Sultanija Fatma (ćerka Ahmeda I)
Fatma sultanija je bila ćerka Ahmeda I i Kosem sultanije.
| sultanija Fatma | |
|---|---|
| Lični podaci | |
| Datum rođenja | 1608 |
| Mesto rođenja | Istanbul, |
| Datum smrti | mart 1671 (starost 62–63) |
| Mesto smrti | Istanbul, |
| Grob | Džamija Ahmedija |
| Porodica | |
| Supružnik |
|
| Potomstvo | Husein-beg Sulejman-beg Omer-beg |
| Roditelji | Ahmed I Kosem sultanija |
| sultanija Osmanskog carstva | |
Rođenje uredi
Fatma je rođena 1608 godine. Najverovatnije je dobila ime po tetki sultana Ahmeda, Fatma sultaniji, koju je on veoma poštovao.
O njenom detinjstvu ne zna se mnogo, samo što se nakon smrti sultana Ahmeda 1617. preselila sa majkom i sestrama u Stari dvor, gde su živele do 1623. godine.
Brakovi tokom vladavine Murata IV uredi
Sultanija Fatma je osmanska sultanija koja je sklopila najviše brakova ikada. Samo za vreme vladavine svog brata Murata IV sklopila osam poznatih brakova.
Najverovatnije je još nekoliko puta sklopila brak; rečeno je da se sultanija Fatma jedne godine udala čak četiri puta, ali je rečeno da su paše praktično odmah pali u nemilost sultana i bivali pogubljeni.
Fatmin prvi poznati brak sklopljen u oktobru 1623. godine sa Šehit Ali-pašom, koji je umro ubrzo nakon venčanja, početkom 1624. godine. Tokom nepuna dva meseca 1624. godine bila je udata za Velikog vezira Kemankeš Kara Ali-pašu, koji je pogubljen po naređenju njenog brata i majke.
Nešto kasnije tokom iste godine, udata je za Čatalčali Hasan-pašu, admirala flote. Iz njihovog braka rođen je sin Sultanzade Hasan-beg, koji je umro kao odojče. Njen muž je bio izuzetno veran Kosem-sultaniji, što je razbesneo sultana Murata te je 1626. razrešio ovaj brak razvodom. Hasan-paša je nastavio da obavlja državne dužnosti sve do 1631. godine, kada ga je otrovao Topal Redžep-paša (suprug sultanije Gevherhan), da bi ga se oslobodio.
Iz sačuvanih haremskih pisama, odmah nakon razvoda, Kosem je planirala odmah da uda Fatmu za velikog vezira Hafiz Ahmed-pašu, ali je ipak odlučila da uda njenu stariju sestru Ajše. Zato se Fatma udaje za vođu janjičara i namesnika Egipta Kara Mustafa-pašu. Brak je trajao do decembra 1628. godine, jer ga je njen brat Murat pogubio zbog akcije ”suprotne zakonu Božjem”.
Nakon toga, Fatma se udala ubrzo (1629. godine) za Sarač Mustafa-pašu, koji je ubrzo umro. Do kraja iste godine se udala za Kačanikli Mehmed-pašu , namesnika Skoplja. Brak je trajao do leta 1631. godine, kada je paša preminuo.
Postoji zapis iz oktobra 1631. godine da je sultanija Fatma, koja je od leta 1631. godine bila udovica namesnika Skoplja, već na jesen bila obećana Kapudan-paši Džanpoladzade Mustafi.
Već početkom 1632. godine, Fatma se udaje za Džanpoladzade Mustafa-pašu. U to vreme on je bio admiral flote. Kada je sklopio brak sa sultanovom sestrom, Murat ga je oslobodio dužnosti admirala flote, i postavio ga je za namesnika Anatolije. Neki veruju da je ovo bio njen najsrećniji brak, s obzirom da je u ovom braku rodila sinove Husein-bega (1633—1681; oženio se 1666. godine sultanijom Ajše) i Sulejman-bega(1635-1665). Međutim, Mustafa-paša biva pogubljen 2. jula 1636. godine od strane njenog brata Murata. Ovo je dovelo do potpunog narušavanja odnosa između Murata i Fatme.
Rečeno je da je nakon pogubljenja Mustafa-paše sultanija Fatma lično posvađala sa svojim bratom sultanom, koji ju za kaznu zbog grubih reči prislino udaje za Jusuf-pašu Maškovića (poznatijeg kao Hodža Jusuf-pašu) do kraja godine. Sa Jusuf-pašom ostala u braku sve do njegove smrti 1658. godine, kada ga je sultan Mehmed IV, Fatmin bratanić pogubio nakon osvojenja Kandije. Sa njim je imala sina Omer-bega.
Život tokom vladavine sultana Ibrahima uredi
Sultanija Fatma je primala 430 apera dnevno tokom vladavine njenog brata Ibrahima. Tokom 1647. godine, pala je u nemilost sultana jer je morala sa svojim sestrama Ajše i Hanzade i bratanicom Kajom da služi sultaniju Humašah. Kada su to odbile, pale su u nemilost svoga brata i proterane su u Jedrene.
Brakovi tokom vladavine sultana Mehmeda IV uredi
Sa Hodža Jusuf-pašom ostala je u braku sve do njegove smrti 1658. godine, kada ga je sultan Mehmed IV, Fatmin bratanić pogubio nakon osvojenja Kandije.
Njen najpoznatiji brak sklopljen je 29. aprila 1662. sa Melek Ahmed-pašom, suprugom Kaje sultanije, ćerke Murata IV. Brak je dogovoren protiv volje obe strane; Ahmed je brak smatrao kaznom velikog vezira Mehmed-paše Ćuprilića. Sam Ćuprilić, koji je bio pristalica Turhan-sultanije, našalio se da je prisilio Ahmed-pašu da ”nahrani slona”, aludirajući na njene neskromne zahteve i da će mu biti jako teško da zadovolji Fatmine materijalne potrebe. U noći venčanja, Fatma je svom novom mužu dala niz zahteva u vezi sa finansijama za 'njeno održavanje'. Ahmed je odbio zahteve svoje žene jer je iznos bio prevelik. Fatma je rekla da će se u tom slučaju razvesti, pa će morati da vrati miraz jednak iznosu poreza prikupljenog za godinu dana u Egiptu. U slučaj je bio umešan veliki vezir, koji je uspeo da reši nesuglasice između supružnika. Poznato je i pismo gde se Ahmed-paša žalio Evliji čelebiji na mučan suživot sa sultanijom Fatmom, rekavši mu ili da mu je bolje da umre, nego da ostane sa njom. Paši su se uslišile molitve, jer je umro 1. septembra 1662. u palati Fatme-sultanije u Ejupu. Njegovo imanje trebalo je dati državi, ali je Fatma došla u sukob sa velikim vezirom Ahmed-paša Ćurpilić zbog toga. U ovom sukobu, Mehmed je stao na stranu svoje tetke koja je uspela da obezbedi pravo na svu imovinu preminulog muža[1].
Prema rečima Evlija-čelebije, Fatmin brak sa Melek-pašom joj je bio trinaesti po redu.
Već u septembru 1663. godine Fatma se udaje za namesnika Bagdada Kanbur Mustafa-pašu, do njegove smrti 1666. godine. Sultanija Turhan i Ahmed-paša Ćuprilić su videli u Fatmi pretnju i hteli da pošalju sultaniju zajedno sa suprugom u Bagdad, međutim, Fatma je ubedila svog bratanića da ostane u prestonici. Poslednji brak Fatma-sultanija je sklopila u oktobru 1667. godine sa Kozbekči Jusuf-pašom, namesnikom Silistre, koji je trajao do njene smrti[2].
Smrt uredi
Fatma je umrla u martu 1671. godine u svojoj palati u Ejupu i sahranjena je u džamiji Sultana Ahmeda.
Ličnost i legende uredi
Fatma je od malena opisivana kao razmažena i probirljiva devojčica. Bila je najudavanija sultanija ikada, čak je Evlija-čelebi jednom pomenuo da je bila udavana petnaest puta.
Poznato je da je bila drugačija od svojih sestara, da nije ličila na njih i da je znala da bude jako hladna. Iako je imala duplo više brakova nego njena sestra Ajše, priča se da nije žalila ni za jednim od svojih muževa, jer nije naročito bila ni vezana za njih, osim za svog supruga Džampoladzade Mustafa-pašu (pog. 1636) kojeg je volela. Tokom vladavine svog brata Murata, držala se podalje od palate jer nije bila u dobrim odnosima sa njim.
Kažu da je bila sposobna, mudra i vrlo oštrorečiva. Opisivana je kao sultanija šarmantne lepote, meke bele kože, širokih plavih očiju i duge plave kose. Bila je poznata po opsednutosti nakitom, čak je imala riznicu dragocenog nakita koji je, pored sve imovine koju je posedovala, poklonila sultaniji Emetulah Rabiji Gulnuš, supruzi njenog bratanića Mehmeda. Veruje se da je to uradila u inat Turhan sultaniji, sa kojom je imala jako loš odnos zbog ubistva njene majke. Međutim, Fatma je bila poštovana od strane Mehmeda IV, koji je jednoj od svojih ćerki dao ime u njenu čast. Zbog pretnje koju je Turhan videla u Fatmi, pokušavala je da je pošalje van Istanbula, u provincije gde bi morala da prati svoje muževe, ali je Mehmet dozvolio svojoj tetki da ostane u prestonici. Državnici su je u međusobnim često ismevali zbog njenog ponašanja, gordosti i broja brakova.
Pored silnog nakita i novca koji je posedovala, važila je i za jako lepo obučenu sultaniju tog vremena. Čak je i Melek Ahmed-paša prve bračne noći bio zapanjen njenom ekstravagancijom i elegancijom. Sagradila je fontanu na putu oko džamije Ahmed-paše u Topkapiju.
Čitavog njenog života zauzimala je prestižno i poštovano mesto u dinastiji, kako u palati tako i u državnoj upravi. Po izlasku iz Topkapija vodila je luksuzan život u svojoj vili u okrugu Ejup, tri salaša i na svojim mnogobrojnim imanjima. Rečeno je da su predmeti koje je koristila u svojoj vili bili opipljiv pokazatelj koliko je njen život bio luksuzan. Njena odeća i nakit su vredeli čitavo bogatstvo. Njena značajnija odeća uključivala je skupa i upadljiva krzna, kaftane i kaiševe. Među nakitom imala je satove, narukvice, minđuše i bisere – ukrašene dragim kamenjem poput dijamanata, rubina i smaragda.
Prema pisanju francuskih ambasadora iz tog vremena, bila je najbogatija sultanija ikada posle Mihrimah sultanije, ćerke Sulejmana Veličanstvenog. Samo milion aspera je ostavila haseki sultaniji Gulnuš-sultaniji.
Nedugo nakon njene sahrane, procenjeno je 25. marta 1671. godine da je iznos njene pokretne i nepokretne imovine 7,277,549 srebrnjaka.
Reference uredi
- ^ reallifesultanas (decembar 2020). „Portrait of Ahmed I's daughters / I. Ahmed lányainak portréja”. Real Life Sultanas. Pristupljeno 2021-10-21.
- ^ Fatьma-sultan (dočь Ahmeda I) (na jeziku: ruski), 2017-06-06, Pristupljeno 2021-10-21