Suzan Blou
Suzan Elizabeta Blou (engl. Susan Blow; 7. jun 1843 − 27. mart 1916) bila je američki vaspitač koji je otvorio prvi uspešan državni vrtić u Sjedinjenim Državama. Bila je poznata kao „Majka vrtića".
| Suzan Blou | |
|---|---|
 Suzan Blou, vaspitač | |
| Lični podaci | |
| Datum rođenja | 7. jun 1843. |
| Mesto rođenja | Carondelet, Misuri,  SAD |
| Datum smrti | 27. mart 1916. (72 god.) |
| Mesto smrti | Njujork,  SAD |
Detinjstvo i mladost uredi
_with_daughter_Susan_(born_1843)_and_baby_(probably_Ella,_born_1848).jpg)
Najstarija od devetoro dece, Suzan Blou, bila je ćerka Henrija Tejlora Bloua i Minerve Grimsli Blou.[1] Henri je bio vlasnik raznih operacija miniranja olova, bio je predsednik Železničke pruge Planina Gvožđa, bio je državni senator i bio je ministar Brazila i Venecuele. Minerva je bila ćerka istaknutog proizvođača i lokalnog političara. Deca Blou odrastala su u duboko religioznoj porodici okružena udobnošću, bogatstvom i visokom nemačkom kulturom. Henri Blou je osnovao prezbiterijansku crkvu u Sent Luisu.[1] Njen deda je bio kapetan Petar Blou, vlasnik roba Dreda Skota, koji je kasnije na sudu osporio pitanje ropstva.
Zbog socijalnog statusa porodice, Blou je obrazovanje stekla od roditelja, raznih guvernera, privatnih tutora i škola. Njeni roditelji su visoko cenili obrazovanje svojih ćerki iako je to bilo retko za viktorijanske porodice. Henri Blou je doprineo sredstva za izgradnju državne škole koja je dobila ime po njemu.[1] Sa osam godina, Suzan je upisana u školu Vili Makartni u Nju Orleans, Luizijana; ona je pohađala časove sledeće dve godine. Sa šesnaest godina Blou i njena sestra Neli upisale su se u njujoršku školu Henrijeta Hejns, ali su bile prinuđene da se vrate kući zbog izbijanja građanskog rata. Za to vreme Blou je podučavala svoju mlađu braću i sestru i predavala u nedeljnoj školi, u prezbiterijanskoj crkvi Karleton.
Sa dvadeset godina Blou se upoznala i zaljubila u vojnika, pukovnika Vilijam Kol, ali roditelji su ga smatrali neprikladnim. Kada je Kol otpušten zbog medicinskih razloga, otac ju je odveo u Vašington i upoznao je sa drugim vojnikom koji je bio više po njegovoj želji. Međutim, Blou se nikada nije udala. Smatrana je članom škole u Sent Luisu, književnog, filozofskog i obrazovnog pokreta.[1]
Predsednik Julisiz Simpson Grant imenovao je Henrija Bloua za ministra u Brazilu 1869. godine, a Suzan je otišla s njim kao njegova sekretarica. Tokom sledećih petnaest meseci, brzo je naučila portugalski. Njena dvojezična sposobnost pomogla je da se olakša trgovinska komunikacija između Brazila i Sjedinjenih Država.
1870. zajedno sa majkom i braćom i sestrama otišla je u inostranstvo u Evropu; tamo je počela da proučava filozofiju Hegela i američki transcendentalizam. Međutim, dok je bila u inostranstvu, naišla je na nastavne metode nemačkog idealista i filozofa Fridriha Frebela. Frebel je verovao u „učenje kroz igru" i kognitivni razvoj. Suzan je bila inspirisana da vrati ove ideje u Sent Luis, a njen otac je ponudio da osnuje vrtić kao privatnu školu. Suzan je osećala da može bolje služiti deci kroz sistem državnih škola.[1]
Karijera uredi
1871. godine Blou je otputovala u Njujork, gde je provela godinu dana obučavajući se u vrtiću za normalno obrazovanje, kojim je upravljala Marija Kraus-Boelte, ljubitelj Frebela. Blou se vratila u Sent Luis 1873. godine i otvorila prvi javni vrtić u Des Perez škola u Karondelet-u,[2] koji je do tada priložen gradu Sent Luis. Uz pomoć svojih dva asistenata, Meri Timberlejk i Sintije Dozje, Blou je rukovodila i predavala u vrtiću koji se sastojao od četrdeset dva učenika. Ne samo da je platila sve troškove da bi vrtić radio te prve godine, već joj nije nadoknađen ni naporan rad i zalaganje. Oko 150 žena takođe je dobrovoljno radilo u Blou-ovim vrtićima između 1876-1877.[1]
U vrtiću učenici su učili iz igara i pesama koje je Suzan prevela sa Frebel-ovog originalnog nemačkog. Učenici su se igrali blokovima različitog oblika, papirima i glinom i pokušali su plesti kako bi poboljšali spretnost. Deca su takođe uzgajala seme u bašti na otvorenom. Blou je pričala priče iz Biblije ili mitove i legende. Učionica je bila mnogo veselija od viših razreda.[1] Eksperimentalni razred je bio uspešan i brzo je porastao. U roku od tri godine njen vrtić je imao pedeset nastavnika i preko hiljadu učenika, a do 1883. svaka državna škola u Sent Luisu imala je vrtić.
1875. godine školski odbor je pokušao zatvoriti vrtiće da bi uštedeo novac, ali 1.500 ih je potpisalo peticiju da ih ostave otvorene. Stogodišnja komisija Sjedinjenih Država u Filadelfiji 1876. godine dodelila je Sent Luisu i Blou nagradu za izvrsnost vrtića u državnim školama.[1]
Blou je uspela da otvori školu, delom zahvaljujući podršci koju je dobila od Vilijama Torija Harisa, nadzornika škola u Sent Luisu. Haris je verovao da je najveća briga za obrazovanje u to vreme broj dece koja su napustila školu. Blou je verovala da će sistem vrtića poboljšati stopu napuštanja jer će deca krenuti da se obrazuju u ranijem uzrastu. Iako se prvobitno opirao ideji o državnom programu, ubedio ga je školski odbor koji je podržao Blou, njena pozadina, i njen predlog da sama usmeri program.
1874. godine Blou je, po zahtevu nastavnika u vrtićima, otvorila školu za obuku. Oni koji su bili na treningu proveli su jutra volontirajući u vrtićima, a posle podne i vikende proučavajući Frebelove ideje. Kroz svoj rad Blou je igrala značajnu ulogu u istoriji i razvoju ranog vaspitanja u detinjstvu.
Za svoj pionirski rad Blou je priznata sa zvezdom na stazi slavnih u Sent Luisu.[3]
Kasniji život i smrt uredi
Samo deset godina nakon otvaranja škole za obuku, Blou se povukla iz nastave zbog Grejvs-Bazedovljeve bolesti, koja je oblik hipertireoze. Penzionisala se 1884. godine i preselila se u Boston zajedno sa Laurom Fišer, koja se tamo preselila da upravlja programom vrtića u Bostonske državne škole.[1] U penziji je Blou napisala knjigu o Danteu 1890. godine i pet knjiga o Frebel-ovim teorijama. Takođe je pomogla osnivanju Međunarodnog saveza vrtića i imala trogodišnje imenovanje na Učiteljskom fakultetu Univerziteta Kolumbija.[1]
1895. godine Blou se preselila u Kazenoviju (Njujork), da bi bila blizu jedne od svojih sestara. Predavala je obrazovanje u ranom detinjstvu po celoj županiji, zaustavila se samo mesec dana pre smrti.[1]
Umrla je u martu 1916. u Njujorku. Većina referenci navodi da je umrla 26. marta, ali njen nadgrobni spomenik na groblju Belfauntn u Sent Luisu izjavljuje da je umrla 27. marta. U vreme njene smrti Sent Luis Globe-Demokratija piše: „Veliki komandant je otišao, ali vojnici će marširati dalje.“ Aprila 1916. godine, Sent Luis proslavio je Suzan sastankom Saveza Suzan E. Blou Frebel i na njeno ime je postavljen memorijalni fond za sponzorisanje predavanja. Organizacija nije dugo trajala, jer su mnoge Blouove ideje bile nemačkog porekla, a SAD su naredne godine ušli u Prvi svetski rat.[1] Rana državna osnovna škola u okrugu Karondelet u Sent Luisu dobila je ime po njenom ocu. Nekada poznata kao Blou Elementarno, danas je nazvana Lion Academija Blou.[4]
Ulica Blou, koja prolazi kroz južni Sent Luis od reke Misisipi na južni Brodvej u blizini brda Sent Luisa, takođe nosi njeno porodično ime.
Književna dela uredi
Blou je radila u savetodavnom odboru Međunarodnog saveza vrtića i Devetnaestom komitetu i prevela dve knjige Frebelove Majčine igre 1895.[5] Takođe je napisala članke u Magazinu za vrtiće. Ispod je spisak Blou-ovih objavljenih dela:
- 1894: Simbolično obrazovanje
- 1899: Pisma majci o filozofiji Frebela
- 1900: Obrazovanje u vrtićima
- 1908: Obrazovna pitanja u vrtiću
Vidi još uredi
Reference uredi
- ^ a b v g d đ e ž z i j k Shepley, Carol Ferring (2008). Movers and Shakers, Scalawags and Suffragettes: Tales from Bellefontaine Cemetery. St. Louis, MO: Missouri History Museum.
- ^ „The History of the Carondelet Historical Society”. Carondelet Historical Society (na jeziku: engleski). Arhivirano iz originala 08. 08. 2019. g. Pristupljeno 15. 8. 2019.
- ^ St. Louis Walk of Fame. „St. Louis Walk of Fame Inductees”. stlouiswalkoffame.org. Arhivirano iz originala 31. 10. 2012. g. Pristupljeno 15. 8. 2019.
- ^ Lyon Academy at Blow.
- ^ The Mottoes and Commentaries of Friedrich Froebel's "Mother Play"; mother communings and mottoes rendered into English verse by Henrietta R. Eliot; prose commentaries transl. and accompanied with an introduction treating of the philosophy of Froebel, by Susan E. Blow // The Songs and Music of Friedrich Froebel's "Mother Play" (Mutter- und Kose-Lieder); Songs newly tr. and furnished with new music; prepared and arranged by Susan E. Blow. These are vol. 31-32 of the Intrernational Education Series; New York: D. Appleton and Company
Dodatna literatura uredi
- Shapiro, Michael Steven (1983). Child’s Garden. University Park: Pennsylvania State University Press. ISBN 0-271-00350-2.
Spoljašnje veze uredi
- Frebelova veb biografija
- Fondacija Frebel
- Državno istorijsko društvo Misuri Arhivirano na sajtu Wayback Machine (8. avgust 2019)
- Američka nacionalna biografija na mreži
- Članak iz Njujork tajmsa
