Standardni jezik

Standardni jezik, standardni dijalekt ili književni jezik predstavlja kodifikovani ili uređeni oblik jezika, koji podržava neka institucija. Ova podrška može da uključuje podršku države. Standardni jezik može biti predstavljen kao „pravilan“ oblik jezika u školama, za koji postoje gramatike, rečnici i udžbenici koji postavljaju „pravilan“ govorni i pisani oblik.^[1]^[2] Mogu da postoje standardni dijalekti povezani sa jezikom. Na primer, standardni američki engleski, britanski engleski, standardni indijski engleski mogu biti smatrani standardnim dijalektima engleskog jezika.^[3]

Nestandardni dijalekt, kao i standardni dijalekt, ima potpun rečnik, gramatiku i sintaksu, ali ne i dobrobit institucije koja ga podržava. Normiranje srpskog jezika vrši se kroz Pravopis srpskoga jezika.

U istočnoevropskoj lingvističkoj tradiciji se termin "književni/literarni jezik" uobičajeno rabi kao sinonim termina "standardni jezik",^[4]^[5]^[6] iako neki autori smatraju literarni jezik jednim od funkcionalnih stilova jezika, stavljajući ga u opoziciju govornom idiomu,^[7] ili tretiraju taj pojam kao izraz za "jezik književnosti".^[1]

Karakteristike standardnog jezika uredi

Kodifikovana gramatika - propisuje oblik govorne komunikacije
Kodifikovan pravopis - propisuje oblik pisane komunikacije
Propisana leksika (rečnik) - propisuje reči koje su u duhu dotičnog jezika

Strogost normi uredi

Nije svaki jezik normiran jednako strogo, odnosno sa jednakim zahtevima.

Standardizovani/standardni jezici su npr:

Slabo normirani:

španski jezik

Dve jezičke norme:

norveški jezik

Reference uredi

^ ^a ^b Mate Kapović (2010). Čiji je jezik (PDF) (1 izd.). Zagreb: Algoritam. str. 55—74. ISBN 9789533162829.
^ „Qu’est-ce que la langue standard ?”. Support IVY : Encyclopédie #1 et site d'informations, Conseils, Tutorials, Guides et plus (na jeziku: francuski). 23. 7. 2021. Pristupljeno 18. 1. 2022.
^ „Langue standard : définition de Langue standard et synonymes de Langue standard (français)”. dictionnaire.sensagent.leparisien.fr. Pristupljeno 18. 1. 2022.
^ Slovarь sociolingvističeskih terminov (na jeziku: ruski). Moskva: Rossiйskaя akademiя nauk. Institut яzыkoznaniя. Rossiйskaя akademiя lingvističeskih nauk. 2006. str. 217.
^ K. Ozóg (1993). „Ustna odmiana języka ogólnego”. Współczesny język polski. Encyklopedia kultury polskiej XX wieku (na jeziku: poljski). 2. J. Bartmiński (red.). Vroclav. str. 87.
^ „język ogólny”. Słownik terminów gramatycznych (na jeziku: poljski). Edupedia. Arhivirano iz originala 17. 11. 2018. g. Pristupljeno 2019-01-01.
^ Stanisław Barańczak (1974). Język poetycki Mirona Białoszewskiego (na jeziku: poljski). Zakład Narodowy im. Ossolińskich. str. 132.

[kapovic-1] Mate Kapović (2010). Čiji je jezik (PDF) (1 izd.). Zagreb: Algoritam. str. 55—74. ISBN 9789533162829.

[2] „Qu’est-ce que la langue standard ?”. Support IVY : Encyclopédie #1 et site d'informations, Conseils, Tutorials, Guides et plus (na jeziku: francuski). 23. 7. 2021. Pristupljeno 18. 1. 2022.

[3] „Langue standard : définition de Langue standard et synonymes de Langue standard (français)”. dictionnaire.sensagent.leparisien.fr. Pristupljeno 18. 1. 2022.

[4] Slovarь sociolingvističeskih terminov (na jeziku: ruski). Moskva: Rossiйskaя akademiя nauk. Institut яzыkoznaniя. Rossiйskaя akademiя lingvističeskih nauk. 2006. str. 217.

[5] K. Ozóg (1993). „Ustna odmiana języka ogólnego”. Współczesny język polski. Encyklopedia kultury polskiej XX wieku (na jeziku: poljski). 2. J. Bartmiński (red.). Vroclav. str. 87.

[6] „język ogólny”. Słownik terminów gramatycznych (na jeziku: poljski). Edupedia. Arhivirano iz originala 17. 11. 2018. g. Pristupljeno 2019-01-01.

[7] Stanisław Barańczak (1974). Język poetycki Mirona Białoszewskiego (na jeziku: poljski). Zakład Narodowy im. Ossolińskich. str. 132.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]