Википедија

Supermarket

Za jugoslovensku TV seriju pogledajte stranicu Supermarket (TV serija).

Supermarket je vrsta prodavnice u kojoj je kupcima na raspolaganju veliki broj brendova hrane, pića, kućnih proizvoda i drugih artikala, sortiranih po nameni u odeljke (odeljenja) i postavljenih na police.[1].[2][3]

Unutrašnjost supermarketa Maksi
Izgled spakovane robe na policama u supermarketu

Supermarketi kombinovani sa robnom kućom se zovu hipermarketi.[4] Nalaze se obično u okviru trgovinskih lanaca prodavnica. U Srbiji najpopularniji supermarketi su Lidl, Roda, Dis, Idea, Maksi i drugi.

Izgled uredi

U skoro svakom supermarketu postoje odeljenja za voće, povrće, konditorske proizvode (slatkiši, keks, čokolade), pića (voda, sok, gazirana pića), smrznute proizvode (pavlaka, mleko, kiselo mleko) i tehniku (televizori, računari, manji kućni aparati). Neki supermarketi prodaju i odeću, alkohol, sportsku opremu, društvene igre i dr. U njima se nalaze i dugački frižideri sa suhomesnatim proizvodima na kojim radi jedan ili više radnika.

Supermarketi radi efikasnosti moraju da imaju veći broj kasa za plaćanje. Sve više se u supermarketima uspostavlja praksa uvođenja tzv. brzih kasa na kojima kupci sa manjim brojem artikala mogu brže da završe kupovinu bez čekanja ostalih koji imaju mnogo više artikala od njih. Granica za brze kase se uglavnom uspostavlja na 5 ili 10 artikala. Postoje i supermarketi sa samouslužnim kasama.[5]

Istorija uredi

 
Astor Market u Njujorku, jedan od prethodnika modernog supermarketa, radio je od 1915. do 1917. godine.
 
Pigli Vigli prodavnica u Memfisu, Tenesi, prvi supermarket, 1918.
 
Supermarket u Švedskoj, 1941
 
Potrošači kupuju proizvode i voće, 2012.
 
S-market prodavnica sa uslugom 24/7 u Klaukali, Finska, 2022

Istorijski gledano, najraniji trgovci na malo bili su trgovci koji su prodavali svoju robu na ulicama, ali do 1920-ih, maloprodajna prodaja hrane u Sjedinjenim Državama uglavnom se preselila u male prodavnice prehrambenih proizvoda na uglu.[6] U to doba, standardni poslovni model maloprodaje prehrambenih proizvoda bio je da službenik uzima proizvode sa polica iza trgovačke tezge dok su kupci čekali ispred tezge, ukazujući na artikle koje žele.[6] Većina hrane i robe nije dolazila u pojedinačno upakovanim pakovanjima potrošačke veličine, tako da je trgovac morao da odmeri i umota tačnu količinu koju je kupac želeo.[6] Trgovci nisu objavljivali cene, što je primoralo kupce da se cenkaju i pogađaju sa prodavcima kako bi postigli poštene cene za svoje kupovine.[6] Ovaj poslovni model je već nekoliko vekova bio uspostavljen u Evropi. Nudio je široke mogućnosti za društvenu interakciju: mnogi su ovaj stil kupovine smatrali „društvenom prigodom“ i često bi „zastajali za razgovaraju sa osobljem ili drugim kupcima“.[7]

Ove prakse su po prirodi bile spore, imale su visok intenzitet rada i bile su prilično skupe. Broj mušterija kojima se u jednom trenutku mogao uslužiti bio je ograničen brojem zaposlenih u radnji. Kupovina namirnica često je uključivala i odlaske u više specijalizovanih prodavnica, kao što su piljarnica, mesara, pekara, ribarnica i prodavnica suve robe, pored prodavnice opšte proizvodnje. Mleko i druge artikle kratkog roka trajanja dostavljala je mlekara.

Koncept jeftinog tržišta hrane koji se oslanja na ekonomiju obima razvio je Vincent Astor. On je osnovao Astor Market 1915. godine, uloživši 750.000 dolara svog bogatstva u radnju veličine 165′ sa 125′ (50×38 metara) na uglu 95. ulice i Brodveja na Menhetnu, stvarajući, zapravo, mini-tržni centar na otvorenom koji je prodavao meso, voće, proizvode i cveće.[8] Očekivalo se da će kupci doći sa velike udaljenosti („miljama okolo“), ali na kraju, čak i privlačenje ljudi sa deset blokova udaljenosti bilo je teško, te je prodavnica zatvorena 1917. godine.[9][10][11]

Velika Atlantik & Pacifik Ti kompanija (A&P), koja je osnovana 1859. godine, bila je rani lanac prodavnica prehrambenih proizvoda u Kanadi i Sjedinjenim Državama. On je postao uobičajena pojava u gradovima Severne Amerike tokom 1920-ih. Rani lanci poput A&P-a nisu prodavali sveže meso ili voće i povrće. Tokom 1920-ih, da bi smanjili poteškoće oko poseta više prodavnica, lanci prodavnica prehrambenih proizvoda u SAD kao što je A&P uveli su kombinovane prodavnice.[12] Ovo su bile prodavnice prehrambenih proizvoda koja je kombinovale nekoliko odeljenja pod jednim krovom, ali se generalno održavao tradicionalni sistem prodavaca koji su uzimali proizvode sa polica na zahtev.[12] Do 1929. samo jedna u tri prodavnice prehrambenih proizvoda u SAD bila je kombinovana prodavnica.[12]

Koncept samouslužne prodavnice prehrambenih proizvoda prethodio je supermarketu; razvio ga je preduzetnik Klarens Sanders u svojim prodavnicama Pigli Vigli, od kojih je prva otvorena 1916. godine.[13] Sanders je dobio nekoliko patenata za ideje koje je ugradio u svoje prodavnice.[14][15][16][17] Prodavnice su bile finansijski uspešne i Sanders je počeo da nudi franšize.

Opšti trend od tada je da se police popunjavaju noću kako bi kupci sledećeg dana mogli da nabave sopstvenu robu i donesu je u prednji deo prodavnice da plate za nju. Iako postoji veći rizik od krađe u radnji, u idealnom slučaju troškovi odgovarajućih bezbednosnih mera će biti nadmašeni smanjenim troškovima rada.[18]

Istorijski gledano, postojala je debata o poreklu supermarketa, pri čemu su King Kulen i Ralfs iz Kalifornije imali jaka potraživanja.[19] Ostali kandidati su bili Vajngartens i Henke & Pilot.[20] Da bi okončali debatu, Institut za marketing hrane u saradnji sa Smitsonijan institucijom i uz finansiranje H.Dž. Hajnza, istražio je ovo pitanje. Definisali su atribute supermarketa kao „samouslužna, odvojena odeljenja proizvoda, diskontne cene, marketing i obimnu prodaju“.

Oni su utvrdili da je prvi pravi supermarket u Sjedinjenim Državama otvorio bivši radnik Krogera, Majkl Džej Kalen, 4. avgusta 1930. godine, u nekadašnjoj garaži od 6.000 sq ft (560 m2) u Jamajci, u Kvinsu u Njujorku.[21] Prodavnica, King Kulen, radila je po logici „naslagati visoko i prodati jeftino“.[22] Kulen je opisao svoju radnju kao „najvećeg svetskog rušitelja cena“.[22] U vreme Kalenove smrti 1936. godine, radilo je sedamnaest prodavnica King Kulena. Iako je Sanders doneo svetu samoposluživanje, uniformisan prodavce i marketing širom zemlje, Kalen je nadogradio na ovoj ideji dodavanjem odvojenih odeljenja za hranu, prodajom velikih količina hrane po sniženim cenama i dodavanjem parkinga.[23]

Rane supermarkete poput King Kalena su stručnjaci iz industrije u to vreme nazivali „jeftinim tržištima“; ovo je ubrzo zamenjeno frazom „super market“.[22] Kompozitna fraza je tada kontrahovana da bi postala savremeni termin „supermarket“.[13]

Drugi uspostavljeni američki lanci prehrambenih proizvoda 1930-ih, kao što su Kroger i Sejfvej, isprva su se odupirali Kalenovoj ideji, ali su na kraju bili primorani da izgrade sopstvene supermarkete pošto je ekonomija tonula u Veliku depresiju. Američki potrošači postali su izuzetno osetljivi na cene na nivou koji nikada ranije nisu iskusili.[23] Kroger je ovu ideju pomerio korak dalje i bio je pionir prvog supermarketa okruženog sa sve četiri strane parkingom.[23]] Kada su se veliki lanci pridružili trendu supermarketa, novi maloprodajni format zahvatio je naciju poput požara. Broj američkih supermarketa se skoro utrostručio sa 1.200 u 32 države 1936. godine, na preko 3.000 u 47 država 1937. godine.[22] Jedan od znakova uspeha formata supermarketa u smanjenju troškova rada, režijskih troškova i cena hrane bio je to što je procenat raspoloživog prihoda koji su američki potrošači potrošili na hranu pao „sa 21 odsto 1930. na 16 odsto 1940. godine“.[22]

Reference uredi

  1. ^ „Marketinške karakteristike supermarketa”. Arhivirano iz originala 19. 10. 2020. g. 
  2. ^ „Grocery store”. Merriam-Webster Dictionary. Pristupljeno 13. 7. 2020. 
  3. ^ „Grocery”. Oxford Learner's Dictionary. Pristupljeno 13. 7. 2020. 
  4. '^ Meyer, Zlati (5. 4. 2017). „Why 'Grocerants' are the new trend, taking bite out of restaurants”. USA Today. Pristupljeno 6. 4. 2017. „The phenomenon is growing fast enough both in prevalence and sophistication that the food industry has coined a name for these combination grocery stores and eateries – the 'grocerant.” 
  5. ^ „Samouslužne kase u Beogradu”. RTS. 30. 3. 2011. Pristupljeno 2. 12. 2019. 
  6. ^ a b v g Murphy, Wendy Wiedenhoft (2017). Consumer Culture and Society. Thousand Oaks, California: SAGE Publications. str. 95. ISBN 9781483358147. Pristupljeno 8. 1. 2023. 
  7. ^ Vadini, Ettore (28. 2. 2018). Public Space and an Interdisciplinary Approach to Design. Rome: Edizioni Nuova Cultura. str. 77. ISBN 9788868129958. 
  8. ^ „Opening of the Astor market, New York City, 1915”. Library of Congress. 1915. 
  9. ^ „The Retailer”. The Western Fruit Jobber. sv. IV br. 3. jul 1917. 
  10. ^ Gray, Christopher (10. 9. 2006). „The Astor Legacy in Brick and Stone”. The New York Times. 
  11. ^ Gray, Christopher (5. 7. 1987). „Streetscapes: Thalia Theater; a closed revival house that may itself be revived”. The New York Times. 
  12. ^ a b v Deener, Andrew (2020). The Problem with Feeding Cities: The Social Transformation of Infrastructure, Abundance, and Inequality in America. Chicago: University of Chicago Press. str. 72. ISBN 9780226703077. Pristupljeno 8. 1. 2023. 
  13. ^ a b Deener, Andrew (2020). The Problem with Feeding Cities: The Social Transformation of Infrastructure, Abundance, and Inequality in America. Chicago: University of Chicago Press. str. 73. ISBN 9780226703077. Pristupljeno 8. 1. 2023. 
  14. ^ „Self-serving store.”. 
  15. ^ „Lighting system for self-serving stores”. 
  16. ^ „Self-serving store”. 
  17. ^ „Arrangement and construction of store fixtures”. 
  18. ^ „September 6, 1916: The first supermarket opens for business”. Knappily. 6. 9. 2018. Arhivirano iz originala 25. 10. 2020. g. Pristupljeno 27. 4. 2022. 
  19. ^ „Ralphs Grocery Company”. groceteria.com. 5. 2. 2009. 
  20. ^ Burke, Dana (1. 5. 2020). „Old timey Houston grocery stores – Did you shop at any of these?”. Houston Chronicle. 
  21. ^ „The Birth of the Supermarket”. 
  22. ^ a b v g d Deener, Andrew (2020). The Problem with Feeding Cities: The Social Transformation of Infrastructure, Abundance, and Inequality in America. Chicago: University of Chicago Press. str. 74. ISBN 9780226703077. Pristupljeno 8. 1. 2023. 
  23. ^ a b v Ryan Mathews, "1926–1936: Entrepreneurs and Enterprise: A Look at Industry Pioneers like King Kullen and J. Frank Grimes, and the Institution They Created (Special Report: Social Change & the Supermarket)," Progressive Grocer 75, no. 12 (December 1996): 39–43.

Literatura uredi

  • Greer, William R.; Logan, John A.; Willis, Paul S. (1986). America the Bountiful: How the Supermarket Came to Main Street : an Oral History. Washington, D.C.: Food Marketing Institute in cooperation with Beatrice Companies. OCLC 14357784. 
  • Longstreth, R. W. (1999). The Drive-In, the Supermarket, and the Transformation of Commercial Space in Los Angeles, 1914-1941. The MIT Press.
  • Lorr, B. (2020). The Secret Life of Groceries: The Dark Miracle of the American Supermarket. Avery.
  • Newman, K. (2012). The Secret Financial Life of Food: From Commodities Markets to Supermarkets (Illustrated edition). Columbia University Press.
  • Petroski, Henry (November–December 2005). "Shopping by Design". American Scientist 93 (6): 491.
  • Sowell, Thomas. Basic Economics (Third Edition, 2007 Basic Books). Pages 92–94 describe the competition between the dominant grocery chains in the United States through the 20th century and beyond.
  • Yee, A. (2003). Shopping at Giant Foods: Chinese American Supermarkets in Northern California (Illustrated edition). University of Washington Press.
  • Grimmeau, Jean-Pierre (10. 6. 2013). „A forgotten anniversary: the first European hypermarkets open in Brussels in 1961”. Brussels Studies (67). ISSN 2031-0293. doi:10.4000/brussels.1155. Pristupljeno 28. 3. 2020. 

Spoljašnje veze uredi

 
Supermarket na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Супермаркет&oldid=27676120”