Sopstvo
Sopstvo (takođe: sebe, sebstvo ili jastvo) je ono što čini identitet pojedinačne osobe. Za tebe, sopstvo si ti, a za nekog drugog, sopstvo je on sam.
Šta je to sopstvo? Šta je suština naše ličnosti? Filozofima je bilo veoma stalo da razjasne da li je sopstvo identično telu, a time i prolazno, ili je ono, možda, pre neka večna, besmrtna supstanca.[1]
Još od antičkih vremena, filozofi su govorili da je najvažnija stvar poznati sebe. Proces upoznavanja sebe naziva se samospoznaja.
Sopstvo u indijskoj filozofiji uredi
Neki su, anticipirajući materijalističke škole, identifikovali sopstvo s telom, drugi s pranom, životnim dahom koji prožima telo zato što ga oživljava. Dah u ljudskom telu i vetar u svemiru jesu dva simbola života, koji pulsira u kosmosu.[1]
Za druge, sopstvo je sinteza ili stecište utisaka koji se preko čula slivaju u svesni centar. To je psihički kompleks delatnog pojedinca, budan dok su čula dobra i aktivna, a ugašen kada ona, kao u snu, otpočinu ili utrnu. Druge škole idu korak dalje: definitivno razlučuju sopstvo od tela, prikazujući ih kao dve različite supstance. Sopstvo je entitet koji prebiva u telu, ali može i da izade iz njega, kao što se događa u trenutku smrti.[1]
U indijskoj filozofiji se često naglašava da postoji samo jedno sopstvo (atman), da se sve ono što se spoznaje nalazi u njemu, te da je razlika između dve osobe nestvarna.[2] »Samo sopstvo je čitav svet«, prema jednoj izreci iz upanišada.[1] Na ovo istinsko sopstvo senku baca empirijsko sopstvo, iluzorni lik koji doživljava bol i zadovoljstvo. Duša je univerzalna, a pojedinačna duša je iluzorno ograničenje.[1]
Neke škole tvrde da postoji bezbroj duša u univerzumu: to mišljenje dele samkja, joga, đainizam, mimamsa, njaja i vaišešika. Oni smatraju da jedna velika duša prožima svemir i ispušta bezbrojne zrake, odnosno pojedinačna sopstva, koja su različita, a ipak istovetna, jer potiču iz istog izvora svetlosti. Te individualne duše se nazivaju različitim imenima: puruša, điva, atman, gandharva, pudgala, sattva, poša; koja imaju različita značenja.[1]
Buda je tvrdio da sopstvo uopšte ne postoji, a naša ličnost se svodi na niz stanja svesti koja nemaju nikakvu trajnu podlogu. Nasuprot hinduističkom verovanju u atman, on je formulisao učenje o anatmanu. Tako je za budizam ideja o sopstvu samo iluzija, usled koje nanosimo patnju sebi i drugima.[3]
Literatura uredi
- Tuči, Đuzepe (1982). Istorija indijske filozofije. Beograd: NOLIT.
Izvori uredi
- ^ a b v g d đ Tuči 1982, str. 262–271.
- ^ Stvarno oko je sebstvo Arhivirano na sajtu Wayback Machine (29. novembar 2009), Pristupljeno 25. 4. 2013.
- ^ Budizam od A do Z: ĀNATTĀ Arhivirano na sajtu Wayback Machine (28. oktobar 2009), Pristupljeno 25. 4. 2013.
