Srpska garda Ilidža

Srpska garda Ilidža je elitna jedinica vojske Republike Srpske koja se uglavnom borila u i oko Sarajeva, odnosno na položajima u istočnom Sarajevu. Osnivač jedinice bio je Zoran Kapetina Šale. Naziv Ilidža Garda je dobila po istoimenoj srpskosarajevskoj opštini u kojoj je osnovana avgusta 1992. godine. Nastala je po uzoru na specijalnu jedinicu MUP-a Ilidža kojom je komandovao Zoran Milić. Gardu je pri osnivanju činilo 60 izabranih boraca naoružanih ličnim pešadijskim naoružanjem. Naoružanje garde ubrzo je pojačano sa 11 oklopnih transportera i tenkova koji su predstavljali njenu udarnu snagu. U njen sastav ušla je i oklopna jedinica iz Lukavice.

Postrojena srpska garda ispred hotela „Srbija“

Kroz gardu je prošlo ukupno 900 boraca. Svi borci su prethodno bili civili koji su živeli na Ilidži i šire na teritoriji grada Sarajeva. Kriterijumi za ulazak u jedinicu bili su izuzetno visoki. Oficiri bivše JNA nisu primani. Vladala je čelična disciplina. Opuštanja nije bilo ni u retkim danima bez borbenih dejstava niti su zanemarivane svakodnevne obaveze: rano ustajanje, jutarnja fiskultura, vežbe snage i izdržljivosti, smotra, analiza preduzetih akcija i planiranje novih. Moral jedinice do kraja rata bio je na izuzetno visokom nivou.

Među najveće uspehe Srpske Garde spada četiri probijanja linije muslimanskog dela Sarajeva: Doglodi, Azići, Otes, ulice Pijačna i Dobrinjska. Ipak vojni vrh je uvek naređivao povlačenje.

Ilidža, teren na kome je jedinica najduže boravila, bila je pod konstantnim pritiskom. Kao jedina mobilna jedinica u Srpskom Sarajevu pokrivala je čak pet opština ovog grada. Borili su se u Žunovnici, Rajlovcu, na Nišićkoj visoravni, Treskavici, Bjelašnici i Ilidži. Kad god je Garda odlazila u borbe izvan Ilidže postojala je opasnost od napada muslimanskih snaga na naselje Neđariće. Ovo naselje predstavljalo je istureni klin srpskih položaja koji je neprekidno bio pod muslimanskom snajperskom i artiljerijskom vatrom. Krajnjim požrtvovanjem pripadnika Srpske Garde i uz velike žrtve ovo naselje je odbranjeno. Na početku rata bila je osnovana humanitarna organizacija koja je brinula o porodicama poginulih i ranjenih gardista. Država je pomagala borce ali vrlo skromno. Iz fonda humanitarne organizacije isplaćivano je mesečno ranjenim gardistima 100 maraka, invalidima 200 maraka i porodicama poginulih jednokratna pomoć u iznosu od 500 maraka.

Tokom rata poginula su 32 pripadnika Srpske Garde. Najistaknutiji pripadnici jedinice bili su Vojin Vujčić, Bora Stanišić i Branko Samouković.

Vojin Vujčić bio je najstariji među gardistima. Imao je veliko iskustvo u uličnim borbama. Ranjavan je tri puta tokom borbi za Vukovar i jednom na Ilidži. Poginuo je u svojoj četrdeset osmoj godini tokom uličnih borbi u akciji čišćenja aerodromskog naselja Dobrinja u Sarajevu.

Komandant Zoran Kapetina Šale bio je odlikovan Ordenom za ratne zasluge koji je poklonio dobrovoljcu iz Niša, doktoru Miodragu Laziću. Šest puta je ranjavan. Mnogi uspesi na terenu poništavani su pogrešnim odlukama srpskog političkog rukovodstva. Težak udarac za Gardu predstavljalo je premeštanje sedišta srpske vlade sa Srpske Ilidže na Pale. Naime, posle prvog napada na Ilidžu, iz bezbednosnih razloga Vlada se prebacila na Pale što je kasnije dovelo do mnogih po Srbe nepovoljnih posledica.