Stojan Čupić
Ovaj članak sadrži spisak literature, srodne pisane izvore ili spoljašnje veze, ali njegovi izvori ostaju nejasni, jer nisu uneti u sam tekst. |
Biografije možda zahteva čišćenje i/ili prerađivanje kako bi se zadovoljili standardi kvaliteta Vikipedije. (januar 2012) |
Stojan (Dobrilović) Čupić , poznat i pod imenom Zmaj od Noćaja (Piva, 1765 — Zvornik, 1815) bio je jedan od najznačajnijih vojvoda Prvog srpskog ustanka.
Stojan Čupić | |
|---|---|
 Stojan Čupić | |
| Datum rođenja | 1765. |
| Mesto rođenja | Piva, Osmansko carstvo |
| Datum smrti | 1815. |
| Mesto smrti | Zvornik, Osmansko carstvo |
Biografija uredi
Stojan je rođen u Pivi, u Hercegovini negde oko 1765. godine. Veoma rano je ostao bez roditelja, pa iako mlad, ali i najstariji u porodici, odlučio je da se preseli u Srbiju. Sa tri sestre zaputio se u Mačvu u Crnobarski salaš, gde mu je živeo deda po ocu. Iako krajem 18. veka u Srbiji nije bilo nikakvih škola u kojima bi se deca opismenjavala, Stojanu je to nekako pošlo za rukom, verovatno, smatra se, u nekom od mačvanskih manastira.[1]
U Crnobarskom salašu i okolini počeo je da se bavi trgovinom stoke. Bistrog, okretnog i odlučnog momka zapazio je Strahinja Čupić iz susednog Noćajskog Salaša. Mladić mu se svideo, pa mu je predložio da ga posini. Stojan je to prihvatio i svom imenu dodao poočimovo prezime Čupić. Strahinja mu je dodelio nešto zemlje i uputio ga kako da je obrađuje. Stojan se oženio, a legende u Srbiji kažu da je Čupić čak tri puta na svojim njivama nailazio na zakopani novac.[1]
Početkom pobune protiv dahija Čupića je zatekao kao čuvenog i poštovanog domaćina. Čim je saznao za početak bune on je oko sebe počeo da okuplja ljude i priprema zasede Turcima na putevima i prolazima. Postao je jedan od najznačajnijih vojvoda Prvog srpskog ustanka, poznat i pod imenom Zmaj od Noćaja. Istakao se u bojevima na Mišaru (gde je izazvao i pobedio turskog junaka Musu Sarajliju) i na Crnobarskom Salašu (u kojoj je pobedio Mehmed-kapetana). U boju kod Bajine Bašte je prešao preko Drine i izazvao na megdan bega Zumbulića. U borbi na Glavici preko Drine je spasao Cincar Janka. Ostao je zapamćen u narodnoj epskoj pjesmi „Zmaj od Noćaja“. Bio je poznat i kao dobar govornik, a o tome govore i Karađorđeve reči: Ko mi nadgovori Čupića i natpiše Molera, daću što zatraži.[2]
Nakon propasti Prvog srpskog ustanka 1813. godine otišao je u Srem. Međutim, ubrzo se vratio i krijući se po Mačvi očekivao je novi ustanak. Na početku Drugog srpskog ustanka sastao se u Valjevu sa Milošem Obrenovićem i započeo je sa organizovanjem ustanka u Mačvi.[3] Uhvaćen je u turskoj zasedi i potom ubijen u Zvorniku juna 1815,[4] gde je i sahranjen.[5] Smatralo se da je bio žrtva izdaje, ali nije sigurno čije - kneza Miloša ili seljaka koji su se razilazili s njim povodom dizanja ustanka.[4] Sokolsko društvo u Bogatiću je na leto 1938. odlučilo da bude prenet u njegovu zadužbinu u Salašu Noćajskom,[6] a sledećeg septembra mu je podignut spomenik na zvorničkom groblju.[7]
-
Spomenik u Salašu Noćajskom -
Grob u porti crkve -
Čakšire Stojana Čupića -
Sablja Stojana Čupića
Vidi još uredi
Reference uredi
- ^ a b Gavrilović, Andra, ur. (1903). Znameniti Srbi XIX. veka, godina II. Zagreb: Srpska štamparija. str. 37.
- ^ Gavrilović, Andra, ur. (1903). Znameniti Srbi XIX. veka, godina II. Zagreb: Srpska štamparija. str. 37—38.
- ^ Gavrilović, Andra, ur. (1903). Znameniti Srbi XIX. veka, godina II. Zagreb: Srpska štamparija. str. 38.
- ^ a b "Politika" 18. feb. 1941
- ^ Zaboravljeni grob Zmaja od Noćaja... u Zvorniku. "Vreme", 5. jul 1938
- ^ "Vreme", 16. jul 1938
- ^ "Politika", 7. sept. 1938, str. 13
Literatura uredi
- Jovan R. Ćalasan: Znameniti ljudi Pive, Novi Sad 2003.
Spoljašnje veze uredi
- „Ko je izdao Zmaja od Noćaja“, Zoran Milošević, Srpsko nasleđe, istorijske sveske, broj 13, januar 1999.
- Biografija Zmaja od Noćaja, etno kuća, galerija slika
- „Kako je ubijen Zmaj od noćaja“ Arhivirano na sajtu Wayback Machine (23. septembar 2013), Vlada Arsić, Press magazin, istorijska čitanka, 18. januar 2008.
- Ko je ubio Zmaja?, Vlada Arsić, Politikin zabavnik, 2011.
