Strugara u Bosanskoj Jagodini

Strugara u Bosanskoj Jagodini podignuta je 1927. godine, a usko je povezana sa eksploatacijom šume u Zaovljanskim Kosama iznad Višegrada. Prometna banka kupila je tamošnju borovu šumu od privatnih lica 1921/22 zarad strugare u Beogradu.^[1] Znamo da je projekat strugare sa svim dodatnim instalacijama izradio inženjer Miloš Savčić. Žičaru za strugaru gradila je firma Adolf Blajhert i Kompanija iz Lajpciga.^[1]

Izgled i rad strugare

Radnici u strugari

Transport oble građe se u ovoj strugari vršio tadašnjom najmodernijom tehnologijom, žičanom železnicom, koja je od utovarne stanice u mestu Luke do istovarne stanice u samoj strugari, duga 8200 metara, sa padom od 360 metara i kapacitetom od 100 kubika oble građe za jedan sat. Maksimalna težina tovara bila je 2000 kilograma po vagonu. ^[1]

Rad u strugari

Pruga žičare sastojala se iz dva konstruktivna dela. Prvi je od utovarne stanice do kombinovane zatežne stanice, koja se nalazila u sredini žičare, na četvrtom kilometru. Najveći raspon na tom delu žičare iznosi više od hiljadu metara i to između potpora broj 37 i 38 na petom i šestom kilometru. Na ovom delu sagrađena je stanica Tetrebica.^[1] Na drugom delu žičare od kombinovane zatežne stanice na četvrtom kilometru, do istovarne stanice u samoj strugari nalazila se dvostruka zatežna stanice. Na ovom delu žičare slobodni rasponi bili su nešto manji.

Prikaz strugare

Rad strugare počeo je 1928. godine, u njoj se nalazila pogonska parna mašina i tri gatera sa svim dodatnim mašinama. Strugara je od početka rada do 1930. godine privređivala tek toliko da pokrije svoje izdatke, a kada je tridesetih godina nastupila velika privredna kriza strugara je osetila gubitke. ^[1]Postepeno se i ovo preduzeće oporavilo u narednom periodu.

Obla građa će se splavovima transportovati Rzavom, Drinom, Savom i Dunavom do Beograda. Do 1933. godine strugara je otpremila u Beograd 22.000 kubnih metara oble građe i oko 15.000 kubnih metara strugane građe, toliko da strugara u Beogradu može raditi minimalnim kapacitetom i da ne mora otpuštati radnike, a da mašine ne ostanu neupotrebljene. ^[1]Novina kod ove strugare bila je ta da je, zbog nagnutog terena morala biti napravljena prenosnica, koja je trebala da omogući razvoz robe na takvom terenu. Osim toga bila je jedna od retkih preduzeća u tome delu Bosne gde su seljaci mogli da se zaposle i sebi i svojim porodicama obezbede egzistenciju. ^[1]

Vidi još

Reference

^ ^a ^b ^v ^g ^d ^đ ^e Grupa autora (1939). 50 godina rada inženjera Miloša Savića: 1889-1939. Beograd. str. 119.123.

Literatura

Grupa autora, 50 godina rada inženjera Miloša Savića: 1889-1939, Beograd 1939.

[:0-1] v ^g ^d ^đ ^e Grupa autora (1939). 50 godina rada inženjera Miloša Savića: 1889-1939. Beograd. str. 119.123.

[1]