Stihovi Ravančanina I

Stihovi Ravančanina I su delo srednjovekovne srpske književnosti iz druge polovine 16. veka.

Autor je jedan od trojice Ravaničana koji su proslavili kneza Lazara u stihu i u prozi. Verovatno ih je pisao odmah posle prenosa Lazarevih moštiju sa Kosova (1390/91.). U Službi kneževoj donosi i stihove sa molbom da knez svojim jadnim Srbima obeэbedi „večnovati v tišine“ (večni mir). Nije to bilo moguće, ni tada ni više vekova docnije, ali se to nametalo kao nasušna potreba. Stihovi si ispisani iz krušedolskog rukopisa, koji je sada u Crkvenom muzeju, u Patrijaršiji u Beogradu. Potiče iz druge polovine 16. veka, a prepisan je iz nekog beogradskog rukopisa, koji je postao u doba despota Stefana Lazarevića.

Stihove je zapazio jeromonah Aleksandar Andrejević, „postrigom Pećanin“, i uneo ih 1736. godine u svoj rukopis „Posledovanije stihologiji prez vase leto, slave i tropari i kondaci polijeleji“. Odatle je „Pesme svecima Srbima“, pa i stihove („Svetomu i slavnomu knezu Lazaru"), objavio Stojan Novaković u svojim poznatim „Primerima književnosti i jezika staroga i srpsko-slovenskoga“. Kod Aleksandra su stihovi u srbuljskom obliku poslednje faze, a u štampanim Srbljacima preneti su u crkveno-slovensku recenziju i pri tome su učinjene male izmene u tekstu.

VEČNOVATI V TIŠINE (U TIŠINI)
Kto tebe ne ublažit¹,
b'drago² delatelja zapovedej božijih?
Ili kto ne pohvalit
vsekrasnoje³ tvoje žitije?
S'bral bo⁴ jesi
jako⁵ že⁶ pčela ljubodeljnaja⁷
mnogocvetnije dobrodetelji⁸,
buduštuju⁹ slavu,
iski¹⁰ zemljnuju izmeniti.

Oko slepim,
noga hromim,
ž'zl¹¹ starosti,
vsem¹² vsak¹³ bil jesi
milostivnoju rukoju¹⁴.

Mučenija že⁶ vencem
glavu svoju ukrasil jesi.

Hristu bogu predstojiti¹⁵,
togo¹⁶ slavi¹⁷ naslaždaje ce¹⁸,
jemu¹⁹ že⁶ i moli se,
molim²⁰ te, Lazare mudre²¹.

trudom tvojim večnovati v tišine
i spasti se dušam našim.

(Ravaničan. (1390/91. ili odmah posle te godine)

¹Proslavlja; ²badrog, bodrog, srčanog; ³svekrasno; ⁴jer; ⁵kao; ⁶a; ⁷trudoljubiva; ⁸vrline; ⁹buduću; ¹⁰ištući — u štampanim Srbljacima: buduščuju slavu iskij priobresti, zemnuju izmeniv; ¹¹žezl, štap; ¹²svima; ¹³svako — u štampanim Srbljacima: vsja; ¹⁴milostivnom rukom; ¹⁵stojiš pred (Hristom); ¹⁶toga; ¹⁷slave; ¹⁸naslađujući se; ¹⁹njemu; ²⁰molimo; ²¹mudri.

Literatura

• Ćorđe Sp. Radojičić, MAČE VOJSKU SRPSKI KNEZ LAZARE (LMS, godina 138)
• Stojan Novaković, Primeri književnosti i jezika staroga i srpsko-slovenskoga, god. 1904.