Socio-afektivno obrazovanje
Socio-afektivno obrazovanje se zasniva na ideji da se podučavanje oslanja na socijalne i međuljudske odnose, bazirane na poštovanju, kako bi se sprečili problemi u odnosima (kao što su sukobi u učionici ili školi), kao i da se unapredi sloga među stanovnicima promovisanjem tolerancije i različitosti. Socio-afektivno obrazovanje je usko povezano sa emocionalnim obrazovanjem.
Ovaj tip obrazovanja je neophodan zbog svih prednosti koje ima na psihološkom (biološki faktori koji doprinose pojačanju osećaja blagostanja, samopouzdanja, pomažu pri rešavanju problema, povećavaju kognitivni kapacitet, itd. Ovi aspekti usporavaju kognitivno starenje[1])[2], pedagoškom (emocije zahtevaju da budu identifikovane, asimilovane i da se njima upravlja da bi se razvili kvalitetni socio-afektivni odnosi koji favorizuju krug obrazovanja, promovišući razumevanje emocija stranih pojedincu) i socijalnom nivou (pojedinac postaje svestan postojanja u socijalnom svetu u kome se može učestvovati, nakon vežbe samospoznaje). Ove veze zasnovane na udobnosti posledično obezbeđuju miran i inkluzivan suživot.[3]
Obrazovanje zasnovano na socio-afektivnim odnosima ima za cilj poboljšavanje socio-emocionalnih sposobnosti, s ciljem da garantuje dobru komunikaciju sa drugim ljudima, i povećanje kvalitetnih osobina građana, zahvaljujući kompromisu i aktivnom učešću građana, koje potiče od obrazovanja koje podstiče rešavanje sukoba.
Reference uredi
- ^ «La educación socioafectiva en el proceso de enseñanza aprendizaje». 7/5/2018. 5/4/2018.
- ^ Cruz Calvillo, Monique Marie (julio 2010). «Desgaste Emocional de los Abogados que trabajan con Víctimas de Delitos Sexuales, Violencia Intrafamiliar y Delitos Contra la Vida». julio 2020. Consultado el 9/12/2020.
- ^ Lara, Laura; Providell, Lesliee; Labra, Paloma (julio 2020). «Relaciones Sanas». julio 2020. ISBN 978-956-8454-75-3. Consultado el 13 de diciembre de 2020.