Википедија

Stevan Aleksić

Стеван Алексић (1876 — 1923), српски сликар

Stevan Aleksić (Arad, 23. decembar 1876 — Modoš, 2. novembar 1923) bio je srpski slikar.[1] Aleksić je jedan od najznačajnijih srpskih slikara sa početka 20. veka.[2]

Stevan Aleksić
Stevan Aleksić slikar
Lični podaci
Datum rođenja(1876-12-23)23. decembar 1876.
Mesto rođenjaArad, Austrougarska
Datum smrti2. novembar 1923.(1923-11-02) (46 god.)
Mesto smrtiJaša Tomić (Modoš), Kraljevina Rumunija

Biografija uredi

Stevan Aleksić je bio poreklom iz slikarske porodice (deda mu je bio slikar Nikola Aleksić, otac Dušan Aleksić takođe se bavio slikanjem, kao i brat Ivan).[1] Osnovnu i građansku školu završio u Aradu, prve slikarske pouke dobija od oca, a 1895. odlazi u Minhen[1]gde slikarstvo najpre uči privatno, a potom na Akademiji (u klasi Nikolasa Gizisa, Grka). Tokom studija dva puta je nagrađivan za uspele radove. Njegovu studiju "Arapin", otkupio je tokom njegove poslednje godine na studijama, profesor vajarstva na Akademiji, Rajman.[3] Akademiju nije nikad formalno završio(?). Zbog očeve smrti prekida studije (1900) i nastanjuje se u Modošu (današnji Jaša Tomić), gde je sazidao kuću sa ateljeom, i oženio se modoškom učiteljicom Stefanijom Lukić. Uspeo je da skicira očev lik na smrtnom odru. Po povratku u zavičaj dovršio je započet očev ikonopisački rad u Desci i Beški.[3] Da bi izdržavao porodicu prihvatao se da i dalje živopiše crkve. Prvi zaista njegov posao je rad na ikonostasu crkve u Aradu 1901-1902. godine. Vredan pažnje je njegov zidni živopis na svodu novosadske Almaške crkve 1905. godine. Njegovo najveće po obimu i značaju takvo delo bilo je ukrašavanje cele zidne unutrašnje površine Preobraženske crkve u Pančevu[1] 1908. godine.[4] U oba hrama on sledi svog prijatelja Uroša Predića.

Osnovna škola u Jaša Tomiću nosi naziv ovog umetnika, a u dvorištu ove škole se nalazi bista Stevana Aleksića

Delo uredi

 
Arhitekta Svetozar Ivačković: Preobraženjska crkva u Pančevu (1877–1909), freskoslikao slikar S. Aleksić

Opus Stevana Aleksića, čini oko 230 štafelajnih slika, preko 20 crkvenih objekata sa oko 100 ikona i velikim brojem zidnih kompozicija, kao i šezdesetak crteža i skica, takođe je i popravljao radove svog dede Nikole Aleksića.[5] Godine 1910. naslikao je sliku "Raspeće" u prirodnoj veličini. To delo je uradio za samo dva dana i poklonio ga bratu Ivanu, modoškom parohu. Ista je nastala posle svađe između braće, na šta se slikar zatvorio u atelje, i grčevito stvarao - da bi se bratu iskupio. Pop Ivan je 1937. godine taj divni poklon ustupio Muzeju Matice srpske u Novom Sadu (današnjoj Galeriji). Beogradsko patriotsko Društvo Sv. Save, posedovalo je između dva rata Stevinu impresivnu, veliku istorijsku religioznu kompoziciju Spaljivanje moštiju Sv. Save na Vračaru.

Slikao je portrete, ikone, istorijski i religiozni žanr. Stilski njegovo slikarstvo pripada minhenskoj slikarskoj školi, njenom realističkom toku. Najznačajniji deo Aleksićevog opusa vezan je za slikarstvo simbolizma i pokazuje mnoštvo odlika ovog slikarskog pravca, čime se ono svrstava u evropske umetničke tokove.

Radovi uredi

Naslikao je zidne slike ili ikonostase u sledećim crkvama:

1900. u Beškoj
1900. u Desci
1901—1902. u Aradu
1902—1903. u Temišvaru
1903. u Čakovu i Vukovaru
1904. u Novom Sadu
1905. u katoličkom hramu Žigmondfalvi, današnjem Lukićevu
1906. u Ostojićevu
1905—1906. u Modošu
1907—1909. u Pančevu Preobraženska crkva[6]
1909. u Sremskim Karlovcima
1906. i 1909. u manastiru Bešenovu[7]
1907. u Bavaništu i Elemiru
1908. u Kumanu i Pančevu
1909. u Varjašu
1909—1910. u Konaku
1909. u Banatskom Novom Selu i Srpskom Svetom Martonu
1911. u Jarkovcu
1911—1912. u Đurđevu
1913. u Lugovetu i Rumi
1914. u Bečkereku, svod Vavedenjske crkve u Gradnulici,
1915. u Klenku
1922—1923. u manastiru Bezdin

Galerija uredi

  •  
    Ženski akt, 1896.
  •  
    Ženski portret, 1898.
  •  
    Autoportret
  •  
    Autoportret, 1918.
  •  
    Veseli Banaćani, 1911.
  •  
    Autoportret u kafani, 1901.
  •  
    Portret slikareve majke, 1906.
  •  
    Sveti Georgije ubiva aždahu, 1909.
  •  
    Portret znamenitog Vojvođanina, 1909.
  •  
    Anđeo
  •  
    Muški akt, 1896.
  •  
    Golgota, 1921.
  •  
    Portret muškarca, Narodni muzej u Nišu, 1922.
  •  
    Stefan Dečanski dobija vid, Istorijski muzej Srbije
  •  
    Spaljivanje moštiju Svetog Save, 1912
  •  
    Slikar sa modelom, 1919.

Vidi još uredi

Reference uredi

  1. ^ a b v g Mišić, Milan, ur. (2005). Enciklopedija Britanika. A-B. Beograd: Narodna knjiga : Politika. str. 32. ISBN 86-331-2075-5. 
  2. ^ J. Jovanov, Stevan Aleksić 1876-1923, Matica srpska-Spomen-zbirka Pavla Beljanskog, Novi Sad 2008.
  3. ^ a b "Zastava", Novi Sad 1903.
  4. ^ "Politika", Beograd 1937. godine
  5. ^ Promocija monografije slikara Stevana Aleksića | www.banaterra.eu Arhivirano na sajtu Wayback Machine (4. jul 2012), Pristupljeno 25. 4. 2013.
  6. ^ M. Šašić,"Umivanje“ Predićevog ikonostasa, Politika 28.09.2012, pp. 15., Beograd, 2012.
  7. ^ „Iko­ne iz ra­zo­re­nog Be­še­no­va/ Iko­ne iz ra­zo­re­nog Be­še­no­va”. Arhivirano iz originala 12. 03. 2016. g. Pristupljeno 08. 04. 2012.  soft hyphen character u |title= na poziciji 4 (pomoć)

Literatura uredi

  • J. Jovanov,. “ALEKSIĆ, Stevan”, Srpska enciklopedija Tom 1. knjiga 1. (na ((sr))). Novi Sad, Beograd: Matica srpska Novi Sad, SANU Beograd, Zavod za udžbenike Beograd, 162. strana. 2010. ISBN 978-86-7946-078-3.
  • Jovanov, Jasna (2010). „ADAMOVIĆ, Dušan”. STEVAN ALEKSIĆ (1876—1923) (na jeziku: (jezik: srpski)). Novi Sad: Spomen-zbirka Pavla Beljanskog. str. 240 strana. ISBN 978-86-87073-03-6. 
  • Protić, Miodrag B. (1970). Srpsko slikarstvo XX veka, Tom 1. - Biblioteka Sinteze (na jeziku: (jezik: srpski)). YU-Beograd: Nolit. str. 596 strana. 
  • Trifunović, Lazar (1973). Srpsko slikarstvo 1900 - 1950. - Biblioteka Sinteze (na jeziku: (jezik: srpski)). YU-Beograd: Nolit. str. 533 strane. 
  • Cerović, Ljubivoje (2000). Srbi u Rumuniji (na jeziku: (jezik: srpski)). Ljubomir Stepanov. Savez Srba u Rumuniji. str. 264 strana. 
  • Samardžić, Radovan (1983). Istorija srpskog naroda od Berlinskog kongresa do ujedinjenja 1878—1918 (na jeziku: (jezik: srpski)). Beograd: Srpska književna zadruga. str. strana. 
  • Paunović, Marinko (1998). Srbi: biografije znamenitih A-Š (na jeziku: (jezik: srpski)). Beograd: Emka. str. 299 strana. 
  • Jovanov, Jasna (2006). Stevan Aleksić: (1876—1923) : slikar graničnih prostora (na jeziku: (jezik: srpski)). Stevan Aleksić. Beograd: Narodni muzej. str. 66 strana. ISBN 978-86-85961-08-3. 
  • M. Šašić,"Umivanje“ Predićevog ikonostasa, Politika 28.09.2012, pp. 15., Beograd, 2012,ISSN 0350-4395

Spoljašnje veze uredi

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Стеван_Алексић&oldid=27738699”