Википедија

Suhoj Su-35

ловачки авион
Za članak o novom serijskom Su-35, podledajte Suhoj Su-35S

Suhoj Su-35 (rus. Сухой Су-35, NATO naziv: Flanker-E) je oznaka za lovački avion Su-27, izmenjen u dva uzastopna koraka modifikacija. To je dvomotorni avion, jednosed, sa supermenevarskim karakteristikama, četvrte generacije.[1] Projektovan je u birou Suhoja, a proizveden je u fabrici aviona u Komsomolsku na Amuru.[2][3]

Su-35
Suhoj Su-35
Opšte
Dimenzije
Masa
Pogon
Performanse
Početak proizvodnje1994.
Broj primeraka100 do decembra 2018. godine.[1]
Dužina21,95
Razmah krila14,75
Visina5,92
Površina krila62,20
Prazan18.400
Normalna poletna25.700
Maks. masa pri uzletanju34.000 kg
Maks. spoljni teret8.000 kg
Motori2 × TRDDF AL-31FM
Potisak2 × 86,3 / 142,0 kN
Maks. brzina na Hopt2.440 km/h
Maks. brzina na H=01.400 km/h
Taktički radijus kretanja1.580 km
Dolet4.000 / 6.500 km
Plafon leta18.800 m
Brzina penjanja13.800 m/min
Su-27M, izgled u planu
Su-35S, Ruskog ratnog vazduhoplovstva

Prva modifikacija je osmišljena tokom osamdesetih godina 20. veka kao poboljšanje lovca Su-27, pod nazivom Su-27M. Ova varijanta je posedovala kanard i višenamenski radar koji je avionu obezbedio višenamensku namenu. Ojačana je struktura da bi mogao nositi veći teret. Prvi prototip je napravio svoj prvi let u junu 1988. godine. Četrnaest primeraka proizvedenih aviona korišćeni su kao prototipovi za ispitivanja i demonstracije. Kako avion se nije serijski proizvodio zbog raspuštanja Sovjetskog Saveza, Suhoj ga je preimenovao u Su-35, kako bi privukao potencijalne kupce za izvoz.

Na jedan primerak toga aviona ugrađeni su motori sa upravljanjem vektora sile potiska. Ta varijanta je korišćena kao demonstrator naprednih tehnologija, pod nazivom Su-37.

Jedini dvosed Su-35UB, trener, izgrađen je krajem devedesetih godina 20. veka i sličan je varijanti Su-30MK.

U 2003. godini, Suhoj je započeo drugi paket modifikacija Su-27, u cilju obezbeđenja prelaznog aviona sa bliskim karakteristikama lovca pete generacije. Sa izuzetkom primene tehnologija smanjene uočljivosti, varijanta zadovoljava većinu ostalih zahteva za lovca pete generacije, kao pripremu za program Suhoj PAK FA (Suhoj Su-57).[4]

Verziji aviona Su-35, reprojktovana je kabina i upravljanje naoružanjem, u odnosu na Su-27M, ugrađeni su mu motori sa sistemom za upravljanje vektorom sile potiska, a ukinuti su mu kanardi. Avion je u ovoj varijanti prvi put izvršio let u februaru 2008. godine. Prevashodno je bio namenjen za izvoz, ali je prvu porudžbinu ipak izvršilo Rusko vazduhoplovstvo 2009. godine, u varijanti Su-35S. Takođe su ga naručile Vazduhoplovne snage Kine i Indonezije.[5]

Razvoj uredi

Nadogradnja Su-27 uredi

Modificira je prvi avion Su-27, u varijantu Su-35, prema definisanom projektu. Ta nadogradnja je započeta ranih osamdesetih godina 20. veka. U periodu kada je lovac Su-27 uveden u operativnu upotrebu u Sovjetskim oružanim snagama. Konačna serijska verzija lovca Su-27, koja je imala fabričku oznaku T-10S, započeta je masovno (serijski) da se proizvodi u fabrici aviona Komsomolsk na Amuru 1983. godine, a ubrzo je započeto i njihovo uvođenje u operativnu upotrebu u Sovjetskom vazduhoplovstvu.[5]

Nadogradnja Su-27 je započeta 1982. godine u varijantu Su-27M (T -10M), u Suhojevom projektnom birou, po odluci Sovjetske vlade, u decembru 1983. Nikolaj Nikitin je određen da vodi projekat, pod nadzorom generalnog direktora Mihaila Simonova, koji je bio glavni projektant Su-27.

Poređenjem aerodinamičkog izgleda zmaja aviona Su-27 i Su-27M, jasno se uočava međusobna razlika u tome da su na osnovnu verziju aviona dodati kanardi, koji su male uzgonske površine ispred krila povezane za kabinski deo trupa. To je prisutno u gotovo svima projektima lovačkih aviona četvrte generacije, radi ispunjenja primarnog zahteva za obezbeđenje vrhunskih manevarskih karakteristika. Prvo ispitivanje eksperimentalnog aviona, 1985. godine, sa naglaskom ocene doprinosa kanarda, u kompletu sa preoblikovanim produžetkom korenog dela krila, u preusmeravanju protoka vazduha na takav način da se eliminiše odcepljenje vazdušnih strujnica pri velikim napadnim uglovima aviona i doprinosu da se postiže povećan faktor aerodinamičkog opterećenja. Integracija takve kompaktne strukture aviona podnosi opterećenje i pri normalnom ubrzanju 10 g, u manevru (nasuprot 9 g sa Su-27), bez potrebe za dodatnim ojačanjima njenih elemenata. Što je još važnije, kanardima se projektom lakše realizuje relaksirana uzdužna stabilnost pri pratećim sistemom električnih komandi leta (engl. fly-by-wire). To avionu obezbeđuje super manevarbilnost. Teoretski, za vreme borbe, pilot može da povede Su-27M na 120 stepeni za manje od dve sekunde i da pri tome ispaljuje rakete na cilj. Ostale uočljive promene u poređenju sa projektom T-10S obuhvatale su veće površine vertikalnih repova, sistem za dopunjavanje goriva tokom leta i upotrebu nosne sa dva točka.

 
Su-35 u demonstraciji vrtložnog traga na krajevima krila

Pored povećanja upravljivosti, još jedna karakteristika koja je izdvojila Su-27M od originalnog projekta je novi sistem upravljanja oružjem. Glavni deo ovog sistema je višenamenski doplerski radar N0011 sa faziranom antenskom rešetkom, koji mu je omogućio da detektuje ciljeve i nadole ispod horizonta. Prvi put je ugrađen na trećem prototipu, radar je transformisao Su-27M od samo upotrebe vazduh-vazduh i za višenamensku borbu, obezbeđuje potrebne uslove i za napad na zemaljske ciljeve. U poređenju sa radarom N001 meč na Su-27, koji je mogao da prati 10 ciljeva i samo usmerava dva projektila prema jednom cilju, novi radar može pratiti petnaest ciljeva i istovremeno usmeriti projektile prema šest od njih. Osim toga, radar za samoodbranu N012 je smešten u zadnjem repnom delu, to je prvo takvo rešenje na svetu. Ostale promene u avionu uključuju upotrebu poboljšanih dvoprotočnih motora, kao i povećanu upotrebu lakih kompozita i aluminijum-litijumskih legura u strukturi aviona.[5][6]

Tok programa uredi

Suhoj je počeo prepravljati prvi prototip (označen kao T10M-1) 1987. godine, u svojoj prototipskoj fabrici u Moskvi. Iako je dobio kanarde, prvi prototip, kao i nekoliko narednih, nije imao mnogo fizičkih izmena u novom projektu. Prvi let nakon te konverzije izvršen je 28. juna 1988. godine, nakon čega je usledio drugi prototip u januaru 1989. Posle konverzije dva prototipa Su-27M, proizvodnja aviona je prebačena na Daleki istok zemlje. Treći avion (T10M-3), koji je bio prvi novoproizvedeni Su-27M i prvi koji je proizveden u fabrici na Dalekom istoku, napravio je svoj prvi let u aprilu 1992. godine. Do tada se Sovjetski Savez raspao i nastupila je ekonomska kriza. Rusija je tokom devedesetih godina označila da je prvobitni plan za serijsku proizvodnju aviona između, 1996. i 2005. godine napušten, dok su postojeći avioni služili za ispitivanje u letu, posebno za ocenu doprinosa kanadarda, sistema komandi leta i tehnologije upravljanja vektorom sile potiska.[7]

 
Su-35 pri demonstraciji akrobacija

U vreme raspada Sovjetskog Saveza, Suhoj je demonstrirao Su-27M visokim zvaničnicima odbrane i vlade. Sa svojim debiom na Farnborou pred zapadnom publikom, 1992. godine, kompanija je prikazala svoju novu varijantu aviona Su-35. Kasnije su demonstrirani letovi i u širem inostranstvu, u pokušaju da privuku inostrani kupci. U novembru 1993. godine u Dubaju, gdje ga je pilot Viktor Pugačev leteo pred gledaocima, u interesantnom letačkom programu zajedno sa avionom Su-30MK. Nakon toga, avion je leteo u Berlinu i Parizu, i bio je redovno prisutan na Moskovskj vazduhoplovnoj izložbi (MAKS). Ruska vlada se odrekla od izvoza aviona, nakon Suhojeve neuspešne prodajne kampanje u Južnu Koreju, krajem devedesetih godina 20. veka i početkom 2000.

Nastavljen je program ispitivanja u letu aviona Su-27M i otkriveno je da pilot ne uspeva da održi aktivno upravljanje letelicom tokom određenih manevara, kao što je Pugačova kobra. Taj problem je prevaziđen integracijom motora sa pokretnim mlaznicama za upravljanje vektorom sile potiska na jedanaestom Su-27M (T10M-11), 1995. godine. Na taj način je dobijena varijanta Su-37, sa namenom demonstratora naprednih tehnologija. Taj avion je prvi put izvršio let 2. aprila 1996. godine. Na njemu je ispitan i poboljšani radar N011M. Kasnije su ugrađeni novi motori, ažurirane su komande leta (digitalne Električne komande leta) i reprojektovana je kabina sa sistemima opreme u njoj.

 
Dvosed Su-35UB, u 2001. godini.

Pored jednoseda, projektovan je i dvosed Su-35UB, u izvođenju inženjera fabrike uz saradnju sa stručnjacima Suhoja, kako bi omogućili kombinaciju doprinosa motora sa upravljanjem vektora sile potiska sa već postignutim karakteristikama Su-27M. Avion je prvi put poleteo 7. avgusta 2000. godine, a nakon toga je služio kao probni sto za ispitivanje avionske opreme. Originalni avion Su-27M nikada nije ušao u serijsku proizvodnju zbog nedostatka finansijskih sredstava.[7][8]

Nova rešenja uredi

Sa potrebom da se ažurira stara ruska flota aviona Su-27, Suhoj je počeo 2002. godine da reprojektuje avion u domenu kabine i sistema upravljanja oružjem, u cilju povećanja mogućnosti korišćenja naprednijeg i brojnijeg asortimana naoružanja. Tako modificirani prvi avion je Su-27SM, poleteo je u decembru 2002. godine. Početni uspeh modernizacije projekta, podstakao je Suhoja da u decembru 2003. godine nastavi taj program. Interno označen program modernizacije T-10BM je imao za cilj temeljnije reprojektovanje radi smanjenja kvalitativnog jaza između ruskih aviona i inostranih aviona četvrte generacije. Dobijeni projekat, koji je označen kao Su-35, smatrao se kao privremeno rešenje u očekivanju uvođenja narednog naprednog lovca pete generacije Suhoj Su-57. Planirano je da mnoge karakteristike od aviona Su-35 nasledi taj novi avion. Pored toga, Su-35 je jednosed te je logična zamena dvosedu Su-30MK, na izvoznom tržištu.[9][6][10]

 
Mlaznice za upravljanje vektorom sile potiska na Su-35S

Po mnogim detaljima, gledano spolja, projekat T-10BM više liči na Su-27 od prethodne verzije Su-27M. Tokom ispitivanja aerodinamike Su-27M i motora sa sistemom upravljanja vektorom sile potiska, Suhoj je zaključio da bi gubitak manevarskih sposobnosti zbog uklanjanja kanarda mogla biti kompenzovana dodavanjem mlaznica za upravljanje vektorom sile potiska. Konstrukcija aviona sa kanardima izaziva povećanje mase celog aviona i povećava čeoni radarski odraz, što dovodi u pitanje dobitak u njihovom aerodinamičkom doprinosu povećanja manevarskih karakteristika.[a] Integrisanjem naprednije avionske opreme, posebno radara, značajno je smanjena masa i gabariti tih komponenti, što je težište aviona pomerilo unazad.

Konstruktori su odlučili da uklone kanarde i leđnu aerodinamičku kočnicu, smanjili su površine vertikalnih repova i veličinu hrbata i zadnjeg nosača. Takvim promenama, kao i povećanom upotrebom aluminijskih i titanijumskih legura i kompozita, smanjena je masa praznog aviona, zadržavajući pri tome maksimalnu težinu poletanja, koju ima i Su-27M.[11]

 
Unutrašnji izgled kabine aviona Su-35S
 
Radar N035 irbis sa faziranom antenskom rešetkom

Da bi projekat Su-27M posedovao opremu, koja se zahteva njegovom transformacijom u višenamenski avion, zaključeno je da postoje značajne poteškoće u ispunjenju tih zahteva.[12] Zaključeno je da postoje mnoge prepreke i poteškoće za to na baznoj varijanti Su-27. Poseban problem je bio raspored uređaja u kabini i negativan uticaj toga na opterećenje jednog pilota u jednosedu. Konstruktori, probni piloti i specijalisti za softver avionske opreme su zajedno radili na reprojektu kabine i njenih pratećih sistema i poboljšali integraciju čovek-mašina, u cilju smanjenja opterećenja pilota tokom leta i vođenja borbe. Sistem upravljanja informacijama o avionskoj opremi aviona je promenjen tako da sada ima dva digitalna računala koja obrađuju informacije iz sistema komandi leta i oružja. Informacije se prikazuju na dva višenaenska prikazivača, veličine 23 cm × 30 cm, koji su zamenili manji multifunkcionalni prikaz katodnim cevima na Su-27M. Na novim prikazivačima pilot lako može da pregleda kritične informacije o letu.[9][13]

Pilotsko izbacivo sedište je nagnuto (poluležeći položaj), pri čemu pilot lakše podnosi opterećenja pri velikim normalnim ubrzanjima u toku borbe (manevra). Uz pomoć anti-G odela, pilot može vremenski duže da manevriše blizu graničnih opterećenja sa normalnim ubrzanjem i do 10 g m/sec², izbegavajući protivničke rakete, a za lansiranje svojih može brže da izabere pogodan položaj i trenutak. Kratkotrajno može preći normalno ubrzanje i do 11 g. Pritisak u kanalima (cevima) anti-G odela se reguliše preko signala iz sistema upravljanja sa avionom. U zavaljenom poluležećem položaju, u pravcu vertikalne ose aviona se smanjuje rastojanje od pilotovog mozga do srca, što mu ublažava negativni uticaj opterećenja na krvotok. Premeštena je pilotova komandna palica udesno, sa smanjenjem njene veličine. Na ovaj način je oslobođen ceo vizuelni prostor ispred pilotovih očiju do prikazivača na instrumentalnoj tabli. Sa leve strane je mala palica za upravljanje motorima. Male komandne ručice (palice) imaju ergonomski podešene rukohvate, za šake leve i desne ruke, a pilotove podlaktice imaju odgovarajuće naslone na bočnim stranama sedišta. Na rukohvatima palica su raspoređeni komandni prekidači, za upravljanje sa sistemima opreme i naoružanjem u realnom vremenu. Pilot, tokom leta i tokom vođenja borbe, neprekidno drži obe ruke na palicama. To je sistem HOTAS (engl. hands on throtle and stick).[14]

 
L175M khibini, ugrađen na kraj krila aviona Su-34

Su-35 koristi snažan radar N035 irbis sa faziranom antenskom rešetkom, što je dalji razvoj radara N011M koji je ispitan na Su-27M.[9] To je jezgro sistema upravljanja oružjem na Su-35. Sposoban je da detektuje ciljeve u vazdušnom prostoru sa dometom do 400 km, a može istovremeno pratiti do trideset ciljeva i ažurirati osam. Pored toga, višenamenski radar je u stanju da obezbedi slike visoke rezolucije na zemlji pomoću režima veštačkog otvora (blende). Vazduhoplov je opremljen i sa optoelektronskim sistemom za nišanjenje OLS-35, ugrađenim ispred kabine, kako bi se obezbedili i drugi oblici praćenja, uključujući infracrveno pretraživanje i obeležavanje.[9] Za odbranu od neprijateljskog praćenja, Su-35 je opremljen elektronskim sistemom protivzaštite L175M khibini-M.[15] Primenjen je na ulazima motora i prednjim stepenima kompresora motora materijal koji upija radarske zrake da bi se umanjila prednja površina radarskog preseka aviona Su-35. Na taj način se umanjuje opseg otkrivanja neprijateljskih radara. Su-35 može da postavi rakete vazduh-vazduh dometa do 300 km i može da nosi tešku Oniks protiv-brodsku krstareću raketu, kao i mnoštvo oružja vazduha-zemlja.[9]

Su-35 pokreću dva turbomlazna dvoprotočna motora Saturn AL-41F1S, ranije.[9] Opremljen je mlaznicama za upravljanjem vektorom sile potiska, čije se ose rotiraju pod uglom, slično rešenjima kao na avionima Su-30MKI i Suhoj Su-57.[4] Mlaznice se zakreću u jednoj ravni, ali obezbeđuju avionu propinjanje, valjanje i skretanje, sa uticajem svake mlaznice drugačije na ukupni vektor sile potiska motora Su-35. Sistem za upravljanjem vektorom sile potiska, integrisan je u sistem komandi leta i propulzije što obezbeđuje avionu supermanevrabilnost, omogućavajući mu da obavlja ekstremne manevre i na malim brzinama leta. Ovo se razlikuje od zapadne doktrine, koja naglašava stalno održavanje velike kinetičke energije borbenog aviona, kao preduslova za njegov manevar.[16]

Motori daju avionu Su-35 ograničenu mogućnost da održava nadzvučnu brzinu bez upotrebe naknadnog sagorevanja (superkrstarenje).[11] Prema tome, ta činjenica opredeljuje avion Su-35 da napada protivnika na većoj brzini i visini leta i da koristi povećavn domet svojih dalekometnih raketa za 30-40%. Svakako je Su-35 respektivna letelica, sa pažljivo izbalansiranom kombinacijom napredne tehnologije. Te činjenice omogućuju da Su-35 postigne povoljnu borbenu efikasnost u odnosu na borbeni avion F-35.[9][12]

Studija RAND korporacije iz 2008. godine, pokazala je da bi Su-35 mogao da obori 2,4 aviona F-35, za svaki izgubljeni vazduhoplov. Međutim, američko Ministarstvo odbrane i Lokid Martin su odbacili takvu ocenu svog aviona, tvrdeći da je 400% efikasniji u borbama vazduh-vazduh od bilo kojeg drugog aviona, osim od F-22 raptora.[17]

Ispitivanje i serijska proizvodnja uredi

 
Top GŠ-30-1 ugrađen u korenu desnog polu krila Su-35

„Klasična borba u vazdušnom prostoru počinje pri velikoj brzini leta aviona, ali ako napadač promaši u prvom napadu, a verovatnoća postoji, pošto protivnik ima mogućnost da manevrima izbegne projektile napadača, tada će borba biti produžena. U toku manevrisanja, avionima će se smanjivati brzina leta i oba protivnika mogu biti u položaju iz koga ne mogu koristiti svoje oružje. Supermanevarbilnost omogućava avionu da se brzo okrene (za tri sekunde) i da brzo ponovi napad”.[16]

— Sergej Bogdan, šef probnih pilota Suhoja

Proizveden je prvi prototip, sredinom 2007. godine. Prototip, Su-35-1, je zatim prebačen u Opitni centar na ispitivanje u letu na aerodromu Žukovski.[18] Pilot Sergej Bogdan je izveo sa njim prvi let u trajanju od 55 minuta, 19. februara 2000. godine. Pratio ga je avion Su-30MK2, prema ustaljenoj proceduri. Kasnije, 2. oktobra, je Bogdan prvi put poleteo i drugi prototip. Bilo je planirano da se program ispitivanja u letu izvodi na tri prototipa, ali 26. aprila 2009. godine, dan prije planiranog prvog leta, četvrti Su-35 doživeo je udes tokom vožnje (taksiranje) na aerodromu. Avion je udario u prepreku na kraju piste i uništen je u požaru. Pilot se katapultirao, sa zadobijenim opekotinama.[19] Komisija je istraživala udes. Nekoliko izvora je spekulisalo da je incident bio rezultat kvara na avionu.[20][21]

 
Su-35S, Ruskog vazduhoplovstva, u poletanju.

Prvenstveno je projekat Su-35 bio namenjen za izvoz. U ranim fazama programa ispitivanja u letu, Suhoj je procenio da postoji tržište za 160 primeraka tih aviona, sa posebnim naglaskom na Latinsku Ameriku, Jugoistočnu Aziju i Bliski istok. Neke od zemalja kandidata, kao što su Alžir, Malezija i Indija, već su bile korisnici Su-30MK.[22] Planirano je da avion bude dostupan za izvoz početkom 2010. godine, pošto se to nije tako odvijalo Rusko ministarstvo odbrane je u interesu očuvanja kontinuiteta programa poručila je 48 aviona Su-35S i tako je lansirana serijska proizvodnja.[23][24] Kasnije je povećana je porudžbina uvećana još za 64 aviona, u vrednosti od 2,5 milijarde dolara. Tokom međunarodnog debija aviona na Pariskom sajmu, Mihail Pogošjan, generalni direktor matične kompanije Suhoj je izjavio da je procenjena potražnja za 200 aviona, podeljenih ravnomerno između domaćih i inostranih tržišta. Tek krajem 2015. godine, kada je potpisan prvi izvozni ugovor sa Kinom, Ruska vlada je izdala naredbu za porudžbinu još 50 primeraka aviona.[25]

Pored narudžbine za lansiranje početka serijske proizvodnje, na sajmu MAKS 2009, Ruska vlada i državna razvojna banka VEB dogovorile su se da prenesu firmi Suhoj potreban kapital za proizvodnju aviona. U novembru 2009. godine, počela je serijska proizvodnja aviona. Do tada su uspešno završena preliminarna ispitivanja sistema na avionu.[26] Prvi serijski avion Su-35S poleteo je prvi put u maju 2011. godine i isporučen je vazduhoplovstvu na operativna ispitivanja. Pošto je proizvodnja Su-35S započeta paralelno sa završnim ispitivanjima što znači da nije bio potpuno definisan serijski standard, neki avioni rane proizvodnje su kasnije naknadno dovedeni na serijski standard. Poslednja 4 aviona Su-35S, od poručenih 100 za 2018. godinu, isporučena su Ruskom vazduhoplovstvo 11. decembra 2018.[23][24]

Operativna istorija uredi

Rusija uredi

 
Suhoj Su-35, Ruskog vazduhoplovstva na MAKS 2009, u Moskvi

Tri serijska Su-27M isporučena su 1996. godine Vazduhoplovnoopitnom centru za ispitivanja u letu, da bi se izvršila procena naoružanja. Vazduhoplovstvo je 2001. godine odlučilo da rasporedi nekoliko aviona Su-27M ruskoj akrobatskoj grpi vitezova, radi njihove obuke i trenaže. Ta tri serijska i još dva Su-27M iz predserije stigla su akrobatskoj grpi, u vazduhoplovnu bazu Kubinka u blizini Moskve, 2003. godine.

U početku, jedan statični (za ispitivanja na zemlji) i tri prototipa za ispitivanje u letu (br. 901, 902, 904) proizvedeni su u periodu 2007-2009. godina. Treći (br. 904) je kasnije uništen kada je udario u prepreku tokom vožnje po aerodromu (taksirao).[19]

Prvi ugovor za 48 serijskih aviona potpisan je na vazduhoplovnoj izložbi u Moskvi MAKS 2009. Krajem maja 2011. godine, Suhoj je isporučio prvi Su-35S, kako bi Ministarstvo odbrane sprovelo zajedničko operativno ispitivanje. Pre početka ispitivanja, avionska oprema Su-35 i integrisani sistemi odbrane navodno nisu bili u skladu sa zahtevanim standardom.[27] Prva od dve faze ispitivanja počela je u avgustu 2011. godine. Do marta 2012. godine, dva prototipa i četiri serijska aviona su leteli dok je vazduhoplovstvo ispitivalo tehničke karakteristike, koje su procenjene do kraja te godine sa zaključkom da su generalno dokazane zahtevane sa projektom.[28][29] Od šest serijskih aviona koji su predati u decembru 2012. godine, pet ih je preletelo u Opitni centar Gromov u Žukovskom, u februaru 2013. na drugu fazu ispitivanja. Ova faza, koja je trebalo da traje osamnaest meseci, odnosila se na oružje Su-35 i manevarske sposobnosti u borbi.[28][30]

 
Suhoj Su-35 na 100-godišnjicu Ruskog ratnog vazduhoplovstva

Dvanaest serijskih lovaca Su-35S isporučeno je vazduhoplovstvu u decembru 2013. godine, nakon čega je u februaru 2014. usledila isporuka još dvanaest, od kojih je deset predato 23. lovačkom vazduhoplovnom puku, stacioniranom na Dalekom istoku, a preostala dva su zadržana za završne faze zajedničkih državnih ispitivanja.

Isporuka je praktično značila službeno uvođenje aviona u operativnu upotrebu. Do tada je 34 od 48 prvobitno naručenih aviona isporučeno, a preostalih 14 u 2015. godini.[1] Nekoliko Su-35S je kasnije prebačeno u Lipetsk radi daljeg razvijanja taktike borbe i obuke osoblja. Ruski Su-35S su raspoređeni u vazduhoplovnoj bazi Besovets u blizini finske granice, i u vazduhoplovnoj bazi na Dalekom istoku, u blizini Vladivostoka.[31] Uvođenje Su-35S u operativnu upotrebu Ruskih vazduhoplovnih snaga deo je ruskog državnog programa naoružavanja za period 2011-2020. godinu. To je definisano nakon rata sa Gruzijom 2008. godine, sa ciljem da se značajno poveća broj moderne vojne opreme u Ruskim oružanim snagama. Avioni Su-35S se uvode uz prisustvo Su-30M2 i Su-30SM i težih aviona Su-34. Prema izveštajima, istovremena nabavka triju lovačkih derivata originalnog Su-27 bila je da se podrže (zaposle kapaciteti) dva proizvođača aviona pri izostajanju izvoza. Su-30M2 služi kao trener za Su-35. Osim toga, Su-30SM je izabran kao zamena za osam aviona Su-27 u ruskom akrobatskom timu vitezova, koji su izabrali Su-35 zbog pogodnosti projekta.

U januaru 2016. godine, Rusija je po prvi put uvela u borbene uslove eksploatacije svoja četiri Su-35S u vazduhoplovnoj bazi Hmejmim u Siriji. To se desilo nakon povećanih tenzija između Rusije i Turske zbog navodnog upada ruskih aviona u turski vazdušni prostor. Su-35S, koji su raspoređeni u Siriji, obezbezbeđivali su zaštitu aviona Su-30SM i ostalim pri njihovom patrojiranju i drugim misijama u vazdušnom prostoru Sirije. Njihovo borbeno raspoređivanje u Siriji pomoglo je u pronalaženju nedostataka i naknadnim njihovim otklanjanju i poboljšanju rešenja. Za to je na prvom mestu primer sa avionskom opremom aviona. Osim toga, to je također dopunski promovisalo avion na globalnom tržištu. Su-35S je postigao punu operativnu sposobnost krajem 2018. godine.[1]

Kina uredi

Tokom ranih devedesetih godina 20. veka, raspravljalo se o izvozu aviona Su-27M u Kinu. Zvaničnici Suhoja su 1995. objavili svoj predlog o zajedničkoj proizvodnji Su-27M sa Kinom, pri ugovoru o kupovini 120 primeraka aviona. Međutim, navedeno je da je Rusko ministarstvo spoljnih poslova blokiralo prodaju Su-27M i Tupoljeva Tu-22M zbog zabrinutosti oko aranžmana za kinesku proizvodnju Su-27. U novembru 2015. godine, Kina je postala prvi kupac Su-35, kada su Ruska i Kineska vlada potpisale ugovor vredan 2 milijarde dolara za kupovinu 24 aviona za vazduhoplovstvo Narodne oslobodilačke vojske. Iako su kineski zvaničnici prvi put pokazali interes za modernizovani projekat Su-35, 2006. godine, Rosoboronekport, ruska državna agencija zadužena za izvoz i uvoz odbrambenih proizvoda, bila je spremna da počne razgovore sa Kineskom vladom. Ruski zvaničnici su javno potvrdili da se razgovori održavaju i da je 2012. godine, potpisan protokolarni sporazum o izvozu aviona u Kinu. Bilo je naknadnih medijskih izvještaja i službenih izjava da su dve zemlje potpisale ugovor i da su isporuke aviona sasvim izvesne, iako se pregovori zapravo nisu završili sve do 2015. godine.

Razgovori o prodaji Su-35 pokazali su se dugotrajnim zbog zabrinutosti oko prava intelektualne svojine. Kako je Kina izmenila avione Su-27SK i Su-33 u J-11B i J-15, bilo je zabrinutosti da će Kina kopirati projekte aviona i ponuditi kao svoj proizvod na izvoznom tržištu. U jednom trenutku Rosoboronekport je zahtevao da Kina obezbedi pravno obavezujuću garanciju protiv kopiranja. Međutim, industrijski izvori smatraju da je kineska industrija zainteresovana za motor AL-41FS1 i radar Irbis-E. Kina je bila posebno zainteresovana za motor aviona Su-35, jer je na zemlji već on bio ispitan u njihovom J-11D. Dok avion navodno ima manji dolet, nosivost i upravljivost od Su-35, J-11D ima radar sa faziranom antenskom rešetkom, to jest sa elektronskim skeniranjem, umesto manje naprednog radara koji je ponuđen na Su-35. Različiti izveštaji skreću pažnju na potrebu da kineska industrija zatvori tehnološki jaz između svoje industrije motora, u odnosu na Zapad i Rusiju. Rosoboronekport je insistirao da Kina kupi najmanje 48 aviona kako bi nadoknadila rizike kopiranja. Nakon što je Kremlj intervenisao krajem 2012. godine, minimalni broj aviona je smanjen na 24. Još jedan naizgled tvrdoglav problem bio je insistiranje Kineza da avioni uključuju kineske komponente i avionsku opremu. Kremlj je ponovo intervenisao i prihvatio takve zahteve i dozvolio da se posao nastavi. Ovo se smatralo velikom koncesijom jer je prodaja takvih komponenti navodno unosna. Ugovor nije uključivao nikakav prenos tehnologije.

Krajem januara 2016. godine, Kineska vojska je po prvi put potvrdila da je 25. decembra 2016. godine dobila četiri borbena aviona Su-35 ruskog porekla. Istovremeno, na internet stranici Narodne oslobodilačke vojske pojavila se vest da je pokrenut rad na njihovom avionu J-20, Rusija je shvatila da će Su-35 izgubiti svoju vrednost na kineskom tržištu u bliskoj budućnosti, pošto se u članku navodi: „Stoga se nadamo da će Su-35 biti poslednji uvoz borbenih aviona u Kinu”. Su-35S je zvanično uveden u operativnu upotrebu Kineske armije u aprilu 2018. godine.

SAD su uvele sankcije Kineskom odeljenju za razvoj opreme i njegovom direktoru Li Shangfuu, 20. septembra 2018. godine, za učešće u "značajnim transakcijama" sa Rosoboronekportom, konkretno imenujući kupovinu deset SU-35 borbenih aviona u 2017. godini, kao i raketni sistem zemlja-vazduh S-400, u 2018. godini.[5][32]

Indonezija uredi

Krajem 2014. godine, Rusija je Indoneziji ponudila izvoz aviona Su-35. U tome periodu su oni bili u procesu zamene svoje stare flote, koju su sačinjavali avioni F-5E tigar II. Sledeće godine, ministarstvo odbrane Indonezije je odabralo Su-35 ispred Jurofajter tajfuna, Rafala, F-16 i JAS 39 gripen. Ministarstvo odbrane je navelo kao razlog za izbor aviona Su-35, višegodišnje poznavanje i korišćenje ruskih aviona Su-27SK i Su-30MK2 u Indonezijskom vazduhoplovstvu.[33] Do sredine 2017. godine, pregovori između dve strane o prodaji Su-35 su dostigli fazu značajnog približavanja,[34] sa indonezijskom vladom koja se kasnije načelno složila da sprovede trgovinu kontra isporuka poljoprivrednih proizvoda za naručenih jedanaest aviona.[35][36] U februaru 2018. godine, Rusija i Indonezija su finalizirale ugovor o kupovini 11 aviona Su-35, u vrednosti od 1,14 milijardi dolara. Prva isporuka je planirana krajem 2018. godine.[37][38][39] Na kraju je Indonezija odustala od kupovine aviona pod pritiskom SAD-a.

Potencijalni korisnici uredi

Emirati uredi

Sredinom devedesetih godina, 20. veka, Ujedinjeni Arapski Emirati su procenjivali avion Su-27M,[40]ali su kasnije kupili Miraže 2000 zbog bliskog odnosa sa Francuskom. Tokom 2015. godine, njeni zvaničnici su započeli pregovore sa svojim ruskim kolegama o mogućem ugovoru za modernizovani Su-35.[41] U februaru 2017. godine, potpisan je preliminarni sporazum za kupovinu određenog broja Su-35, koji je kasnije formulisano na 24, a potpisan je i okvirni sporazum sa Rostekom, ruskom državnom korporacijom odgovornom za razvoj naprednih industrijskih proizvoda, o razvoju aviona pete generacije.[42] Emirati su na kraju odustali i kupili francuski Rafal.

Indija uredi

Indija nije bila voljna da naruči Suhoj / HAL FGFA zbog visokih troškova, a saopšteno je da Indija i Rusija proučavaju mogućnost nadogradnje Su-35 tehnologijama smanjene uočljivosti (engl. stealth technology) (slično kao na F-15SE silent igl), što je za Induse povoljnija alternativna varijanta.[43] Indija je na kraju odustala i kupila francuski Rafal.

Ostali uredi

Nakon raspoređivanja nekoliko novih ruskih vojnih sistema u Siriji, razne zemlje su navodno pokazale interes za Su-35. Ove zemlje su uključivale Alžir, Egipat i Vijetnam.[44] Prema Komersantu, Alžirska vojska je zatražila Su-35 za ispitivanje u februaru 2016. godine, zadovoljni su borbenim i letnim karakteristikama i tako Moskva očekuje zvaničnu porudžbinu. Ostale zemlje koje su takođe izrazile interesovanje za avione su Kazahstan,[44] Severna Koreja, i Pakistan, iako je ruski zvaničnik negirao da su nastavljeni pregovori o Su-35. Sudan je, kako se izveštava, takođe izrazio interesovanje za kupovinu lovca Su-35, tokom posete sudanskog Predsednika Omar Hasana al-Bašira Moskvi u novembru 2017. godine. Egipat je naručio 24 aviona, a onda je odustao od kupovine pod pritiskom SAD-a. Avioni koji su proizvedeni za Egipat kasnije su prodati Iranu.

Neuspele ponude uredi

Brazil uredi

Sredinom devedesetih dvadesetog veka, Brazilske i Ruske vlade su vodile razgovore o mogućem izvozu Su-27M. Brazilska vlada je 2001. godine, pokrenula tender za F-X, čiji je cilj bio nabaviti najmanje dvanaest aviona koji bi zamenili starije avione brazilskog vazduhoplovstva, prvenstveno Miraž III. Budući da je Brazilska vlada takođe nastojala da razvije avio-industriju i odbrambenu industriju u celini, Suhoj je tokom tendera ušao u partnerstvo sa Brazilskim izvođačem odbrane Avibras. Dve kompanije su se sporazumele da u okviru tendera sarađuju na Su-27M u vrednosti od 700 miliona dolara, uključujući ofset ugovor u kojem bi brazilska industrija učestvovala u proizvodnji određene opreme za avione. Tender je suspendovan 2003. godine, zbog domaćih političkih pitanja, a zatim ukinut 2005. godine. Su-27M je imao prednost u odnosu na favorita, Miraž 2000BR, tako da je realizovana ta saradnja, to bi bio prvi teški lovac isporučen Latinskoj Americi. Pošto je tender pokrenut 2007. godine kao konkurencija F-X2, brazilsko ministarstvo odbrane pokušalo je da kupi najmanje 36 aviona, sa perspektivom proširenja na 84 dodatna aviona. Među učesnicima su bili F/A-18E/F super hornet, F-16BR, JAS gripen NG, Rafale, Jurofajter tajfun i modernizovani Su-35. Iako je brazilska vlada 2008. godine eliminisala Su-35, Rosoboronekport je kasnije ponudio da im proda 120 aviona sa punim prenosom tehnologije, kao i učešće u programu PAK FA. U decembru 2013. godine, Gripen NG laki lovac je izabran zbog niskih troškova i prenosa tehnologije.[45]

Ostale neuspele ponude uredi

Rusija je 1996. godine ponudila Su-27M i Su-37 Južnoj Koreji, koja je tražila zamenu za svojih 40 aviona F-4D/E, RF-4C i F-5E/F. Dva ruska projekta su se takmičila protiv Rafala, Jurofajter tajfuna i F-15K slam igla. Suhoj je predložio projekat sa radarom sa faznom antenskom rešetkom i motore sa opremom za upravljanje vektorom sile potiska, sa kompletnim prenosom tehnologija kao i završno sklapanje aviona u Južnoj Koreji. Ugovor od 5 milijardi $ bio bi delimično finansiran kroz sporazum o smanjenju duga Južnoj Koreji. Međutim, Su-27M je eliminisan početkom takmičenja, koje je osvojio F-15K.

Zemlja koja je rano najavila kupovinu Su-35 bila je Venecuela. Venecuelanska vlada Huga Čaveza, u julu 2006. godine je naručila 24 primerka Su-30MK2, u cilju zamene svojih F-16, čija je eksploatacija bila ugrožena sa embargom na nabavku rezervnih delova iz SAD. Avioni Su-30MK2 su isporučeni Venecuelanskim vazduhoplovnim snagama od 2006. do 2008. godine. Očekivao se nastavak saradnje drugom porudžbinom istog tipa aviona ili Su-35. Uprkos kasnijim izveštajima da je Venecuelanska vlada bila zainteresovana za avion Su-35 i da je on naručen, pregovori su vođeni sa Rusijom 2016. godine, ali za prethodni tip aviona Su-30.

Od Libije se takođe očekuje da bude kupac za dvanaest do petnaest primeraka Su-35 zajedno sa drugim ruskim oružjem. Međutim, rat u Libiji omeli su takve planove. Rusija je takođe ponudila avione Su-35 Indiji, Maleziji i Grčkoj,[22] nije se ostvario nikakav čvrst ugovor, prve dve zemlje su se bave drugim projektima borbenih aviona i mala je verovatnoća da će se opredeliti za Su-35.[10]

Varijante uredi

Su-27M / Su-35 uredi

U pitanju je lovac jednosed (modernizovan), sa fabričkim kodom T-10M. Prva dva prototipa dobila su novi prednji deo trupa, kanarde i ažurirane sisteme komandi leta. Kao i tri od devet predserijskih aviona Su-27 (T10M-5, T10M-6 i T10M-7), prerađeni su u ovu varijantu. Treći (T10M-3) je bio prvi od sedam predserijskih aviona koji su imali veće vertikalne repove, noge stajnog trapa sa po dva točka i mogućnosti punjenja goriva u letu. Su-27M je pogonjen dvoprotočnim turbomlaznim motorima AL-31FM. Dva prototipa, devet predserijskih i tri serijska aviona proizvedena su do 1995. godine. Projektovana su i proizvedena i dva aviona za statička ispitivanja na zemlji (T10M-0 i T10M-4). Avion Su-27M nije ušao u serijsku proizvodnju.[46]

 
Su-35S, na Fanborou 1998.

Su-37 uredi

Glavni članak: Suhoj Su-37

Demonstrator novih tehnologija, dobijen je pretvaranjem (modifikacijama) jedanaestog prototipa Su-27M (T10M-11). Su-37 je imao električnih komandi leta (engl. fly-by-wire), kabinu sa širokim ravnim prikazivačima, radar N011M sa faziranom antenskom rešetkom i motore AL-31FP sa mlaznicama za upravljanje vektorom sile potiska. Avion je kasnije bio opremljen i sa motorima AL-31F.[47]

Su-35UB uredi

Dvosedi trener projektovan i proizveden je u fabrici aviona na Dalekom istoku. Prvi avion (T-10UBM-1) je imao kanarde i povećane vertikalne repove u odnosu na Su-27M, a prednji deo trupa je sličan kao kod aviona Su-30MKK. Su-35UB je preuzeo deo avionskog paketa Su-30MKK, iako je imao drugačiji sistem komandi leta, zbog integracije kanarda. Avion je pogonjen motorima AL-31FP, sa mlaznicama za upravljanje vektorom sile potiska. Iako je trenažni avion, Su-35UB je projektovan da bude potpuno sposoban za borbenu upotrebu.[48]

Su-35BM uredi

Su-35BM je jednosedi lovac, koji je nastao značajnijim reprojektom originalnog Su-27.[49] Ovaj tip aviona ima veće modifikacije na strukturi, uključujući uklanjanje kanarda i leđne aerodinamičke kočnice, u odnosu na zateknuto na Su-27M. Poseduje ažurirani radar N035 irbis-E radar i reprojektovanu kabinu. Avin je pogonjen dvoprotočnim turbomlaznim motorima AL-41F1S, koji omogućuju avionu superkrstarenje.[3][6]

Su-35S uredi

Oznaka varijante Su-35S u proizvodnji je T-10BM, a to je projekat za Rusko vazduhoplovstvo. „S” označava da je serijski avion.[15][50]

Korisnici uredi

 
Korisnici aviona Su-35, na mapi sveta.
  •   Rusija — Na početku 2023. godine u inventaru Ruskog vazduhoplovstva se nalazilo 98 aviona Su-35S.[24][51] Treći ugovor za nabavku 30 novih aviona zaključen je avgusta 2020. godine, što će biti povećanje ukupnog broja ovog tipa aviona na 128. Dinamika isporuke je okvirno 10 primeraka godišnje, počevši od godine potpisivanja ugovora. Avioni su raspoređeni u:[25]
    • 23. borbeni vazduhoplovni puk - aerodrom Džomgi, Komsomolsk na Amuru
    • 22. gardijski borbeni vazduhoplovni puk - Centralna vazduhoplovna baza Uglovaja, Vladivostok,
    • 159. lovački vazduhoplovni puk - vazduhoplovna baza Besovets, Petrozavodsk,
    • 4. centar za borbeno obučavanje i prekvalifikaciju osoblja - vazduhoplovna baza Lipetsk i
    • 929. državni opitni centar za ispitivanje u letu - Vladimirovka vazduhoplovna baza, Ahtubinsk.
  •   Kina — Vojno vazduhoplovstvo Narodne Republike Kine je naručilo 24 Su-35S, u 2015. godini. Svi naručeni avioni su isporučeni naručiocu do novembra 2018. Isporuka 24 aviona Su-35 je Kini realizovana u potpunosti.[32]
  •   Iran — Vojno vazduhoplovstvo Irana je naručilo 24 Su-35S, u 2022. godini. Počela je isporuka 2023. godine.

Borbena upotreba uredi

Dana 1. februara 2016 godine je objavljeno , da je Rusija prebacila u aviobazu Hmejmim u Siriji 4 lovca Su-35S[52]. Oni su imali zadatak, zaštite bombardera, da bi se izbeglo ponavljanje situacije, kada je ruski bombarder Su-24 bio oboren od strane turskih lovaca.

Lovac Su-35 se koristi u okviru VKS Rusije za vreme Ruske operacije u Ukrajini 2022., radi uništavanja ukrajinske PVO[53][54]. Po podacima 3. juna uništena su 2 Su-35[traži se izvor]. Po javljanju ukrajinske strane: jedan u vazdušnom boju sa MiG-29 VVS Ukrajine i drugi pomoću ukrajinskog PVO sistema S-300[55][56][57][54].

Karakteristike (Su-35S) uredi

Korišćeni izvori:[2][12][13][26][50]

Opšte uredi

  • Posada = 1
  • Dužina = 21,95 m
  • Razmah krila = 14,75 m
  • Visina = 5,92 m
  • Površina krila = 62,20 m²
  • Masa praznog opremljenog = 19.000 kg
  • Nominalna masa u poletanju = 25.300 kg
  • Mah masa u poletanju = 34.500 kg
  • Unutrašnje gorivo = 11.500 kg
  • Ukupno gorivo = 14.300 kg
  • Pogon = 2 × TRDDF AL-41F1S
  • Potisak:
    • Bez dopunskog sagorevanja (BDS) = 86,3 kN
    • Sa dopunskim sagorevanjem (SDS) = 142 kN

Performanse uredi

  • Maksimalna brzina
    • Na visini = 2.500 km/h
    • Na nivou mora = 1.400 km/h
  • Specifično opterećenje krila:
    • Sa 50% goriva = 408 kg/m²
    • Sa unutrašnjim gorivom = 500,8 kg/m²
  • Mah normalno ubrzanje = +10 g m/sec²
  • Borbeni radijus = 1.580 km[58]
  • Dolet
    • Nisko:
      • Bez dopunskog goriva = 1.600 km
    • Visoko:
      • Bez dopunskog goriva = 3600 km
      • Sa dopunskim gorivom = 4.500 km
  • Plafon leta = 18.000 m
  • Brzina penjanja = 280 m/s

Naoružanje uredi

  • Top = 1× 30 mm GŠ-30-1 unutrašnja ugradnja, sa 150 granata
  • 12 spoljnih nosača, 2 - na kraju krila, 10 - ispod krila i trupa, mogu da nose teret ukupne mase do 8.000 kg naoružanja, goriva i opreme:[50]
  • Projektili: S-25
  • Rakete:
    • Vazduh-vazduh:
      • 8 × R-27RE/TE
      • R-40
      • R-60
      • 6 × R-73E
      • 12 × R-77M/R/T
      • 6 × R-74
    • Vazduh-tlo:
      • H-25ML
      • 6 × H-29L/TE
      • 3 × 3M-14AE
    • Protiv brodske:
      • 3 × 3M-54AE1
      • 6 × H-31A/AD
      • Kh-35U
      • 5 × H-59M
  • Rakete protiv zračenja
    • H-25MP
    • 6 × H-31P/PD
    • 5 × H-58UŠE
  • Bombs:
    • 8 × KAB-500KR TV-vođene
    • 8 × KAB-500L laserski vođene
    • 8 × KAB-500OD vođene
    • 8 × KAB-500S-E satelitski vođene
    • 3 × KAB-1500KR TV-vođene
    • 3 × KAB-1500L laserski vođene
    • GBU-500 laserski vođene
    • GBU-500T TV-vođene
    • GBU-1000 laserski vođene
    • GBU-1000T TV-vođene

Avionska oprema uredi

  • OLS-35 = Sistem za infra-crveno pretraživanje i praćenje[9]
  • L175M khibini-M = elektronski sistem[9][15]
  • N011 bars = Radar sa faziranom antenskom rešetkom (elektronsko skeniranje)[9]
    • Karakteristike radara N011 bars:[9][59]
      • Opseg učestanosti: = X 8—12 herca
      • Prečnik antenske rešetke: = 900 mm
      • Uglovi skeniranja: ±60° (elektronski), ±120° (pogonjeno hidraulikom)
      • Prosečna snaga: 5.000 Bt
      • Vrh snage: 20.000 Bt[60]
      • Domet radara za detekciju cilja:
      • Površina radarskog preseka 0,01 m², do 90 km
      • Površina radarskog preseka 0,01 m², nasuprot uglovima 100 km
      • Površina radarskog preseka 0.1 m², nasuprot uglovima 160 km
      • Površina radarskog preseka 1 m², nasuprot uglovima 270 km
      • Površina radarskog preseka 3 m²
        • Nagore 350—400 km (površina radarskog preseka od 100 m², pod uglom prema nebu),
        • Nadole 150 km
      • Dejstvo po ciljevima:
        • Otkrivanje i gađanje: 4 na zemlji ili 30 u vazdušnom prostoru
        • Istovremeno dejstvo: raketama sa poluaktivnom glavom za samonavođenje (R-27R, R-27ER) — ne više od 2 cilja; raketama sa aktivnom glavom za samonavođenje (R-77, RVV-AE, RVV-SD, R-37) — ne više od 8.

Napomene uredi

  1. ^ Primena kanarda donosi prednost i poboljšanje upravljivosti, istovremeno usložnjava konstrukciju i povećava masu letelice. Konvencionalna konstrukcija aviona, u kombinaciji sa upravljanjem vektorom sile potiska, obezbeđuje veliku sposobnost u upravljanju.

Vidi još uredi

Reference uredi

  1. ^ a b v g „Kompaniя Suhoй” (na jeziku: (jezik: ruski)). tass. 11. 12. 2018. Pristupljeno 5. 2. 2019. „Kompaniя Suhoй” 
  2. ^ a b „Su-35” (na jeziku: (jezik: ruski)). Ugolok neba. 26. 1. 2019. Pristupljeno 26. 1. 2019. „Su-35” 
  3. ^ a b „POЯVLENIE SU-35BM” (na jeziku: (jezik: ruski)). militaryparitet. 23. 2. 2009. Pristupljeno 5. 2. 2019. „POЯVLENIE SU-35BM” 
  4. ^ a b Carlo Kopp; Peter Goon (2010). „Assessing the Sukhoi PAK-FA”. Air Power Australia Analyses (na jeziku: (jezik: engleski)). ausairpower. VII (1): 1. Pristupljeno 8. 2. 2019. „Assessing the Sukhoi PAK-FA” 
  5. ^ a b v g goebel, greg (1. 1. 2018). „SU-35 SINGLE-SEATERS” (na jeziku: (jezik: engleski)). airvectors. Pristupljeno 22. 1. 2019. „SU-35 SINGLE-SEATERS” 
  6. ^ a b v „Bolьšaя modernizaciя” (na jeziku: (jezik: ruski)). lenta. 12. 2. 2008. Pristupljeno 8. 2. 2019. „Bolьšaя modernizaciя” 
  7. ^ a b „Su-27” (na jeziku: (jezik: ruski)). Ugolok neba. Pristupljeno 25. 2. 2019. „Su-27” 
  8. ^ „The Sukhoi Su-27” (na jeziku: (jezik: engleski)). airvectors. Pristupljeno 25. 2. 2019. „The Sukhoi Su-27” 
  9. ^ a b v g d đ e ž z i j „Su-35 Odnomestnый mnogofunkcionalьnый sverhmanevrennый istrebitelь” (na jeziku: (jezik: ruski)). knaapo. Arhivirano iz originala 03. 06. 2018. g. Pristupljeno 7. 2. 2019. „Su-35 Odnomestnый mnogofunkcionalьnый sverhmanevrennый istrebitelь” 
  10. ^ a b „Russia's SU-35 Super-Flanker” (na jeziku: (jezik: engleski)). defenseindustrydaily. 27. 3. 2013. Arhivirano iz originala 01. 05. 2013. g. Pristupljeno 8. 2. 2019. „Russia’s SU-35 Super-Flanker” 
  11. ^ a b Karnozov, Vladimir (4. 9. 2007). „Sukhoi unveils 'supercruising' Su-35-1 multi-role fighter” (na jeziku: (jezik: engleski)). flightglobal. Arhivirano iz originala 08. 08. 2017. g. Pristupljeno 8. 2. 2019. „Sukhoi unveils 'supercruising' Su-35-1 multi-role fighter” 
  12. ^ a b v „Mnogofunkcionalьnый sverhmanevrennый istrebitelь Su-35” (PDF) (na jeziku: (jezik: ruski)). knaapo. Arhivirano iz originala (PDF) 24. 10. 2018. g. Pristupljeno 7. 2. 2019. „Mnogofunkcionalьnый sverhmanevrennый istrebitelь Su-35” 
  13. ^ a b „Multifunctional super-maneuverable fighter” (PDF) (na jeziku: (jezik: engleski)). webcitation. 24. 8. 2013. Arhivirano iz originala (PDF) 08. 11. 2014. g. Pristupljeno 8. 2. 2019. „Multifunctional super-maneuverable fighter” 
  14. ^ „Su-35 multi-role fighter” (na jeziku: (jezik: engleski)). sukhoi. Arhivirano iz originala 02. 05. 2013. g. Pristupljeno 8. 2. 2019. „Su-35 multi-role fighter” 
  15. ^ a b v „Sukhoi begins flight testing of Su-35S variant” (na jeziku: (jezik: engleski)). defenceweb. 6. 5. 2011. Arhivirano iz originala 30. 08. 2017. g. Pristupljeno 8. 2. 2019. „Sukhoi begins flight testing of Su-35S variant” 
  16. ^ a b Sweetman 2013. p. 33.
  17. ^ Wolf, Jim (20. 9. 2008). „Pentagon, Lockheed rebut F-35 fighter jet critics” (na jeziku: (jezik: engleski)). reuters. Pristupljeno 8. 2. 2019. „Pentagon, Lockheed rebut F-35 fighter jet critics” 
  18. ^ Fomin 2008, str. 28
  19. ^ a b „Polnostью razrušilsя i sgorel” (na jeziku: (jezik: ruski)). vz. 27. 4. 2009. Arhivirano iz originala 30. 04. 2009. g. Pristupljeno 10. 2. 2019. „Polnostью razrušilsя i sgorel” 
  20. ^ „ISTREBITELЬ SU-35 RAZBILSЯ V KOMSOMOLЬSKE-NA-AMURE” (na jeziku: (jezik: ruski)). aviaport. 27. 4. 2009. Pristupljeno 7. 2. 2019. „ISTREBITELЬ SU-35 RAZBILSЯ V KOMSOMOLЬSKE-NA-AMURE” 
  21. ^ „Istrebitelь sgorel pered pervыm poletom” (na jeziku: (jezik: ruski)). kommersant. 28. 4. 2009. Arhivirano iz originala 29. 07. 2017. g. Pristupljeno 10. 2. 2019. „Istrebitelь sgorel pered pervыm poletom” 
  22. ^ a b „Russia may export new Su-35 fighters to India, Malaysia, Algeria” (na jeziku: (jezik: engleski)). webcitation. 24. 8. 2013. Arhivirano iz originala 21. 10. 2012. g. Pristupljeno 13. 2. 2019. „Russia may export new Su-35 fighters to India, Malaysia, Algeria” 
  23. ^ a b „Planiruetsя novый kontrakt na 48 istrebiteleй Su-35S dlя VVS Rossii” (na jeziku: (jezik: engleski)). news. 12. 8. 2015. Pristupljeno 5. 2. 2019. „Planiruetsя novый kontrakt na 48 istrebiteleй Su-35S dlя VVS Rossii” 
  24. ^ a b v „Postroen sotый seriйnый istrebitelь Su-35” (na jeziku: (jezik: engleski)). livejournal. 12. 12. 2018. Pristupljeno 5. 2. 2019. „Postroen sotый seriйnый istrebitelь Su-35” 
  25. ^ a b Pyadushkin, Maxim (12. 1. 2016). „Russia Places New Order For 50 Su-35S Fighters” (na jeziku: (jezik: engleski)). aviationweek. Pristupljeno 5. 2. 2019. „Russia Places New Order For 50 Su-35S Fighters” 
  26. ^ a b „Suhoй zaveršaet predvaritelьnыe ispыtaniя” (na jeziku: (jezik: ruski)). rbc. 20. 7. 2010. Arhivirano iz originala 9. 2. 2019. g. Pristupljeno 7. 2. 2019. „Suhoй zaveršaet predvaritelьnыe ispыtaniяauthor =” 
  27. ^ Trimble, Stephen (9. 8. 2011). „US fighters superior to Su-35S” (na jeziku: (jezik: engleski)). flightglobal. Arhivirano iz originala 29. 07. 2017. g. Pristupljeno 11. 2. 2019. „US fighters superior to Su-35S” 
  28. ^ a b „Gosispыtaniя istrebitelя Su-35S zaveršatsя v 2015 godu” (na jeziku: (jezik: ruski)). lenta. 15. 1. 2013. Arhivirano iz originala 18. 01. 2013. g. Pristupljeno 11. 2. 2019. „Gosispыtaniя istrebitelя Su-35S zaveršatsя v 2015 godu” 
  29. ^ „Sukhoi Continues Tests of Su-35 Fighter Jet” (na jeziku: (jezik: ruski)). rian. 8. 8. 2012. Arhivirano iz originala 07. 04. 2013. g. Pristupljeno 11. 2. 2019. „Sukhoi Continues Tests of Su-35 Fighter Jet” 
  30. ^ Mihaйlov, Alekseй (20. 2. 2013). „VVS načali otrabotku sverhmanevrennogo bližnego boя na Su-35C” (na jeziku: (jezik: ruski)). izvestia. Arhivirano iz originala 20. 02. 2013. g. Pristupljeno 11. 2. 2019. „VVS načali otrabotku sverhmanevrennogo bližnego boя na Su-35C” 
  31. ^ „Pilots of the Eastern MD performed aerobatics over the Bay of Ayax in Vladivistok” (na jeziku: (jezik: engleski)). 5. 9. 2017. Arhivirano iz originala 06. 09. 2017. g. Pristupljeno 11. 2. 2019. „Pilots of the Eastern MD performed aerobatics over the Bay of Ayax in Vladivistok” 
  32. ^ a b „Rossiя zaveršila postavku v Kitaй istrebiteleй Su-35 po kontraktu 2015 goda” (na jeziku: (jezik: ruski)). livejournal. 28. 11. 2018. Pristupljeno 6. 2. 2019. „Rossiя zaveršila postavku v Kitaй istrebiteleй Su-35 po kontraktu 2015 goda” 
  33. ^ „Kemhan Akan Ganti F-5 dengan Sukhoi SU-35” (na jeziku: (jezik: engleski)). beritasatu. 2. 9. 2015. Arhivirano iz originala 07. 08. 2017. g. Pristupljeno 13. 2. 2019. „Kemhan Akan Ganti F-5 dengan Sukhoi SU-35” 
  34. ^ „Moscow to ink contract on Su-35 jet deliveries to Indonesia this year” (na jeziku: (jezik: engleski)). 13. 2. 2017. Arhivirano iz originala 05. 09. 2017. g. Pristupljeno 13. 2. 2019. „Moscow to ink contract on Su-35 jet deliveries to Indonesia this year” 
  35. ^ „Indonesia to barter coffee, CPO for Russian jet fighters” (na jeziku: (jezik: engleski)). thejakartapost. 4. 8. 2017. Arhivirano iz originala 04. 08. 2017. g. Pristupljeno 13. 2. 2019. „Indonesia to barter coffee, CPO for Russian jet fighters” 
  36. ^ „Indoneziя zakupaet 11 istrebiteleй Su-35 za 1,14 milliarda dollarov” (na jeziku: (jezik: ruski)). livejournal. 23. 8. 2017. Pristupljeno 13. 2. 2019. „Indoneziя zakupaet 11 istrebiteleй Su-35 za 1,14 milliarda dollarov” 
  37. ^ Grevatt, Jon (15. 2. 2018). „Indonesia finalises contract to procure Su-35 fighter aircraft” (na jeziku: (jezik: engleski)). Jane's 360. Arhivirano iz originala 15. 02. 2018. g. Pristupljeno 13. 2. 2019. „Indonesia finalises contract to procure Su-35 fighter aircraft” 
  38. ^ Stocker, Joanne (15. 2. 2018). „Russia and Indonesia finalize Su-35 contract” (na jeziku: (jezik: engleski)). thedefensepost. Pristupljeno 13. 2. 2019. „Russia and Indonesia finalize Su-35 contract” 
  39. ^ Waldron, Greg (23. 8. 2017). „Value of Indonesian Su-35 buy pegged at $1.14 billion” (na jeziku: (jezik: engleski)). SINGAPORE: flightglobal. Pristupljeno 24. 2. 2019. „Value of Indonesian Su-35 buy pegged at $1.14 billion” 
  40. ^ „Russia, UAE To Partner On Fighter Development” (na jeziku: (jezik: engleski)). aviationweek. 21. 2. 2017. Pristupljeno 13. 2. 2019. „Russia, UAE To Partner On Fighter Development” 
  41. ^ „Russia Negotiating With UAE Over Delivery of Su-35 Jets” (na jeziku: (jezik: engleski)). sputniknews. 7. 9. 2017. Pristupljeno 13. 2. 2019. „Russia Negotiating With UAE Over Delivery of Su-35 Jets” 
  42. ^ „U.A.E. to build Russian warplane as Mideast tensions rise” (na jeziku: (jezik: engleski)). theiranproject. 22. 2. 2017. Arhivirano iz originala 14. 02. 2019. g. Pristupljeno 13. 2. 2019. „U.A.E. to build Russian warplane as Mideast tensions rise” 
  43. ^ Ait, Abraham (10. 2. 2018). „Could Russia Design a Fifth-Generation Variant of the Su-35 for India?” (na jeziku: (jezik: engleski)). thediplomat. Pristupljeno 13. 2. 2019. „Could Russia Design a Fifth-Generation Variant of the Su-35 for India?” 
  44. ^ a b „Russian aircraft sales boosted by Syrian campaign” (na jeziku: (jezik: engleski)). rbth. 27. 6. 2016. Pristupljeno 13. 2. 2019. „Russian aircraft sales boosted by Syrian campaign” 
  45. ^ „ENTREVISTA COM ANATOLY ISAIKIN DIRETOR GENERAL DA EEFU ROSOBORONEXPORT SOBRE O PROGRAMA F-X2” (na jeziku: (jezik: engleski)). webcitation. 6. 10. 2009. Arhivirano iz originala 29. 10. 2013. g. Pristupljeno 24. 2. 2019. „ENTREVISTA COM ANATOLY ISAIKIN DIRETOR GENERAL DA EEFU ROSOBORONEXPORT SOBRE O PROGRAMA F-X2” 
  46. ^ Gordon 2007, str. 170–171
  47. ^ „Su-37 Terminator” (na jeziku: (jezik: ruski)). airwar. Pristupljeno 13. 2. 2019. „Su-37 Terminator” 
  48. ^ „Su-35UB” (na jeziku: (jezik: ruski)). airwar. Pristupljeno 14. 2. 2019. „Su-35UB” 
  49. ^ Upominaemый inogda zavodskoй šifr «T-10BM» яvlяetsя vыmыšlennыm i nikogda ne suщestvoval.
  50. ^ a b v „Su-35C ("BM")” (na jeziku: (jezik: ruski)). Ugolok neba. Pristupljeno 8. 2. 2019. „Su-35C ("BM")” 
  51. ^ „Besovec polučil eщe tri istrebitelя Su-35S” (na jeziku: (jezik: ruski)). livejournal. 24. 10. 2018. Pristupljeno 5. 2. 2019. „Besovec polučil eщe tri istrebitelя Su-35S” 
  52. ^ „SMI uznali o perebroske v Siriю noveйših rossiйskih istrebiteleй Su-35C”. RBK (na jeziku: engleski). februar 2016. Pristupljeno 01. 02. 2016. 
  53. ^ Peter Suciu (2022-06-02). „Why Do Russia's Elite Su-35S Fighters Keep Getting Killed in Ukraine?”. 19FortyFive (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-06-02. 
  54. ^ a b „Russia's Newest fighter jet was shot down by Ukrainian air defenses”. defence-blog.com (na jeziku: engleski). 2022-04-04. Pristupljeno 2022-06-02. 
  55. ^ Eastwood, Brent M. (2022-04-25). „Meet the Su-35: Could Russia's Best Fighter Get Wiped Out in Ukraine?”. 19FortyFive (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-04-25. 
  56. ^ Editor, Larisa Brown | Oliver Wright, Policy. „Underdog Ukrainian pilots fight high-tech Russian adversaries with skill”. 0140-0460. Pristupljeno 2022-05-07. 
  57. ^ „BBC News | Russkaя služba”. Telegram. Pristupljeno 2022-05-27. 
  58. ^ „US Pressured Indonesia To Abandon Su-35 Fighter Jet Contract With Russia” (na jeziku: (jezik: engleski)). defenseworld. 12. 3. 2018. Pristupljeno 13. 2. 2019. „US Pressured Indonesia To Abandon Su-35 Fighter Jet Contract With Russia” 
  59. ^ Dr Carlo Kopp (3. 4. 2008). „Flanker Radars” (na jeziku: (jezik: engleski)). ausairpower. str. 1. Pristupljeno 8. 2. 2019. „Flanker Radars” 
  60. ^ „Vrh snage” (na jeziku: (jezik: ruski)). niip. Arhivirano iz originala 1. 7. 2018. g. Pristupljeno 8. 2. 2019. „Vrh snage” 

Literatura uredi

Spoljašnje veze uredi

 
Suhoj Su-35 na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Сухој_Су-35&oldid=27738277”