali. Köln: Omimee.
  • Cana, Frank Richardson (1911). „Somaliland”. Encyclopædia Britannica (na jeziku: engleski). 25 (11 izd.). str. 378—384;see page 379. „Inhabitants.—The Somali belong to the Eastern (Abyssinia) Hamitic family.... Their influence has been very slight even on the Somali language, whose structure and vocabulary are essentially Hamitic, with marked affinities to the Galla on the one hand and to the Dankali (Afar) on the other.” 
  • Cardona, G.R. (1981). "Profilo fonologico del somalo," Fonologia e lessico. Ed. G.R. Cardona & F. Agostini. Rome: Dipartimento per la Cooperazione allo Sviluppo; Comitato Tecnico Linguistico per l'Università Nazionale Somala, Ministero degli Affari Esteri. Volume 1, pages 3–26.
  • Dobnova, Elena Z. (1990). Sovremennyj somalijskij jazyk. Moskva: Nauka.
  • Puglielli, Annarita (1997). "Somali Phonology," Phonologies of Asia and Africa, Volume 1. Ed. Alan S. Kaye. Winona Lake: Eisenbrauns. Pages 521–535.
  • Lamberti, M. (1986). Die Somali-Dialekte. Hamburg: Buske.
  • Lamberti, M. (1986). Map of the Somali-Dialects in the Somali Democratic Republic. Hamburg: Buske.
  • Saeed, John Ibrahim (1987). Somali Reference Grammar. Springfield, VA: Dunwoody Press.

Spoljašnje veze uredi

 
Somalski jezik na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Сомалски_језик&oldid=27734608”