Stefan Vujanovski
Ovaj članak je napisan ili dopunjen u Karlovačkoj gimnaziji u okviru programa stažiranja, koje je podržalo Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije.  |
Stefan Vujanovski (Brđani Cesta kod Sunje, 1737 — Novi Sad, 31. januar 1829) bio je srpski učitelj i nadzornik srpskih škola.
| Stefan Vujanovski | |
|---|---|
| Lični podaci | |
| Datum rođenja | 1737. |
| Mesto rođenja | Brđani Cesta kod Sunje,  Habzburška monarhija |
| Datum smrti | 31. januar 1829. (91/92 god.) |
| Mesto smrti | Novi Sad, Austrijsko carstvo |
Biografija
urediMladost i obrazovanje
urediOtac mu je bio graničar koji je stekao zasluge u austrijsko-turskim ratovima. Sveštenik u rodnom selu ga je naučio da čita i piše slavenosrpski. Potom je završio nemačku graničarsku osnovnu školu. Školovanje nastavlja u Pokrovo-bogorodičinoj školi u Sremskim Karlovcima (1759-1762), gde mu je profesor bio poznati istoričar Jovan Rajić.
U Vukovaru je radio kao učitelj i vaspitač sina trgovca Georgija Dimića, s kojim je otišao u Šopron i na evangeličkom liceju završio filozofiju (7. i 8. razred gimnazije). Odatle sa svojim vaspitanikom prelazi u Beč, gde je 1770. upisao studije prava. Tamo je upoznao episkopa Vikentija Jovanovića Vidaka, svog budućeg mentora. Pošto je završio studije putovao je po Nemačkoj, Poljskoj i Rusiji, gde je istraživao obrazovne sisteme ovih zemalja.[1]
Ilirska dvorska deputacija uputila ga je 1776. u bečku Normu, školu reformatora školstva Johana Ignaca fon Felbigera. Tamo je završio jednogodišnji tečaj za nadzornika škola.[2]
Nadzornik škola
urediOd 1777. do penzionisanja 1811. bio je direktor srpskih škola u Zagrebačkom školskom okrugu (obuhvatao Hrvatsku, Slavoniju i Srem) sa sedištem u Osijeku.[3] Za vreme njegovog mandata 110 osnovnih škola je osnovano ili obnovljeno. Tokom 1780. i 1781. organizovao je tečajeve na kojima je 110 pitomaca steklo kvalifikacije za učitelje i „ravnatelje” srpskih škola.[2]Takođe je podržao filozofa i pisca Emanuila Jankovića u njegovim naporima da osnuje prvu srpsku štampariju u Novom Sadu.[1]
Odbrana ćirilice u školama
urediKada je 1790. na Požunskom saboru odlučeno da latinica bude uvedena u srpske škole Vujanovski je intervenisao na najvišem mestu, kako odluka ne bi bila primenjivana. Nakon molbe i mitropolita Mojsija Putnika naredba je povučena.[2]
Udžbenici
uredi
Vujanovski je bio autor velikog broja udžbenika. Sledi kratak pregled sa opisima:
- Ilirska slovnica (1779) - srpska gramatika
- Biblična povest - u pitanju su delovi Svetog pisma koje je Vujanovski priredio za štampu, korišćeni u veronauci do Daničićevog i Vukovog prevoda Starog i Novog zaveta
- Ilirska orthepija - udžbenik za izgovor glasova i pravopis srpskog jezika
- Teoretička čitanka
- Zemljopis
- Ilirski alfabet - mali bukvar
- Rukovodstvo po aritmetike (1772)
- Nemeckaja gramatika (Beč, 1772) - prvi praktični udžbenik nemačkog jezika na srpskom (tačnije crkvenoslovenskom) jeziku. Za ovo obimno delo (560 strana) carica Marija Terezija nagradila ga je sa 150 forinti.
- Rukovodstvo ko pravoglagolaniju i pravopisaniju (Beč, 1793)
- Rukovodstvo k domostroitelstvu (1809)
Mason i plemić
urediVujanovski je bio član masonske lože Nagyszívűség u Budimu. Plemićku titulu dobio je 1792, kao nagradu za rad na reformi školstva.[1]
Reference
uredi- ^ a b v „Vujanovski (Vujanovszky), Stefan (István) (1737–1829), Pädagoge und Politiker”. www.biographien.ac.at.
- ^ a b v Srpski biografski rečnik knjiga 2, V-G. Novi Sad: Matica srpska. 2006. str. 339.
- ^ Ninković, Nenad (2011). „REFORMA SRPSKOG ŠKOLSTVA U HABZBURŠKOJ MONARHIJI 1769−1777”. Istraživanja. 22: 13.