Википедија

Srbijanka Turajlić

српска универзитетска професорка и антиратна активисткиња

Srbijanka Turajlić (Beograd, 25. april 1946 — Livorno, 25. septembar 2022) bila je srpska univerzitetska profesorka i antiratna aktivistkinja. Turajlićeva je bila vanredna profesorka na Katedre za Signale i sisteme Elektrotehničkog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Njenim angažovanjem Srbija je 2003. godina pristupila Bolonjskom procesu – evropskom sistemu visokog obrazovanja.[1]

Srbijanka Turajlić
Srbijanka Turajlić, 2012. godine
Datum rođenja(1946-04-25)25. april 1946.
Mesto rođenjaBeograd, NR Srbija, FNR Jugoslavija
Datum smrti25. septembar 2022.(2022-09-25) (76 god.)
Mesto smrtiLivorno, Italija
Politička strankaPokret slobodnih građana (2017—2022)
Ranije:
Narodni pokret Otpor
DecaMila Turajlić

Srbijanka Turajlić je učestvovala u borbi protiv režima Slobodana Miloševića.[2]

Glavna je junakinja i protagonistinja dugometražnog dokumentarnog filma „Druga strana svega“ režiranog od strane njene ćerke Mile Turajlić.[3]

Bila je i pomoćnica ministra za visoko obrazovanje u Ministarstvu prosvete i sporta od 2001. do 2004.[4]

Biografija uredi

Oba roditelja su joj po profesiji bili advokati. Ministar pravde Kraljevine Jugoslavije Dušan Peleš bio joj je deda.[5]

Osnovnu školu i gimnaziju je završila u Beogradu. Kao maturantkinja bila je članica jugoslovenske reprezentacije na 6. Međunarodnoj matematičkoj olimpijadi 1964. u Moskvi. Elektrotehnički fakultet je završila u Beogradu 1969, magistrirala 1973, doktorirala 1979. U zvanje docentkinje izabrana 1982, u zvanje vanredne profesorke 1989. na Katedri za signale i sisteme.[6] Kao studentkinja osvojila je univerzitetsku Novembarsku nagradu i Aprilsku nagradu Saveza studenata Beogradskog Univerziteta.[1]

Bila je stipendista francuske vlade u Grenoblu od 1974. do 1975. Kao predavač radila je od 1984. do 1986. u Montereju, Kalifornija.[6]

Profesor Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu i nekadanji rektor Beogradskog univerziteta Branko Kovačević istakao je da je u to vreme tehnika bila "muški posao, išlo se po terenu, po fabrikama", uz isticanje da je jedan do dva odsto žena to studiralo i da je Srbijanka bila jedna od njih.[7]

Ona je 1998. Godina dobila otkaz na Elektrotehničkom fakultetu. Tada je usvojen Zakon o Univerzitetu, a profesori su morali da potpisuju nove ugovore koji su ograničili njihova prava. Zbog njihovog uvođenja je SR Jugoslavija suspendovana u međunarodnom telu univerzitetskih lidera Konferenciji rektora Evrope. Srbijanka je ovaj ugovor odbila da potpiše.[8] Tada je od dve stotine predavača i predavačica ostalo 43, a Srbijankin kurs je bio ukinut.[9] Nakon otkaza Srbijanka Turajlić je predavala u Banjaluci i Podgorici.[1] Na Univerzitet se vratila da predaje posle petooktobarskih promena 2000. godine nakon svrgavanja režima Slobodana Miloševića.[1]

Njenim angažovanjem Srbija je 2003. godina pristupila Bolonjskom procesu – evropskom sistemu visokog obrazovanja.[1]

Srbijanka Turajlić je za vreme svoje akademska karijere obavljala funkciju prodekanke za nastavu, predsednice Komisije za nastavu Beogradskog univerziteta i upravnice Računarskog centra ETF-a i vanredne profesorke Elektrotehničkog fakulteta u Crnoj Gori.[10] Jedna je od osnivačica Alternativne akademske obrazovne mreže u okviru koje je više od 2500 studenata i studentkinja završilo razne programe i kurseve.[11]

Autorka je više od 100 radova objavljenih u međunarodnim i domaćim časopisima, napisala je dva udžbenika i koautorka je jednog. Penzionisana je 2011. godine.[12][4]

Politika uredi

Krajem devedesetih bila je aktivna članica Narodnog pokreta Otpor. Srbijanka Turajlić je učestvovala u borbi protiv režima Slobodana Miloševića. Tih godina je na novogodišnjem protestu govorila pred 200.000 ljudi, a ćerkama je priznala da je tada „drhtala kao prut”.[2]

Dobitnica je nagrade Osvajanje slobode za 2009. godinu, koju dodeljuje Fond Maja Maršićević Tasić za doprinos pobedi demokratije u Srbiji. Tada je izjavila:


Dodala je i „da su u ovoj zemlji slobodni samo ljudi koji su optuženi za ratne zločine”.[11]

Srbijanka Turajlić je bila aktivna tokom studentskih demonstracija. Policija je grupu studenata jednom prilikom blokirala 1996/97 godine čitavu noć, novinarka Tamara Skroza navodi da tom prilikom nije bilo demokratske javnosti ni TV kamera da to zabeleže. Studenti i studentkinje su sedeli na betonu na „debelom minusu” računajući da ih do zuba „naoružani policajci neće pregaziti”. Tada se oko tri ujutru pojavila Srbijanka i svakom ponaosob dodavala po komad hartije da bi imali na čemu da sede.[11]

Devedesetih su  joj se obratili njeni studenti u cilju organizovanja protesta protiv Slobodana Miloševića, ali su bili u strahu. Tada je ona prijavila protest na svoje ime kako niko ne bi mogao da kažnjava njene studente.[2]

Kritikovala je predsednika Srbije Aleksandra Vučića, te je izjavila da je sramota imati predsednika koji kaže da će „za svakog ubijenog Srbina biti ubijeno 100 muslimana" koju je dao tokom rata u Bosni i Hercegovini devedesetih. Ona je 2017. godine potpisala Deklaraciju o zajedničkom jeziku Hrvata, Srba, Bošnjaka i Crnogoraca kojom se navodi da su jezici koji se govore u tim zemljama varijacije jednog istog.[4]

Zalagala se za prava LGBTIQ+ seksualnih manjina, te je podržala održavanje parade 2011. godine kao i održavanje Europrajda 2022.[13][14]

Više puta učvršćena u „Listu 100 najmoćnijih žena u Srbiji“ dnevnih novina Blic.

Bila je i pomoćnica ministra za visoko obrazovanje u Ministarstvu prosvete i sporta od 2001. do 2004.[4]

 
Grob Srbijanke Turajlić na Novom groblju u Beogradu. Sahranjena je u porodičnoj grobnici gde je sahranjen i njen deda Dušan Peleš.

Film „Druga strana svega” uredi

Glavna je junakinja i protagonistinja dugometražnog dokumentarnog filma „Druga strana svega” režiranog od strane njene ćerke Mile Turajlić.[3]

Ovaj film je pobedio na 30. Međunarodnom festivalu dokumentarnog filma u Amsterdamu, osvojivši nagradu za najbolji dugometražni dokumentarni film. Bio je u finalu nagrade LUX Evropskog parlamenta. Na festivalu u Amsterdamu cela srpska delegacija je učestvovala prvi put u 30 godina na čelu sa direktorom Filmskog centra Srbije Bobanom Jevtićem. Premijerno je prikazan na Filmskom festivalu u Torontu, u Srbiji je prikazan u okviru 23. Festivala autorskog filma. Koproducent je Evropski HBO , kojem je „Druga strana svega” prva koprodukcija sa Srbijom.[15]

U filmu „Druga strana svega” Mila predstavlja vrata njihovog porodičnog doma i priču o njima iz Srbijankine perspektive koja je pokušala da promeni političke događaje u Srbiji uverena da je svaka generacija odgovorna za ono što ostavlja u nasleđe budućim generacijama.[15][16]

Smrt uredi

Preminula je 25. septembra 2022. godine u Livornu.[10][17]

Reference uredi

  1. ^ a b v g d „Srbijanka Turajlić: Borkinja za demokratiju koja nikad nije ćutala”. BBC News na srpskom (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2023-02-20. 
  2. ^ a b v „Hrabrija od svih hrabrih - Lični stavovi - Dnevni list Danas” (na jeziku: srpski). 2022-09-27. Pristupljeno 2023-02-20. 
  3. ^ a b „Srbijanka Turajlić: Častan čovek ne bi ni sedeo u ovoj Vladi - In memoriam - Nedeljnik Vreme”. www.vreme.com (na jeziku: srpski). 2022-09-25. Pristupljeno 2023-02-20. 
  4. ^ a b v g Dragojlo, Sasa (2022-09-26). „Srpska aktivistkinja za mir i demokratiju Srbijanka Turajlić preminula u 77 godini”. Balkan Insight (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2023-02-20. 
  5. ^ Nastevski, Aleksandar (2022-09-25). „Ko je bila Srbijanka Turajlić - profesorka, članica Otpora i osnivačica PSG”. NOVA portal (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2023-02-20. 
  6. ^ a b „Preminula Srbijanka Turajlić - Društvo - Dnevni list Danas” (na jeziku: srpski). 2022-09-25. Pristupljeno 2023-02-20. 
  7. ^ „Sećanja na profesorku Srbijanku Turajlić: Izvanredna, hrabra, obrazovana, zvezda slobode sa Beogradskog univerziteta - Društvo - Dnevni list Danas” (na jeziku: srpski). 2022-09-26. Pristupljeno 2023-02-20. 
  8. ^ „Srbijanka Turajlić: Borkinja za demokratiju koja nikad nije ćutala”. BBC News na srpskom (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2023-02-20. 
  9. ^ „Buntovnici Beogradskog Univerziteta Ucutkani 'Diktaturom Dekana'”. iwpr.net (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2023-02-20. 
  10. ^ a b „Preminula Srbijanka Turajlić”. NOVA portal (na jeziku: srpski). 25. 9. 2022. Pristupljeno 25. 9. 2022. 
  11. ^ a b v „Nagrada za fijasko - Srbijanka Turajlić - Nedeljnik Vreme”. www.vreme.com (na jeziku: srpski). 2009-09-30. Pristupljeno 2023-02-20. 
  12. ^ Evropa, Radio Slobodna (2022-09-25). „Preminula Srbijanka Turajlić”. Radio Slobodna Evropa (na jeziku: srpskohrvatski). Pristupljeno 2023-02-20. 
  13. ^ „Ovako je govorila Srbijanka: Populizam na kraju "pukne", pred nama nema baš mnogo proleća”. www.021.rs (na jeziku: srpski). 2022-09-25. Pristupljeno 2023-02-20. 
  14. ^ Serbia, RTS, Radio televizija Srbije, Radio Television of. „Parada u četiri zida”. www.rts.rs. Pristupljeno 2023-02-20. 
  15. ^ a b „Mila Turajlić pobednica IDFA”. 23. 11. 2017. 
  16. ^ „Dokumentarni film, Jugoslavija i Mila Turajlić: Filmska čuvarka sećanja na bolju prošlost”. B92. 24. 3. 2023. Pristupljeno 26. 3. 2023. 
  17. ^ „Preminula Srbijanka Turajlić”. RTS. 25. 9. 2022. Pristupljeno 27. 9. 2022. 

Spoljašnje veze uredi

 
Srbijanka Turajlić na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Србијанка_Турајлић&oldid=27747970”