Википедија

Sud za sportsku arbitražu

Sud za sportsku arbitražu je međunarodno kvazisudsko telo osnovano za rešavanje sporova vezanih za sport putem arbitraže. Sedište je u Lozani (Švajcarska), a sudovi se nalaze u Njujorku, Sidneju i Lozani. Privremeni sudovi se osnivaju u gradovima domaćinima na Olimpijskim igrama.

Sud za sportsku arbitražu - Lozana (Švajcarska)
Ulaz u sedište Suda za sportsku arbitražu, u Lozani, Švajcarska

Istovremeno je osnovan Međunarodni savet za sportsku arbitražu (ICAS), i sa oba tela predsedava jedan predsednik. ICAS, koji ima 20 članova, odgovoran je za finansiranje i finansijsko izveštavanje CAS-a i imenuje generalnog sekretara CAS-a.[1]

Suđenje i žalbe uredi

Uopšteno govoreći, spor se može podneti Sudu samo ako postoji sporazum o arbitraži između stranaka koji to omogućava. Međutim, prema pravilu 61 Olimpijske povelje, svi sporovi u vezi sa Olimpijskim igrama mogu se podneti samo ovom Sudu,[2] a sve olimpijske međunarodne federacije priznale su nadležnost Suda za bar neke sporove.[3]

Kroz poštovanje Svetskog anti-doping kodeksa iz 2009. godine, svi potpisnici, uključujući sve olimpijske međunarodne federacije i nacionalne olimpijske komitete, priznali su nadležnost Suda za kršenje antidoping pravila.[4][5][6] Počevši od 2016. godine, antidoping odeljenje CAS presuđuje u slučajevima dopinga na Olimpijskim igrama, zamenivši disciplinsku komisiju MOK-a..[7] Na ove odluke se može uložiti žalba CAS-ovom ad hok sudu u gradu domaćinu Olimpijade, ili ako ad hok sud više nije dostupan, stalnom CAS-u.[8] Inauguraciono odeljenje za borbu protiv dopinga bavilo se sa osam slučajeva, od kojih je sedam slučajeva dopinga bilo u njegovoj nadležnosti.[9]

Kao švajcarska arbitražna organizacija, na odluke Suda se mogu uložiti žalbe Saveznom vrhovnom sudu Švajcarske.[10] Žalbe na odluke arbitraže su generalno neuspešne.[11] Od marta 2012. godine bilo je sedam uspešnih žalbi. Šest potvrđenih žalbi bilo je proceduralne prirode, a samo je jednom Savezni vrhovni sud poništio odluku o meritumu predmeta. To je bilo u slučaju Matuzalema, brazilskog fudbalera.[12] Odluke CAS-a mogu biti predmet dalje žalbe Evropskom sudu za ljudska prava.[13]

Savezni sud pravde Nemačke presudio je protiv nemačke brze klizačice Klaudije Pehštajn, priznajući nedostatak nadležnosti da ponovo razmotri njen slučaj. Savezni sud je odlučio da CAS ispunjava uslove arbitražnog suda prema nemačkom zakonu i da je nezavisnost CAS-a od stranaka obezbeđena metodom izbora arbitara i mogućnošću žalbe Švajcarskom saveznom sudu.[14][15]

Primetni primeri iz jurisprudencije uredi

„Komisija je svesna uticaja koju će njena odluka imati na dobrog, mladog, elitnog sportistu. Ona smatra, da u balansiranju interesa gospođice Radukan sa posvećenošću Olimpijskog pokreta sportu bez droga, Antidoping kodeks mora biti sproveden bez kompromisa.“[17]

  • Sud nerado poništava terenske odluke, iako to može učiniti u slučajevima kada postoje jasni dokazi da su službena lica delovala u lošoj nameri ili samovoljno.[18] U CAS 2010/A/2090, CAS veće je objasnilo da razlog za to nije pitanje nadležnosti već arbitražnog samoograničenja.[19]
  • U oktobru 2011, u slučaju koji se odnosi na Letnje olimpijske igre 2012, sud je proglasio da je deo Olimpijske povelje prekršio Svetski antidoping kodeks.[20] „Pravilo Osake“ je sprečilo suspendovane sportiste na najmanje šest meseci zbog kršenja antidoping pravila da se takmiče na Olimpijskim igrama nakon isteka suspenzije. Sud je kasnije potvrdio ovu odluku, kada je poništio dugogodišnji podzakonski akt Britanske olimpijske asocijacije (BOA) kojim se sprečava selekcija sportista kažnjenih zbog dopinga.[21][22] IOC i BOA su odgovorili kampanjom za dodavanje sličnog pravila Svetskom antidoping kodeksu.
  • U julu 2016, CAS je potvrdio da Ruski olimpijski komitet (ROC) ne može da prijavi atletičare na Letnjim olimpijskim igrama 2016, osim onih koje je odobrila IAAF prema novim pravilima takmičenja u vezi sa „neutralnim sportistima“. Pošto IOC nije bio strana u slučaju, veće je zaključilo da nema nadležnost da odluči o tome da li IOC može dozvoliti takvim proverenim sportistima da predstavljaju Rusiju, dozvoliti im da se samostalno takmiče ili u potpunosti odbiju njihovo učešće.[23] Tužioci su osporili validnost i primenljivost IAAF takmičarskog pravila 22.1(a), u vezi sa suspenzijom nacionalne federacije (RusAF, bivši ARAF), i pravila 22.1A, u vezi sa podobnošću sportista iz suspendovanih federacija. Komisija je utvrdila da se nijedno pravilo ne može tumačiti kao sankcije, i iz ovog i drugih razloga, ono je u skladu sa Svetskim antidoping kodeksom. Komisija je prokomentarisala beskorisnost osporavanja novog pravila 22.1A, napominjući da, pošto pravilo omogućava sportistima iz Rusije novi put do učešća, uspešan izazov bi doveo do isključenja sportista koji ispunjavaju uslove prema pravilu, a ne do uključivanja sportista iz Rusije. Veće je odlučilo da ne ocenjuje da li se princip estopela primenjuje na sportske sporove, jer je zaključilo da bi tužbe, u ovom slučaju, bile neuspešne.[24] Istovremeno, u posebnoj odluci, veće je odbilo žalbe 67 ruskih sportista na odluke IAAF kojima je odbijena njihova prijava da se pojave kao „neutralni sportisti“ na Letnjim olimpijskim igrama 2016. godine.[23] Darja Klišina je bila jedina ruska atletičarka koju su odobrili IAAF i IOC. Međutim, IAAF ju je proglasila nepodobnom 12. avgusta na osnovu novih informacija. Dana 15. avgusta, CAS-ov ad hok sud je usvojio Klišininu žalbu.[25][26]
  • Međunarodni paraolimpijski komitet (IPC) odlučio je da zabrani učešće Rusiji na Letnjim paraolimpijskim igrama 2016. zbog nalaza u Meklarenovom izveštaju. CAS je 23. avgusta odbacio žalbu Ruskog paraolimpijskog komiteta (RPC) na zabranu. Sud je utvrdio da je suspenzija imala osnovu u pravilima IPC-a i naveo da je „bila srazmerna okolnostima“. Veće je primetilo da nije odlučilo o pravima pojedinačnih sportista.[27][28] Veće je u obrazloženoj odluci razradilo ovu tačku, navodeći da štetne posledice po sportiste koje predstavlja RPC nisu razlog da se organizacija oslobodi zakonske odgovornosti. Veće je odbacilo tvrdnju da je odluka MOK-a trebalo da utiče na odluku IPC-a, napominjući da organizacije imaju posebne povelje i pravila. Pošto IPC takođe deluje kao IF, sud se pozvao na slučaj između RWF i IWF gde je CAS potvrdio sličnu suspenziju.[29]
  • Krajem 2017. MOK je diskvalifikovao veliki broj rezultata ruskih sportista sa Zimskih olimpijskih igara 2014. Sportisti su takođe dobili doživotnu zabranu učešća u budućim izdanjima igara. CAS je registrovao 42 žalbe, od kojih je 39 odlučeno pre Zimskih olimpijskih igara 2018. Za 28 sportista, veće je utvrdilo da dokazi koje je izneo MOK nisu dovoljni da se utvrdi kršenje pravila. Diskvalifikacije su potvrđene u preostalih 11 slučajeva, ali je zabrana bila ograničena na igre 2018. godine. Veće je jasno stavilo do znanja da je njegov mandat ograničen na pojedinačne slučajeve. Slučaj nije uticao na status ruskih sportista koji učestvuju u Pjongčangu.[30][31] MOK je izrazio žaljenje zbog odluke u vezi sa 28 sportista čije su žalbe u potpunosti usvojene, navodeći da nivo traženog dokaza nije u skladu sa ranijim odlukama CAS-a. MOK je takođe naveo da ukidanje sankcija nije dovoljan razlog za pozivanje 28 sportista da se takmiče na Igrama 2018. MOK je izjavio da će razmotriti svoje opcije nakon što dobije obrazloženu odluku.[32] U odgovoru na presudu CAS-a, Džim Volden, advokat dr Grigorija Rodčenkova, izjavio je da se tom presudom „izruguje“ sankcijama Rusiji.[33]

Reference uredi

  1. ^ „Code : Statutes of ICAS and CAS”. Court of Arbitration for Sport. Pristupljeno 28. 6. 2020. 
  2. ^ „Olympic Solidarity Commission”. International Olympic Committee (na jeziku: engleski). 21. 05. 2019. Pristupljeno 11. 06. 2019. 
  3. ^ „Marquette Sports Law Review | Journals | Marquette University Law School”. scholarship.law.marquette.edu. Pristupljeno 11. 06. 2019. 
  4. ^ International Olympic Committee: Olympic Charter
  5. ^ World Anti-Doping Agency: 2009 World Anti-Doping Code Arhivirano 24 avgust 2012 na sajtu Wayback Machine
  6. ^ Findlay, Hilary; Mazzucco, Marcus. „The Supervisory Role of the Court of Arbitration for Sport in Regulating the International Sport System”. The International Journal of Sport and Society: Annual Review (на језику: енглески). 1 (2): 131—144. ISSN 2152-7857. 
  7. ^ Karolos Grohman: CAS to take over doping cases at Olympics Accessed 18 June 2016.
  8. ^ Court of Arbitration for Sport: Arbitration Rules Applicable to the CAS Anti-doping division Accessed 18 June 2016.
  9. ^ Court of Arbitration for Sport: Report on the activities of the CAS Divisions at the 2016 Rio Olympic Games Accessed 31 August 2016
  10. ^ Court of Arbitration for Sport: Media release 23 July 2012
  11. ^ CAS Bulletin 2011/2 Appeals against Arbitral Awards by the CAS by Stephan Netzle
  12. ^ Roy Levy: Swiss Federal Tribunal overrules CAS award in a landmark decision: FIFA vs Matuzalem Архивирано 25 март 2014 на сајту Wayback Machine
  13. ^ Ronay, Barney (2020-03-05). „Michel Platini's appeal over ban rejected by European court of human rights”. The Guardian (на језику: енглески). ISSN 0261-3077. Приступљено 2020-09-13. 
  14. ^ Christian Keidel: German Federal Tribunal rejects Claudia Pechstein’s claim for damages against International Skating Union (ISU) Архивирано 22 март 2019 на сајту Wayback Machine Accessed 17 June 2016.
  15. ^ CAS hosted: English translation of German Federal Tribunal decision
  16. ^ Court Upholds Cyclist's Ban Based on Biological Passport New York Times. Retrieved 24 March 2013
  17. ^ Essentials of Sport Law, by Glenn M. Wong, Fourth Edition, Note 5.3.9
  18. ^ Court of Arbitration for Sport:CAS 2012/A/2731 BOC & BTC & Márcio W. Ferreira v/ WTF & COM & FMT & Damian A.Villa Valadez See §104 in particular.
  19. ^ Aino-Kaisa Saarinen; Finnish Ski Association (FSA) v. Fédération Internationale de Ski (FIS) CAS/2010/A/2090
  20. ^ USOC v. IOC CAS/2011/O/2422
  21. ^ „London 2012: Dwain Chambers eligible after court ruling”. BBC Sport. 30. 4. 2012. Pristupljeno 5. 8. 2012. 
  22. ^ BOA v. WADA CAS/2011/A/2658
  23. ^ a b Court of Arbitration for Sport: CAS rejects the claims/appeal of the Russian Olympic Committee and 68 Russian athletes Accessed 25 July 2016.
  24. ^ Court of Arbitration for Sports: ROC et al. v. IAAF Arhivirano 5 novembar 2016 na sajtu Wayback Machine Accessed 4 November 2016.
  25. ^ Court of Arbitration for Sport: Athletics: The application filed by Darya Klishina (Russia) is upheld by the CAS Accessed 15 August 2016.
  26. ^ „Russia's sole athlete Darya Klishina cleared to compete after appeal”. The Guardian. Pristupljeno 15. 8. 2016. 
  27. ^ Court of Arbitration for Sport: CAS dismisses the appeal filed by the Russian Paralympic Committee Accessed 23 August 2016
  28. ^ „Rio Paralympics 2016: Russia banned after losing appeal”. BBC Sport. Pristupljeno 23. 8. 2016. 
  29. ^ Court of Arbitration for Sport: RPC v. IPC Arhivirano 9 septembar 2016 na sajtu Wayback Machine (The sections referred to are from paragraph 79 onwards). Accessed 31 August 2016.
  30. ^ Court of Arbitration for Sports (1. 2. 2018). „The Court of Arbitration for Sports (CAS) issues its decision in the matter of 39 Russian athletes v/ the IOC” (PDF). Pristupljeno 1. 2. 2018. 
  31. ^ „Winter Olympics 2018: Court overturns life bans given to Russian athletes”. BBC. 1. 2. 2018. Pristupljeno 1. 2. 2018. 
  32. ^ International Olympic Committee (1. 2. 2018). „IOC Statement on CAS decision”. Pristupljeno 1. 2. 2018. 
  33. ^ Walden, Jim (2018-02-05). „Opinion | In the latest chapter of the doping scandal, Russia gets a pass”. Washington Post (na jeziku: engleski). ISSN 0190-8286. Pristupljeno 2018-02-07. 

Spoljašnje veze uredi

 
Sud za sportsku arbitražu na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Суд_за_спортску_арбитражу&oldid=25920087”