Sudbina jednog Čarlija (roman)

Sudbina jednog Čarlija je roman za decu o pustolovnom životu mačka Čarlija koju je 1964. godine napisao Aleksandar Popović.

Sadržaj

Kako su se neki mali miševi kotrljali

Mali siroti neuki miševi živeli su u jednoj drvenoj rupi i jeli samo stare suve novine. Ceo svoj život su razmišljali kakav bi ukus imala jedna masna kobasica. O njoj im je pričao samo jedan stari miš, koji ju je jedini probao i znao kakvog je ukusa. Jedne noći, miševi su odlučili da odu mesaru i da uzmu jednu kobasicu kako bi se nahranili. Našli su rupu kroz koju su svi predvođeni starim mišem, ušli kod mesara u mesarnicu i najeli se kobasice. Njihovi stomaci su tada bili prepuni i okrugli kao loptice.

Kako je jedna vešta mačka postala noćni čuvar

Međutim, kada je to video mesar, požalio se svojim mušterijama, a jedna starija gospođa mu je rekla da će mu dati jednu žutu mačku, koja će te miševe loviti, jer ona ima dve. Tako je i bilo. Mačka je čuvala mesarnicu, a miševi su ponovo bili gladni i jeli samo stare suve novine. U početku je mački bio interesantan posao noćnog čuvara, ali je vremenom sve postalo dosadno i ona je počela da pati nad svojom sudbinom. Govorila je da nikada neće dozvoliti svom detetu da bude samo čuvar jedne mesarnice, već će ga ukrcati na brod kako bi obišlo svet i prošlo mnogo avantura.

Kako se jedan mali mačak rastao od svoje mame

Tako je i bilo. Kada je omacila lepo mače jedne noći, kada mesar nije bio tu, ona ga je krišom odnela među sanduke koje je trebalo ukrcati na brod. Iako je kao i svaka majka mnogo patila, rešila je da to učini, jer mu ona bolji život nije mogla pružiti. Tako je, tek rođeno, malo neuko mače, drhtalo od straha u noći među kutijama i molilo se da mu se majka vrati. A majka se vratila u mesaru i imala je šta da zatekne: miševi su iskoristili to što ona nije bila tu pa su uzeli jednu masnu kobasicu kako bi se najeli. Tada je mačka uhvatila jednog miša i taman kada ga je htela pojesti videla je mamu mišicu kako na ulazu u rupu plače. Ona je žalila što će joj dete umreti. Mačka se na to sažalila, jer je upravo ostavila svoje dete da se samo bori kroz život, i pustila malog miša da ode svojoj majci.

Kako je mali mačak strašno proveo strašnu noć

Mali mačak je za to vreme sanjao kako je pronašao prijatelja–pticu, sa kojom se vozio vozom od paradajza. Kada se probudio, video je oko sebe samo mrak i nastavio da plače za majkom. Ta noć mu je bila nastrašnija u životu.

Kako je mali mačak dobio jedno lepo ime

Sutradan je malo mače našla ćerka kapetana broda, devojčica Violeta, i poželela je da ga zadrži. Otac joj to odmah nije dozvolio, ali je kasnije pristao, jer je ona rekla da će im biti od koristi, tj. da će loviti miševe na brodu. Mala Violeta je htela da mu da ime Rikardo, ali otac to nije dozvolio jer se brodski kuvar zvao Rikardo, pa će se na poziv oboje odazivati. Tako je mačak dobio ime koje mu je kapetan dao: Čarli.

Kako se čika mesar osvetio svojoj žutoj mački

Videvši da su miševi ponovo ukrali kobasicu, mesar se strašno naljutio, pa je prebio i isterao mačku iz mesare. Tada je odlučio da o žutoj mački izmisli priču koja će se nadaleko čuti i zbog koje je niko neće hteti. To je bila priča koju je on sutradan ispričao svim mušterijama. Naime, u njegovoj priči ta žuta mačka je bila ljubomorna na devojčicu koja je bila veoma lepa. To je nateralo mačku da zatvori devojčicu Sonju u žuto bure i da je nikada ne pusti da otuda izađe. Trebalo je da Sonjini drugari, mali čovečuljci dođu iz šume i oslobode je, inače bi ceo svoj život bila tamo zatvorena. Mačka joj je još i vezala reč, tj. uzela mogućnost govora, i uspela je da onemi devojčicu Sonju. Sonja je uz pomoć dobrih čovečuljaka pobegla i počela da priča a otuda, da bi sebe spasila, mačka je došla u mesarnicu. Umiljavala se mesaru a on je, neznajući za njenu tamnu prošlost, primio kod sebe. Sada, kada je za to saznao, rešio je da je prebije i otera.

Kako je more svejednako plavo

Mali mačak Čarli je bio toliko naivan da nije znao ni šta je brod, ni šta je more. Devojčica Violeta je pokušavala da mu objasni, ali joj nije išlo od ruke, sve dok mačka nije spustila u vodu. Mali Čarli ništa nije znao, i sve je upoznavao i učio zajedno sa Violetom.

Kako je na tatinom brodu došlo do pobune

Međutim, kao i svaka životinja, Čarli je predosetio da će se nešto dogoditi na tom brodu. Mornari su ga gurali nogama i gađali praznim konzervama. Naime, predosećanje je izazvalo strah u njemu i on se sakrio ispod sanduka s brašnom u brodskom špajzu, i dok je kuvar Rikardo pokušavao da ga izvuče odatle, on to nije dozvoljavao. Tada je izbila pobuna na brodu, a to je nešto najgore što se na brodu može dogoditi. Mornarima je zbog jednoličnog načina života postalo dosadno i, kako se dosada ne bi nastavljala, odlučili su da pobuna izbije. Kapetan je pokušavao da je zaustavi tako što je pobunjenički bokal bacio u vodu, ali su mornari uskočili u vodu i ponovo ga doneli.

Kako je mali mačak Čarli naučio da predstavlja smešno pozorište

Pobuna je besnela na brodu sve dok se nije oglasila devojčica Violeta koja je obavestila mornare da će im, zajedno sa Čarlijem, predstaviti smešno pozorište. Mornari su odmah posedali na palubu, prekrstili noge i iščekivali početak predstave. Svi su uživali u smešnom pozorištu: Čarli je glumio ljubičastog odžačara, Violeta je vodenim bojicama svakom mornaru crtala brkove, pevali su pesmice... Zbog toga što je ugušila pobunu, kapetan broda je odlučio da svoju kćerku, kao i njenog mačka, odlikuje zlatnim zapušačima s pivskih flaša. Kapetan je zlatno odlikovanje zakačio mačku na rep, a Violeti na viticu. Plovidba se mirno nastavila u pravcu Napulja.

Kako je mačak Čarli izgubio žuto odlikovanje

Nakon što je brod stigao u Napulj. Violeta i Čarli su prošetali gradom, sve dok se jednog trenutka Čarli nije izgubio i našao na nekom krovu. Uspeo je da siđe sa krova, trčao je ulicama u potrazi za Violetom i dok je pretrčavao ulicu trolejbus mu je pregazio odlikovanje koje mu je bilo zakačeno na repu.

Kako je jedna voda bila tužna voda

S druge strane, Violeta je, ugledavši vrt ispred kojeg je pisalo Kobajagi vrt, kobajagi princeze i kobajagi prinčevi, potpuno zaboravila na Čarlija. Ušla je u vrt jer je oduvek želela da postane princeza. U kobajagi vrtu Violeta je naišla na kobajagi princa sa kojim se čarkala, gurkala, prskala pored česme...Njihovu igru prekinulo je spuštanje mraka, tada se Violeta vratila na brod i shvatila da joj nema najboljeg prijatelja Čarlija.

Kako mačak Čarli nije znao šta znači „aj lav ju”

Čarli je za to vreme lutao gradom. Pitao je jednog policajca da mu kaže kako da dođe do napuljske luke. Ovaj mu je detaljno objasnio putanju, Čarli je krenuo ka brodu, ali ga je zaustavila pesma napuljskih mačaka. One su mjaukale na engleskom Aj lav ju!, što Čarli nije razumeo. To je razgnevilo jednog crnog mačka koji je bio jako ljubomoran na Čarlija, pa ga je zbog toga pozvao na dvoboj. Čarli je odbio, ali ga je ovaj prvi udario, tako da je Čarli morao da nastavi da se brani. Iz borbe je, kao pobednik, izašao Čarli. Zatim je stigao do luke, ali tamo nije pronašao svoj brod. Violeta je otišla, a Čarli je ostao sam u Napulju.

Kako je mačak Čarli odlučio da se ubije

U Napulju su Čarlija neke domaćice optužile da im je ukrao slaninu i zbog toga su ga varjačama jurile po ulici. Oslovljavale su ga sa grofe sa monoklom jer je Čarlija prethodne večeri neki čovek pogodio praznom limenkom u oko. Čarli je zatim dospeo do nekog trga gde mu se činilo da ga svi ljudi optužuju i jure. Otišao je do mosta i odlučio da se ubije tako što će skočiti u reku.

Kako se mačak Čarli sreo s napuljskom devojčicom Violetom

Dok se Čarli razmišljao da li da skoči, preko mosta su prolazile dve sestre: starija Margareta i mlađa Violeta. Kada je Čarli čuo pomen imena Violeta, odustao je od samoubistva i krenuo za sestrama. Devojke su bile zaprepašćene kada su čule da Čarli može da govori, pa ga je zbog toga Margareta strpala u svoj ceger s namerom da mačak koji govori u njenoj radnji prodaje šešire.

Kako je mačak Čarli prodavao Margaretine šešire

Čarli je za svoj radni zadatak dobio leptir-mašnu, morao je da se pokorava mušterijama i da im ljubi ruke. Tada je zaključio da na svetu ima mnogo Violeta, ali da one nisu iste, kao što i noktići na njegovoj šapi nisu isti. Zbog mačka Čarlija, potražnja Margaretnih šešira je bila neverovatna.

Kako je ispalo da tri nove bluze više vrede od mačka Čarlija

Kada se obogatila, Margareta je odlučila da se otarasi mačka Čarlija. Zajedno sa Violetom, odlučila je da ga proda i da zarađeni novac podele: Margareta će ga čuvati, a Violeta će od njega kupiti tri nove bluze (njena pasija je bila kupovina novih bluza). Čarlija je tada od sestara kupio cirkuzant glupi Avgust.

Kako se mačak Čarli uselio u kućicu na točkovima

Čarli je bio oduševljen svojim novim domom: kućicom na točkićima. U kućici je živela devojčica koja se isto zvala Violeta i sa kojom se Čarli brzo sprijateljio.

Kako je mačak Čarli dospeo u novine

Violeta i Čarli su postali najbolji prijatelji, a čak su imali i zajedničke tačke u cirkusu: ljuljali su se visoko na ljuljašci, kreveljili se, svirali u plehane trube... Njih dvoje su bili veseljaci koji su zabavljali ceo grad, a dospeli su čak i u novine. Tako je mačak Čarli postao slavni mačak.

Kako je tragična Čarlijeva tragedija

Violeta i Čarli su zabavljali svu decu iz grada: Violeta je glumila strašilo, a Čarli gavrana koji su se međusobno čarkali kroz pesmice, sve do jednog tragičnog dana, kada se njihova ljuljaška otkinula, i kada su oboje pali na zemlju sa velike visine.

Kako je mačak Čarli tužno završio

Violeta je pri padu slomila nogu, pa je zbog toga bila primorana da ode u bolnicu. Mačak Čarli je ostao sam, sa povređene dve zadnje šapice. Zbog toga što je postao smetnja u cirkusu, cirkuski redar ga je ostavio ispred šarene kućice s točkićima. Tu je tri dana i tri noći proveo bez hrane i vode. Nakon trećeg dana, cirkuski redar ga je odneo iz cirkusa. Od njega je Čarli saznao da je Violeta ostala bez noge i da se nalazi u domu za siročad, a da se njen otac razboleo od tuge. Cirkuski redar je bacio Čarlija u dvorište jedne velike kuće.

Kakav je bio susret dva stara prijatelja

Čarlija zatim pronalazi kapetan broda: Violetin tata. Odnosi ga u stan gde je bila i Violeta. Čarli im je ispričao svoje pustolovine, a jedino je prećutao za ono: Aj lav ju!. Sutradan je kapetan doveo veterinara koji je saopštio Čarliju da će nakon terapije i oporavka moći da šeta, ali sa štapom. Čarlija je zbunjivalo to što Violeta više nije bila raspoložena za smešna pozorišta. On nije znao da je to druga Violeta, da kapetan nije njen tata, već ujak, i da je ona prva Violeta sada velika devojka.

Kako je mačak Čarli otišao u staro gvožđe

Kada se Čarli malo oporavio, kapetan ga je odveo u društvo penzionera gde je Čarliju dodeljena penzija od deset pilećih kostiju, pet svinjskih slezina, pedeset grama užegle slanine i pedeset grama celofanskog masnog omota sa ukusnih ekstra-salama, uz obrazloženje: Mačak Čarli je zaslužio penziju u ovom iznosu jer je stradao na poslu u cirkusu. Čarli je tada postao prvi mačak penzioner.

Kako se jedna stara mačka raduje svome Čarliju

Na kraju romana, Čarli se na krovu sreće sa svojom majkom. On je želeo da se osveti mesaru zbog nepravde koju je naneo njegovoj majci. Otišao je ispred mesarnice i rekao mesaru da je njegova majka te noći, kada su miševi pojeli kobasicu, napustila svoje radno mesto kako bi njega, Čarlija, otpratila u svet i bolji život. Mesar se zbog Čarlijevih reči pokajao i poželeo da vrati žutu mačku na njeno radno mesto, na šta je ona pristala.

Analiza

Priča o mačku Čarliju ima draž vizije starih gatki i priča u kojima je mnogo mašte i preplitanja stvarnog i maštovitog. Život se odvija kao na klackalici između onoga što se sanja i želi i onoga što se stvarno može. Zahvaljujući suprotnostima, život je zanimljiviji.

Ovo je takođe delo i o blagotvornom savezu između ljudi i životinja, o savezu koji je i te kako potreban u životu koji prate mnoge nesreće i mnogi strahovi. Romaneskno-bajkovno delo Sudbina jednog Čarlija je slikovita priča o prijateljstvu, o prolaznosti života i o potrebi iskrenog razumevanja, priča kojoj će se i deca i odrasli često vraćati kao nepovratnoj toplini porodičnog gnezda detinjstva.

Literatura

1. Georgijevski, Hristo (1998). „Približavanje i destrukcija žanrova u romanima Sudbina jednog Čarlija i Lek protiv starenja Aleksandra Popovića”. Detinjstvo: časopis o književnosti za decu. ISSN 0350-5286. -24, 3/4, str. 8-18.
2. Marjanović, Voja; Đuričković, Milutin (2007). Književnost za decu i mlade u književnoj kritici 2. Aleksinac: Visoka škola strukovnih studija za vaspitače. str. 135-138.
3. Popović, Aleksandar (2014). Sudbina jednog Čarlija. Čačak: Pčelica.