Википедија

Sojuz (letelica)

Ukoliko ste tražili raketu, pogledajte članak Sojuz (raketa).

Sojuz (na ruskom Soюz, u prevodu „savez”) serija je letelica iz Sovjetskog Saveza, i kasnije Rusije, koju je projektovao projektni biro RKK Energija Sergeja Koroljova kao odgovor na američki program Apolo. Konstruisana je sredinom 1960-ih godina. Prvotno je Sojuz bio namijenjen za let do Meseca, ali nakon neuspeha rakete N-1 odustalo se od tog poduhvata. Prvi let Sojuza dogodio se 28. novembra 1966. godine, a prvi let s ljudskom posadom 23. aprila 1967. godine.

Sojuz
Sojuz letelica, revizija TMA
Opšte informacije
Proizvođač: Koroljov
Zemlja porekla: Sovjetski Savez
Primena: Prenosi kosmonaute do MSS, originalno namenjen za put do Meseca
Orbitalni režim: Niska Zemljina Orbita, originalno cirkumlunarni let
Životni vek: 6 meseci spojen na MSS
Status: U proizvodnji
Generacije: Sojuz (1 do 11, 1967 do 1971), Sojuz 7K-T (12 do 40, 1973 do 1981), Sojuz T (1976 do 1986, transportna verzija sa solarnim panelima), Sojuz-TM (1986 do 2003), Sojuz TMA (2003 do 2012), Sojuz TMA-M (2010 do 2016), Sojuz MS (2016, trenutno u operaciji)
Prvo lansiranje: ' Sojuz 1, 1967 (neuspešno, padobran se nije otvorio, Vladimir Komarov je poginuo)

Letelica Sojuz odigrala je važnu ulogu u istraživanju svemira. Korišćena je za mnogobrojne eksperimente i putovanje do svemirskih stanica Saljut, Mir i danas Međunarodne svemirske stanice. Letelica Sojuz se koristi i dan danas, i trenutno je najkorišćenija ruska letelica ikada[1], takođe i najsigurnija svemirska letelica. Sojuz se lansira na istoimenoj raketi (koja je zasnovana na raketi R-7) sa kosmodroma Bajkonur u Kazakhstanu.[2][3]

Dizajn uredi

 
Lansiranje Sojuza 9 TMA

Dizajn Sojuza je jednostavan i veoma uspešan, te se neznatno menjao u proteklih 40 godina upotrebe. Letelica se sastoji od:

  • sfernog orbitalnog modula
  • aerodinamične kapsule za povratak na Zemlju
  • cilindričnog servisnog modula sa solarnim panelama

Kosmonauti borave u kapsuli i orbitalnom modulu. Orbitalni modul služi kao dekompresijska komora za prelaz iz jednog svemirskog broda u drugi. Takođe služi kao prostor za obavljanje različitih eksperimenata, te za odmor posade. Svemirski brod Sojuz ima 9 m³ prostora, a masa kapsule za povratak na Zemlju je oko 3 t. Sojuz poseduje automatski sistem za pristajanje. Letelicom može upravljati posada ili zemaljska kontrola.

Varijante uredi

Kroz godine letelica Sojuz je doživela niz modifikacije. Stoga postoje različite verzije, predlozi i projekti

 
Stablo Sojuz familije

Specifikacije uredi

Verzije: Sojuz A (1963) Sojuz 7K-OK (1967–1971) Sojuz 7K-L3 (LOK) Sojuz 7K-T (1973–1981) Sojuz 7K-TM (1975) Sojuz-T (1976–1986) Sojuz-TM (1986–2002) Sojuz-TAM (2003–2012 ) Sojuz TMA-M (2010–2016 ) Sojuz MS (2016–.... )
Ukupno
Masa 5.880 kg (12.960 lb) 6.560 kg (14.460 lb) 9.850 kg (21.720 lb) 6.800 kg (15.000 lb) 6.680 kg (14.730 lb) 6.850 kg (15.100 lb) 7.250 kg (15.980 lb) 7.220 kg (15.920 lb) 7.150 kg (15.760 lb) ?
Dužina 7,40 m (24,3 ft) 7,95 m (26,1 ft) 10,06 m (33,0 ft) 7,48 m (24,5 ft) 7,48 m (24,5 ft) 7,48 m (24,5 ft) 7,48 m (24,5 ft) 7,48 m (24,5 ft) 7,48 m (24,5 ft) 7,48 m (24,5 ft)
Maks. prečnik 2,50 m (8 ft 2 in) 2,72 m (8 ft 11 in) 2.930 m (9.610 ft) 2,72 m (8 ft 11 in) 2,72 m (8 ft 11 in) 2,72 m (8 ft 11 in) 2,72 m (8 ft 11 in) 2,72 m (8 ft 11 in) 2,72 m (8 ft 11 in) 2,72 m (8 ft 11 in)
Domet ? 9,80 m (32,2 ft) 10,06 m (33,0 ft) 9,80 m (32,2 ft) 8,37 m (27,5 ft) 10,6 m (35 ft) 10,6 m (35 ft) 10,7 m (35 ft) 10,7 m (35 ft) ?
Orbitalni modul
Masa 1.000 kg (2.200 lb) 1.100 kg (2.400 lb) ? 1.350 kg (2.980 lb) 1.224 kg (2.698 lb) 1.100 kg (2.400 lb) 1.450 kg (3.200 lb) 1.370 kg (3.020 lb) ? ?
Dužina 3,00 m (9,84 ft) 3,45 m (11,3 ft) 2,26 m (7,4 ft) 2,98 m (9,8 ft) 3,10 m (10,2 ft) 2,98 m (9,8 ft) 2,98 m (9,8 ft) 2,98 m (9,8 ft) 2,98 m (9,8 ft) 2,98 m (9,8 ft)
Prečnik 2,20 m (7,2 ft) 2,25 m (7,4 ft) 2,30 m (7,5 ft) 2,26 m (7,4 ft) 2,26 m (7,4 ft) 2,26 m (7,4 ft) 2,26 m (7,4 ft) 2,26 m (7,4 ft) 2,26 m (7,4 ft) 2,26 m (7,4 ft)
Zapremina 2,20 m3 (78 cu ft) 5,00 m3 (177 cu ft) ? 5,00 m3 (177 cu ft) 5,00 m3 (177 cu ft) 5,00 m3 (177 cu ft) 5,00 m3 (177 cu ft) 5,00 m3 (177 cu ft) ? ?
Modul za ponovni ulazak
Masa 2.480 kg (5.470 lb) 2.810 kg (6.190 lb) 2.804 kg (6.182 lb) 2.850 kg (6.280 lb) 2.802 kg (6.177 lb) 3.000 kg (6.600 lb) 2.850 kg (6.280 lb) 2.950 kg (6.500 lb) ? ?
Dužina 2,30 m (7,5 ft) 2,24 m (7,3 ft) 2,19 m (7,2 ft) 2,24 m (7,3 ft) 2,24 m (7,3 ft) 2,24 m (7,3 ft) 2,24 m (7,3 ft) 2,24 m (7,3 ft) 2,24 m (7,3 ft) 2,24 m (7,3 ft)
Prečnik 2,17 m (7,1 ft) 2,17 m (7,1 ft) 2,2 m (7,2 ft) 2,17 m (7,1 ft) 2,17 m (7,1 ft) 2,17 m (7,1 ft) 2,17 m (7,1 ft) 2,17 m (7,1 ft) 2,17 m (7,1 ft) 2,17 m (7,1 ft)
Zapremina 4,00 m3 (141 cu ft) 4,00 m3 (141 cu ft) ? 3,50 m3 (124 cu ft) 4,00 m3 (141 cu ft) 4,00 m3 (141 cu ft) 3,50 m3 (124 cu ft) 3,50 m3 (124 cu ft) ? ?
Servisni modul
Masa 2.400 kg (5.300 lb) 2.650 kg (5.840 lb) ? 2.700 kg (6.000 lb) 2.654 kg (5.851 lb) 2.750 kg (6.060 lb) 2.950 kg (6.500 lb) 2.900 kg (6.400 lb) ? ?
Upotrebljivo gorivo (kg) 830 kg (1.830 lb) 500 kg (1.100 lb) 3.152 kg (6.949 lb)[4] 500 kg (1.100 lb) 500 kg (1.100 lb) 700 kg (1.500 lb) 880 kg (1.940 lb) 880 kg (1.940 lb) ? ?
Dužina 2,10 m (6,9 ft) 2,26 m (7,4 ft) 2,82 m (9,3 ft) 2,26 m (7,4 ft) 2,26 m (7,4 ft) 2,26 m (7,4 ft) 2,26 m (7,4 ft) 2,26 m (7,4 ft) 2,26 m (7,4 ft) 2,26 m (7,4 ft)
Prečnik 2,50 m (8,2 ft) 2,72 m (8,9 ft) 2,20 m (7,2 ft) 2,72 m (8,9 ft) 2,72 m (8,9 ft) 2,72 m (8,9 ft) 2,72 m (8,9 ft) 2,72 m (8,9 ft) 2,72 m (8,9 ft) 2,72 m (8,9 ft)

Sojuz 7K-OK (1966—1971) uredi

Letelice Sojuz 1 do Sojuz 11 pripadale su prvoj generaciji. Mogle su poneti tročlanu posadu bez svemirskih odela. Ova verzija Sojuza imala je za proizvodnju električne energije solarne panele oblika krila, te automatski navigacijski sistem Igla. Uređaji za spajanje na svemirskim brodovima Sojuz 1 do uključivo Sojuz 8 nisu imali tunel za prolaz članova posade iz jednog svemirskog broda u drugi već se transfer posada odvijao svemirskom šetnjom kroz otvoreni svemir (Sojuz 4 - Sojuz 5).

Sojuz 7K-L1 (1967—1970) uredi

Ova verzija svemirskog broda Sojuz poznata je pod imenom Zond (4 do 8). Zond je projektovan za let oko Meseca s ljudskom posadom. Za razliku od ostalih svemirskih brodova tipa Sojuz svemirski brodovi Zond lansirani su ruskom četverostupanjskom raketom Proton. S obzirom da je tadašnja raketa nosač Proton bila sposobna da do Meseca dopremi letelicu mase do najviše 5.700 kg svemirski brodovi Zond nisu imali orbitalni odsek. Svemirski brodovi Zond 4 do 8 nisu lansirani s ljudskom posadom, jer bi u većini slučajeva različiti kvarovi prilikom povratka na Zemlju bili smrtonosni za posadu. Samo je Zond 7 u celosti bio uspešan let koji bi posadu sigurno doveo nazad na Zemlju. Svrha upotrebe svemirskih brodova Zond je bio politički prestiž kojim se nameravalo da se preuzme deo slave Sjedinjenih Američkih Država u letovima s ljudskom posadom oko Zemljinog prirodnog satelita Meseca. Svemirski brod Zond 4 je prva svemirska letelica koja je pri povratku na Zemlju ostvarila kontrolisani uspešan „ponovni ulaz s dvostrukim preskakanjem”. Ovu metodu smanjenja brzine kapsule pri povratku na Zemlju koristili su kasnije i severnoamerički svemirski brodovi Apolo.

Sojuz 7K-L3 uredi

Ova varijanta Sojuza bila je namenski dizajnirana za let oko Meseca. Poznata je i pod imenom Mesečev orbitalni brod. Letelica je trebalo da posluži kao priključak za lander na Mesec.

Sojuz 7K-OKS (1971.) uredi

Verzija 7K-OKS bila je dizajnirana za let do svemirskih stanica i imala je dok za spajanje s drugim letelicama.

Sojuz 7K-T (1973. - 1981.) uredi

Druga generacija Sojuza koristila se na letovima od Sojuz 12 do Sojuz 45. Koristila je navigacijski sistem Igla, nije imala solarne panele već baterije i posada je smanjena na dva člana, zbog čega su mogli nositi svemirska odela. Zbog izostanka solarnih panela, letelica je imala razdoblje autonomije od dva dana.

Sojuz-T (1976. - 1986.) uredi

Projekt Apolo-Sojuz služio je kao poligon za mnoge nove tehnologije iz kojih je nastala treća generacija Sojuza. Sojuz T koristio je solarne panele što je omogućilo duže misije, redizajnirani navigacijski sistem Igla i novi sistem potisnika. Mogao je nositi tročlanu posadu u odelima.

Sojuz ASTP je bila verzija Sojuza za upotrebu u Apolo-Sojuz projektu. Sojuz ASTP imao je nekoliko prilagođavanja koja je zahtevala NASA radi povećanja sigurnosti, koristio je poboljšane solarne panele radi veće autonomije, novi univerzalni sistem za spajanje i smanjeni pritisak atmosfere na 69 kPa. Zadnji let ove verzije letelice je bio let Sojuza 22.

Sojuz-TM (1976. - 2003.) uredi

Sojuz-TM je četvrta generacija Sojuza. Korištena je za prevoz do svemirskih stanica Saljut, Mir i ISS. Poboljšani su sistemi za pristajanje, za komunikaciju, sistemi u slučaju nužde, padobrani i motori za sletanje. Novi sistem za automatsko spajanje „Kurs” omogućio je potpuno nezavisno manevrisanje letelice u blizini svemirskih stanica.

Sojuz-TMA (od 2003.) uredi

Trenutno se za letove koristi letelica Sojuz-TMA. Ova letelica poseduje niz poboljšanja radi ispunjavanja sigurnosnih zahteva NASA-e, koji uključuju mogućnost transporta viših i težih astronauta i novi padobranski sistem. Sojuz-TMA je ujedno i prva „potrošna” letelica koja koristi „staklenu pilotsku kabinu”. Spolja je Sojuz-TMA identičan Sojuzu-TM.

Sojuz-TMA-M (od 2010.) uredi

Sojuz TMA-M je zadnja verzija letelice Sojuz. U ovoj verziji smanjena je masa letelice za 70 kg zamenom navigacijskog računara Argon s novim, potpuno digitalnim računarom. Time je ujedno i značajno smanjena potrošnja električne energije. I sama struktura letelice je izmenjena pa se umesto legura magnezijuma koristi aluminijum, što olakšava proizvodni proces.

Srodne letelice uredi

Bespilotna letelica Progres nastala je na osnovi letelice Sojuz i služi za snabdevanje svemirskih stanica.

Dizajn kineske letelice s posadom Šenzou je inspirisan Sojuzom.

Smrtni slučajevi uredi

Sojuz je imao samo dva smrtna slučaja, Sojuz 1 i Sojuz 11.

Sojuz 1 uredi

Sojuz 1 je bila prva misija i prvi let Sojuza. U njemu je poginuo Vladimir Komarov, prijatelj Jurija Gagarina. Problemi su se javili odmah kada je letelica ušla u orbitu oko Zemlje. Solarni panel se nije otvorio, i letelica je počela da se pregreva. Misija je otkazana i Vladimir je ručno orijentisao letelicu za ponovni ulazak u atmosferu. Poginuo je kada se padobran zaglavio u tubi[5] (navodno jer je bio preveliki za tubu) i letelica je udarila u zemlju i dezintegrisala se.

Sojuz 11 uredi

Sojuz 11 je bila prva misija na svemirsku stanicu Saljut 1. Nakon odvajanja od stanice, ventil je otvoren i atmosfera iz letelice je iscurela. Kosmonauti Georgij Dobrovoljski, Vladislav Volkov i Viktor Patsajev su pronađeni mrtvi, a uzrok smrti je gušenje.[6]

Reference uredi

  1. ^ „Soyuz launch vehicle: The most reliable means of space travel”. European Space Agency. Pristupljeno 29. 3. 2013. 
  2. ^ „Soyuz launch vehicle: The most reliable means of space travel”. European Space Agency. Pristupljeno 29. 3. 2013. 
  3. ^ „France and Russia agree: Soyuz will launch from Kourou in French Guyana”. SpaceRef. 22. 10. 2003. Pristupljeno 29. 3. 2013. [mrtva veza]
  4. ^ Zak, Anatoly (3. 8. 2007). „Lunar Orbital Spacecraft”. russianspaceweb.com. Pristupljeno 29. 3. 2013. 
  5. ^ „[FPSPACE] The Red Stuff”. Friends-partners.org. 24. 10. 2000. Arhivirano iz originala 17. 3. 2014. g. Pristupljeno 9. 4. 2012. 
  6. ^ Magazine, Time (12. 7. 1971). „Triumph and Tragedy of Soyuz 11”. Time Magazine. Arhivirano iz originala 20. 06. 2008. g. Pristupljeno 20. 10. 2007. 

Spoljašnje veze uredi

 
Sojuz na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Сојуз_(летелица)&oldid=27751389”