Sport u Letoniji
Sport u Letoniji uključuje košarku, fudbal, hokej na ledu, atletiku, ragbi junion, tenis, biciklizam i druge. Hokej na ledu je istorijski najpopularniji od letonskih sportova i pomno ga prati košarka. Neki od najznačajnijih sportista Letonije su hokejaš Sandis Ozolinš, fudbaler Maris Verpakovskis, olimpijski bacač koplja Janis Lusis, dvostruki olimpijski šampion Maris Štrombergs i košarkaš Kristaps Porzingis. Nacionalni sport Letonije je hokej na ledu.
.jpg)
Hokej na ledu uredi
Hokej na ledu je najpopularniji sport u Letoniji. Njegova profesionalna liga je viša liga, koja se održava od 1931. U Letoniji postoji i nekoliko amaterskih hokejaških liga. Hokej na ledu igra se u Letoniji od dvadesetih godina prošlog veka. Letonija je član Međunarodne hokejaške federacije, njena reprezentacija učestvovala je na nekoliko Svetskih prvenstava i Zimskih olimpijskih igara 1936. godine. Nakon što je Letoniju 1940. okupirao Sovjetski Savez, njeno članstvo u Međunarodnoj hokejaškoj federaciji je prekinuto. Letonci su imali značajnu ulogu u uspostavljanju hokeja na ledu u Sovjetskom Savezu. Letonski tim Dinamo Riga bio je jedan od jedanaest timova koji su učestvovali na prvom turniru sovjetskog šampionata sezone 1946—1947. Harijs Melups je bio golman reprezentacije Sovjetskog Saveza u prvoj međunarodnoj utakmici 1948.
Letonski hokej doživeo je pad 1960-ih, kada je Dinamo Riga ispao iz sovjetske više lige u prvu ligu, a zatim i u drugu. Povratak je doživeo sedamdesetih godina, pod trenerom Viktorom Tihonovom, koji će kasnije trenirati CSKA Moskvu i sovjetsku reprezentaciju. Sezone 1973—1974. Dinamo Riga se vratio u Elitnu ligu gde je ostao do kraja Sovjetskog Saveza 1991. godine.
Godine 1975. Viktor Hatulev iz Dinama Riga postao je prvi hokejaš na ledu iz Sovjetskog Saveza kojeg je izradila Nacionalna hokejaška liga, ali nikada nije imao priliku da igra, jer sovjetskim igračima nije bilo dozvoljeno da igraju za strane timove. Helmuts Balderis bio je najuspešniji letonski igrač 1970-ih i 1980-ih i postavio je rekord svih vremena (ubacivši 333 gola na sovjetskim prvenstvima). Dva puta je bio vodeći strelac sovjetske elitne lige (1977. i 1983) i jednom igrač godine (1977). Balderis je takođe igrao za sovjetsku reprezentaciju, osvajao je Svetska prvenstva (1978, 1979 i 1983). Proglašen je najboljim napadačem Svetskog prvenstva 1977. Uprkos kontinuiranim visokim rezultatima, nije izabran za sovjetsku reprezentaciju na Zimskim olimpijskim igrama 1984. godine, verovatno iz političkih ili nacionalnih razloga (u tim godinama sovjetski tim činili su sportisti samo iz moskovskih hokejaških timova). Tako je Balderis postao najbolji strelac svih vremena među sovjetskim napadačima koji su igrali za reprezentaciju, ali nikada nisu dobili zlatnu olimpijsku medalju. Golmani Vitalijs Samoilovs i Arturs Irbe takođe su igrali za sovjetski tim 1980-ih, Irbe je bio najbolji golman Svetskog prvenstva 1990. Samoilovs je bio rezervni golman sovjetskog tima koji je osvojio zlatne medalje na Zimskim olimpijskim igrama 1988.
Najbolja sezona za Dinamo Rigu bila je 1987—1988. prva sezona kada je sovjetska elitna liga uspostavila sistem NBA Plej-ofa. Dinamo Riga završila je na trećem mestu u regularnom delu sezone i pobedila je Dinamo Moskvu u polufinalu, da bi u finalu izgubila od CSKA Moskvu, višegodišnjeg sovjetskog prvaka 1980-ih.
Nakon što je Letonija povratila nezavisnost 1991. godine, obnovila je svoje članstvo u Međunarodnoj hokejaškoj federaciji i letonska reprezentacija se vratila na međunarodna takmičenja. Kao novi tim, prvobitno su se plasirali u treću diviziju Svetskog prvenstva i morali su se kvalifikovati za takmičenja višeg nivoa. Debitovali su u drugu diviziju 1994. godine i u prvu 1997. godine. Letonija je od tada igrala u prvenstvu. Najbolji postignuti rezultat je sedmo mesto 1997, 2004. i 2009. godine. Na Svetskom prvenstvu, dva puta pobedili su SAD (1998. i 2001) i dva puta Rusiju (2000. i 2003). Letonija se takmičila na Zimskim olimpijskim igrama 2002, 2006. i 2010.
Dvadeset četiri letonska hokejaša igrala su u Nacionalnoj hokejaškoj ligi. Prvi od njih bio je Helmuts Balderis. Najuspešniji su Sandis Ozolinš, Arturs Irbe, Sergejs Žoltoks i Karlis Skrastinš. Ozolinš je jedini Letonac koji je osvojio Stenli kup, sezone 1995—96. sa Koloradom avalančijem. Ozolinš i Irbe su igrali u Nacionalnoj hokejaškoj ligi. Ostali letonski igrači koji su igrali u ligi su: Aleksandrs Kerčs, Grigorijs Pantelejevs, Peteris Skudra, Viktors Ignatjevs, Herberts Vasiljevs, Kaspars Astašenko, Raitis Ivanans, Janis Sprukts, Harijs Vitolinš, Martinšars Karsums, Martins Karsums, Kristers Gudlevskis, Ronalds Keninjš, Rudolfs Balkers, Teodors Bljugers i Elvis Merzljikins.
Svetsko prvenstvo 2006. održano je u Letoniji.
Košarka uredi
U Letoniji je košarka drugi najpopularniji sport posle hokeja na ledu. Ima dugu košarkašku tradiciju, osvojila je prvu UEFA Ligu šampiona 1935. godine, a bila domaćin šampiona 1937.
U sovjetskom periodu, letonska muška košarkaška reprezentacija, ASK Riga bila je dominantna u sovjetskoj ligi 1950-ih i početkom 1960-ih, osvajajući nekoliko šampionata sovjetske lige i tri kupa evropskog prvenstva, 1958, 1959. i 1960. Na Letnjim olimpijskim igrama 1960, četiri Letonca, Janis Kruminš, Valdis Muižnieks, Cezars Ozers i Maigonis Valdmanis osvojili su srebrne medalje. Letnje olimpijske igre 1956. i 1964. imale su po tri letonska igrača. Sovjetski tim na Letnjim olimpijskim igrama 1952. imao je jednog Letonca.
Ženska ekipa TTT Riga bila je veoma uspešna 1970-ih i 1980-ih, osvajajući Kup evropskih šampiona 18 puta, više nego bilo koji drugi tim u bilo kom timskom sportu. Uljana Semjonova bila je najuspešnija igračica u ovom periodu. Takođe je bila vrlo dominantna sa sovjetskim timom na međunarodnim igrama, nikada nije izgubila utakmicu na međunarodnim takmičenjima i osvojila dva olimpijska i tri svetska prvenstva.
Što se tiče muške košarke, Valdis Valters bio je najcenjeniji igrač 1980-ih. Osvojio je Evropsko prvenstvo sa sovjetskim timom 1981. godine i bio je prepoznat kao najvredniji igrač turnira, ali nije dobio priliku da igra na Olimpijskim igrama, zbog sovjetskog bojkota Letnjih olimpijskih igara 1984. u Los Anđelesu. Još jedan Letonac, Igors Miglinieks, osvojio je zlato sa sovjetskim timom četiri godine kasnije, na Letnjim olimpijskim igrama 1988.
Letonija se vratila u međunarodno takmičenje kao nezavisna zemlja 1992. godine. Kvalifikacije za Letnje olimpijske igre 1992. bile su prvi turnir za letonski tim. Veliku polemiku izazvala su dva letonska igrača, Igors Miglinieks i Gundars Vetra. Mogli su da izaberu da li će igrati za Ujedinjeni tim na olimpijskim igrama koji je bio siguran da će se kvalifikovati ili za letonsku reprezentaciju koja je imala šanse, ali nije bila sigurna da se kvalifikuje. Dvojica igrača su odlučila da igraju za Ujedinjeni tim. Letonski tim, igrajući bez njih, nije uspeo da se plasira na Olimpijske igre. To je izazvalo veliko nezadovoljstvo u Letoniji i dvojica igrača nikada nisu igrala za Letoniju na međunarodnoj utakmici.
Nakon što je zemlja ponovo stekla nezavisnost, najuspešniji turnir za Letoniju bilo je Evropsko prvenstvo 2001. godine, kada je letonski tim završio na osmom mestu. Centar Kaspars Kambala bio je najbolji igrač Letonije na ovom turniru. Letonskim nacionalnim prvenstvom, košarkaškom ligom, dominirali su tim Broceni 1990-ih i Ventspils 2000-ih. Godine 2006. Ventspils je osvojio sedmo uzastopno prvenstvo.
Gundars Vetra je postao prvi Letonac u NBA ligi kada je nakratko igrao za Minesotu timbervulvsi na trinaest utakmica 1993. Andris Biedrinš je učestvovao na NBA draftu 2004. godine sa 11. izborom Golden Stejt voriorsa i već je igrao tri sezone, postavši drugi Letonac koji je igrao u NBA ligi. Bio je najmlađi igrač u NBA sezoni 2004—05 . Na NBA draftu 2015. Njujork niksi izabrao je Kristapsa Porzingisa, u to vreme igrajući za španski klub Real Betis.
Na Evropskom prvenstvu za žene 2007, ženska reprezentacija stigla je do polufinala, postigavši najbolje rezultate prve reprezentacije od sticanja nezavisnosti od Sovjetskog Saveza. Letonija je zajedno sa Srbijom bila domaćin Evropskog prvenstva 2019.
Atletika uredi
Letonski sportisti osvojili su medalje na Olimpijskim igrama i Evropskim i Svetskim prvenstvima. Nedavno Ainars Kovals je osvojio srebrnu medalju u bacanju koplja na Letnjim olimpijskim igrama 2008. u Pekingu. Stanislavs Olijars je osvojio srebrnu medalju 2002. godine, a zlatnu na Evropskom prvenstvu na otvorenom 2006. u trci na 110 metara sa preponama. Jelena Prokopčuka je pobedila u maratonu, u Njujorku 2005. i 2006. godine.
U sovjetskom periodu bilo je mnogo uspešnih letonskih bacača koplja. Inese Jaunzeme postala je prva Letonka koja je pobedila na Letnjim olimpijskim igrama 1956. Zlatnu medalju na Letnjim olimpijskim igrama 1960. osvojila je Elvira Ozolina. Janis Lusis pobedio je na Letnjim olimpijskim igrama 1968. godine, takođe je četvorostruki evropski šampion. Lusis je postavio dva svetska rekorda u bacanju koplja, 91,68 m 1968. i 93,80 m 1972. godine. Godine 1987. IAAF ga je nominovao za najuspešnijeg bacača koplja na svetu. Dainis Kula je osvojio zlatnu medalju na Letnjim olimpijskim igrama 1980.
Ragbi junion uredi
Ragbi junion u Letoniji je mali, ali rastući sport. Tokom perioda pre sticanja nezavisnosti, Letonija nije bila centar igre, ali je ipak uspela da se kvalifikuje za Svetsko prvenstvo u ragbiju sedam 1993.
Letonska ragbi federacija osnovana je 1963. godine, a Svetskoj ragbi federaciji se pridružila 1991. godine, posle letonske nezavisnosti.[1] Iako je federacija nastala šezdesetih godina, smatrala se odgovarajućom nacionalnom unijom tek nakon raspada SSSR-a.
Tenis uredi
Od 2006. godine tenis je postao popularan sport u Letoniji zbog dostignuća Ernesesta Gulbisa. Stigao je do četvrtog kola Otvorenog prvenstva 2007. gde je u trećem kolu pobedio osmog tenisera sveta Tomija Robreda. Godine 2008. je izgubio u četvrtfinalu na Rolan Garosu, gde mu je protivnik bio treći igrač sveta Novak Đoković. Gulbis je dostigao deseto mesto u junu 2014. godine.
Još jedna uspešna teniserka bila je Ukrajinka Larisa Nejland. Sarađujući sa Natašom Zverevom, osvojila je dva Grend slem turnira u dublu (Otvoreno prvenstvo Francuske 1898. i Vimbldon 1991). U pojedinačnoj konkurenciji njena najveća dostignuća su četvrtfinale na Vimbldonu 1994. i Otvorenom prvenstvu 1988. Njena najbolja pozicija na VTA rang listi pojedinačno bila je 58, koju je postigla 1996. godine, dok je početkom 1992. bila 1. u rangu parova.
Letonski tim učestvuje u Dejvis kupu od 1993. godine. Letonija je 2000. godine ispala u III grupu. Sledeće godine Letonija se vratila u II grupu, ali je ponovo ispala 2002. Vratila se u II grupu već sledeće godine i od tada tamo igra. Na Dejvis kupu 2007. je pobedila i promovisana je u I grupu za Dejvis kup 2008, gde je Letonija poražena od Severne Makedonije. Pored Ernestsa Gulbisa, u timu su još igrali Andis Juška, Denis Pavlovs i Karlis Lejnieks.
Godine 2017, Jelena Ostapenko postala je prva Letonka koja je osvojila Grend slem titulu kada je osvojila singl na Otvorenom prvenstvu Francuske 2017. U martu 2018. visoko se rangirala.
Još jedna VTA igračica je Anastasija Sevastova koja je postigla visok plasman u karijeri. Učestvovala je u tri četvrtfinala Otvorenog prvenstva, uključujući jedno polufinale i osvojila je tri VTA titule.
U Fed kupu dostigli su status Svetske grupe II, porazivši Rusiju.
Fudbal uredi
Fudbal je bio najpopularniji sport u Letoniji tokom prvog perioda nezavisnosti (1918—1940).
Reprezentacija je učestvovala u završnoj fazi Evropskog prvenstva 2004. Vodeći strelac fudbalske reprezentacije je Maris Verpakovskis. Studija sportskog marketinga koju je sprovela međunarodna kompanija Mediacom zaključila je da je fudbal najpopularniji letonski sport. Tu titulu sadrži tri uzastopne godine.
Biciklizam uredi
Letonski biciklisti poznati su u svetskoj areni. Prvi put u evropskoj istoriji biciklizma jedna zemlja trijumfovala je na Evropskom prvenstvu 2006. Maris Štrombergs je bio svetski šampion UCI BMX 2008. i 2010. i dvostruki osvajač zlata na Letnjim olimpijskim igrama 2008. u Pekingu i Londonu 2012.
Letonski vozač Romans Vainšteins pobedio je u elitnoj cestovnoj trci na Svetskom drumskom prvenstvu UCI 2000. godine.
Moto-sport uredi
Reli se smatra drugim najpopularnijim sportom u Letoniji. Reli Ljipaja je kolo Evropskog prvenstva od 2013.Reinis Nitišs je bio najmlađi pobednik Svetskog prvenstva 2014. Bio je prvi vozač iz baltičkih država koji je postao evropski šampion u najvišoj diviziji. Janis Baumanis je krenuo njegovim stopama osvajanjem evropskog prvenstva Super 1600 2015.
Haralds Šlegelmilhs se takmičio u Formuli 2 2012. Karline Štala se takmičila u nemačkoj Formuli 3 2008. godine.
Ostali sportovi uredi
Mnoge druge sportske i rekreativne aktivnosti takođe su popularne u Letoniji.
- Orijentiring je popularan sport koji kombinuje kros-kontri trčanje i navigacije u šumi.
- Martins Dukurs je trenutno najbolji svetski sportista na svetu u skeletonu, koji je pobedio na svim Svetskim kupovima 2011—2012. i trostruki je pobednik svetskog kupa.
- Oskars Melbardis je osvojio kombinovani Svetski kup u bobu sezone 2012—13.
- Juris i Andris Šics osvojili su srebro na Zimskim olimpijskim igrama 2010. i dve bronzane medalje na Zimskim olimpijskim igrama 2014. Braće Šics osvojili su više olimpijskih medalja nego bilo koji drugi letonski sportista.[2]
- Reprezentacija Letonije igrala je u diviziji A i na Svetskom prvenstvu 2015. i na turniru 2016. U pogledu licenciranih sportista, bendi je drugi najveći zimski sport na svetu.[3]
Galerija uredi
Galerija poznatih letonskih sportista:
Vidi još uredi
Reference uredi
- ^ Bath, Richard (ed.) The Complete Book of Rugby (Seven Oaks Ltd, 1997 ISBN 1-86200-013-1) p70
- ^ Harder, Wolfgang (maj 2014). „Now Latvia’s most successful Olympians: Andris and Juris Sics” (PDF). FIL Magazine. sv. 1 br. 51. Berchtesgaden, Germany: International Luge Federation. str. 8. Pristupljeno 12. 1. 2019.
- ^ „Bandy destined for the Olympic Winter Games!”. Arhivirano iz originala 17. 10. 2018. g. Pristupljeno 22. 04. 2021.
Spoljašnje veze uredi
Mediji vezani za članak Sport u Letoniji na Vikimedijinoj ostavi
