Srpska narodna skupština 1913—1914.
Redovni saziv Narodne skupštine za 1913. godinu održan je u Beogradu 1. oktobra 1913 — 19. juna 1914.
Tok događaja uredi
Rat sa Bugarima završen je, ali je jedna pobuna arnautskih plemena učinila da se mobilno stanje vojske produži. Naoružane arnautske bande upale su u Metohiju i na Kosovo, pustošeći veliki deo novooslobođene teritorije. Kada su suzbijeni ti upadi i uspostavljen red prešlo se i na organizaciju upravnih i sudskih vlasti u novooslobođenim krajevima, pa je Skupština ukazom od 27. septembra sazvana za 1. oktobar u redovan saziv za 1913. godinu. Dva dana pre toga proklamacijom Kralja Petra izvršeno je prisajedinjenje novih oblasti Srbiji.
Prilikom konstituisanja Skupština je za predsednika izabrala Andru Petrovića, za I potpredsednika dr. Stanojla Vukčevića, za II potpredsednika Đoku Bračinca, a za sekretare Velju Vukićevića, Peru Jovanovića, Marinka Stanojevića, Rajka Gavrilovića, Radivoja Tomića, Andru Protića i Ranka Obradovića.
4. oktobra 1913. skupštinske sednice otvorene su na svečan načgan, čitanjem Kraljeve Besede. Kralj Petar, u pratnji Naslednika Prestola Aleksandra i Vojvode Radomira Putnika došao je u skupštinsku dvoranu, gde su mu priređene srdačne manifestacije. Burnoje pozdravljen i Nasledvik Prestola Aleksavdar, i to ne samo kao Naslednik Prestola, već i kao komandant Prve Armije koja je dobila Kumanovsku bitku, na čijem je čelu Naslednik Prestola proveo sve do dama demobilizacije.
„. .. Srpski Kralj oseća danas svetu dužnost", kazao je Kralj Petar u Besedi, „da pred Narodnim predstavništvom oda poštu senima palih junaka koji na njegov poziv, pre godinu dana, poleteše pod razvijevu zastavu i veselo predadoše svoju mladost na oltar srećnije i veće Otadžbine". Kralj se ponosi time što u Srbiji nije bilo ni žive duše koja nije svesrdno odgovorila svojoj dužvosti, a junačka srpska vojska izvrižla je svoj zadatak slavno: ona je ispunila svoju bratsku, oslobodilačku dužnost prema dotadašnjem bespravnom roblju; ona je spasla srpskoj otadžbini prostrane istorijske oblasti; ona je uklonila pregradu koja nas je stotine godina delila od bratske Crne Gore; ona je gotovo udvojila držaanu oblast i udarila na jugu granice preko koje je prešao samo Dušan, na Vrhuncu svoje moći; ona je, naposletku, otvorila Srbiji puteve na dva mora, Jadransko i Egejsko. Ovi veliki uspesi osnažili su nam veru u same sebe, u našu narodnu i državnu snagu i oni su nam ukazali naše mesto među narodima u svetu. Ti događaji posvedočili su da je Srbija bila na dobrom putu kada je, u slobodi i u ustavtaom redu, videla jemstvo za silno razvijanje svojih bogatih prirodvih izvora i jačine duha".
Beseda naglašava hitnu potrebu reformnog rada u starim granicama i novooslobođenim predelima Juga. Vlada će podneti predloge za širu potporu invalida i porodica koje su izgubile svoje hranitelje. Predložiće se shodne zakonske osnove za uređenje i upravu u Južnoj Srbiji, a sem toga preduzeće se što je potrebno da se pojačaju vojni efektivi zemlje.
Saslušavši Kraljevu Besedu, Narodna skupština izabrala je odbor za sastav nacrta Adrese. U Adresi, koja je primljena posle kraće diskusije, Narodna skupština nalazi da su „. .. herojska dela srpske vojske, njene slavne pobede i uspesi na Kumavovu, Prilepu, Bitolju, Skadru, Jedrenu i Bregalnici, pronela slavu srpskog imena i donela nam priznanje celog kulturnog sveta." Taj svet je mogao da vidi da srpski narod ima nesalomivu životnu energiju i moralnu snagu, a kod nas samih u zemlji osnažena je vera u same sebe. Narodna skupština je sa zadovoljstvom saslušala Kraljevu Reč da je Srbija, za ovaj poslednji decenij svoga života, bila na dobrom putu, putu ustavnih i političkih sloboda. Mudra vladavina Vašeg Veličanstva, vladavina široke ustavnasti i prostranih političkih sloboda, uspela je da razvije privrednu delatnost naše zemlje, da pojača materijalne osnove državnog i socijalnog života, da odbranu zemlje potpuno spremi za otsudne trenutke i naknadi ono što je u prošlosti bilo propušteno, i da utvrdi veru u režim pravde i zakovitosti.. ."
Naradna skupština je Adresom odala priznanje i Nasledniku Prestola Kraljeviću Alekoandru koji je „mudrim vođenjem najveće, prve armije, stekao zasluga za celokupan sjajni uspeh i slavne naše pobede".
Adresa je bila predata Kralju preko naročite deputacije Narodnog prestavništva.
Do 22. decembra, kada je odložena do 22. januara 1914, Narodna skupština je pretresala veliki broj interpelacija i raspravljala nekoliko važnijih zakonodavnih rešenja, među njima i predloge: zakona o potpori vojnih invalida i porodica poginulih, od rana umrlih ili nestalih vojnika; predlog zakona o uzimanju na znanje i naknadno odobrenje rešenja Ministarskog saveta u 1913. godini; izglasala je zakon o zajmu u iznosu od 250.000,000 dinara nominalnih, za likvidovanje najprešnijih ratnih troškova, zakon o služiteljima u Kraljevini Srbiji i zakon o moratoriumu, te zakon o produženju važnosti budžeta od 1913. za mesece januar i februar 1914. godine.
U toku januara i februara 1914. godine pažnja vlade bila je uglavnom usredotočena na uvođenje reda i organizacije u novooslobođenim krajevima čije je prisajedinjenje bilo i zakonski izvršeno. Pre svega su postavljeni opštinski sudovi, zatim je izvršena organizacija upravne i sudoke vlasti, a po tome je pažnja posvećvna poreskoj i finansijskoj službi. U novooslobođenim krajevima uvođeni su u život pomenjeni na prilike novih krajeva.
Narodna skupština trebalo je da nastavi rad 22. januara 1914, ali ga je stvarno nastavila 1. februara te godine. Pred njom se nalazio veliki broj zakonskih predloga sa budžetom za sledeću, 1914. godinu, i sa budžetskim dvanaestinama za prve mesece te godine. Vlada Nikole Pašića, obrazoeana posle koalicione vlade koja je vodila ratove, pri podnošenju svih tih zakonskih predloga imala je u Narodnoj skupštini prema sebi jaku i dobro organizovanu opoziciju koja je, sem vođenja čisto stručne debate po pojedinim pitanjima koja su raspravljana, podnosila i veliki broj interpelacija. Govarnici opozicije nalazili su da vlada krši ustavne i zakanske propise, i dokazivali nužnost da se što pre raspišu izbori kako bi se došlo do nove Narodne skupštine što bi, po mišljenju opozicije, kao neminovnu posledicu donelo i promenu vlade i sistema uprave.
Odnosi između vlade i oiozicije bili su tokom meseca maja 1914. toliko zaoštreni da su 9. maja 1914. godine sve opozicione grupe sem predstavnika Socijalističke stranke demonstrativno napustile rad u Narodnoj skupštini. 10. maja Milorad Drašković u ime Samostalne radikalne, Napredne i Narodne stranke dao je izjavu kojom optužuje vladu i vladinu većinu i njihov rad u Skupštini naziva nezakonitim, a posle te izjave pomenute stranke nisu uzimale učešća u radu Narodne okupšttane. Skupština je, ipak, nastavila rad, dovršavajući neke hitne zakoiske predloge.
23. maja 1914. kabinet. Nikole Pašića demisionirao je. Izveštena o demisiji, Skupština je prekinula rad do obrazovanja nove vlade. Konsultovani od Krune, šefovi stranaka složili su se u tome da treba izvršiti nove izbore. Vladu je ponovo obrazovao Nikola Pašić, ali rad u Narodnoj skupštini nije mogao biti nastavljen onako kako je vlada želela, jer zahtevi opozicionih grupa nisu bili uvaženi.
10. juna 1914. objavljena je proklamacija Kralja Petra kojom Kralj, oprečen bolešću da vrši svoju kraljevsku vlast, naređuje na osnovu čl. 69 Ustava da u njegovo ime vlada Naslednik Prestola Aleksandar. Preporučujući zaštiti Svemogućeg svoju Otadžbinu, sedi Kralj je želeo da se, posle zaista velikih natara i radom ispunjvnog života, povuče u s pravom stečeni odmor. Naslednik Prestola Aleksandar preuzeo je toga dana sve vladalačke dužnosti. Istoga dana, Ukazom koji je potpisao Kralj Petar, Narodna skupština bila je raspuštvna, a novi izbori su zakazani za 1. avgust 1914. Nova Skupštana koja je toga dana trebalo da bude izabrana za četverogodišnji period (1914, 1915, 1916. i 1917. g.) sazvana je tim ukazom u vanredan saziv za 10. septembar 1914. u Beogradu. Ovaj ukaz saopšten je Narodnoj skupštini na sednici od 11. juna 1914.
U nastavku rada u ovome sazivu, Narodna skupština donela je ove zakone: zakon o uređenju Ministarstva prosvete; zakon o isplati naknade građanima oštećenim u srpsko-bugarskom ratu; ** zakona o Klasnoj lutriji; ** zakona o Vojnoj akademiji; ** zakona o potpori invalida; zakon o uređenju sanitetske struke u novooslobođenim krajevima; zakon o opštoj carinskoj tarifi; budžet prihoda i rashoda za 1914 godinu; završni račun za 1912 godinu; Finansijski zakon za 1914 godinu; konvenciju sa Rumunijom o mostu na Dunavu; ** zakona o akcionarskim društvima; * zakona o ustrojstvu vojske; zakon o banjama i mineralnim vodama; zakon o vanrednim kreditima za dopunu naoružanja; zakon o univerzitetu; sem toga Skupštini su bili podneti na ratifikaciju Ugovor o miru u Bukureštu, Srpsko-crnogorski sporazum sklopljen u Beogradu, i Ugovor o miru sklopljen u Carigradu, ali ona nije stigla da ih uzme u pretres i ratifikuje.