Википедија

Starogrčka diplomatija

Starogrčka diplomatija koja se u početku bavila odnosima između država antičke Grčke, a kasnije i sa drugim državama na prostoru Mediterana, bila je veština zastupanja interesa jedne države, vlade, vladara ili društvene grupe u drugoj državi i spoljnjoj politici uopšte. Začeta je u antičkoj Grčkoj i postala deo je viševekovna tradicija koja je na kraju inspirisala rađanje moderne diplomatije u post-renesansnoj Evropi i tako dovela do intenzivnog razvoja sadašnjeg svetskog sistema međunarodnih odnosa.[1]

Istorija uredi

Iako se najraniji pisani dokazi o grčkoj diplomatiji nalaze opisani u literaturi, najviše u Homerovoj  Ilijadi i Odiseji, prvi tragovi međudržavnih odnosa u antičkoh grčkoj javili su se toko održavanja  Olimpijskih igara 776. godine p. n. e. Bili su to:[2]

  • U 6. veku p.n. e. Amfiktonske lige koja održavala međudržavne skupštine, zasnovane na ekstrateritorijalnim pravima i stalnim sekretarijatima.
  • Savezi koje je osnovala Sparta sredinom 6. veka p.n.e.
  • Peloponneska liga osnovana 500. godine p.n.e 
  • Delijanska liga, koju je predvodila Atina tokom grčko-persijskih ratova.[3]

Diplomate uredi

 
Hermes, glasnik Zevsa, bog trgovine i proricanja, pismonoša bogova i pratilac duša, smatran je zaštitnikom antičkih glasnika
 
Napis u čast Stratona, kralja Sidona, o dodeli titule Prokenosa — I Straton kralj Sidona biće proksenos Atinskog naroda, i on sam i njegovi potomci. Akropolj, Atina

Grčka diplomatija je kroz duži vremenski perid poprimila mnoge oblike diplomatije. Prve diplomatske aktivnosto u antičkoj Grčkoj počeli su da razvijaju glasniici, zatim izaslanaici i prokseni (koji su bili neka vrsta današnjih počasnih konzula):

Glasnici i izaslanici

Glasnici, koji se mogu naći i u praistoriji, bili bili prve diplomate u antičkoj Grčkoj. Oni su bili zaštićeni bogovima, i imali su sa imunitet za razliku od drugih izaslanika, koji taj imunitet nisu imali. Njihov zaštitnik je bio Hermes, glasnik bogova, koji je vremenom postao povezan i sa svom budućom diplomacijom.

Glasnik Zevsa, Hermes bio je poznat po sposobnostima kao što je su moć ubeđivanja i elokvencija, ali i po ruglu, ismevanju i nepoštenju, dajući diplomatiji reputaciju kako bi njeni praktičari i dalje pokušavali da opstanu u životu.[3]

Pošto su glasnici bili nepovredivi, oni su bili omiljeni kanali kontakta u ratu. Takođe oni su prethodili prvim kontaktima izaslanika, kako bi im osigurali što sigurniji prolaz. Dok su glasnici putovali sami, izaslanici su putovali u malim grupama, kako bi osigurali međusobnu odanost.[3] 

Glasnici su po pravilu bili stariji od 50 godina, i politički istaknute ličnosti. Budući da se od njih očekivalo da utiču na strane skupštine, izaslanici su birani iz redova onih koji su imali odlične oratorske veštine. 

Iako su takve misije glasnika bile česte, grčka diplomatija je u svakodnevnoj praksi, bila više epizodna nego kontinuirana aktivnost, jer su za razliku od modernih ambasadora, glasnici i izaslanici bili privremeni ”posetioci” u gradovima — državama čija je politika nastojala da isapolji određen uticaj.

Prokseni (protestati)

Antička Grčka je, zbog svoje podeljenosti na brojne gradove — države, bila pogodna za razvoj diplomatskih odnosa. U tom smislu grčki gradovi — države su za razliku od diplomatskih odnosa, razvijale paralelno i kontinuirano i komercijalne i druge apolitične odnose među gradovima — državama.[4] Tako su nastali Grčki konzularni agenti, ili prokseni  (grč: προξενία), neka vrsta preteče počasnih konzula.[5] Bili su to građani grada u kome žive, a ne grada — države koja ih je angažovala.[3]  U Grčkoj protestati i prokseni, su takođe bili posrednici u pravnim i političkim odnosima između stranaca koji su živeli u Grčkoj i lokalnih državnih organa.[6]

Kao i izaslanici, i oni su imali sekundarni zadatak prikupljanja informacija, mada je njihova primarna odgovornost bila trgovina. Iako su prokseni u početku predstavljali jednu grčku državu u drugoj grčkoj državi, na kraju su postali neka vrsta začenika savremenih konzula u drugim državama, o čemu u svom čuvenom delu Istorija, Herodot ukazuje na to da je bilo grčkih konzula u Egiptu oko 550. godine p. n. e.[3] Na osnovu ovih saznanja neki istraživači smatraju da npr. ustanova konzula potiče iz antičkog perioda. Po njima ova ustanova vodi poreklo od magistrata koje su imenovali stari Grci, koji su živeli u Egiptu, a koji su sudili međusobne sporove na osnovu sopstvenih zakona.[7]

Neke karakteristike starogrčke diplomatije uredi

Grci su bili ti koji su među prvima razvili arhive, diplomatski vokabular, principe međunarodnog ponašanja, i time postali začetnici međunarodnog prava, i mnogih drugih elemenata moderne diplomatije. Samo u jednom 25-to godišnjem period u 4. veku p. n. e, na primer, bilo je osam grčko-persijski kongresa, na kojima su čak i najmanje države imale pravo da budu saslušane.[3]

Njihovi izaslanici i pratioci uživali su diplomatski imunitet zbog svoje službene korespondencije i lične imovine. 

Primirje, neutralnost, komercijalne konvencije, konferencije, ugovori i savezi bili su uobičajeni.[3] 

Vidi još uredi

Izvori uredi

  1. ^ Ronald Peter Barston, Modern diplomacy, Pearson Education, (2006). str. 1
  2. ^ Black Jeremy: A History of Diplomacy; Reaction Books, London, United Kingdom, 2010.
  3. ^ a b v g d đ e Chas. W., Freeman Sally Marks Diplomacy Encyclopedia Britannica Pristupljeno 22.4.2019.
  4. ^ Monceaux, P., Les Proxénies Grecques (Paris, 1885).
  5. ^ Walbank, M., Athenian Proxenies of the Fifth Century B.C. (Toronto, 1978).
  6. ^ Graham H, Stuart, American Diplomatic and Consular Practice, New York 1952: 277-280.
  7. ^ Biswanath, Sen (1979): A Diplomat’s Handbook of International Law and Practice, The Hague-Boston, London

Literatura uredi

  • Igor Janev, Teorija međunarodne politike i diplomatije, Institut za političke studije, Beograd, 2006.
  • Igor Janev, Diplomatija, Institut za političke studije, Beograd, 2013.
  • Berridge, G., R, Diplomatija, teorija i praksa, Politička misao, Zagreb, 2004.
  • Marek, C., Die Proxenie (Frankfurt am Main, 1984) (Europäische Hochschulschriften: Reihe 3, Geschichte und ihre Hilfswissenschaften, 213).
  • Gerolymatos, A., Espionage and Treason: A Study of the Proxeny in Political and Military Intelligence Gathering in Classical Greece (Amsterdam, 1986).
  • Knoepfler, D., Décrets Érétrians de Proxénie et de Citoyenneté (Lausanne, 2001) (Eretria Fouilles et Researches, 11).
  • Gastaldi, Enrica Culasso, Le prossenie ateniesi del IV secolo a.C.: gli onorati asiatici (Alessandria: Edizioni dell'Orso, 2004) (Fonti e studi di storia antica, 10).
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Старогрчка_дипломатија&oldid=27016546”