Википедија

Spisak litvanskih vladara

списак на Викимедији

Ovo je spisak litvanskih vladara od Rignolda do Mindaugasa II.

Pre nastanka Litvanske države uredi

Dinastija Vladar Razdoblje Napomene
Ringaudasova dinastija Rignold
(Ringaudas)		 1214. – posle 1219.
  • Bio je veliki vojvoda litvanskih plemena i sukobljavao se sa Galicijom-Volinijom[1][2];
  • Bio je potisnut od strane Krstaša i povukao se na teristorije ruskih zemalja[3][4].
Daujotasova dinastija Daujotas 1214. – posle 1219.
  • O njemu se zna samo da je bio veliki vojvoda litvanskih plemena i sukobljavao se sa Galicijom-Volinijom[1][2];
  • Bio je potisnut od strane Krstaša i povukao se na teristorije ruskih zemalja[3][4].
Daujotasova dinastija Valikaila posle 1219. Brat Daujotasa;
  • O njemu se zna samo da je bio veliki vojvoda litvanskih plemena i sukobljavao se sa Galicijom-Volinijom[1][2];
  • Bio je potisnut od strane Krstaša i povukao se na teristorije ruskih zemalja[3][4].
Dinastija Kentauras Živinbudas posle 1219.
  • Bio je veliki vojvoda litvanskih plemena, nasledio je Ringaudasa i sukobljavao se sa Galicijom-Volinijom[1][2];
  • Bio je potisnut od strane Krstaša i povukao se na teristorije ruskih zemalja[3][4].
Ringaudasova dinastija Dovsprunk
(Dausprungas)		 posle 1219. – 1238. Sin Ringaudasa;
  • Nasledio je Živinbudasa kao veliki vojvoda Litvanije i sukobljavao se sa Galicijom-Volinijom[1][2];
  • Bio je potisnut od strane Krstaša i povukao se na teritorije ruskih zemalja[3][4].

Velika kneževina Litvanija uredi

Dinastija Vladar Razdoblje Napomene Slika
Dinastija Mindaugas Mindaugas I 1236. – 1263. Sin Rignolda;
  • Ujedinjenje Litvanskih plemena iz basena Njemena u moćnu Litvansku državu;
  • Potisnut je iz ruskih zemalja;
  • Neuspešni sukobi sa Galicijom-Volinijom[3][4][5];
  • 1251. - krstio se da bi umanjio pritiske sa krstaša;
  • 1253. - dobio je kraljevsku krunu od pape Inoćentija IV;
  • Od 1253. do 1263. - sukobi sa Ruskim državicama i sa Mongolima;
  • Krajem pedesetih godina XIII veka - krstaši su zakoračili u Žemajtiju uzrokujući lokalnu pobunu: Mindaugas podržava pobunu i vraća se paganskim običajima, zbog čega je i ubijen 1263. godine[6].
  
Dinastija Mindaugas Trojnat
(Treniota)		 1263. – 1265. Sin Mindaugasove sestre nepoznatog imena;
  • 1263. — iskoristio je stričevu smrt da bi se dokopao vlasti;
  • 1265. — ubijen je i veliki knez postaje Vaišvilkas[1].
  
Dinastija Mindaugas Vaišvilkas 1265. – 1267. Sin Mindaugasa;
  • 1265. — Trojnat je ubijen i Vaišvilkas postaje veliki knez;
  • Povratak hrišćanstva u Litvaniju[1];
  • 1265. — njegova vojska predvođena knezom Vasilikijem i njegovim šurakom, knezom Švarnom upada u Malopoljsku: pljačka Skarizeva, Tarčkua, Vislice, Helma, Bjale, Lublina i Červjenja.
  • 1266. — poljska kontraofanziva i opsada Belza;
    • 19. jun - Švarno je pobećen u bici kod Vrata;
  • 1266. — mir sa Poljskom[7];
  • 1267. — zamonašio se i presto prepustio Švarnu[1].
  
Rjurikoviči Švarno Danilovič
(Švarnas)		 1267. – 1269. Vaišvilkasov šurak;
  • Bio je kralj Galicije-Volinije;
  • 1267. — Vaišvilkas se zamonašio i Švarno postaje veliki knez;
  • hrišćanstvo u Litvaniji;
  • 1269. — umro je u tamnici u Helmu[1].
Dinastija Kentauras Trojden
(Traidens)		 1270. – 1282. Sin Živinbudasa;
  • 1270. — Izabran je za velikog kneza;
  • Jak vladar;
  • Uspeo je odbiti sve napade Tevtonskih vitezova;
  • Jake trgovačke veze sa Rusijom i Livonijom;
  • Povratak paganizma u Litvaniju[1];
  • Širenje ka jugu i jugoistoku[8];
  • Invazije na Poljsku (1273—1278);
    • 1273. - obnova sukoba sa Poljskom;
    • 1278. - invazija na Lublin: poraz u bici kod Lukuva;
    • 1278. - kongres u Lendu: sklapanje mira sa Poljskom[7][9].
  
Dinastija Mindaugas Dovmont
(Daumantas)		 1282. – 1285. Mindaugasov daleki rođak;
  • Pre dolaska na presto je vladao Pskovom;
  • 1282. — on iz Pskova upada u Litvaniju i osvaja je;
  • Povratak hrišćanstva u Litvaniju: pohodi protiv paganskih Litvanaca u Polocku[1];
  • 1282. — nastavak upada u Poljsku: litvanski poraz kod sela Rovini[9];
  • Sukobi sa Tevtonskim vitezovima;
  • 1285. — umro je i proglašen je za pravoslavnog sveca[1].
Dinastija Gediminas Butigeidas 1285. – 1291. Poreklo nepoznato;
  • Jedan od osnivača dinastije Gediminas;
  • Paganizam u Litvaniji;
  • Od 1290. - Livonska plemena su uništena: rat sa Tevtonskim vitezovima[1].
Dinastija Gediminas Pukuveras 1291. – 1295. Butigeidasov brat;
  • Jedan od osnivača dinastije Gediminas;
  • Paganizam u Litvaniji;
  • Rat sa Tevtonskim vitezovima;
  • 1292. - pljačkaški pohodi u Poljsku: Poljaci pozivaju u pomoć Tevtonske vitezove[1].
Dinastija Gediminas Vitenis 1295. – 1315. Pukuverasov sin;
  • Jedan od osnivača dinastije Gediminas;
  • Paganizam u Litvaniji;
  • Pljačkaški pohodi u Poljsku: Poljaci pozivaju u pomoć Tevtonske vitezove;
  • Rat sa Tevtonskim vitezovima;
    • 1296. - Litvanci provaljuju u Livoniju;
    • 1298. - pohodi protiv Rige;
  • 1307. - pao je Polock;
  • Osvajanje Minska, Pinska i Turova;
  • (1311—1315) - pohodi na Pruse[1].
  
Dinastija Gediminas Gedimin 1315. – 1341. Pukuverasov sin;
  • (1315—1322) Prestolnica države bila je u severozapadnoj Litvaniji u gradu Pograudenu;
  • 1322. - prestolnica države je premeštena u Vilnjus;
  • Paganizam u Litvaniji, ali i tolerancija prema svim hrišćanima;
  • Osvajanje velikih delova zapadne Rusije;
    • 1318. - njegov sin je ženidbom sa vladarkom Viterpska dobio taj grad;
    • 1323. - osvojio je Kijev i započeo osvajanje Volinije;
    • 1326. - osvojio je Minsk;
    • Osvojen je Turov i Pinsk;
    • 1340. - osvojena je Volinija;
  • 1322. - papa je poslao legate da krste Gediminasa, ali on je to odbio;
  • Sukobi sa Tevtonskim vitezovima oko Žemajtije: okončan Vilnjuskim mirom 1323., koji je podržan od pape 1324;
  • Od 1330. - pohodi na Pruse: uspešno ratovanje s njima;
  • 1337. - upadi u Poljsku;
  • 1341. - poginuo je u bici[1].
  
Dinastija Gediminas Janunutis 1341. – 1345. Sin Gediminasa i Jevne Ivanovne;
  • 1341. - nasledio je oca poginulog u boju;
  • 1345. - brat Algirdas ga je zbacio s prestola i on beži u ruske zemlje[1].
Dinastija Gediminas Algirdas 1345. – 1377. Sin Gediminasa i Jevne Ivanovne;
  • 1345. - svrgnuo je brata s vlasti;
  • Osvajanja na istoku: kneževine Černigov, Perejaslavlj i Kijev ga priznaju za vrhovnog gospodara umesto kana Zlatne horde;
  • Osnovana prva ruska pravoslavna mitropolija u Litvaniji[1];
  • 1370. - njegov brat vojvoda Kestutis je zajedno sa Lubartom Luckim opseo stari drveni dvorac Volodimir: dvorac se predao i razoren je;
  • 1376. - Kestutis i Lubart su sa Jiržijem Belzkim preko reke San, kod Zavihosta, upali u Poljsku i osvojili i opljačkali mnoga sela na Visli i prodrli do grada Tarnova i izvršili masakr stanovništva: stradali su: Lublin, Sandomjež i Galicija, a osvojeni su Belz i Helm.
  • 1377. - Poljska ekspedicija protiv Litvanaca: gubitak Helma i Belza[10].
  
Jagelonci Jogaila Algirdaitis 1377. – 1381. Sin Algirdasa i Julijane Aleksandrovič;
  • Mladost mu je bila nesrećna;
  • Bio je mršav, blago sužavane brade. Glava mu je bila mala, skoro je bio protpuno ćelav, imao je crn male oči, velike uši, duboki glas, govorio je brzo, imao je i dug i tanak vrat[11];
  • 1377. - nasledio je oca na prestolu;
  • Borio se protiv Velike Moskovske kneževine i Velike kneževine Vladimira: neuspeh;
  • 1382. - posle duge borbe stric ga je zbacio s vlasti[1].
  
Dinastija Gediminas Vojvoda Kestutis 1381. – 1382. Sin Gediminasa i Jevne Ivanovne;
  • 1381. - posle duge borbe je svrgnuo sinovca s vlasti;
  • 1382. - poginuo je u pobuni koja je izbila protiv njegove vlasti[1].
  
Personalna unija s Poljskom
Jagelonci Jogaila Algirdaitis
druga vladavina		 1382. – 1398.
  • maj 1385. - venčanje sa Jadvigom Poljskom, njegovo primanje katolicizma (pri krštenju je njegovo ime promenjeno u Vladislav Jagelo) i krunisanje za poljskog kralja;
  • Tada samo plemstvo u Litvaniji prima katolicizam, Tevtonski red više nema pravo da napada Litvaniju pod izgovorom krstaškog rata;
  • 1385. — Unija iz Kreva: formirana je personalna unija između Litvanije i Poljske;
  • 1398. - novi tevtonski napad: Poljaci i Litvanci su nespremni, a njegov rođak Vitautas Veliki je zajedno sa Tevtoncima, pokušava da otme vlast u Litvaniji, ali Vladislav potpisuje Ostrovski sporazum, kojim Vitautasu daje vlast nad Litvanijom, a on nastavlja da bude kralj Poljsko-Litvanske unije;
  • Bio je vitez reda Zmaja[11].
  
Dinastija Gediminas Vitautas Veliki 1398. – 1430. Sin Kestutisa i Birute;
  • 1398. - novi tevtonski napad: Poljaci i Litvanci su nespremni, a njegov rođak Vitautas Veliki je zajedno sa Tevtoncima, pokušava da otme vlast u Litvaniji, ali Vladislav potpisuje Ostrovski sporazum, kojim Vitautasu daje vlast nad Litvanijom, a on nastavlja da bude kralj Poljsko-Litvanske unije;
  • 1401. — Unija iz Vilnjusa i Radoma: Litvanija dobija veliku autonomiju;
  • Rat protiv Tevtonske države;
    • 1409. - uspešna tevtonska invazija protiv Poljske i Litvanije;
    • 1409. - Litvanci i Poljaci su ih odbili i osvojili Bamberg;
    • 1409. - sklopljen privremeni mir;
  • 15. jul 1410. - Bitka kod Grinvalda: uklanjanje tevtonske opasnosti, čiji red se više nikad nije usudio okrenuti se protiv Poljske;
  • 1413. — Unija iz Hrodla;
  • Odbio je kraljevsku krunu imajući obzira prema Jogaili[11].
  
Dinastija Gediminas Švitrigaila 1430. – 1432. Sin Algirdasa i Julijane Tverske;
  • 1430. - na presto ga je doveo Jogaila bez ikakvog konsultovanja s plemstvom;
  • 1431. - kongres u Sandomježu: plemstvo ga prihvata za velikog kneza, pod uslovom da se kruniše za kralja, što mu Jogaila zabranjuje;
  • 1431. - u savezu sa Tevtoncima se pobunio protiv poljske vlasti: neuspeh;
  • 1432. - poraz pod Ašmjanijem i beg u Vitepsk: novi veliki knez postaje Žigmund Kestutaitis[11].
  
Dinastija Gediminas Žigmund I Kestutaitis
(Žygimantas Kęstutaitis)		 1432. – 1440. Sin Kestutisa i Birute, brat Vitautasa Velikog;
  • 1432. - Švitrigaila je poražen pod Ašmjanijem i pobegao je u Vitepsk: Žigmund je postao veliki knez Litvanije;
  • Od 1432. do 1434. - Unija iz Grodna;
    • 1434. - Jogaila ga je priznao za velikog kneza[11];
  • 1435. - rat protiv Tevtonskih vitezova;
    • 1. septembar 1435. - Bitka kod Švidrugela: poraz i gubitak Livonije i Velkomjerša;
    • 31. decembar 1435. - došlo je do tevtonsko-litvanskog ugovora u Bžešću Kujavskom;
      • 1437. - ispunjeni su uslovi mira: Grodno je predato Tevtoncima, a Tevtonci su priznali suverenitet Poljske nad Velikom kneževinom Litvanijom[12].
  

Poljsko-litvanska unija uredi

Dinastija Vladar Razdoblje Napomene Slika
Jagelonci Kazimir IV
(Kazimieras IV)		 1440. – 1492. Sin Jogaile i Sofije Halšanske;
  • Bio je visok rastom; bio je ćelav, kao njegov otac; bio je mršav; od ranog detinjstva do starosti, voleo je lov[13];
  • 1440 - na poziv litvanskih plemića preuzeo je vlast u Litvaniji;
  • Za vreme njegove maloletnosti, istinsku vlast su držali plemići;
  • 1445. - izabran je za kralja Poljske;
  • 25. juna 1447. - postao je kralj Poljske;
  • 1454. — Otišao je u rat protiv Tevtonskog reda i pobedio ga je i osvojio Prusku;
  • 1457. - pretendent za ugarsko-bohmijski presto.
  
Jagelonci Aleksandar I Poljski
(Aleksandras)		 1492. – 1505. Sin Kazimira Jagela i Elizabete Habzburške;
  • Bio je srednjeg rasta, imao je tanko lice i bio je proćelav. Bio je ćutljiv, ali je imao smisao za humor[14];
  • Od 1492. do 1501. - samo je vladao Litvanijom;
  • 1501. - Unija iz Mjelnika: ponovo je ujedinio Poljsku i Litvanijom;
  • Litvaniju su opustošili Tatari;
  • Stefan Veliki je osvojio Pokutiju;
  • Moskovski knez Ivan III je osvojio Mecensk, Serpejsk, Brijansk, Dorogobuž i Putivlj;
  • Posle toga Aleksandar se okrenuo ratovanju sa Moldavijom;
  • 1505. - doneti novi zakoni tj. novi ustav: ograničava se kraljeva moć u korist vlastele;
  • Na samrti naredio je napad na Tatare:
 
Jagelonci Žigmund I Poljski
(Žygimantas Senasis)		 1506. – 1548. Sin Kazimira Jagela i Elizabete Habzburške;
  • Kosa mu je bila tamna, imao je velike obrve, preteće oči, obraze obojene prirodnim rumenilom; Ceo stav je izazvao poštovanje; Bio je i mudre prirode[15];
  • Ra protiv Rusije (1507—1508)
  • Vodio je rat protiv Pruske:
    • 1521. - Poraz Tevtonskih vitezova i njihovo pokoravanje;
  • Tatari, po naređenju Turaka, u nekoliko navrata provaljuju u Poljsku;
  • Mir s Turcima 1525., na tri godine;
  • 1529. - osvajanje Mazovije;
  • Reforimisao je pravosuđe;
  • Rast ekonomije;
  • Bio je mecena umetnosti;
  
Jagelonci Žigmund II Poljski
(Žygimantas Augustas)		 1548. – 1572. Sin Žigmunda Starog i Bone Sforca;
  • Kosa mu je bila tamna, imao je velike obrve, preteće oči, obraze obojene prirodnim rumenilom; Ceo stav je izazvao poštovanje; Bio je i mudre prirode[16];
  • Livonski rat (1558—1583):
    • 1559. - Livonija se stavlja pod Žigmundov konkordat;
    • 2. avgusta 1560. - Bitka kod Ermesa: Rusi su potukli Livonce;
    • 1560. - Pad Felina pod Rusku vlast;
    • 1561. - Livonija se potčinjava Litvaniji;
    • 1563. - Rusi osvajaju Polock, ali su poraženi na Uli;
    • Žigmund pokušava da uvuče Tatare i Turke u rat protiv Rusije, ali je tu imao polovični uspeh;
      • Turci nisu uvučeni u rat, ali Tatari pokušavaju da osvoje Moskvu i poraženi su;
  • 1. jula 1569. - Lublinska unija: ostvarena realna unija između Poljske i Litvanije; Litvanija ustupila Poljskoj teritorije današnje Ukrajine.
  

Državna zajednica Poljske i Litvanije uredi

Dinastija Vladar Razdoblje Napomene Slika
Realna unija sa Poljskom
Izborna monarhija - Plemstvo bira monarhe
Dinastija Valoa Anri III Valoa
(Henryk Walezy)		 1573. – 1574.
  • Bio je visok, sa plemenitim očima, milostiv, tako lepih ruku, koje nije imalo ni jedan čovek ni žena u Francuskoj koji prezentuju istovremeno puno dostojanstva u ponašanju.
  • 11. maj 1573. - plemstvo ga je izabralo za kralja Litvanije i Poljske, ali je on tada morao biti tolerantan prema protestantima;
  • 24. januar 1574. - zavladao je Litvanije i Poljske;
  • Livonski rat: Rusi osvajaju Estoniju
  • 30. maja umro mu je brat Šarl IX i on se 18. juna potajno vratio iz Poljske i preuzeo francuski presto, a Litvanci i Poljaci su proglasili da je abdicirao.
  
Jagelonci Ana Jagelonska
(Anna Jagiellonka)		 1575. – 1586. Kćerka Žigmanda Starog i Bone Sforca;
  • Bila je niska, ali veoma prijatna[17];
  • 1576. - udala se za Stefana Batorija, erdeljskog kneza;
  • Livonski rat:
    • 1575. - Rusi osvajaju Baltičku luku Pernov;
    • 1577. - Rusi osvajaju Estoniju;
    • 1577. - Ruska carska armija iz Pskova napada južnu Livoniju i osvaja: Marijenhauzen, Režicu, Daugavpils...;
  • 1586. - Stefan Batori je umro i ona je sišla s vlasti.
  
Dinastija Batori Stefan Batori
(Stefan I Batory)		 1576. – 1586. Suprug Ane Jagelonske;
  • To je bio gospodin velike lepote, lica mršavog, prirodno rumenog, imao je crnu kosu, i čudno beli zubi, imao je orlovski nos, sa kojim je ličio na Atilu biča Gospodnjeg.[18];
  • 1576. - na vlast je došao ženidbom sa Anom Jagelonskom;
  • Brzo se učvrstio na prestolu uz podršku šljahte i crkve;
  • Livonski rat:
    • 1579. - U nastojanju da spreči ruski izlazak na Baltičko more, zaratio je s njom; organizovao vojsku oslobođenih kmetova od 20.000 ljudi, pored kozaka i najamnika; osvojio je Polock;
    • 1581. - Opsada Psakova: poraz poljskih trupa;
    • 15. januar 1582. - mir u Jam-Zapoljskom: Rusija primorana da ustupi Livoniju Poljskoj na 10 godina;
  • 1586. - Stefan Batori je umro i Ana Jegelonska je sišla s vlasti.
  
Dinastija Vasa Sigismund III Vasa
(Zygmunt III Waza)		 1587. – 1632.
  • Bio je neženja; Bio je stasitog struka, velikog čela, velikog nos, bio je stasit, ali je imao dugu bradu, velike, nežne oči i bio je ljubazan.[19];
  • 18. septembra 1587. - izabran za kralja Litvanije i Poljske;
  • Bio vatren katolik i borio se protiv protestanata;
  • 1592. - nasleđuje švedsku krunu i nastoji da Švedskoj pripoji Poljsku: otpor poljskih magnata i crkve;
  • Poljsko-švedski rat (1600—1611):
    • 1604. - Sigismund je sišao sa švedskog prestola;
    • Bitka kod pomorske baze Puku: Poljska pobeda;
    • 1606. - Bitka kod Hela: Poljska pobeda;
    • 1609. - Bitka u Riškom zalivu: Poljaci zapalili deo švedskih prodova;
  • Poljsko-švedski rat (1617—1629):
    • 1617. - Sigismund objavljuje rat Švedskoj: pokušava da se vrati na švedski presto;
    • 27. oktobar 1627. - Bitka kod Olive: poljska pobeda;
    • 1628. - Poljska trpi niz poraza: primorana je da se povuče u luku Gdanjsk;
    • Porazi u kopnenim bitkama: mir u Altmarku, na poljsku štetu.
  
Dinastija Vasa Vladislav IV Vasa
(Władysław IV Vasa)		 1632. – 1648. Sin Sigismunda Vase;
  • Imao je lepo i prijatno lice, sa bledo rozom kožom. Bio je skroman; imao je svetlu kosu, oči žive, sa veselim, ali mirnim pogledom, sve svetovnosti, imao je dugačak nos, i dalje zadržavao dečački stav, zgodne udove; graciozan govor.[20];
  • Uspešno je sprečio da Poljska bude bitnije uključena u Tridesetogodišnji rat;
  • Česte strane invazije: sve su odbijene;
  • Verska tolerancija;
  • Vojne reforme;
  • Zlatno doba Poljske;
  • Napetosti u zemlji: neslaganja plemića;
  • Član reda Zlatnog runa.
  
Dinastija Vasa Jan II Kazimir
(Jan II Kazimierz Waza)		 1648. – 1668. Sin Sigismunda Vase;
  • Jan Kazimir je bio visokog rasta, sasvim lepo oblikovan, i bio bi lep, da nije imao crno lice. Njegove karakteristike na prvi pogled nisu baš prijatne. Osim toga nema graciozne pokrete tela, i nije nikakav govornik govora.[21];
  • 1648. - pobuna kozaka;
  • Kozaci proglašavaju za svog vladara ruskog cara;
  • Rusko-poljski rat (1654—1657);
  • Bio je član jezuita;
  • Odmetanje plemića;
  • Rat protiv Šveđana (1655—1660), tj. Potop:
    • Šveđani su osvojili skoro celu Poljsku, ali nisu mogli da zadrže sv tu teritoriju, pa su se povukli;
      • Poljska je sravljena sa zemljom;
    • 1660. - odrekao se prava na švedski presto;
      • Šveđanima je predata Livonija sa Rigom;
  • 1668. - Jan Kazimir je abdicirao i zamonašio se u Francuskoj.
  
Dinastija Višnjevecki Mihail Koribut Višnjevecki
(Michał Korybut Wiśniowiecki)		 1669. – 1673.
  • Mihal nije bio bogat i zato nije mogao biti dobar vladar. Nije bio oženjen, a bio je i mlad (sa svega 28 godina); Bio je katolik, ali nije imao nikakvo političko iskustvo, i veće ambicije, dakle, bezopasan za Šveđane;
  • 16. juna 1669. - Mihal je izabran za kralja Poljske;
  • 29. septembra 1669. - krunisan je;
  • Feudalna anarhija u Poljsko-Litvanskoj uniji
  • 6. oktobra 1669. - postaje španski vitez Zlatnog runa;
  • 12. novembar 1669. - negodovanje plemić, zbog njegovog izbora za kralja;
  • 1670. - počeo je vraćati kozake pod svoju vlast;
  • 28. novembra 1670. - pobuna u Pruskoj:
  • 1671. - nove pobune kozaka;
  • 10. decembra 1671. - Turci mu objavljuju rat: zahtevaju povlačenje poljskih trupa iz Ukrajine i Podolije;
    • jun 1572. - Turci upadaju u Ukrajinu
    • Gubitak Zvanca (jula) i Kamjanetsa (26. avgusta);
    • (20 - 29. septembra) Opsada Lavova: uspešna odbrana;
    • Pobeda nad Turcima pod gradovima: Uhrinovom, Njemirovom, Kaluhom, Komarnom (septembra) i Petrankom (14. oktobra);
    • 18. oktobra 1672. - mir sa Turcima: Turci dobijaju Podoliju i Ukrajinu (od Dnjepra do Dnjestra); Republika dužna da plaća godišnji danak Turcima u iznosu od 22 000 zlatnika
  • 1672. - smirivanje kozaka;
  • 27. juna 1672. državnu udar nezadovoljnika;
  • 6. juna 1672. - Od pape dobio titulu Branilac vere;
  • 11. marta 1673. - Turci ponovo prete ratom: objavljivanje rata:
    • Varšava spremljena za odbranu;
    • Glavnokomandujući poljsko-litvanske vojske je Jan Sobjeski;
    • Jan upada u Moldaviju
    • 11. oktobra Bitka kod Hotina: pobeda poljske vojske[22].
  
Dinastija Sobjeski Jan III Sobjeski
(Jan III Sobieski)		 1673. – 1695.
  • Bio je lep, visok, debeo u licu, orlovskog nosa, s očima punim vatre,, plemenit i otvoren[23];
  • Stabilnost Poljsko-Litvanke unije;
  • (1674—1676) - rat s Turcima i Tatarima:
    • Bitka kod Bara (1674): Poljska pobeda;
    • Bitka kod Lavova (1675): Poljska pobeda;
    • Bitka kod Terebovlja (1675);
    • Bitka kod Vojnilova (1675): Poljska pobeda;
    • Bitka kod Žuravna (1676): Poljska pobeda;
    • Povratak Žoravna, Bara i Rešova;
    • Jan dobio nadimak Lehistanski lav;
  • Učvršćivanje centralne vlasti;
  • Vojne reforme;
  • (1674—1676) - rat s Turcima i Tatarima:
    • 12. septembar 1683. - Opsada Beča (1683): Jan je pobedio tursku carsku armiju i odbranio hrišćanstvo;
    • 7. oktobar 1683. - Prva bitka kod Šturova: Poljski poraz;
    • 9. oktobar 1683. - Druga bitka kod Šturova: Poljska pobeda;
    • 1684. - Bitka kod Jazlovice;
    • 1684. - Bitka kod Žvanjeca;
    • 1684. - Bitka kod Jašija;
    • 13. septembar 1691. - Bitka kod Suceave: Poljska pobeda;
    • 6. oktobar 1694. - Bitka kod Ustečkoa: Poljska pobeda;
    • 1695. - Tatarska invazija na Republiku;
      • 11—12. februar - Bitka kod Lavova: Poljska pobeda;
    • 6. oktobar 1694. - Bitka kod Ustečkoa: Poljska pobeda.
  
Dinastija Vetin Avgust II Jaki
(August II Mocny)		 1697. – 1706.
  • Imao je izuzetno jaku fizičku snagu, zbog čega je i dobio nadimke Jaki i Saksonski Herkules.
  • Bio je mecena umetnosti i arhitekture, a posebno baroka;
  • Bio je jako vešt sa pištoljem[24];
  • Personalna unija između Saksonije i Poljsko-Litvanske unije;
    • Veliki severni rat (1700—1721):
    • Nije uspeo povratiti Livoniju;
    • Vodio je politiku neiskrenih saveza: bio je na strani Petra Velikog: cara Rusije, ali je zaključivao i tajne sporazume sa Šveđanima;
    • avgust 1706. - Šveđani su ga porazili;
    • 24. septembar 1706. - Altrenštetski mir: Avgust se odrekao prestola u korist Stanislava Lešćinskog i raskinuo savez sa Rusijom.
  
Dinastija Lešćinski Stanislav Lešćinski
(Stanisław Leszczyński)		 1706. – 1709. Fridrih Avgust se odrekao prestola u njegovu korist:
  • Bio je debeo, srednje visine, okruglog lica, sa velikim sivim obrvama, orlovskim nosem, sa kvarnim zubima, pocrnelim od pušenja;
  • Bio je najmoćniji velikopoljski plemić;
  • Personalna unija između Saksonije i Poljsko-Litvanske unije;
  • Bio je antikralj, jer ga je na vlast doveo švedski kralj, a ne plemstvo, koje je bilo verno Avgustu, koji se odrekao prestola u njegovu korist;
  • 29. oktobra 1706. - Bitka kod Kališa: pobunjeno plemstvo ga je porazilo uz pomoć Rusije;
  • 1707. - sklopljen tajni pakt o ne napadanju između kozaka i Stanislava: kozaci su vraćeni pod poljsku vlast, tj. Poljaci su osvojili Ukrajinu;
  • 28. novembar 1708. - pobedilo ga je pobunjeno plemstvo;
  • 8. jul 1709. - Bitka kod Podole: Stanislav je poražen od strane ruske vojske;
  • 19. avgusta 1709. - Stanislav abdicira u Avgustovu korist[25].
  
Dinastija Vetin Avgust II Jaki,
druga vladavina		 1709. – 1733.
  • 1709. - obnavljanje rusko-poljskog saveza: Avgust se vraća na presto;
  • Politika neiskrenih saveza;
  • Pod uticajem Rusije raspustio je deo vojske i oslabio centralnu vlast;
  • 1717. - izmirenje sa vlastelom: priznat kraljem od strane celog naroda, ali ograničena mu je vlast.
  
Dinastija Lešćinski Stanislav Lešćinski,
druga vladavina		 1733. – 1734.
  • 12. septembar 1733. - Stanislav je izabran za kralja;
  • 1733. - Bitka kod Vščna: Poljski poraz;
  • Personalna unija između Saksonije i Poljsko-Litvanske unije;
  • 5. oktobra 1233. - za kralja je izabran Avgust III Vetin
  • decembar 1233. - Avgust je osvojio Krakov;
  • (januar - 29. maj) 1234. - opsada Gdanjska: Ruska pobeda;
  • 16. januara 1734. - Rusi osvajaju Torun;
  • 12. maj 1734. - Rusi spaljuju Gdanj i Sopot;
  • 29. maj 1734. - Stanislav beži, prerušen u seljaka, u Kenigsberg[25], a plemstvo ga proglašava zbačenog sa prestola.
  
Dinastija Vetin Avgust III Vetin,
(August III Sas)		 1734. – 1763. Sin Fridriha Avgusta i Kristine Eberhardine;
  • Gledao je ljude sa visine. Imao je velike obrve, široke grudi i bio je debeo; imao je ozbiljan izraz lica;
  • Voleo je umetnost i luksuz.
  • Uz pomoć Rusa se domogao vlasti[26];
  • Zbog njegove ne zaiteresovanosti njegove poslove je obavljao grof Hajnrih fon Bruhl
  • Nije bio čovek stvoren za vladara;
  • Priznat je za kralja samo od strane malopoljskih plemića;
  • Voleo je umetnost i luksuz;
  • (1241—1245) - u savezu sa Španijom, Francuskom i Bavarskom, ratovao je Svetom rimskom carstvu: poraz saveznika;
  • 1256. - rat u Pruskoj; gde je poražena poljska vojska
  
Dinastija Ponjatovski Stanislav II Avgust Ponjatovski,
(Stanisław August Poniatowski)		 1764. – 1791.
  • Bio je srednje visine, dobro oblikovanog tela, bio je iskren, prijatnih i zanimljivih karakteristika oštrih i odlučnih. Njegova koža je bila bleda, a kosa mu gusta i duga, a oči crne boje. Stanislav nije nosio periku.[27];
  • Poljska pod uticajem Rusije i Pruske;
  • Rusija kontroliše plemstvo;
  • Ekonomske reforme: poništeno liberum veto;
  • Repninov ustav (1767): poništene sve Stanislavove reforme i vraćene su verske slobode;
  • Katolička crkva je ustala protiv ustava: Rusko-Poljski rat (1768—1772);
    • 1771. - kralj je kidnapovan: posle puštanja on dolazi na stranu Rusije;
    • Prva podela Poljske: Rusi, Austrijanci i Prusi osvajaju 30% Poljske: Stanislavovo protestovanje;
    • 1773 skupština sejm je potvrdila podelu
  • 1791. - majski ustav: zemlja je reformisana: ukinut je liberum veto, kao i državna zajednica Litvanije i Poljske.
  

Kraljevina Litvanija (1918) uredi

Dinastija Vladar Razdoblje Napomene Slika
Virtemberska dinastija Mindaugas II 1918. – 1918.
  • 11. jul 1918. - Savet Litvanije Nemca Vilhelma fon Uraha poziva da zavlada ovom novoosnovanom ustavnom monarhijom;
  • Prihvatio je ponudu i sa porodicom se preselio u Vilnjus;
  • Nije znao Litvanski jezik;
  • 2. novembra 1918. - zbačen je zbog toga što mnogi nisu bili zadovoljni njegovom vladavinom.
  

Reference uredi

  1. ^ a b v g d đ e ž z i j k l lj m n nj o p r „LITHUANIA”. Fmg.ac. 
  2. ^ a b v g d Baranauskas, Tomas. „Brandieji viduramžiai: II dalis (1183-1283 m.)”. Chronologija (na jeziku: litvanski). Lietuvos.net. Arhivirano iz originala 25. 07. 2011. g. Pristupljeno 29. 12. 2006. 
  3. ^ a b v g d đ Jelačić, Aleksej (1929). Istorija Rusije. Beograd: Srpska književna zadruga. 
  4. ^ a b v g d đ Miljukov, Pavel (1939). Istorija Rusije. Beograd: Narodna kultura. 
  5. ^ Istorija srednjeg veka I. Beograd: Vikizovrnik. 1950. 
  6. ^ Mindaugas. Encyclopaedia Britannica. 
  7. ^ a b „Bolesław V Wstydliwy”. Poczet.com. 
  8. ^ „Traidenis”. Encyclopaedia Britannica. 
  9. ^ a b „Leszek II Czarny”. Poczet.com. 
  10. ^ „Ludwik Andegaweński (Węgierski, Wielki)”. Poczet.com. 
  11. ^ a b v g d „Władysław II Jagiełło”. Poczet.com. Pristupljeno 09. 8. 2014. 
  12. ^ „Władysław III Warneńczyk (Jagiellończyk)”. Poczet.com. Pristupljeno 09. 8. 2014. 
  13. ^ „Kazimierz IV Jagiellończyk”. Poczet.com. 
  14. ^ „Aleksander I Jagiellończyk”. Poczet.com. 
  15. ^ „Zygmunt I Stary”. Poczet.com. 
  16. ^ „Zygmunt II August”. Poczet.com. 
  17. ^ „Anna Jagiellonka”. Poczet.com. 
  18. ^ „Stefan I Batory”. Poczet.com. 
  19. ^ „Zygmunt III Waza”. Poczet.com. 
  20. ^ „Władysław IV Waza”. Poczet.com. 
  21. ^ „Jan II Kazimierz Waza”. Poczet.com. 
  22. ^ „Michał Korybut Wiśniowiecki”. Poczet.com. 
  23. ^ „Jan III Sobieski”. Poczet.com. 
  24. ^ „August II Mocny (Wettin)”. Poczet.com. 
  25. ^ a b „Stanisław Leszczyński”. Poczet.com. 
  26. ^ „August III Sas (Wettin)”. Poczet.com. 
  27. ^ „Stanisław August Poniatowski”. Poczet.com. 
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Списак_литванских_владара&oldid=27753585”