Srpska gimnazija u Skoplju

Srpska srednja škola u Skoplju je osnovana 1894. u Turskoj carevini.

Srpska gimnazija u Skoplju

Gimnazija u Skoplju je dočekala oslobođenje 1912. i nastavila rad u slobodnoj državi.

Istorijat

Osnivanje skopske pune gimnazije

Poslednja puna srpska gimnazija osnovana za vreme turske vladavine, koja je prihvatila prosvetnu i nacionalnu ulogu carigradske i solunske gimnazije, koja je dočekala oslobođenje i nastavila rad u slobodnoj državi, jeste Skopska gimnazija.

Njenom osnivanju koje je došlo 1894. prethodila su ozbiljna konsultovanja mnogih srpskih prosvetnih faktora o tome: kakav karakter treba ona da ima i na kakvim osnovama da se izvede njena organizacija.

Školske 1892/93. godine zabeležen je ogroman brojni uspeh u srpskim osnovnom školama skopskog sadžaka i tetovskog kajmakluka. Od 545 u prethodnoj, broj đaka se te godine povećao na 1450. Ovaj uspeh dao je povoda tadašnjem srpskom konzulu Todoru Stankoviću da stavi na dnevni red otvaranja srednje škole. U svome izveštaju od 26. septembra 1893. on kaže: „Ovakav povoljan uspeh osnovnih škola izaziva neodoljivu potrebu da se ovde u Skoplju počne pomalo zasnivati i srednja škola. Mi zavodimo i otvaramo osnovne škole, na njih dosta trošimo pa kad izvestan procenat đaka zaželi više obrazovanje mi ne možemo da otvorimo viša školska vrata i takvi naši učenici biće prinuđeni da potraže tuđe škole, a to bi nam škodilo mnogo.”

U martu mesecu 1894. konzul Stanković javlja da je „ovdašnja osnovna srpska muška i ženska škola dobila zvaničnu dozvolu kako za osnovnu tako i za gimnaziju. U dozvoli se škola tretira kao „pravoslavna muška i ženska osnovna i gimnazijska škola srpskog naroda, podanika visoke Otomanske carevine”. Saopštavajući ovo rešenje turske uprave, Stanković ponovo naglašava potrebu nekorištavanja ovog prava jer „ako bi ostali samo na zemljištu osnovne nastave, onda bi te naše škole bile priprema za bugarske gimnazije”. „Prema ovome − veli on dalje − a i svima drugim obzirima naše kulturne radnje u Turskoj, osnivanje naše gimnazije u Skoplju jedna je od prvih potreba.” Po njegovom mišljenju škola bi morala biti internat.

Usvojivši ovo gledište srpski merodavni nosioci prosvetne akcije nisu hteli pristupiti organizovanju gimnazije bez prethodnog svestranog proučavanja ovog pitanja. Zatraženo je mišljenje rektora i nastavničkog saveta prizrenske bogoslovije i od direktora carigradske gimnazije.

U junu iste godine stiglo je gledište prizrenske bogoslovije. Po njenom shvatanju trebalo je u Skoplju osnovati Bogoslovsko-pedagošku školu a u Prizrenu da ostane samo polugimnazija koja će se zvati „Niže duhovno pedagoško učilište” sa programom klasične polugimnazije. Ako se pak ostane na tome da se u Skoplju osnuje polugimnazija onda Bogoslovija smatra da ona treba da bude internat, da se odmah otvore tri razreda a nastavni program da bude tako podešen „da se pitomi srce i blagodari duša pa ma to bilo i na štetu razuma”.

Direktor carigradske gimnazije Miloš Dinić u svom opširnom mišljenju ističe da se gimnazija, pre svega, mora strogo saobraziti dozvoli turskih vlasti. I on je za internat koji bi morao biti „bolji i ugledniji no što su sličke ustanove naših takmaca u Skoplju”. Nastavnici bi trebalo biti Šumadinci ili ako to nije moguće, Maćedonci koji su školovani u Srbiji”.

Posle priprema nakon celog leta odlučeno je da se osnuje gimnazija sa internatom koji će prve godine imati samo I razred. U oktobru 1894. đaci se prikupljaju i smeštaju po privatnim stanovima. Namera osnivača u Skoplju bila je da se otvaranje gimnazije izvede bez huke kako bi se izbeglo postavljanje pitanja o izdržavanju internata. Beograd se tome odlučno protivi. Ako već imamo dozvolu za rad onda srpska gimnazija u Skoplju mora da bude „Manifestacija naše narodnosti u Kosovskom vilajetu, jedan dokaz više da naše narodnosti u tom kraju ima u većoj meri.” Gimnazija je počela rad 7. novembra 1894. sa 28 pitomca u internatu.

Srpska gimnazija u Skoplju počela je snažno da napreduje. Za prve četiri godine osnovano je 4 razreda a broj đaka se popeo na 178. Preko leta 1898. na konferenciji svih direktora srednjih škola u Turskoj, odnosno u Beogradu, da uz skopsku nižu gimnaziju bude i učiteljska škola. Školske 1899/1900. godine otvoreni su odjedanput peti i šesti razred. Ali to više nisu bili čisto gimnazijski razredi. Nastavni program je bio podešen tako „da spremi i osposobi đake za buduće narodne učitelje u srpskim narodnim osnovnim školama u Otomanskoj imperiji”.

Položaj gimnazije bio je težak

Položaj skopske gimnazije bio je vrlo težak. Iz izveštaja za školsku 1900/1901. godinu saznajemo da je „njen opstanak zavisio od jednog poteza pera mearifa”. Škola je po dozvoli imala pravo na 4 razreda a imala ih je sedam. „Svi neodobreni razredi moraju se kriti od očiju i ušiju nadležnih vlasti.” Nastavnici nisu priznavani a udžbenici za više razrede nisu odobravani već spaljivani. Đaci nisu smeli čak ni pribeleške na predavanjima da hvataju.

Ali uprkos teških prilika gimnazija i dalje uspešno radi. Samo njen karakter je još dugo vremena neodređen. Sa nje se moglo ići i na Univerzitet i dobiti mesto narodnog učitelja. Godine 1903. u školi se vrši diferenciranje nastavnog programa. Gimnazija ostaje niža sa 4 razreda a ustanovljava se učiteljska škola sa drugim razredom s tim da uskoro dobije I i III kao završni razred. Ova situacija ostaje sve do 1909. godine. Posle ukidanja Solunske gimnazije i prelaska njenih đaka u Skoplje, skopska gimnazija odjedanput postaje puna gimnazija sa 7 razreda. Ali već iduće ona već dobija osmi razred a učiteljska škola se penje na četiri godine. Pred Balkanski rat skopska gimnazija je bila jedina i to puna gimnazija Srpska gimnazija u turskom carstvu.

Sve srpske gimnazije u Otomanskoj imperiji imale su pored prosvetnog i eminentan nacionalno-politički značaj. Njihovim osnivanjem u raznim krajevima carstva potvrđeno je da je srpski narod još uvek dominantan u Povardarju.

Iako je srpska opšta prosvetna akcija od 1889−1903. godine zadala presudan uticaj egzarhijskoj denacionalizatorskoj propagandi u Južnoj Srbiji, skopske gimnazije su stvorile solidan kadar srpske više inteligencije koja je proširila i probudila srpsku nacionalnu misao u Povardarju i pripremila srpske mase za velike događaje koji su se, posle velikih žrtava, odigrali 1912−1918. godine.

Srpska grubišno-poljska omladina je umesto svetosavske besede organizovala zabavno veče sa igrankom 3.(16.) februara 1908. godine u prostorijama hotela Čop. Prihod je bio namenjen izgoreloj Skopskoj gimnaziji.

Spisak direktora srpske gimnazije u Skoplju

• Sima S. Popović (1894–1895)
• Ilija Vučetić (1895–1896)
• Ilarion Vesić (1896–1897)
• Kosta F. Kovačević (1897–1899)
• Radoslav Agatonović (1899–1901)
• Milan Gajić (1901−1902)
• Mihailo Marković (1902−1903)
• Svetozar Tomić (1903−1904)
• Steva Dimitrijević (1904−1905)
• Ilija Vučetić, z. direktora (1905–1906)
• Luka Lazarević (1906−1908)
• Nikola Đ. Nikolić (1908–1909)
• Nikola Rakić (1909–1910)
• Dragomir Obradović (1910–1911)
• Aleksa Stanišić (1911–1912)

• Stojan Zafirović

Vidi još

• Srpski konzulat u Skoplju
• Skopsko bugarsko pedagoško učilište