Википедија

Sunđer za pranje

прибор за одржавање хигијене

Sunđer je deo pribora za održavanje higijene.[1] Koristi se za ručno pranje, čišćenje ili brisanje raznih površina, kao i u ličnoj higijeni. Osnovna karakteristika sunđera je da odlično upija vodu i druge vrste tečnosti.

Poliuretanski sunđer sa abrazivom

Veštački sunđeri uredi

Za čišćenje, pranje i brisanje, obično se koriste sunđeri od celuloznih vlakana ili plastičnih polimera (uglavnom poliuretana). Prave se namenski proizvodi ovakvih sunđera, za određenu vrstu radnje, kao npr. za pranje kuhinjskog posuđa, čišćenje kupatila,[1] brisanje poda, stakla, pranje automobila, brisanje školskih tabli, čišćenje cipela. Mogu se praviti u kombinaciji sa abrazivom, poroznim, biljnim ili plastičnim materijalom koji pomaže u ribanju. Ukoliko je potrebno očistiti manje pristupačna mesta, seku se ili iscepaju na manje parčiće radi lakšeg pristupanja istim.[2]

Dakle, postoje dve osnovne vrste veštačkih sunđera — plastični i celulozni. Prvi su jeftiniji i industrijski povoljniji, dok su drugi kvalitetniji, skuplji i ekološki ispravni. Nisu neuobičajeni ni mešani proizvodi, koji se delimično prave od celuloze, a delimično od naftnih derivata. Svi sunđeri imaju izrazitu sposobnost upijanja, te ih ne treba koristiti za skupljanje prosutih živih jaja ili mesnih sokova. U suprotnom, bakterije se mogu zadržati u vlaknima, pogotovu plastičnim. Po ugledu na sunđere smišljene su i celulozne krpe. Istog su materijala i izgleda kao sunđeri, s tim što su tanje i imaju veću površinu.[2] Proizvode se u raznim oblicima, veličinama i bojama, dok postoje i oni sa posebnim osobinama: mirisni, antimikropski, višenamenski i drugi. Postoje čak i u potpunosti ekološke varijante. Kako japanski proizvođač „zelenih“ alata Torej kaže, njegovi sunđeri ne ispuštaju otrovne gasove prilikom spaljivanja, a raspadnu se ako se zakopaju.[3]

Vlakna celuloznih primeraka koriste se u istraživanjima u polju biomedicine.[4] Uz određeni nivo poznavanja hemije i adekvatni pribor, ali i u laboratorijskom okruženju, moguće je napraviti sopstvene sunđere od celuloznih listova, natrijum-hidroksida (od kog se inače pravi sapun) i određenih katalizatora. Nije moguće bezbedno ih praviti kod kuće.[5]

Veštački sunđeri su predmet ekološke debate. Nepravilno odlaganje primeraka od plastičnih polimera nakon njihove upotrebe, kao i ostaliih proizvoda od ovog materijala (flaše, sudovi i slično), ima negativne posledice po okolinu. To se prvenstveno odnosi na nepravilno bacanje i spaljivanje poliuretana. Ova supstanca zapravo je derivat nafte, dok mirisne i antimikropske varijante sadrže kontroverznu supstancu triklosan.[6] Celulozni sunđeri prave se ručno i od drvenih vlakana, zbog čega su skuplji od plastičnih, ali su biorazgradivi i imaju mnogo povoljniji uticaj na okolinu. Treba imati u vidu da se pod nazivom „celulozni sunđer“ mogu prodavati i artikli sa određenim udeom poliuretana.[7]

Prirodni sunđeri uredi

 
Morski sunđer za kupanje

Sunđeri su životinje, koje žive u vodi, većina na samom dnu mora ili okeana. Na površini sunđera nalaze se mnogobrojne pore, preko kojih konstantno uvlače veliku količinu vode, da bi iz nje filtrirali hranu.[8] Na svetu postoji oko 8.000 registrovanih vrsta sunđera, ali se u komercijalne svrhe koristi svega 20, a od njih najviše tri lat. Spongia, lat. Hippospongia i lat. Coscinoderma iz familije lat. Spongiidae. Ovi sunđeri su specifični po svojoj fleksibilnosti i mekoći, zahvaljujući skeletu, od vlakna spongina, vrste kolagena.[9]

Sunđere su ljudi koristili od davnina. Stari Grci su ih upotrebljavali u ličnoj higijeni, a ratnici su ih podmetali ispod tvrdih bronzanih kaciga i teških oklopa.[10] O upotrebi sunđera je pisao Aristotel, a pominju se i u Ilijadi i Odiseji.[8]

Sunđere u moru traže i sakupljaju iskusni ronioci. Oni moraju dobro da poznaju kako vrste sunđera koje traže, tako i sredinu u kojoj oni žive. Jednom kada se sunđeri izvuku iz vode, njihov izgled nije ni malo privlačan za kupce. Crne su boje,[8] pomešani sa sluzi, sekretom, peskom, stvrdnutim ostacima školjki, ljušturama sitnih morskih životinja, od kojih mnoge žive u okolini i unutar sunđera, gde skupljaju hranu i nalaze sklonište.[11] Da bi se koristili u komercijalne svrhe, sunđeri moraju da se očiste. Sa njih se odstranjuju sva spoljašnja vlakna, da bi se na kraju ostavila samo ona od unutrašnjeg dela skeleta.[10] Da bi se to postiglo, različitim metodama se vrši odstranjivanje nepotrebnih vlakana, više puta potapaju u vodu, pa na kraju suše, a zatim seku u odgovarajuće veličine. Na kraju se potapaju u vodeni rastvor hlorovodonične kiseline, odakle potiče njihova zlatasta boja. Za dobijanje još svetlijih nijanski, uranjaju se i u rastvor kalijum-permanganata.[8]

Sposobnost bespolnog razmožavanja, odnosno da se odvajanjem manjih delova tela (pupoljaka), sunđer regeneriše i zasniva novu koloniju, uočena je još u 18. veku. Tada su se na Mediteranu, u blizini Trsta formirale prve farme za gajenje komercijalnog sunđera, čiji je period izrastanja između 4 i 7 godina. Danas ovakvih farmi, osim u Italiji, ima i u Majamiju, na Bahamima, Alžiru,[10] i na Karibima. Gajenje sunđera je veoma jednostavno, a sastoji se u tome da se odrasli sunđer razdeli na manje delove i zatim se takvi ti delovi pričvršćavaju za kamen ili diskove od cementa i postavljaju na morsko dno, u području gde ima dovoljno hrane, pogodne temperature i svetla.[10]

Do sada se pokazalo da ni jedan drugi veštački materijal ne može da se uporedi sa prirodnim sunđerima, kada se radi o upotrebi u kozmetici, higijeni, farbanju, ali i u dekoraciji.[8] Odlikuju se velikom mekoćom i služe za ravnomerno kvašenje i raspoređivanje sapuna po licu i telu prilikom kupanja. Posebno su pogodni za osetljivu kožu, za kupanje bebi i dece. Takođe se koriste za čićenje lica od nečistoća, nanošenje podloge šminke, kao i njeno uklanjenje, piling kože i poboljšavanje cirkulacije. Mada su na tržištu daleko skuplji od veštačkih sunđera, prirodni sunđeri se sporije troše i mogu da traju godinama.

Sunđer od lufe uredi

 
Lufa

Lufa sunđer je prirodni sunđer koji se pravi od vlakana unutrašnjeg, sunđerastog dela lufe (lat. Luffa cylindrica) ili takođe (lat. Luffa acutangula), biljke puzavice iz porodice tikvi, koja može da dostigne visinu veću od 15 metara. Njeni plodovi su duguljastog oblika, u početku zelene, a kad sazru naradžeste boje, prosečne dužine između 25 i 30 metara, mada kod nekih sorti i do pola metara. Unutar kore ploda, nalazi se gusta mreža biljnih vlakana koja formiraju šupalj cilindar.[12]

Plod, tek kada je sasvim zreo, mora najpre da se oljušti, a zatim očisti od semena. Takođe je moguće izbeliti ga potapanjem u vodeni rastvor natrijum-hipohlorita, a može i da se oboji bojama na bazi anilina.[13] Ima višestruku namenu. Koristi se za kupanje, pri čemu eliminiše mrtve ćelije (piling), poboljšava cirkulaciju i sprečava pojavu celulitisa. Mada na prvi pogled njena vlakna izgledaju hrapavo, kada se nakvase i u kontaktu sa kožom stvaraju prijatan osećaj, čak i kod osetljive kože. Jednom nedeljno može se koristiti za piling lica, posebno se preporučuje kod masne kože, za čišćenje lica, jer podstiče otvaranje pora. Takođe se može koristiti za pranje sudova, kao prirodni abraziv, pri čemu ne oštećuje sudova a istovremeno štiti ruke. Ovaj prirodni sunđer takođe se koristi za proizvodnju rukavica, cipela i četki za cipele.[12]

Reference uredi

  1. ^ a b „Obuka za sobaricu i spremačicu - priručnik za polaznike” (PDF). drugasansa.rs. Druga šansa. 2011—2013. Arhivirano iz originala (pdf) 05. 03. 2016. g. Pristupljeno 2. 9. 2013. 
  2. ^ a b „Cellulose Sponges”. About Housekeeping. Arhivirano iz originala 12. 05. 2013. g. Pristupljeno 3. 9. 2013. 
  3. ^ „Cellulose Sponges made from natural materials are earth-friendly”. Toray. Arhivirano iz originala 07. 11. 2013. g. Pristupljeno 3. 9. 2013. 
  4. ^ „Cellulose sponge as a scaffold for cartilage tissue engineering”. PubMed. Pristupljeno 3. 9. 2013. 
  5. ^ „How to Make Cellulose Sponges”. eHow. Pristupljeno 3. 9. 2013. 
  6. ^ „WWhat's Your Sponge Made Out Of?”. Organic Authority. Pristupljeno 3. 9. 2013. 
  7. ^ „What's the difference between cellulose sponges and those other kitchen sponges?”. MNN. Pristupljeno 3. 9. 2013. 
  8. ^ a b v g d Warn, Faith; prevod Miquel Pontes (31. 12. 2012). „Esponjas: ¿El oro de Kalymnos?”. marenostrum.org (na jeziku: (jezik: španski)). Pristupljeno 2. 9. 2013. 
  9. ^ Perez, Thierry. „Todo sobre la esponja”. eponges.com (na jeziku: (jezik: francuski)). Marselja. str. 1, 5, (jezik: engleski), (jezik: španski), (jezik: ruski). 
  10. ^ a b v g Juan Luis Cifuentes Lemus; María del lar Tores-García / Marcela Frías Mondragón. „El océano y sus recursos XI Agricultura - VII El cultivo de las esponjas”. bibliotecadigital.ilce.edu.mx (na jeziku: (jezik: španski)). Instituto Latinoamericano de la Comunicación Educativa. Pristupljeno 2. 9. 2013. 
  11. ^ Mariano Jimenez II; Mariano G. Jiménez. „Así es Cuba - Cuba y la industria esponjera”. Guije.com (na jeziku: (jezik: španski)). Pristupljeno 2. 9. 2013. 
  12. ^ a b „¿Qué es una esponja vegetal?”. esponjasvegetales.com (na jeziku: (jezik: španski)). Arhivirano iz originala 24. 8. 2013. g. Pristupljeno 2. 9. 2013. 
  13. ^ „Esponja vegetal”. huertayjardineria.com (na jeziku: (jezik: španski)). Huerta y Jardinería. Arhivirano iz originala 29. 07. 2013. g. Pristupljeno 3. 9. 2013. 

Spoljašnje veze uredi

 
Sunđer za pranje na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Сунђер_за_прање&oldid=27019315”