Википедија

Sorbona

универзитет у Француској

Sorbona (franc. Université de Paris, Sorbonne) je univerzitet u Parizu koji je 1150. godine osnovao Rober de Sorbon. Prvo je podigao zgradu sa crkvom, da bi olakšao teološke studije siromašnim studentima. Zvaničnu povelju univerzitetu izdao je kralj Filip II 1200. godine, a priznanje od pape Inokentija III došlo je 1215. Smatra se drugim najstarijim univerzitetom u Evropi.[1]

Univerzitet Pariza
franc. Université de Paris
Map
lat. Universitas magistrorum et scholarium Parisiensis
MotoHic et ubique terrarum (latinski)
TipKorporativni zatim javni univerzit
OsnivanjeOsnovan: oko 1150
Potisnut: 1793
Fakulteti ponovo uspostavljeni : 1806
Univerzitet ponovo uspostavljen: 1896
Podeljen: 1970
LokacijaPariz, Francuska
KampusUrbani
Veb-sajtwww.ac-paris.fr

Od 1150. do 1970. zvanično ime univerziteta je bilo Univerzitet u Parizu (Université de Paris).

Godine 1970. došlo je do reorganizacije univerziteta i grupisanja fakulteta u 13 univerziteta.[2] Fakulteti humanističkih nauka formirali su univerzitete "Sorbon Nuvel" (Université Sorbonne-Nouvelle)[3] i "Pariz-Sorbon" (Université Paris-Sorbonne),[4] pravo je integrisano u Univerzitet Panteon-Asas (Université Panthéon-Assas),[5] prirodne nauke u univerzitete "Pariz-Dekart" (Université Paris-Descartes)[3] i "Pjer i Marija Kiri" (Université Pierre-et-Marie-Curie),[6] dok je "Pariz Didro" (Université Paris Diderot)[2] bio multidisciplinarnog tipa.

Godine 2017. univerziteti Pariz IV ("Pariz-Sorbon") i Pariz VI ("Univerzitet Pjer i Marija Kiri") ujedinili su se u Univerzitet Sorbona (Sorbonne Université),[7] a 2019. Pariz V ("Pariz-Dekart") i VII ("Pariz Didro") formiraju novi Univerzitet u Parizu (Université de Paris),[8] čime je broj univerziteta nasljednika originalnog univerziteta spao na 11.

Od svih starih zgrada Sorbone ostala je jedino crkva.

Pariski univerzitet danas

Istorija uredi

Poreklo uredi

Godine 1150, budući univerzitet u Parizu bio je studentsko-nastavna korporacija koja je delovala kao aneks katedralne škole Notr Dam. Najranija istorijska referenca na to nalazi se u osvrtu Metjua Parisa na studije njegovog učitelja (opata iz Sent Albansa) i njegovog prihvatanja u „zajedništvo izabranih majstora“ oko 1170. godine,[9] i poznato je da je Lotario dej Konti di Segni, budući papa Inoćentije III, tamo završio studije 1182. godine u svojoj 21. godini.

Korporacija je formalno priznata kao „Universitas“ u ediktu kralja Filipa-Avgusta iz 1200. godine: u njoj je, između ostalih smeštaja dodeljenih budućim studentima, dozvolio korporaciji da radi po crkvenom zakonu kojim će upravljati starešine škole u katedrali Notr Dam i uverio sve one koji tamo završe kurseve da će im biti dodeljene diplome.[10]

Univerzitet je imao četiri fakulteta: umetnički, medicinski, pravni i teološki. Fakultet umetnosti bio je najniži po rangu, ali i najveći, jer su studenti na njemu morali da diplomiraju da bi bili primljeni na jedan od viših fakulteta. Učenici su bili podeljeni u četiri nacije prema jeziku ili regionalnom poreklu: Francuska, Normandija, Pikardija i Engleska. Poslednja je postala poznata kao Alemanska (nemačka) nacija. Regrutacija za svaku naciju bila je šira nego što bi imena mogla da impliciraju: englesko-nemačka nacija uključivala je studente iz Skandinavije i istočne Evrope.

Fakultetski i nacionalni sistem Univerziteta u Parizu (zajedno sa Univerzitetom u Bolonji) postao je model za sve kasnije srednjovekovne univerzitete. Pod upravom crkve, studenti su nosili odore i brijali vrhove glave u tonzuri, da bi označili da su pod zaštitom crkve. Učenici su sledili pravila i zakone crkve i nisu bili podložni kraljevim zakonima ili sudovima. Ovo je predstavljalo probleme za grad Pariz, jer su studenti divljali, a njegov zvaničnik je morao da se žali crkvenim sudovima za pravdu. Učenici su često bili veoma mladi, u školu su ulazili sa 13 ili 14 godina i ostajali od šest do 12 godina.

Istaknuti studenti uredi

Istaknuti studenti ovog univerziteta su: Duns Skot, Marija Kiri, Pjer Kiri, Žak Derida, Ibrahim Rugova, Pol Pot, Andre Breton, Simon de Bovoar, Marina Cvetajeva, Anri Poenkare, Irena Žolio-Kiri, Aleksandar Aljehin i Žan Mišel Atlan.

Ovde su studirali ili odbranili svoje doktorate i Mihailo Petrović Alas, Milan Nedeljković, Veljko Vlahović, Vlasta Petković, Radomir Lukić, Oskar Davičo, Stanislav Vinaver, Filip Hristić, Milutin Đurišić, Sreten Žujović, Ranko Radović, Jovan Ristić, Vojislav Veljković, Jevrem Grujić, Milovan Janković, Ljubo Ilić, Koča Popović, Bora Glišić i Olga Luković-Pjanović.

Vidi još uredi

Reference uredi

  1. ^ Haskins 1923
  2. ^ a b Décret du 23 décembre 1970 portant érection d'universités et instituts nationaux polytechniques en établissements publics à caractère scientifique et culturel, Pristupljeno 2021-10-26 
  3. ^ a b „Histoire de la Sorbonne - Chancellerie Universités Paris”. La Chancellerie des Universités de Paris. Pristupljeno 2021-10-26. 
  4. ^ „L'Université - Site officiel de l'Université Paris-Sorbonne”. 2015-04-06. Arhivirano iz originala 06. 04. 2015. g. Pristupljeno 2021-10-26. 
  5. ^ „Histoire”. Université Paris 2 Panthéon-Assas (na jeziku: francuski). Pristupljeno 2021-10-26. 
  6. ^ „Histoire”. Sorbonne Université (na jeziku: francuski). Pristupljeno 2021-10-26. 
  7. ^ „« Sorbonne université » : Pierre-et-Marie-Curie et Paris-Sorbonne en route vers la fusion”. Le Monde.fr (na jeziku: francuski). 2017-01-20. Pristupljeno 2021-10-26. 
  8. ^ figaro, le (21. 3. 2019). „Les universités Descartes et Diderot fusionnent au sein de «l'Université de Paris»”. Le Figaro Etudiant (na jeziku: francuski). Pristupljeno 2021-10-26. 
  9. ^ „§1. The University of Paris. X. English Scholars of Paris and Franciscans of Oxford. Vol. 1. From the Beginnings to the Cycles of Romance. The Cambridge History of English and American Literature: An Encyclopedia in Eighteen Volumes. 1907–21”. www.bartleby.com. Pristupljeno 23. 3. 2020. 
  10. ^ „Sorbonne University – the University of Paris”. Pristupljeno 2016-06-18. 

Literatura uredi

  • Haskins, Charles Homer (1923). The rise of universities (na jeziku: engleski). New York: H. Holt and Company. ISBN 978-0-8014-9015-6. OCLC 1456097. 
  • Franklin, Alfred: La Sorbonne: ses origines, sa bibliothèque, les débuts de l'imprimerie à Paris et la succession de Richelieu d'après des documents inédits, 2. édition, Paris: L. Willem, 1875
  • Leutrat, Jean-Louis: De l'Université aux Universités (From the University to the Universities), Paris: Association des Universités de Paris, 1997
  • Post, Gaines: The Papacy and the Rise of Universities Ed. with a Preface by William J. Courtenay. Education and Society in the Middle Ages and Renaissance 54 Leiden: Brill, 2017.
  • Rivé, Phillipe: La Sorbonne et sa reconstruction (The Sorbonne and its Reconstruction), Lyon: La Manufacture, 1987
  • Tuilier, André: Histoire de l'Université de Paris et de la Sorbonne (History of the University of Paris and of the Sorbonne), in 2 volumes (From the Origins to Richelieu, From Louis XIV to the Crisis of 1968), Paris: Nouvelle Librairie de France, 1997
  • Verger, Jacques: Histoire des Universités en France (History of French Universities), Toulouse: Editions Privat, 1986
  • Traver, Andrew G. 'Rewriting History?: The Parisian Secular Masters' Apologia of 1254,' History of Universities 15 (1997-9): 9-45.
  • Frederic Duncalf, Parallel source problems in medieval history, New York, London : Harper & Brothers, 1912. via Internet Archive. See Chapter IV for background, 18 translated sources and problems related to the strike.
  • Peter R. McKeon, 'The Status of the University of Paris as Parens scientiarum: An Episode in the Development of its Autonomy,' Speculum 39.4 (Oct. 1964): 651-675.
  • Hastings Rashdall, The Universities of Europe in the Middle Ages, Oxford University Press, 1936.
  • Fordham University's medieval website
  • Rubenstein, Richard E.: Aristotle's Children: How Christians, Muslims, and Jews Rediscovered Ancient Wisdom and Illuminated the Middle Ages, page 161. Harvest Books. 2004. ISBN 0-15-100720-9.

Spoljašnje veze uredi

 
Sorbona na Vikimedijinoj ostavi.
 

Ovaj članak vezan za kulturu je klica. Možete doprineti Vikipediji tako što ćete ga proširiti.

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Сорбона&oldid=27548445”