Stradanje sveštenika u Jankinoj padini 1915.
Stradanje sveštenika u Jankinoj padini 1915 naziv je za jedan je od zločina u Prvom svestkom ratu koji su počinile bugarske okupacione vlasti na prostoru Bele Palanke, Jugoistočna Srbija streljanjem dvadeset sveštenike i jednog oficira iz niškog kraja. Zločin se dogodio 25. novembra (po novom kalendaru) 1915. godine, a preživela su ga samo dva sveštenika i jedan oficir, koji su kasnije i svedočili o tom strašnom danu i činu.[1]
Događaji koji su prethodili zločinu
urediDana 23. oktobra 1915. Bugari su ušli u Niš i u njegovoj okolini započeli neprestano sa uništavanjem manastire, hapšenjem sveštenstva i primenom drugih nasilnih metdode jer su jugoistočni deo Srbije smatrale svojom „zapadnom pokrajinom”", i i u njoj su želele da „stave tačku na postojanje Srba”. U sklopu represalija niškim kamenorescima su naređivali da umesto prezimena koja se završavaju na „ić”, na krstovima i spomenicim klešu prezimena koja se završavaju sa „ov”. Kako su se skrnavljenju manastira, crkava i spomenika, izvođenju propovedi u crkvama i nastave u školama na bugarskom jeziku i drugim zločinima zdušno suprotstavili sveštenici, činovnici, učitelji..., oni su bili izloženi brojnim torturama i hapšenjima.[2]
Prvo je interniran episkop Dositej, a zatim i svi sveštenici koji su se u Nišu zatekli prvih dana rata. U cilju represalija krajem oktobra 1915. godine uhapšena je veća grupa građana (oko 400) među kojima je bilo i 22 sveštenika, 2 oficira, i veći broj učitelja i činovnika, koji su zatočeni u zatvoru u niškoj tvrđavi pod izgovorom da treba da dobiju validna dokumenta zbog upućivanja na rad u Bugarsku.
Opis zločina
urediKrajem novembra 1915. iz niške tvrđave izdvojena je grupa od 400 lica sa 22 sveštenika i dva oficira, koja se navodno upućuje za u Bugarsku, sa obrazloženjen „ da ide u njihovu zemlju i da ne treba da se boje.” Kolona zatočenika koja je krenula u 9 sati pre podne iz grada Niškog put Bele Palanke u nju je stigla u 11 časova uveče pregladnela premorena i premrzla. Pod jakom stražom, Bugari su smestili u jednu kafanu u Beloj Palanci 22 sveštenika i 2 oficira, dok su grupu vojnika i građana oterali dalje u mrak prema Pirotu po blatnjavom putu i kiši, sve dok ih i tih muka nisu usput oslobodili.
U kafani 24 zatočenik primio je oficir Zarije Stojanov, koji im se lukavo izvinjavao što usled ratnih prilika nije mogao spremiti lepše prenoćište. U kafani je potom:
Večerao ko je šta imao u torbi, a na počinak ih je uputio oficir Zarije Stojanov, koji ih je obavestio da je polazak za Pirot i Sofiju ujutro u osam sati.
Samo što su zaspali uleteli su naoružani vojnici i počeli buditi zatočenike uz obrazloženje da odmah moraju na put, da bi sutra u 6 sati ujutru stigli u Pirot na voz za Sofiju. Kada je kolona gonjena udarcima kundaka u leđa stigla u kanjon kod sela Kremenice, na primedbe ztvorenika da su promrzli i da im je potreban odmor, bugarski vojnici su odgovorili batinama, a zatim ih postrojili u četiri vrste i naredili polazak za Pirot. Kada je povorka, uz psovke i batine, stigla do Jankine padine, iza Golemog kamena odjeknuli su kuršumi. Nastalo je jaukanje i samrtni krik nesretnika. Potom su prema kazivanju ranjenog sveštenika Jončića koji je zajedno sa sveštenicima Tihomirom Popovićem i oficirom Jovanom Z. Popovićem uspeo da pobegne i sakrije se iza jednog žbuna,
...bugarski soldati, uz psovke, gasom polivali streljane i palili ih.
Zločin koji se dogodio 25. novembra (po novom kalendaru) 1915. godine, i u kome je stradalo 20 lica, preživela su sticajem samo dva sveštenika i jedan oficir, koji su kasnije i svedočili o tom strašnom danu i činu. Jedan od njih je bio sveštenik Milija Jončić iz Pirota, koji je nakon ovog događaja stigao do Bele Palanke, u kojoj je presvukao svešteničku odoru. Potom je kao opančar nastavio da živi u Pirotu, krijući se ve do 1917. ispod patosa u sobi, jer su ga bugarske vlasti danonoćno tražile kako ne bi posle rata svedočio o ovom zločinu.[3]
Nekoliko dana nakon pokolja u Jankinoj padini, 18. novembra 1915. goddine, u selu Jelašnici kod Niške Banje, desio se sličan zločin. U njemu je ubijeno 12 sveštenika, četiri oficira i jedan učitelj. Kosti ubijenih u Jankinoj padini i Jelašnici prenete su septembra 1921. godine u Sabornu crkvu u Nišu i sahranjene u zajedničku grobnicu.
Imena stradalih
urediU prvoj likvidiranoj grupi sveštenika i oficira u Jankinoj padini stradali su:
- Dobrosav Marković,
- Luka Marjanović,
- Jovan Z. Popović,
- Janko i Marko Janković, rođena braća
- Ilija i Dušan Popović iz Bele Palanke, parosi niški,
| Zanimljivost |
|
Među nastradalima u Jankinoj padini bio je i jedan osamdesetogodišnji starac. To je čuveni pirotski pop Dzanga - sveštenik Aleksa Jovanović. On je 12. oktobra 1895. u Sabornoj crkvi u Pirotu (danas Tijabarska crkva) venčao RadojaDomanovića, istaknutog srpskog društvenog i političkog satiričara, u to vreme predavač srpskog jezika u Pirotskoj gimnaziji, sa Natalijom Raketić, siromašnom učiteljicom poreklom iz Sremskih Karlovaca.[4] |
- Jordan M. Nenčić, Dragomir Jovanović, Aleksa Jovanović, Đorđe Jovanović i Milan Popović pirotski duhovnici,
- Sava Petković, paroh ćićevački,
- Stojan Stamenković, paroh ljubeški,
- Dragutin Pešić iz Jagličja,
- Đorđe Pešić iz Smrdana,
- Svetozar Ilić iz Huma,
- Milan Marković iz Malče,
- Bogosav Stanić, paroh rogljanski,
- Milutin Milenković, paroh bošnjački,
- Stanko Kostić iz Jalovik-Izvora,
- Kirijak, jeromonah hilandarski,
- Tasa Đorđević oficiri iz Negotina i poručnik Krajinović.[5]
Vidi još
urediIzvori
uredi- ^ Ćirić, V. „Stradanje 20 sveštenika pada u zaborav”. Večernje Novosti 22. januar 2016. Pristupljeno 10. 3. 2017.
- ^ Jovan Hadži Vasiljević „Bugarska zverstva u Vranju i okolini 1915- 1918,“
- ^ Dragiša G. Zdravković, Besmrtnici okruga Pirotskog 1912-1920, 27- 31, Niš 1924.
- ^ Radoje Trebješanin: Radoje Domanović u Pirotu 1895. godine, Pirotski zbornik br. 5, 1973; str. 3-27
- ^ Bora Rajković Masakr srpskih sveštenika Politika onlajn, 23. 6. 2016. Pristupljeno: 31.5.2019.