Википедија

Suhoj Su-35S

руски вишенаменски супер-маневарски ловачки борбени авион

Suhoj Su-35S (rus. Сухой Су-35С) je ruski višenamenski super-manevarski lovački borbeni avion tzv 4++ generacije koga je projektovao OKB Suhoj.[3] To je prvi ruski serijski lovački borbeni avion sa upravljanjem vektora sile potiska motora-UVP sposoban da krstari nadzvučnom brzinom tj bez primene forsažnog režima rada pogonske grupe. Procenjuje se da ima jedan od najmoćnijih radara na svetu i trebalo bi da predstavlja most između aviona četvrte i pete generacije.[4]

Su-35S[1]
Prvi prototip Su-35BM na MAKS-2009
Opšte
Dimenzije
Masa
Pogon
Performanse
Uveden u upotrebu12. februara 2014.
Statusoperativan
Prvi korisnik Rusko ratno vazduhoplovstvo
Broj primeraka128 (ukupno naručeno) + 4 prototipa
Dužina21,95
Razmah krila14,75
Visina5,92
Površina krila62,2
Prazan16.000
Normalna poletna25.300
Maks. masa pri uzletanju34.500 kg
Maks. spoljni teret12.000 kg
Motori2 AL-41F1S (Proizvod 117S)[2]
Potisak2 × 14.500kgs (maks statički na režimu PF, posebni režim kN
Maks. brzina na Hopt2500 km/čas (instrumentalna), 2.35M (stvarna) na visini 11 km i više km/h
Taktički radijus kretanja2.000 km
Dolet4.500 km
Plafon leta20.000 m
Brzina penjanjapreko 300 m/sek (početna na visini 1 km) m/min

Istorija i razvoj uredi

Avion je nastao na bazi Su-27S i Su-35, kao Su-35BM rus. Большая Модернизация, na kome je uz pomoć novih nadolazećih tehnologija u oblasti avionike te konstrukcionih materijala sprovedena ta velika modernizacija. Kasnije,ulazeći u serijsku proizvodnju,dobija konačnu oznaku Su-35S.[5] Pošto je prethodnik Su-27M samo nezvanično dobio naziv „Su-35" u komercijalne svrhe, Rusko Ministarstvo odbrane usvaja ga pod oznakom Su-35S u Rusko ratno vazduhoplovstvo. Jedna od glavnih razlika u odnosu na svog ”brojčanog” prethodnika je to što su uklonjeni tzv kanardi zbog primene taktičko-tehničkih zahteva smanjivanja radarskog odraza spreda, aerodinamičkog otpora te omogućavanja tzv super-krstarenja. Glavni konstruktor Su-35BM/S je Igor Demin.[6]Ideja konstruktorskog tima na čijem je čelu bio je da na bazi starog i dobro proverenog Su-27S razviju tj projektuju posve novog lovca a koji će u suštini zadržati samo njegov dokazani aerodinamički dizajn tj taj prepoznatljiv oblik sa izduženim i izoštrenim korenim produžecima krila, velika trouglasta krila istog ugla strele ( 42°) te horizontalne stabilizatore uz redizajnirane vertikalne. Dakle spolja Su-35S je identičan pre starom Su-27S nego Su-27M (Su-35 ).Samo spolja, unutar aviona je praktično sve novo.Počev od avionike,pogonske grupe i agregata te raznih avionskih sistema i podsistema. Su-35S je zapravo poslednji izdanak lovaca porodice Su-27 i kao takav je ubedljivo najsavremeniji.[7]

Ono što posebno karakteriše Su-35S jeste da je to lovac koji može da se u vazdušnoj borbi (bliskoj i daljoj) nosi ne samo sa svim postojećim (operativnim) lovcima 4te nego i sa lovcima 5te tehnološke generacije.To mu omogućava upravo ono što se nalazi unutar aviona, počev od posve novog monopulsnog hibridnog centimetarskog radara sa FAR oznake N035 Irbis koji ima mogućnosti kako radara s PFAR tako i onih sa AFAR. Zatim,tu je takođe novi OLS-35 (trokanalna optičko-lokaciona stanica), sverakursni opto-elektronski sistem samozaštite aviona oznake I-222, višenamenski el. odbrambeni sistem SPO-32 Pastelj, dalje, identifikacionog decimetarskog radara sa AFAR ,te sistema za EI i PED oznake L265M Hibinji-M.Svi ovi borbeni sistemi su uvezani po principu tzv fuzije senzora koja je praktično primenjena kod njegovog uzora-prethodnika pre skoro 4 decenije.[8][9]

Nova rešenja uredi

Sa potrebom da se obnovi stara ruska flota aviona Su-27, Suhoj je počeo 2002. godine da reprojektuje avion u domenu kabine i sistema upravljanja oružjem, u cilju povećanja mogućnosti korišćenja naprednijeg i brojnijeg asortimana naoružanja. Tako modifikovani avion je dobio oznaku Su-27SM, poleteo je u decembru 2002. godine. Početni uspeh modernizacije projekta, podstakao je Suhoja da u decembru 2003. godine nastavi taj program. Interno označen program modernizacije T-10BM je imao za cilj temeljnije reprojektovanje radi smanjenja kvalitativnog jaza između ruskih aviona i inostranih aviona četvrte generacije. Dobijeni projekat, koji je označen kao Su-35, smatrao se kao privremeno rešenje u očekivanju uvođenja narednog naprednog lovca pete generacije Suhoj Su-57.[10][11] Planirano je da mnoge karakteristike od aviona Su-35 nasledi taj novi avion. Glavni konstruktor S Igor Demin projektovao je sa svojim timom Su-35BM tj S posve digitalno, prosto rečeno pomoću monitora,miša i tastature kompjutera a ne pomoću crtaćih tabli.[12][13][14][15][16][17]

 
Mlaznice za upravljanje vektorom sile potiska na Su-35S

Po mnogim detaljima, gledano spolja, projekat T-10BM više liči na T-10S /Su-27S od prethodne verzije T-10M tj Su-27M/ Su-35 .Tokom ispitivanja aerodinamike Su-27M i motora sa sistemom upravljanja vektorom sile potiska, Suhoj je zaključio da bi gubitak manevarskih sposobnosti zbog uklanjanja kanarda mogla biti kompenzovana dodavanjem mlaznica za upravljanje vektorom sile potiska.Konstrukcija aviona sa kanardima izaziva povećanje mase celog aviona i povećava čeoni radarski odraz, što dovodi u pitanje dobitak u njihovom aerodinamičkom doprinosu povećanja manevarskih karakteristika.Integrisanjem naprednije avionske opreme, posebno radara, značajno je smanjena masa i gabariti tih komponenti, što je težište aviona pomerilo unazad.Dakle novi Su-35S nema tzv kanarde kao Su-27M tj Su-35/37 ali ima UVP kao prototip Su-37 tj Su-30MKI,MKA,MKM kao prvi serijski-operativni višenamenski lovci sa pogonskom grupom koja ima UVP.[18][19][20][15][21]

Konstruktori su odlučili da uklone tzv kanarde (prednje horizontalne stabilizatore/destabilizatore) i aerodinamičku kočnicu na hrbatu tj na gornjaci trupa aviona.Smanjili su površinu vertikalnih stabilizatora. Takvim promenama, kao i povećanom upotrebom aluminijskih i titanijumskih legura smanjena je masa praznog aviona, zadržavajući pri tome maksimalnu težinu poletanja, koju ima Su-27M / Su-35.Naime ubedljivo najveći procenat u masi praznog aviona ima nova specijalna sinterovana legura Aluminijum-Litijum tip 1441 (spajanje panela varenjem a ne zakivanjem) .Ta legura se kod Su-35S koristi kao osnovni strukturni materijal noseće i oplatne konstrukcije i otuda je Su-35S po dimenzijama i gabaritima identičan svom prethodniku Su-27S, lakši od njega za nekih pola tone.Inače ova legura ima manju specifičnu masu od klasičnih legura Aluminijuma poput Durala koja je korištena u strukturi oplate Su-27S npr. U proizvodnim (montažnim) halama KnAAZ se mogu videti kompletirani Su-35S posve žute boje. To je boja dobijena galvanizacijom legure Al-Li ”1441” .[22][23][24][25] U konstrukciji Su-35S PKM (polimerni kompozitni materijali) su primenjeni samo kod radio-prozračnih površina i kapotaža.Pored ove legure koriste se i spec. visokotemperaturne legure Čelika (oplata motogondole i oplata oko topa ) i Titanijuma (oplata motogondole i oplata horizontalnih stabilizatora) te u strukturi noseće konstrukcije i pogonske grupe i njenih agregata.Zahvaljujući novoj konstruktivnoj šemi centroplana i izbacivanju vazd. kočnice na hrbatu te nekim detaljima strukture oko pogonske grupe dobio se zapreminski prostor za dodatnih 2 t kerozina. Uređaj za punjenje goriva u letu nosi oznaku GPT-2E.Su-35S ne nosi podvesne rezervoare goriva ( tzv PTB ) kako mnogi izori pogrešno navode.Zbog primene novih strukturnih materijala u prvom redu ove legure Al-Li '1441',životni vek Su-35S je povećan na 6000 radnih časova ( 30 god upotrebe sa tim da se generalni remonti izvode na svakih 1500 časova naleta 'po stanju' ili 10 g 'po vremenskom roku' ) .Ovaj novi strukturni materijal noseće i oplatne konstrukcije (čedo čuvenog instituta VIAM), omogućava lovcu Su-35S da kraće vreme trpi opterećenje 10G a na duže 9G.[26][27][28][29]

 
Model kabine Su-35S
 
Radar N035 Irbis sa faziranom antenskom rešetkom prečnika 900 mm koja ima tačno 1779 PPE

Kad je u pitanju avionika kod T-10BM (Su-35BM) tj Su-35S taktičko-tehnički zahtevi su bili takvi da se tu praktično radi o avionici za lovca 5tog tehnološkog pokolenja. Integracija na relaciji čovek-mašina (tzv interfejs) je još više unapređena u odnosu na onu primenjenu u prethodniku -višenamenskom Su-27M/Su-35 . Isto se odnosi na stepen automatizacije i integracije svih sistema i podsistema u sklopu avionike.[30] Sve je to doprinelo ukupnom smanjenju opterećenja pilota tokom leta i vođenja kako vazdušne borbe, tako i borbenih zadataka protiv površinskih ciljeva. Digitalni sistem upravljanja informacijama kod njega je visokoautomatizovan i visokointegrisan, ima oznaku IUS-35 (Informaciono-Upravljački Sistem) . Čini ga dosta podsistema (borbeni i navigacioni sistemi i podsistemi integrisani principom 'fuzije senzora' ) a njegovu srž čine dva digitalna 6-procesorska (mikro-procesori Eljbrus-4S) centralna računara Baget-53-31M/ ser. 1. Magistralu podataka pored ova dva digit. kompjutera (koriste OS -Operativni Sistem 'Baget 4.0' ), čini visoko propusna linija veze bazirana na fiber-optičkim kablovima sa brzinom prenosa podataka 1.0625 Gb/s. Brzina reakcije je 1.5-200mks.[31][32]Svi podaci se pilotu prezentuju na dva velikoformatna višenamenska monitora na bazi tečnih kristala MFI-35 (Višenamenski Indikatori, po ruski Muljtifunkcionalni , dijagonale 15 inča, dimenzija 9x12 inča tj 230mm x 305mm i rezolucije 1400x1050 piksela ). Oni se nalaze na prednjoj vertikalnoj instrument tabli u kabini Su-35S . MFI-35 funkcionišu po principu prikazivanja informacija i podataka putem svima znanih 'prozora' . Podaci mogu biti slovni, brojčani, grafički i simbolički.[33][34][35][36][37]

U slučaju otkaza jednog sve info sa otkazanog se automatski prebacuju na onaj funkcionalni. Zatim tu je Višenamenski diodni Pult-Indikator MFPI-35 (dimenzije 4 x 5 inča) koji se nalazi na zakošenom levom horizontalnom pultu ispred ručki upravljanja pogonskom grupom. Onda je tu Kolimatorni Avijacioni Indikator KAI-35 ili IKŠ-1M (indikator čeonog stakla sa vidnim poljem 30°x 20°, Indikator Kolimatorni Širokougaoni ) i PUI-35 (Pult Upravljanja Indikacijama kao diodni indikator ispod KAI-35 ). Pored PUI-35 se nalaze dva IC-optička bloka za prostorno tj ugaono određivanje položaja Našlemnog Nišanskog Sistema, NSC 'Sura-M' (ukrajinske proizvodnje) ili NSC T-04 Kos (ruske proizvodnje) . Od prikazivača u kabini tu je i pult Integrisanog Sistema Rezervnih Pribora tj Instrumenata-ISRP u gornjem desnom uglu prednje vert. instrument table.[38]>[39] Za preobuku i trenažu izrađen je posve digitalni simulator a postoji opcija umrežavanja čak 16 simulatora.[40][41]Su-35S ima posve novi digitalni četverokanalni električni komandno-upravljački sistem oznake KSU-35 koji objedinjuje sve aerodinamičke ali i gasodinamičke upravljačke površine (predkrilca i tzv flaperoni na krilima, celopokretni horizontalni stabilizatori, kormila pravca na vertikalnim stabilizatorima te naravno mlaznice sa UVP) . Omogućava upravljanje avionom po sve 3 ose u ručnom i automatskom režimu, stabilnost i manevribilnost aviona u svim letnim režimima. Pilotsko sedište je Zvezda K-36D-5 sa kompletom KKO-15 ( konektor kiseoničkog i vazdušnog anti-g sistema ) a tu je i KS-129 (sistem snabdevanja pilota kiseonikom u stratosferi ) te KS-130 ( sistem snabdevanja pilota kiseonikom u troposferi) .[42][43][44][45][46]Pored svega ovog tu je i KPrNO tj Kompleks nišansko-navigacione opreme te MAK-35 kao višenamesnki aparaturni kompleks.[47]

Su-35S koristi novi veoma snažan monoimpulsni centimetarski radar N035 Irbis (snežni leopard) sa faziranom antenskom rešetkom, što je dalji razvoj radara N011M Bars-M (leopard) a koji je ispitan na Su-27M/Su-35 (Su-37 ) a serijski je ugrađen u Su-30MKA,MKI i MKM.Irbis je poznat i kao hibridni elektronski radar, tj hibridni radar sa FAR (sa el. skeniranjem), sa sposobnostima radara sa pasivnom ali i sa aktivnom FAR.[48][49] To se postiglo kako je izjavio gen. direktor NIIP imena Tihomirova Jurij Belij, ugradnjom hibridnog heterodinog talasovodnog sistema na reflektor antene. Ovo je omogućilo da se uz smanjeni gabarit i dimenzije dobije više PPE (predajno-prijemnih elemenata), pa recimo u poređenju sa FAR starog radara N007 Zaslon sa MiG-31 koji na reflektoru antene prečnika 1100 mm ima 1700 PPE (faznih okretača), novi Irbis na reflektoru antene prečnika 900 mm ima skoro 1800 PPE a uz znatno manju masu. Pored toga, takav talasovodni sistem omogućava Irbisu koji u predajnom kanalu ima dva predajnika (cevi putujećeg talasa) da odašilje istovremeno više signala na više različitih radnih frekvencija čime je znatno povećan radni frekventni opseg, praktično u celom X -dijapazonu ( 8-12 GHz) i to uz izuzetno veliku frekventnu skokovitost. Zanimljivo je da je reflektor antene sa talasovodima zapravo kopija tehničkog rešenja sa radara Osa. Kao oplatu ima materijal od tankih listova zlata koji je poznat kao izuzetan provodnik. Uz to pri novom rešenju primenjenom na radio-prozračnom kapotažu radara znatno smanjuje toplotni odraz tokom režima EKV (Ekvivalent tj u režimu rada predajnika gde se radarski signali iz visokofrekventnog generatora sondirajućih signala šalju na reflektor antene bez odašiljanja istih u etar) . Naime, tokom rada radara na režimu EKV (EA- Ekvivalent Antene), radarska energija koja se akumulira na reflektoru antene se pretvara u toplotnu čime se povećava toplotni odraz izvora radarskog zračenja. Koliko je snažan radar N035 govori podatak da na režimu visoke frekvencije ponavljanja signala, maks izlazna snaga zračenja je 800 kW (na režimu elektro napajanja gl. predajnika mrežom jednosmerne struje napona 27 V ). Za poređenje, kod N001 Mač u Su-27S je svega 100 kW (za isti parametar).Radar N035 Irbis ima radarsku envelopu koja ukupno iznosi 240° što je 2x više u poređenju sa svim radarima zapadnih lovaca (posebno onih s AFAR). Pelengacija se može vršiti istovremeno u osmatračkom polju rakursa 120°.[50]

Predajni kanal Irbisa čine dva predajnika sa cevima putujećeg talasa (Čeljnok) a prijemni kanal čine dva prijemnika (nisko i visokofrekventni). U odnosu na stari (mehanički) radar N001 na starijem bratu Su-27S, novi elektronski N035 ima 3 puta veće daljine osmatranja u svim borbenim režimima V-V (radnim režimima gl . predajnika) .To se postiglo ugradnjom novog 5-kilovatnog predajnika (srednja snaga na režimu visoke frekvencije ponavljanja signala) umesto prethodno ugrađenog 1 kilovatnog u prototip radara.Naime 2005 za potrebe letnih ispitivanja ugraćen je u prototip Su-30MK2 broj 503 plavi, probni primerak radara N035 Irbis sa tim 1 kilovatnim predajnikom.Sa njim je postignut praktični rezultat, otkrivanje lovca Su-27 ( 10 m2 RERP za X opseg) sa 300 km daljine. 2006.g. biva u isti prototip ugrađen probni radar sa 5 kilovatnim predajnikom a rezultat je bio, otkrivanje MiG-21 (RERP 3 m2 ) u PPS sa čak 400 km.[51] U podrežimu SNP, takav N035 je uspeo u zadanoj zoni osmatranja automatski da proprati 30 različitih vazduhoplova sa automatskim odabirom za gađanje njih 8 (prethodno rangiranih po stepenu opasnosti). Radar u režimima V-Z ima mogućnost otkrivanja i praćenja pokretnih i nepokretnih objekata, kartografiranja (mapiranja) te zamrzavanja zadane slike tokom pretraživanja (osmatranja) uz visoku rezoluciju ( 1 m u režimu KAS) . N035 Irbis ima dva digitalna 4-procesorska računara Solo-35-01 za obradu ulaznih signala i Solo-35-02 za obradu radarskih podataka u sastavu SUV (Sistem Upravljanja Vatrom) .Mnogi izvori informacija su pogrešno navodili da se u kapotažu na vrhu repne gondole nalazi nekakav radar N012 . Naravno to je netačno, u tom kapotažu jesu dva kočiona padobrana a sa gornje i donje strane repne gondole jesu razbacivači IC-toplotnih i radarskih-dipolnih mamaca oznake UV-50.[52][53][54][55]

Su-35S je opremljen i sa optoelektronskim sistemom za osmatranje-otkrivanje(praćenje) te nišanjenje u IC i TV dijapazonu, navigaciju ali i vizuelnu identifikaciju u optičkom-TV opsegu te laserovanje vazd. i površinskih ciljeva oznake OLS-35, ugrađenim ispred kabine sa desne strane i mase 83 kg sa prečnikom optičkog bloka 200 mm. Po navodima Nikolaja Rakitina jednog od konstruktora u UOMZ, daljine osmatranja tj otkrivanja i praćenja u svim režimima su u odnosu na stari OLS-27 povećane za čak 4 puta. OLS-35 je trokanalan. IC-kanal tj toplotni pelengator radi na talasnoj dužini λ= 5 μm (stari OLS-27 na λ= 3 μm) . Novi OLS-35 može otkriti nadolazećeg lovca na režimu Maksimal na 60-80 km daljine u rakursu +/-15° (stari OLS-27 sa 15-20 km). OLS-35 može odlazećeg lovca na režimu Maksimal otkriti na 200 km daljine (stari OLS-27 sa 50 km) . OLS-35 može nadolazećeg lovca na režimu Puni Forsaž otkriti na 400 km (stari OLS-27 na 100 km) . Daljina zahvata je 70-80% daljine otkrivanja (automatskog praćenja). Toplotni pelengator u OLS-35 može istovremeno pratiti 4 vazduhoplova, kod starog OLS-27 samo 1. OLS-35 ima osmatračko polje po azimutu čak 180° ( +/-90°) a stari OLS-27 svega 120°, po elevaciji -15° /+60° . Laserski kanal ima daljinu laserovanja vazd. cilja (označavanje i određivanje daljine) koja je povećana sa 5 km (OLS-27 ) na 20 km, za površinske objekte je 30 km. Snaga laserskog snopa je 30 MJ, frekvencija ponavljanja pulsa 20 Hz a vreme trajanja istog je 12 ns. TV-kanal sa pojačivačem slike za upotrebu u dnevnim i noćnim PMU i SMU ima domet preko 50 km i radi na talasnoj dužini 0,5 μm-0,9 μm sa vidnim poljem 6° x 4.8° (osmatranje) i 2° x 1.6° (zahvat) te sa digitalnim uvećanjem 1° x 0.75° i 0.5° x 0.4°.  Pored OLS-35, Su-35S može da nosi podvesni tro-kanalni osmatračko-nišanski kontejner KOEP-35 sa TV, IC i laserskim kanalom kao OLS-35 . KOEP-35 ima osmatračko polje 360° po azimutu i -170° do 10° po elevaciji. TV-kanal je identičan onom u OLS-35, IC-kanal se sastoji od IC kamere tj termovizije koja radi na talasnoj dužini 3-5 μm sa vidnim poljima istim kao kod TV-kanala. Laserski kanal (daljinomer-obeleživač) radi na dve talasne dužine 1,57 μm (daljinomer) 1,06 μm (obeleživač).[56][57][58][59]

Za potrebe EI i PED (el. izviđanje i protiv-el. dejstva), Su-35S je opremljen sistemom L175M10-35S Hibinji-M koga u osnovi čine dve krilne kontejnerske stanice L265M10-01.Stanica za EI radi u radnom frekventnom opsegu 1.2-40 GHz ( talasna dužina signala 8 mm -25 cm ) a stanica za PED radi u frekventnom opsegu 4-18 GHz( talasna dužina signala 1.7-7.5 cm.Oba krilna kontejnera imaju radio-prozračne kapotaže napred ( za PPS) i iza ( za ZPS ) .Ispod njih jesu širokopojasne FAR sa hibridno-heterodinim talasovodnim sistemom interferometra za odašiljanje signala interferencije ( frekventne, amplitudne ,zvučne itd ) .[60][61][62][63]Radar N035 Irbis i sistem za EI-PED L175M10-35S Hibinji-M su spregnuti u jedinstveni visokoautomatizovani i visokointegrisani sistem oznake Š-135.[64]Tu je i posve novi digitalizovani SPO-32 Pastelj (Izdelie L150-35 ) sa prijemnim antenama pasivnog radio-pelengatora tj goniometra (finog,grubog i uglomernog), te antenama radio-interferometra za sverakursno osmatranje i pasivnu radio-pelengaciju po azimutu. Ovaj sistem omogućava borbenu upotrebu PR-raketa, a radni frekventni opseg mu je 1.2 -18GHz( tj za signale talasnih dužina 17 mm do 25 cm.[65] Pored tih antena u sastavu ovog sistema jesu 4 odvojene antene pasivnog radio-pelengatora koje pokrivaju tzv milimetarski Ka-opseg ( 27-40 GHz) a čije se 2 antene za pokrivanje PPS nalaze u radio-prozračnim panelima u korenim produžecima krila a 2 antene za pokrivanje ZPS u kapotažima na bokovima repne gondole. SPO-32 može da registruje radarske signale frekventne agilnosti min 1000x /sek što znači da može da otkrije zračenje svih operativnih radara sa AFAR ali i svih ARGSN raketa kl Z-V i V-V. Ukupan radni frekventi opseg SPO-32 je praktično 1-40GHz i obuhvata sve radarske signale na talasnim dužinama 8 mm do 25 cm.U režimu pasivne radio-pelengacije ugaona rezolucija po azimutu je 2º na radnoj frekvenciji 40 GHz i 15º na radnoj frekvenciji 1.2 GHz.[66]


Takođe treba pomenuti i samozaštitni optoelektronski sistem-kompleks I-222 sa modulima SOAR sa sverakursnim osmatranjem u IC opsegu (talasna dužina λ=3-5 μm) i SOLO za sverakursno otkrivanje laserske ozračenosti aviona (talasna dužina λ= 0,9-1-57 μm).[67] Detektori SOAR mogu otkriti kratkodometnu PAVR-LPRS sa 10km,nadolazeću raketu kl V-V sa 30km i nadolazeću PAVR od RS PVO sa 50km sa ugaonom preciznošću 1°. Detektori SOLO mogu otkriti protivničko laserovanje sa 30km daljine ugaonom preciznošću 5°.Novitet je primena posve novog sistema raspoznavanja državne i međunarodne pripadnosti otkrivenih i praćenih vazduhoplova sa digitalnim pitačem na bazi identifikacionog radara sa AFAR (u konzolama predkrilaca krila) . Sistem nosi projektni naziv ”Pokosnik” . Ovim sistemom je moguće identifikovati neki vazduhoplov sa čak 400 km daljine. Digitalni pitač sa identifikacionim radarom sa AFAR ima oznaku 4283MP i radi u radnom frekventnom opsegu 1,03 GHz -1,53 GHz i ima dva radna kanala u dva poddijapazona. Kanal sistema raspoznavanja međunarodne pripadnosti (NATO standard Mk 12 ) radi u opsegu 1,03 GHz-1,46 GHz sa maks izlaznom snagom impulsa 700W . Kanal sistema raspoznavanja državne pripadnosti (Parolj) radi u opsegu 1,46 GHz - 1,53 GHz sa maks izlaznom snagom impulsa 500W.[68] Ovaj decimetarski identifikacioni radar sa AFAR ima 3 velika 4-kanalna PPUM (predajno-prijemni pojačivački modul) gde je svaki sa specifičnom snagom 1 kW po 1l zapremine (zapremina jednog je 2,5 l) i sa prosečnom snagom impulsa od 350W za radni frekventni opseg 1,03GHz-1,53GHz. U sastavu ovog sistema identifikacije Svoj-Tuđ jesu antene tzv odgovarača na signale pitača oznake 4280MD-20. Radi u frekventnom opsegu 1,09 GHz -1,46 GHz gde je predajni kanal sa min snagom impulsa 500W .[69]

Za navigaciju se koriste sistemi: BINS-SP-2 (besplatformni inercijalno-navigacioni sistem sa laserskim žiroskopima i kvarcnim akcelerometrima te satelitskom korekcijom), RSBN-85V (radio-tehnički sistem bliže navigacije), A-737-10 (prijemnik signala satelitske navigacije i korekcije putanje od GLONASS ili GPS ), PPA-S/V-05 prijemnik zaštićenih signala satelitske navigacije, ARK-25 tj automatski radio-kompas na hrbatu aviona , BGS-3M avionska grafička stanica koja omogućava let na veoma malim visinama u režimu praćenja konfiguracije terena uz upotreba radara N035 Irbis ili KOEP-35 (podvesni osmatračko navigacioni-nišanski kontejner) .[70][71][72] Svi oni pored još nekih podsistema su u sastavu KPrNO-35S (Kompleks nišansko-navigacijske opreme) koji je integrisan sa IUS-35 .[34] Za komunikaciju se koristi KSS (Kompleks sredstava veze) oznake S-107-1 koji poseduje terminal objedinjenog sistema veze, prenosa podataka , navigacije i raspoznavanja poznat kao OSNOD ili proizvod ATM-2V a čiji je radni frekventni opseg 960-1215 MHz ( metarski i decimetarski dijapazon ) i istovremeno može da koristi 4 kanala veze.[73]Za komunikaciju na relaciji avion-zemlja na manjoj daljini ( do 500 km ) se koristi UKT radio-stanica a za veće daljine ( do 1500 km ) KT radio-stanica na visinama većim od 10 km ( uzeti u obzir domete radio-horizonta). Antene obe stanice se nalaze na vrhovima vert. stabilizatora te ispod napadne ivice desnog vertikalca (sivi radio-prozračni kapotaži ) .[74]

Pored ovog omogućava i uvezivanje u grupu i komunikaciju po digitalnom kanalu kriptozaštićene veze (digitalni dejta-link) izmeću 4 lovca na međusobnom rastojanju po azimutu 400 km u osnovnoj patrolnoj grupi ili čak 16 njih u velikoj objedinjenoj patrolnoj grupi. Zbog mogućeg otklona antene po azimutu ,radarsko osmatračko polje samo jedne osnovne patrolne grupe ima širinu fronta oko 2500 km. Predajno-prijemne antene ovog kanala se nalaze ispod belog radio-prozračnog kapotaža iza radarskog konusnog kapotaža . Pored svega ovog, Su-35S ima pravog ”keca u rukavu” a u pitanju je jedinstven i premijerni u svetu LA borbeni sistem u jednom lovcu. Reč je o BOSES-TU ”Duelj” gde BOSES-TU znači Avionski Operativno- Savetodavni Ekspertizni Sistem- Taktičkog Nivoa zvani 'Duel' (na ruskom ”Bortovaя operativno sovetuющaя эkspertnaя sistema taktičeskogo urovnя «Duэlь»”). Radi se o sistemu u kojem razni algoritmi i programi matematičkog modeliranja (ono što je novinarski nazvano kao 'veštačka inteligencija' ), daju pilotu preporuku o taktici borbene upotrebe tokom vođenja posebno DVB (Daljnji Vazdušni Boj) tj susretne raketne borbe u prvom redu protiv zapadnih lovaca 4te i 5te generacije. Interesantno je da su u memoriji računara porodice Baget pohranjeni praktično svi letni i letno-manevarski parametri i podaci svih danas operativnih zapadnih lovaca. Na osnovu svega ovog se može prognozirati i predvideti mogući potez (akcija ili reakcija) protivnika u vazdušnim borbama 1 na 1, 1 na 2, 2 na 1 ili 2 na 2 (nivo lovačkog para) te na nivou grupe ili čak i cele lov. eskadrile. Ovakav sistem ni bilo šta slično ne postoji ni u jednom zapadnom lovcu, pored Su-35S ima ga i ruski lovac 5te generacije Su-57.[75]

RERP (radarska efektivna refleksna površina) Su-35S u čistoj konfiguraciji (bez raketa kl V-V, tj bez ikakvih vazd UbS) je u centimetarskom X -opsegu (f=10 GHz, λ=3 cm), u PPS, rakurs 30° tj +/-15°, svega 3 m2 što je veliki taktičko-tehnički napredak u odnosu na prethodnika Su-27S ( 10-12 m²) . Praktično Su-35S ima RERP kao MiG-21 a o razlikama u dimenzijama i gabaritima ne treba pisati . Iako je Su-35S metalni lovac, sa metalnom oplatom, primenjeno je više tehničkih rešenja vezanih za smanjivanje RERP spreda. Vetrobransko pleksi-staklo i pleksi poklopca kabine (silikatni tripleks), imaju slojeve spec. tzv radio-apsorbujućih metalnih i ne-metalnih materijala. Radio-prozračni konusni kapotaž radara takođe ima slojeve RAM (radio-apsorbujućih materijala). Isto tako napadne ivice korenih produžetaka krila, te samih krila a to imaju čak i podkrilni nosači raznih lansera UbS. U uvodniku vazduha sloj RAM je debljine 0,7-1,4 mm a na površini lopatica ventilatora motora AL-41F1S sloj RAM je debljine 0,5 mm .[76]

Su-35S pokreću dva turbomlazna dvoprotočna motora TMM (ili TVM turbo-ventilatorski motor) Saturn AL-41F1S (zavodska oznaka mu je Izdelie 117S) .[77][78] Opremljen je mlaznicama za upravljanjem vektorom sile potiska, čije se ose rotiraju pod uglom, slično rešenjima kao na avionima Su-30MKI, MKA i MKM te Suhoj Su-57. Konvergentno-divergentne mlaznice se zakreću-otklanjaju u jednoj ravni (vertikalnoj) sa zakošenjima u stranu (spoljnu u gornjem uglu a u unutrašnju u donjem uglu) .Recimo što se tiče radnih položaja tj otklona mlaznica za zadani radni režim pogonske grupe, ti otkloni mogu biti sinhrono-asinhroni (diferencijalni) . Kad su obe mlaznice oborene na dole, tada su motori izgašeni (režim Stop) a kad su obe mlaznice otklonjene na gore (za sve radne režime motora Maksimal, Min i Puni Forsaž ), tada se taj položaj koristi u propinjanju tj u vertikalnim manevrima ili tokom poletanja (znatno skraćivanje dužine PSS za poletanje) . Kod asinhronog (diferencijalnog) otklona (jedna mlaznica gore a druga dole za sve radne režime motora ), taj položaj se koristi tokom izvođenja super-manevara u režimu dozvučnih brzina (režim upravljanja koji se zove 'Manevar-TU' (Trajektorno Upravljanje) .[79][80][81]

Mlaznice sa UVP obezbeđuju avionu propinjanje, valjanje i skretanje, sa uticajem svake mlaznice drugačije na ukupni vektor sile potiska motora Su-35.[82] Sistem za upravljanjem vektorom sile potiska, integrisan je u sistem komandi leta i propulzije ( KSU-35 objedinjeni 4-kanalni digitalni aero-gasodinamički komandno upravljački sistem ) a što obezbeđuje avionu supermanevribilnost, omogućavajući mu da obavlja energične i oštre manevre-zaokrete i na veoma malim (čak i okonultim) brzinama leta i pri velikim napadnim uglovima (kod Su-27S do 120°, kod Su-35S preko 120° pa do 180° ,čak i svih 360° ). Pored legendarnih akrobatskih i potencijalnih borbenih manevara Kobra i Zvono ,tu su sada Kobra ( sa napadnim uglom do 180° ) , Blinčik, Kuljbit, Čakra, forsirani zaokret sa upotrebom UVP (za 10 s ) itd .Praktično može da izvodi sve manevre i figure višeg pilotaža koje su izvodili ili izvode Su-27M ( Su-35/37 ) i Su-30SM,MKI,MKA i MKM a koji imaju tzv kanarde i motore sa UVP .[83][84][85][86][87]

„Klasična borba u vazdušnom prostoru počinje pri velikoj brzini leta aviona, ali ako napadač promaši u prvom napadu, a verovatnoća postoji, pošto protivnik ima mogućnost da manevrima izbegne projektile napadača, tada će borba biti produžena. U toku manevrisanja, avionima će se smanjivati brzina leta i oba protivnika mogu biti u položaju iz koga ne mogu koristiti svoje oružje. Supermanevarbilnost omogućava avionu da se brzo okrene (za tri sekunde) i da brzo ponovi napad”.
— Sergej Bogdan, šef probnih pilota Suhoja

Motori daju avionu Su-35S sposobnost da probije zvučni zid i ograničenu mogućnost da održava nadzvučnu brzinu bez upotrebe dodatnog sagorevanja (režim Min i Puni Forsaž) pri stvarnoj brzini 1,1 mah a to je tzv superkrstarenje. AL-41F1S ima novi ventilator (prednji kompresor) povećanog prečnika (sa 905 mm na 932 mm), novu TVP (turbina visokog pritiska) te posve nove komore sagorevanja (osnovna i forsažna) koje poseduju praktično novu tehnologiju tzv plazmene pripale (ne gorivne) . U odnosu na stari AL-31F sa Su-27S, novi AL-41F1S ima za 2000 kgs veći statički potisak na režimu PF (povećanje sa 12500 kgs na 14500 kgs u borbenom režimu na PF-Puni Forsaž) . Pogonska grupa se na zemlji nezavisno od spoljnih izvora te u vazduhu do visine 10 km pokreće novim gaso-turbinskim motorom TA14-130-35 snage 105 kW . Uvodnik vazduha i mlaznik vrelih gasova su mu na donjaci trupa između moto-gondola .[88]

[89]Resurs motora AL-41F1S je u odnosu na AL-31F povećan za čak 4 puta, sa 1000 časova na 4000 časova. Masa suvog AL-41F1S je gotovo identična masi suvog AL-31F (oko 1,5t) uz slične dimenzije. Sa ovim motorima, Su-35S ima dosta veći SVP (specifični višak potiska) u odnosu na stariji Su-27S. To će reći, ima dosta veći višak energije (rezerva energije) pogonske grupe i leta kako u horizontalnoj ravni (ustaljeni i neustaljeni zaokreti, po ruski viraži) te u vertikalnoj (penjanje i vert. zaokreti po ruski razvorot) . Takođe mu je odnos 'dinamički potisak - zadana masa u letu' dosta veći spram onog kod Su-27S .[90]

Vidimo da je učinjen veliki napredak na polju gasodinamike, isto tako je to postignuto na polju aerodinamike.[91][92][93][94] Novitet je sinhrono-asinhroni otklon velikih flaperona ne samo na dole već i na gore ( otklon na gore kod aerodinamičkog kočenja te diferencijalni otklon na gore kod valjanja). Kormila pravca na vert stabilizatorima se mogu sinhrono otkloniti prema unutra ili prema vani . Recimo za norm. poletnu masu od oko 25t, maks eksploataciono g-opt je 9G u oblasti dozvučnih brzina tj za maks stvarnu brzinu 0.85M (kod Su-27S za norm. poletnu masu 21.4t je 8G za istu maks brzinu) . Maks eksploatacioni g-opt u režimu okozvučnih brzina ( 0,85<M≤1,25 ) je 7G (kod Su-27S je 6.5G za iste uslove ) . U oblasti nadzvučnih brzina (M>1,25 ) maks eksploataciono g-opt je 8G (kod Su-27S za iste uslove je 7G ) . Isto važi i u domenu aerodinamičkog pritiska kojeg trpi lovac. U oblasti dozvučnih brzina (M<0,85 ) pri maks g-opt 9G on iznosi 200t, u oblasti okozvučnih brzina (0,85<M≤1,25) pri g-opt 7G je 150t a u oblasti nadzvučnih brzina (M>1,25 ) pri g-opt 8G on iznosi 180t .

Ispitivanje i serijska proizvodnja uredi

Proizveden je prvi prototip, sredinom 2007. godine. Prototip, Su-35-1 broj 901, je zatim prebačen u Opitni centar na ispitivanje u letu na aerodromu Žukovski. Pilot Sergej Bogdan je izveo sa njim prvi let u trajanju od 55 minuta, 19. februara 2008. godine.[95][96] Pratio ga je avion Su-30MK2, prema ustaljenoj proceduri. Kasnije, 2. oktobra, je Bogdan prvi put poleteo i drugi prototip. Bilo je planirano da se program ispitivanja u letu izvodi na tri prototipa (brojevi 901,902 i 904 dok je 903 bio prototip za statička ispitivanja), ali 26. aprila 2009. godine, dan prije planiranog prvog leta, četvrti Su-35BM doživeo je udes tokom zaleta na aerodromu fabrike KnAAZ . Avion je udario u prepreku na kraju piste i uništen je u požaru. Probni pilot Suhoja Jevgenij Frolov se katapultirao, sa zadobijenim opekotinama. Komisija je istraživala udes. Nekoliko izvora je spekulisalo da je incident bio rezultat kvara na avionu.

Rusko ministarstvo odbrane je poručilo 48 aviona Su-35S po ugovoru vrednom 66 milijardi rublji i tako je započela serijska proizvodnja u KnAAZ. Pored narudžbine za početka serijske proizvodnje, na sajmu MAKS 2009, Ruska vlada i državna razvojna banka VEB dogovorile su se da prenesu firmi Suhoj potreban kapital za proizvodnju aviona. U novembru 2009. godine, počela je serijska proizvodnja aviona. Do tada su uspešno završena preliminarna ispitivanja sistema na avionu. Prvi serijski avion Su-35S poleteo je prvi put u maju 2011. godine i isporučen je vazduhoplovstvu na operativna-trupna ispitivanja. Pre toga su započeta državna vojno-tehnička ispitivanja u dve faze u sklopu 929 GLIC MO RF na aerodromu Ahtubinsk. Pošto je proizvodnja Su-35S započeta paralelno sa završnim ispitivanjima što znači da nije bio potpuno definisan serijski standard, neki avioni rane proizvodnje su kasnije naknadno dovedeni na serijski standard. Isporuka Su-35S po prvom ugovoru je u celosti ispunjen krajem 2015god .[97][98][99]

Krajem 2015. godine, kada je potpisan prvi izvozni ugovor sa Kinom, Ruska vlada je izdala naredbu za porudžbinu još 50 primeraka aviona u drugom ugovoru između MORF i Suhoj-KnAAZ vrednom 100 milijardi rublji.[100] Isporuka po ovom ugovoru je ispunjena krajem 2020god.[101] Zatim je potpisan treći ugovor tokom 2020 za 6 a potom i četvrti ugovor za 24 nova aviona ukupne vrednosti 70 milijardi rublji.[102][103][104] Svih 6 aviona iz trećeg ugovora su isporučeni u 2021 a realizacija četvrtog ugovora je u toku sa tim da je tokom 2022 isporučeno 7 novih Su-35S.[105][106] a tokom ove 2023 do sada je isporučeno 10 aviona( po dva u junu,julu,septembru,oktobru i novembru).[107][108][109][110]Kad se govori o serijskim avionima proizvedenim po trećem i četvrtom ugovoru ,to su modernizovani Su-35SM.Izmeću ostalog,dobili su nove krilne stanice za EI i PED.[111] Dana 12. aprila 2024g su VKS isporučena dva nova Su-35S.[112] OAK je doneo odluku da se serijska proizvodnja Su-35S nastavi sve do kraja 2027 . Do sada su ser. proizvodnjom i isporukama dakle realizovana 3 ugovora između MORF i OAK( KnAAZ ) potpisani 2009g za 48 lovaca ,2015g za 50 i 2020g za 6 .Ugovor iz 2021 podrazumeva ser. proizvodnju i isporuku 24 ,što će biti ukupno 128 Su-35S. Do sad je isporučeno ukupno 120 ne računajući ova dva nova od pre neki dan.[113][114]

Operativna istorija uredi

Rusija uredi

U početku, jedan statički (za ispitivanja na zemlji br 903 ) i tri prototipa za ispitivanje u letu (br. 901, 902, 904) proizvedeni su u periodu 2007-2009. godina. Treći (br. 904) je kasnije uništen u požaru tokom zaleta .

Prvi ugovor za 48 serijskih aviona potpisan je na vazduhoplovnoj izložbi u Moskvi MAKS 2009. Krajem maja 2011. godine, Suhoj je isporučio prvi Su-35S, kako bi Ministarstvo odbrane sprovelo zajedničko operativno ispitivanje. Pre početka ispitivanja, avionska oprema Su-35 i integrisani sistemi odbrane navodno nisu bili u skladu sa zahtevanim standardom. Prva od dve faze ispitivanja počela je u avgustu 2011. godine. Do marta 2012. godine, dva prototipa i četiri serijska aviona su leteli dok je vazduhoplovstvo ispitivalo tehničke karakteristike, koje su procenjene do kraja te godine sa zaključkom da su generalno dokazane zahtevane sa projektom. Od šest serijskih aviona koji su predati u decembru 2012. godine, pet ih je preletelo u Opitni centar Gromov u Žukovskom, u februaru 2013. na drugu fazu ispitivanja. Ova faza, koja je trebalo da traje osamnaest meseci, odnosila se na oružje Su-35 i manevarske sposobnosti u borbi.

Dvanaest serijskih lovaca Su-35S isporučeno je vazduhoplovstvu u decembru 2013. godine, nakon čega je u februaru 2014. usledila isporuka još dvanaest, od kojih je deset predato 23. lovačkom vazduhoplovnom puku, stacioniranom na Dalekom istoku, a preostala dva su zadržana za završne faze zajedničkih državnih ispitivanja.

Isporuka je praktično značila službeno uvođenje aviona u operativnu upotrebu. Do tada je 34 od 48 prvobitno naručenih aviona isporučeno, a preostalih 14 u 2015. godini. Nekoliko Su-35S je kasnije prebačeno u Lipetsk radi daljeg razvijanja taktike borbe i obuke osoblja. Ruski Su-35S su raspoređeni u vazduhoplovnoj bazi Besovets u blizini finske granice, i u vazduhoplovnoj bazi na Dalekom istoku, u blizini Vladivostoka. Uvođenje Su-35S u operativnu upotrebu Ruskih vazduhoplovnih snaga deo je ruskog državnog programa naoružavanja za period 2011-2020. godinu. To je definisano nakon rata sa Gruzijom 2008. godine, sa ciljem da se značajno poveća broj moderne vojne opreme u Ruskim oružanim snagama. Avioni Su-35S se uvode uz prisustvo Su-30M2 i Su-30SM i težih aviona Su-34. Prema izveštajima, istovremena nabavka triju lovačkih derivata originalnog Su-27 bila je da se podrže (zaposle kapaciteti) dva proizvođača aviona pri izostajanju izvoza. Su-30M2 služi kao trenažni za Su-35S .

U januaru 2016. godine, Rusija je po prvi put uvela u borbene uslove eksploatacije svoja četiri Su-35S u vazduhoplovnoj bazi Hmejmim u Siriji. To se desilo nakon povećanih tenzija između Rusije i Turske zbog navodnog upada ruskih aviona u turski vazdušni prostor. Su-35S koji su raspoređeni u Siriji, obezbeđivali su kontrolu VaP Sirije te zaštitu taktičkim bombarderima Su-24M i Su-34 kao i jurišnicima Su-25 pri njihovom patroliranju i drugim zadacima u vazdušnom prostoru Sirije. Njihovo borbeno raspoređivanje u Siriji pomoglo je u pronalaženju nedostataka i naknadnim njihovim otklanjanju i poboljšanju rešenja. Za to je na prvom mestu primer sa avionskom opremom aviona. U Siriji su se Su-35S pojavili naoružani posve novim raketama klase V-V tipa R-74/L i R-74M/ML te R-77-1 . Osim toga, to je takođe dopunski promovisalo avion na globalnom tržištu. Su-35S je postigao punu operativnu sposobnost krajem 2018. godine.[115][116]

Kina uredi

U novembru 2015. godine, Kina je postala prvi kupac Su-35 (oznaka za izvoznu verziju Su-35S), kada su Ruska i Kineska vlada potpisale ugovor vredan 2 milijarde dolara za kupovinu 24 aviona za vazduhoplovstvo Narodne oslobodilačke vojske. Iako su kineski zvaničnici prvi put pokazali interes za modernizovani projekat Su-35, 2006. godine, Rosoboronekport, ruska državna agencija zadužena za izvoz i uvoz odbrambenih proizvoda, bila je spremna da počne razgovore sa Kineskom vladom. Ruski zvaničnici su javno potvrdili da se razgovori održavaju i da je 2012. godine, potpisan protokolarni sporazum o izvozu aviona u Kinu. Bilo je naknadnih medijskih izvještaja i službenih izjava da su dve zemlje potpisale ugovor i da su isporuke aviona sasvim izvesne, iako se pregovori zapravo nisu završili sve do 2015. godine.

Razgovori o prodaji Su-35 pokazali su se dugotrajnim zbog zabrinutosti oko prava intelektualne svojine. Kako je Kina izmenila avione Su-27SK i Su-33 u J-11B i J-15, bilo je zabrinutosti da će Kina kopirati projekte aviona i ponuditi kao svoj proizvod na izvoznom tržištu. U jednom trenutku Rosoboronekport je zahtevao da Kina obezbedi pravno obavezujuću garanciju protiv kopiranja. Međutim, industrijski izvori smatraju da je kineska industrija zainteresovana za motor AL-41F1S i radar N035E Irbis-E (izvozna verzija) . Kina je bila posebno zainteresovana za motor aviona Su-35S, jer je na zemlji već on bio ispitan u njihovom J-11D. Dok avion navodno ima manji dolet, nosivost i upravljivost od Su-35, J-11D ima radar sa AFAR umesto radara sa PFAR koji je ponuđen na Su-35. Različiti izveštaji skreću pažnju na potrebu da kineska industrija zatvori tehnološki jaz između svoje industrije motora, u odnosu na Zapad i Rusiju. Rosoboronekport je insistirao da Kina kupi najmanje 48 aviona kako bi nadoknadila rizike kopiranja. Nakon što je Kremlj intervenisao krajem 2012. godine, minimalni broj aviona je smanjen na 24. Još jedan naizgled tvrdoglav problem bio je insistiranje Kineza da avioni uključuju kineske komponente i avionsku opremu. Kremlj je ponovo intervenisao i prihvatio takve zahteve i dozvolio da se posao nastavi. Ovo se smatralo velikom koncesijom jer je prodaja takvih komponenti navodno unosna. Ugovor nije uključivao nikakav prenos tehnologije.

Krajem januara 2016. godine, Kineska vojska je po prvi put potvrdila da je 25. decembra 2016. godine dobila četiri borbena aviona Su-35 ruskog porekla. Istovremeno, na internet stranici Narodne oslobodilačke vojske pojavila se vest da je pokrenut rad na njihovom avionu J-20, Rusija je shvatila da će Su-35 izgubiti svoju vrednost na kineskom tržištu u bliskoj budućnosti, pošto se u članku navodi: „Stoga se nadamo da će Su-35 biti poslednji uvoz borbenih aviona u Kinu”. Su-35 je zvanično uveden u operativnu upotrebu Kineske armije u aprilu 2018. godine.[117][118][119] Za naoružavanje svojih Su-35 ,Kinezi su nabavili izvoznu verziju rakete R-77-1L ,oznake R-77-1EL te izvoznu R-74EL .[120]

SAD su uvele sankcije Kineskom odeljenju za razvoj opreme i njegovom direktoru Li Shangfuu, 20. septembra 2018. godine, za učešće u "značajnim transakcijama" sa Rosoboroneksportom, konkretno imenujući kupovinu deset Su-35 borbenih aviona u 2017. godini, kao i raketni sistem zemlja-vazduh S-400, u 2018. godini.

Indonezija uredi

Krajem 2014. godine, Rusija je Indoneziji ponudila izvoz aviona Su-35. U tome periodu su oni bili u procesu zamene svoje stare flote, koju su sačinjavali avioni F-5E tigar II. Sledeće godine, ministarstvo odbrane Indonezije je odabralo Su-35 ispred Jurofajter tajfuna, Rafala, F-16 i JAS 39 gripen. Ministarstvo odbrane je navelo kao razlog za izbor aviona Su-35, višegodišnje poznavanje i korišćenje ruskih aviona Su-27SK i Su-30MK2 u Indonezijskom vazduhoplovstvu. Do sredine 2017. godine, pregovori između dve strane o prodaji Su-35 su dostigli fazu značajnog približavanja, sa indonezijskom vladom koja se kasnije načelno složila da sprovede trgovinu kontra isporuka poljoprivrednih proizvoda za naručenih jedanaest aviona. U februaru 2018. godine, Rusija i Indonezija su finalizirale ugovor o kupovini 11 aviona Su-35, u vrednosti od 1,14 milijardi dolara.[121] Prva isporuka je planirana krajem 2018. godine. Iako su indonežanski zvaničnici najavljivali prve isporuke tokom 2019, 12tog marta 2020 je zvanično objavljeno da Indonezija odustaje od nabavke izvoznih Su-35 . Razlog je bio diplomatski pritisak SAD i otvorene pretnje sankcijama toj državi. Avioni Su-35 za Indoneziju nisu ni proizvedeni u KnAAZ .[122][123]

Egipat

Nakon Indonezije, tokom 2018g, Egipat je ugovorio nabavku 24 izvozna Su-35 po ceni 2 milijarde dolara.[124][125] Međutim 2021g Egipat je potpao pod veliki pritisak SAD i kao u slučaju Indonezije, zaprećeno mu je sankcijama ( CAATSA) nakon čega je Egipat morao da odustane od nabavke.[126]Svi avioni su već proizvedeni i oni se već duže vreme nalaze na stajankama u krugu KnAAZ ( 27 aviona) a nekoliko ih je bazi Žukovski.[127][128]

Iran

Vesti u proteklih pola godine govore o tome da iranski piloti-lovci vrše preobuku za Su-35 u Žukovskom ( 929 GLIC MO RF) a poslednja vest je da će svih 24 Su-35 proizvedenih za egipatsko RV biti od početka 2023 isporučeni iranskom RV .Isporuka prvih Su-35 je počela 18.04. a sleteli su u AB Mehrabad pored Teherana.[129][130][131][132] 28.nov.2023g je zvanično potvrđeno iz MO Irana da će biti nabavljeni lovci Su-35.[133]

Korisnici uredi

  • Rusija — U decembru 2022 godine u inventaru (operativna upotreba) VKS se nalazi 103 Su-35S. Prvi ugovor iz 2009 vredan 66 milijardi rublji je podrazumevao ser. proizvodnju 48 aviona a drugi ugovor iz 2015 vredan 100 milijardi rublji ser. proizvodnju 50 aviona. Oba su ispunjeni na vreme (do kraja 2015 i do kraja 2020) . Treći ugovor je za 8 aviona a četvrti za 22 (ukupna vrednost 70 milijardi rub) . Avioni su raspoređeni u:
    • 23. Gv IAP (gardijski lovački avijacijski puk) - aerodrom Dzjomgi, Komsomoljsk na Amuru (u neposrednoj blizini KnAAZ gde se i ser. proizvode Su-35S) -Habarovski kraj, Daleki istok RF . 2 AE -avijacijske eskadrile sa po 12 lovaca, 23 ukupno jer je 31og jula 2021 jedan izgubljen u padu na ostrvu Sahalin .
    • 22. Gv IAP -aerodrom Centraljnaja Uglovaja, Vladivostok-Primorski Kraj, Daleki istok RF . 1 AE sa 12 lovaca
    • 159. Gv IAP -aerodrom Besovec, Petrozavodsk, Republika Karelija . 2 AE sa 23 ne 24 lovca jer je 03.04. 2022 u reonu grada Izjum kod Harkova na borbenom zadatku u sklopu ruske SVO oboren dejstvom ukr. RS PVO jedan Su-35S iz te jedinice. Avionom je upravljao pilot-lovac maj. Sergej Jermalov (katapultirao se i bio zarobljen) .[134]
    • 790. IAP, aerodrom Hotilovo, Tverska oblast . 1 AE sa 12 Su-35S .
    • 4. CBP i PLS (Centar za borbenu pripremu i preobuku letačkog sastava) VVS/VKS - aerodrom Lipeck-2 te u sastavu 968 IISAP (instruktorsko-istraživački mešoviti avijacijski puk) je 1 AE sa 12 Su-35S .
    • 185.CBP i PLS / 116. CBPIA (Centar za borbenu upotrebu /primenu lovačke avijacije), aerodrom Privolžskij-Astrahanska oblast. 7 novih Su-35S (iz trećeg ugovora) .
    • 237. CPAT (Centar za pokazivanje avio-tehnike), aerodrom Kubinka-Moskovska Oblast, u sastavu Akro grupe 'Ruski Vitezovi' sa 8 Su-35S .
    • 929. GLIC MO RF (Državni Letno -Ispitivački Centar pri MO RF) -aerodrom Ahtubinsk-Astrahanska oblast sa 6 Su-35S ?
    • 929. GLIC MO RF -aerodrom Žukovski-Ramenskoje, Moskovska oblast . 4 aviona?
    • Aerodrom Hmejmim-Latakija SAR (Sirijska Arapska Republika), na stalnom borbenom dežurstvu 6 Su-35S na rotaciji iz 4 operativna puka VKS.
  • Kina — Vojno vazduhoplovstvo Narodne Republike Kine je naručilo 24 Su-35 po ugovoru vrednom 2.5 milijardi dolara, u nov. 2015g. Svi naručeni avioni su isporučeni naručiocu do novembra 2018g. Isporuka 24 aviona Su-35 je Kini realizovana u potpunosti. Svi se nalaze u sastavu 6te vazduhoplovne brigade RV NRK u provinciji Guandun .

Borbena upotreba uredi

Dana 1. februara 2016 godine je objavljeno, da su VKS OS RF prebacile u avio-bazu Hmejmim u Siriji 4 lovca Su-35S (sleteli tamo 30 jan 2016 ) . Oni su imali zadatak kontrole VaP Sirije uz pomoć letećih radarskih stanica A-50U te zaštite bombardera, da bi se izbeglo ponavljanje situacije, kada je ruski taktički bombarder Su-24M 24 nov. 2015 bio oboren od strane turskog lovca F-16C uz sirijsko-tursku granicu. Su-35S su se tamo pojavili naoružani novim serijskim i operativnim raketama kl -V-V tipa R-74/M (L i ML) za manevarsku BVB, te R-77-1 za manevarsku DVB (susretni manevarski raketni boj).[135][136][137][138][139]

Lovci Su-35S se već dve godine koriste u sklopu ruske SVO - spec. vojne operacije u Ukrajini od 24. feb. 2022g radi uspostavljanja vazdušne prevlasti iznad regiona Donbasa (LNR i DNR) ali i šire te uništavanja kapaciteta ukrajinske PVO (radarski i raketni sistemi) upotrebom PR-raketa tipa H-31PM.[140][141][142][143][144][145] Trećeg aprila 2022g u reonu grada Izjum oboren je dejstvom ukr. PVO na borbenom zadatku jedan Su-35S.[146][147] 19. jula 2022g. u reonu grada Herson oboren je jedan Su-35S prijateljskom vatrom sa zemlje,zatim 13.maja 2023g. dejstvom ukr. PVO u ruskom VaP ,oboren je jedan Su-35S u reonu grada Klinci( Brjanska oblast) na teritoriji RF.U noći 28.sept. 2023 prijateljskom vatrom sa zemlje oboren je jedan Su-35S u reonu grada Tokmak. Zatim 21. maja 2023g iznad Crnog mora biva oboren još jedan Su-35S opet sopstvenom PVO da bi još dva Su-35S bila oborena takođe dejstvom sopstvene PVO tokom februara 2024 g. Su-35S se u dosadašnjoj borbenoj upotrebi odlično pokazao, robustan i izdržljiv kao njegov predhodnik Su-27S, često lete na borbene zadatke po 3 puta dnevno. Do sada su zabeležili dosta obaranja ukrajinskih vazduhoplova (radar N035 Irbis, OLS-35 i rakete kl V-V tipa R-77-1 su se odlični dokazali).[148]Neki piloti imaju dosta obaranja (nazovi 'vazdušnih pobeda' mada se to u današnje vreme ne može okarakterisati kao ono iz vremena oba svetska rata, korejskog, vijetnamskog ili arapsko-izraelskih) . Rekorder je pilot-lovac p.puk Ilja Sizov sa 12 obaranja,sledi ga major Viktor Dudin sa 3 obaranja i stariji poručnik Ivan Perepelkin sa 2 obaranja.Zajedno njih trojica imaju 17 vazdušnih pobeda.[149][150]

Karakteristike (Su-35S) uredi

Opšte uredi

  • Posada = 1
  • Dužina = 21,95 m
  • Razmah krila = 14,75 m
  • Visina = 5,92 m
  • Površina krila = 62,20 m²
  • Ugao strele krila = 42°
  • Masa praznog na stajanci sa naoružanim topom = 16.000 kg
  • Normalna masa u poletanju = 25.300 kg
  • Maks masa u poletanju = 34.500 kg
  • Masa goriva = 11.500 kg
  • Pogonska grupa = 2 × dvostrujna TMM (TVM) AL-41F1S sa UVP (upravljanjem vektorom potiska)
  • Uglovi otklona mlaznica = +/- 15° u vertikalnoj ravni (otklon po poprečnoj osi) sa zanošenjem u spoljnu stranu (u gornjem položaju) i unutrašnju stranu (u donjem položaju)
  • Ugaona brzina otklona mlaznica = 60°/sek
  • Statički potisak ( H=0,V=0, t=15 °C ) =

Na režimu Maksimal: 9000kgs

Na režimu Puni Forsaž(borbeni režim): 14000kgs

Na režimu Puni Forsaž(posebni režim): 14500kgs

Performanse uredi

  • Maksimalna brzina (instrumentalna i stvarna):
    • Na visini 11 km i više = 2.500 km/č ( 2.35M)
    • Na visini 200 m = 1.500 km/č (1.3M)
    • Na režimu Maksimal (H=11 km i više) =1.300 km/č (1.1M)
  • Specifično opterećenje krila:
    • Pri normalnoj poletnoj masi = 410 kg/m²
    • Pri maks. poletnoj masi = 610 kg/m²
  • Koeficijent eksploatacionog g-opterećenja: = +9/-3
  • Vreme ubrzanja na H=1 km pri ostatku goriva 50% od norm mase:

Od 600 km/č do 1100 km/č =13.8 sek

Od 1100 km/č do 1300 km/č= 8 sek

  • Dolet:
    • Na H=200 m pri Vstvarna= 0.85M = 1600 km (pri 100% goriva pre PPP tj pred-poletne pripreme).
    • Na H=13 km (ekonomična visina za dugotrajno krstarenje/patroliranje i prelete) pri Vstvarna 0.85M = 4000 km pri 100% goriva pre PPP i bez dopune u letu)
    • Na istoj visini pri Vstvarna 1.1M = 3000 km (za iste uslove)
    • Na istoj visini pri Vstvarna 0.85M = 6000 km (sa jednom dopunom goriva u letu
  • Taktički-borbeni radijus:

Na zadatku patroliranja ili ostvarivanja prevlasti u VaP pri Vstvarna 0.85M na H=13 km = 2000 km (sa kombinacijom podvešavanja raketa kl V-V: 8-12 R-77-1 i 4-6 R-74/M bez dopune gorina u letu)

  • Operativni plafon leta: = 20.000 m
  • Početna brzina penjanja na H=1 km: = >300 m/sek
  • Dužina PSS potrebne za poletanje:

Sa raketama kl V-V na režimu PF i UVP = 150 m

Bez raketa kl V-V na režimu PF i UVP = 100 m

Naoružanje uredi

  • Top = 1× 30 mm GŠ-30-1 unutrašnja ugradnja, sa 150 granata
  • 12 spoljnih tačaka za podvešavanje raznih vazd. UbS: 4 ispod trupa ( 2 između uvodnika vazduha i između motogondola i 2 ispod uvodnika vazduha), 6 ispod krila i 2 na krajevima krila. Što se tiče neke maks moguće mase UbS za zadani borbeni zadatak uz zadanu masu goriva, ona svakako nije 8t kako se navodi u mnogim izvorima podataka (Su-27S može da ponese tj da poleti sa oko 10t UbS u vidu avio-bombi tipa OFAB-250-270, mase 266kg). Ta masa kod Su-35S bi mogla biti oko 12t (npr 48 kom avio-bombi OFAB-250-270 ) ne računajući npr masu 2 ili 4 rakete kl V-V tipa R-74/M koje bi mogle da se podvese.
Raketno naoružanje

Rakete klase vazduh-vazduh:

  • R-27R/ER maks 8 kom
  • R-27P/EP maks 6 kom
  • R-27T/ET maks 4 kom
  • R-37M maks 8 kom
  • R-74/M maks 6 kom
  • R-77-1 maks 12 kom

Rakete klase vazduh-zemlja:

  • H-29TJe maks 6 kom
  • H-36 (9-A-7759 ) maks 6 kom
  • H-38M(MA,MK,ML,MT) maks 6 kom
  • H-59M/M2 (MK2) 'Ovod-M' maks 5 kom

PR (Protiv-radarske) rakete:

  • H-31PM maks 6 kom

PB (Protiv-brodske) rakete:

  • H-31AM maks 6 kom
  • H-35U maks 6 kom
  • H-59MK maks 5 kom

Nevođene rakete V-Z:

S-8 kal 80 mm ( 20kom u lanseru, maks 4 lansera)

S-13 kal 122 mm (5kom u lanseru,maks 4 lansera)

Bombardersko naoružanje

Navođene avio-bombe (sa TV, laserskim i satelitskim navođenjem):

  • KAB-250LG maks 6 kom
  • KAB-500 (Kr,L,LG,S) maks 6 kom
  • KAB-1500(Kr,L,LG, TK) maks 5 kom
  • UPAB-500B (K08B) maks 6 kom
  • UPAB-1500B (K029B) maks 5 kom
  • 'Grom-2' ( 9-A1-7759 i 9-A2-7759) maks 6 kom
  • PBK-500U 'Drelj' maks 8 kom

Nevođene (slobodno-padajuđe) avio-bombe:

  • Sve razorne i razorno-rasprskavajuće avio-bombe porodice FAB i OFAB (kalibri 100, 250 i 500kg),
  • ODAB-500PMV (prostorno-detonirajuća)
  • RBK-500 SPBE-D (bomba-razbacivač kasetne municije)
  • RBK-500 ZAB 2.5 (bomba-razbacivač zapaljive municije)

Avionska oprema uredi

  • OLS-35 = Optičko -lokaciona stanica ugrađena ispred vetrobranskog pleksi-stakla sa desne strane. Ima 3 radna kanala: TV-kanal sa pojačivačem slike za osmatranje u dnevnim i noćnim povoljnim i složenim meteo-uslovima, IC-kanal (toplotni pelengator za osmatranje,otkrivanje i praćenje u IC -dijapazonu na talasnoj dužini 5 mkm) i laserski kanal (obeleživač-daljinomer).
  • L175M10-35S Hibinji-M = Sistem za EI (stanica za elektronsko izviđanje 'Regata', radi u frekventnom opsegu 1-40 GHz) i PED (stanica za protiv-el. dejstva 'Proran', radi u frekventnom opsegu 1-18 GHz) sa dva radna kontejnera oznake L265M10-01 na krajevima krila.
  • I-222 = Integrisani sistem samozaštite aviona sa senzorima-detektorima: SOLO (Sistem za upozorenje o ozračenosti aviona laserskim snopom tj laserskim ozračivanjem) sa dva modula na bočnim stranama aviona iza radio-prozračnog kapotaža radara i SOAR (Sistem za otkrivanje nadolazećih raketa pomoću IC -detektora) sa 3 modula, na gornjaci trupa po jedan ispred i iza kabine za osmatranje gornje PPS i ZPS te modul sa dva detektora na donjaci trupa ispod kabine za osmatranje donje PPS i ZPS za sverakursno osmatranje u IC opsegu na talasnoj dužini 3-5 μm.
  • Antenski sistem za identifikaciju Svoj-Tuđ tipa 4283MP sa AFAR (Aktivna Fazirana Antenska Rešetka) L-dijapazona = Decimetarski radar L-opsega (radni frekventni opseg 1-1.5 GHz) za identifikaciju vazduhoplova po državnoj (sistem Parolj) ili međunarodnoj pripadnosti (NATO standardni sistem MK12 ) a čije se 2 antene sa višenamenskim digitalnim pitačima nalaze u konzolama predkrilaca krila.
  • Antenski sistem identifikacije tipa 4280MD = Sistem antena (crne trouglaste) odgovarača u sklopu identifikacionog sistema a koje se nalaze na gornjaci (na hrbatu iza kabine i na repnoj gondoli) i donjaci trupa aviona (ispod kabine).
  • SPO-32 Pastelj (L150-35) = Sistem za EI i upozorenje o ozračenosti aviona radarskim signalima (radarsko ozračivanje) čije se antene finog, grubog i uglomernog pasivnog radio-pelengatora (goniometra) nalaze u predkrilcima krila (za PPS) te na vertikalnim stabilizatorima (za ZPS). Antene pripadajućeg radio-interferometra se nalaze u predkrilcima krila. Sistem omogućava upotrebu maks 6 PR (protiv-radarskih) raketa tipa H-31PM od kojih dve praktično istovremeno.
  • N035 Irbis = Monopulsni hibridni centimetarski radar sa faziranom antenskom rešetkom (elektronsko skeniranje tj elektronsko usmeravanje snopa radarske energije). Hibridni jer ima mogućnosti radara kako sa pasivnom tako i sa aktivnom FAR.
  • Š-135 = Visokointegrisani i automatizovani osmatračko-ometački sistem koji objedinjuje radar N035 Irbis i sistem EI-PED L265M Hibinji-M.


Tehničke karakteristike radara N035 Irbis:

  • Radni dijapazon radarskog zračenja: = X, frekventni opseg f= 8 - 12 GHz, talasna dužina radarskih signala λ=3 cm
  • Prečnik antenskog reflektora (rešetke) : = 900 mm
  • Broj PPE na reflektoru antene (predajno-prijemnih elemenata tj faznih okretača): 1779
  • Radarska envelopa (osmatrački konus) : 240° (+/-120°) po azimutu i elevaciji ukupno sa otklonom antenskog reflektora na dvostepenom elektro-hidro zglobu po vertikaloj osi i valjanjem po uzdužnoj osi. U fiksnom položaju envelopa je 120°(+/-60°). Dvostepeni žiro-stabilisani el-hidro zglob omogućava brzu promenu polarizacije, vertikalnu na horizontalnu i obrnuto.
  • Srednja snaga glavnog predajnika na režimu visoke frekvencije ponavljanja: 5 kW
  • Maks snaga impulsa glavnog predajnika na režimu visoke frekvencije ponavljanja: 20 kW
  • Srednja snaga pomoćnog predajnika na režimu visoke frekvencije ponavljanja: 2 kW
  • Daljine (instrumentalne) osmatranja za različite borbene režime (V-V i V-Z) te radne režime gl. predajnika :
  • U režimima V-V : za radni režim visoke frekvencije ponavljanja, borbeni režim PPS-DO (prednja polusfera -daljnje otkrivanje), u zonama skeniranja 10°x10° ili 20°x 5° = 450 km, za radni režim visoke frekvencije ponavljanja, borbeni režim PPS = 400 km, za radni režim kombinovanja visoke i srednje frekvencije ponavljanja, borbeni režim AVT-Avtomat (PPS-ZPS) =300 km, za radni režim srednje frekvencije ponavljanja, borbeni režim ZPS = 150 km.
  • U režimima V-Z : za radni režim niske rezolucije-3 m (borbeni režim KRL- kartografiranje realnim snopom) = 400 km, za radni režim srednje rezolucije-2 m (borbeni režim DOL -kartografiranje Doplerovim suženjem snopa) = 300 km, za radni režim visoke rezolucije-1 m (borbeni režim KAC -kartografiranje sintezirovanjem aperture) = 200 km.
  • Daljine otkrivanja i automatskog praćenja vazduhoplova u PPS ( rakurs 30° ), na fonu slobodnog prostranstva a zavisno od njihove RERP (radarske efektivne refleksne površine) u X -opsegu radarskog zračenja :
  • Za RERP 0,01 m² = 100 km
  • Za RERP 0,1 m² = 160-180 km
  • Za RERP 1 m² = 270 km
  • Za RERP 3 m² = 400 km ( 450 km u borbenom režimu PPS-DO)
  • Selekcija vazdušnih ciljeva po veličini RERP : 0.01 m²-1 m² = Mali cilj, 1 m² -10 m²= Srednji cilj, 10 m² i više =Veliki cilj.
  • Dodatne mogućnosti radara :
    • U podrežimu SNP (za borbene režime V-V: PPS i ZPS), omogućeno je automatsko praćenje maks 30 vazduhoplova.
    • U podrežimima KAS ili PKS za sve borbene režime V-Z, omogućeno je automatsko praćenje maks 4 pokretna ili nepokretna objekta uz selekciju pokretnih.
    • Kad glavni predajnik radi u nekom od borbenih režima V-V onda pomoćni predajnik može da prati samo jedan objekat na površini kopna/mora dok osmatra u nekom od režima V-Z.
    • Kad oba predajnika rade u režimima V-V, onda je glavni predajnik -predajnik osmatranja (otkrivanja-automatskog praćenja) a pomoćni predajnik-predajnik zahvata vazd. cilja/ciljeva i nakon lansiranja rakete/a, predajnik praćenja i osvetljavanja istih.
    • Kad oba predajnika rade u režimima V-V (vrše osmatranje-skeniranje) onda jedan može da skenira jednu a drugi predajnik drugu zonu u radarskoj envelopi/konusu od 120° ( +/- 60°)
    • Mogućnosti raketiranja vazdušnih ciljeva: raketama sa RGS (radarska glava samonavođenja) se može u veoma kratkom vremenskom roku dejstvovati na maks 8 vazd. ciljeva. U pitanju su rakete klase V-V sa inercijalnim te aktivnim i poluaktivnim radarskim samonavođenjem u završnoj fazi leta : R-27R i ER, R-37M i R-77-1. Rakete R-27R i ER imaju samo PARS (radi u X -opsegu) dok rakete R-37M i R-77-1 imaju ARS (kod obe u Ku- opsegu / 12-18 GHz) te PARS (kod obe u X -opsegu). U režimu radio-tišine može biti upotrebljena verzija rakete R-77-1 sa RGS tipa 9B1103M-200PS (režimom sa PRS tj pasivnim radarskim samonavođenjem) i to maks 6 njih. Raketama sa TGS (toplotna glava samonavođenja tj ICGSN) se može dejstvovati na 4 vazd. cilja (sa 4 R-27T / ET) ili na 6 njih sa 6 R-74/ M (L/ML).
    • Radar Irbis je osmokanalan po cilju tj ima 8 kanala za praćenje i osvetljavanje 8 različitih vazd. ciljeva tokom njihovog gađanja (sve ovo obavlja pomoćni predajnik) . Za praćenje i osvetljavanje istih koristi više radnih-liternih frekvencija sa velikom frekventnom skokovitošću.
    • Nakon lansiranja rakete/a kl V-V moguće je zaokrenuti avion pod 90° u odnosu na pravac leta cilja i time znatno umanjiti brzinu i vreme zbližavanja i onemogućiti reakciju protivnika (moguće raketiranje svog lovca).
    • Zaokretanjem reflektora antene ka gore, omogućava tokom veoma niskog leta osmatranje te otkrivanje i praćenje vazduhoplova koji lete čak i u višoj stratosferi. Isto tako zaokretanjem antene ka dole, omogućava tokom leta u višoj stratosferi osmatranje te otkrivanje i praćenje vazduhoplova koji lete veoma nisko (na fonu kopna ili mora).
    • Pored ostalog radar ima identifikacioni, navigacioni i meteo-režim .
    • Treba navesti i borbeni režim 'Sadejstvo' u kojem radar N035 Irbis radi u sprezi sa OLS-35 kao vodeći ili prateći kanal SUV (Sistem Upravljanja Vatrom) .

Slično uredi

Reference uredi

  1. ^ Su-35 FLANKER E+ MilitaryRussia.ru, pristuljeno: 28.09.2014.
  2. ^ Su-35, mašina koja oduševljava i plaši[mrtva veza] Ruska reč, 21. jun 2013.
  3. ^ „Su-35”. www.uacrussia.ru (na jeziku: ruski). Pristupljeno 2022-12-21. 
  4. ^ „Su-35 / Su-35S - FLANKER-E | MilitaryRussia.Ru — otečestvennaя voennaя tehnika (posle 1945g.)”. militaryrussia.ru. Pristupljeno 2023-01-27. 
  5. ^ „Su-35BM | эto... Čto takoe Su-35BM?”. Slovari i эnciklopedii na Akademike (na jeziku: ruski). Pristupljeno 2023-01-27. 
  6. ^ „Vozroždenie celi”. www.kommersant.ru (na jeziku: ruski). 2014-09-29. Pristupljeno 2023-01-27. 
  7. ^ „"Ohota" na Su-35: čem rossiйskiй istrebitelь udivlяet mir - TASS”. TACC. Pristupljeno 2023-01-27. 
  8. ^ Banković, Živojin (2017-08-02). „Poslednji Flanker": Su-35S, ruski nebeski musketar”. Tango Six (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2023-01-27. 
  9. ^ „Suhoj Su-35 "poslednji Flanker"”. MyCity forumi (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2023-01-27. 
  10. ^ „Su-35S - the pinnacle of Flanker's evolution (Part 1) - RUSSIAN AVIATION”. www.ruaviation.com. Pristupljeno 2023-01-28. 
  11. ^ „Su-35S - the pinnacle of Flanker's evolution (Part 2) - RUSSIAN AVIATION”. www.ruaviation.com. Pristupljeno 2023-01-28. 
  12. ^ „Su-35 Odnomestnый mnogofunkcionalьnый sverhmanevrennый istrebitelь” (na jeziku: (jezik: ruski)). knaapo. Arhivirano iz originala 03. 06. 2018. g. Pristupljeno 7. 2. 2019. „Su-35 Odnomestnый mnogofunkcionalьnый sverhmanevrennый istrebitelь” 
  13. ^ „Bolьšaя modernizaciя” (na jeziku: (jezik: ruski)). lenta. 12. 2. 2008. Pristupljeno 8. 2. 2019. „Bolьšaя modernizaciя” 
  14. ^ „Russia’s SU-35 Super-Flanker” (na jeziku: (jezik: engleski)). defenseindustrydaily. 27. 3. 2013. Arhivirano iz originala 01. 05. 2013. g. Pristupljeno 8. 2. 2019. „Russia’s SU-35 Super-Flanker” 
  15. ^ a b „Su-35”. Vыmpel-V (na jeziku: ruski). Pristupljeno 2023-01-27. 
  16. ^ Su-35 BM Technology and Weapons (na jeziku: srpski), Pristupljeno 2023-01-27 
  17. ^ „MILAVIA Aircraft - Sukhoi Su-35 (Su-27BM) "4++ Generation Flanker"”. www.milavia.net. Pristupljeno 2023-01-28. 
  18. ^ „Su-35S — mnogofunkcionalьnый istrebitelь » Aviaciя Rossii” (na jeziku: ruski). 2016-02-27. Pristupljeno 2023-01-27. 
  19. ^ „Suhoй Su-35C ("BM")”. www.airwar.ru. Pristupljeno 2023-01-27. 
  20. ^ classik (2017-12-24). „Samolet SU-35: reaktivnый istrebitelь, tehničeskie harakteristiki (tth), ves, skorostь”. Kniga voйnы (na jeziku: ruski). Pristupljeno 2023-01-27. 
  21. ^ „Počemu Su-35S nazыvaюt samыm opasnыm istrebitelem v mire » Aviaciя Rossii” (na jeziku: ruski). 2016-03-18. Pristupljeno 2023-01-28. 
  22. ^ „SU-35 to KnAAZ”. 
  23. ^ „https://twitter.com/uac_russia_eng/status/1310565072180326401”. Twitter (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2023-01-27.  Spoljašnja veza u |title= (pomoć)
  24. ^ Vesti-Habarovsk. Su-35 bez grifa sekretnosti (na jeziku: srpski), Pristupljeno 2023-01-28 
  25. ^ Odno iz zakrыtыh podrazdeleniй zavoda im. Gagarina, letno-ispыtatelьnaя stanciя, otmečaet юbileй (na jeziku: srpski), Pristupljeno 2023-01-28 
  26. ^ Karnozov, Vladimir (4. 9. 2007). „Sukhoi unveils 'supercruising' Su-35-1 multi-role fighter” (na jeziku: (jezik: engleski)). flightglobal. Arhivirano iz originala 08. 08. 2017. g. Pristupljeno 8. 2. 2019. „Sukhoi unveils 'supercruising' Su-35-1 multi-role fighter” 
  27. ^ „Sukhoi Su-35 Flanker-E”. Indian Defence Forum (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2023-01-27. 
  28. ^ „Kak istrebitelь Su-35S stal legendoй pri žizni”. TechInsider (na jeziku: ruski). Pristupljeno 2023-01-27. 
  29. ^ „Su-35 Flanker-E Multirole Fighter”. Airforce Technology (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2023-01-27. 
  30. ^ „Mnogocelevoй istrebitelь Suhoй Su-35”. naukatehnika.com (na jeziku: ruski). Pristupljeno 2023-01-27. 
  31. ^ askof. „Minoboronы zakazalo novuю versiю OS «Baget»”. Voennoe obozrenie (na jeziku: ruski). Pristupljeno 2023-01-27. 
  32. ^ „BCVM «Baget-53-31M - Galereя - VPK.name”. vpk.name. Pristupljeno 2023-01-27. 
  33. ^ bmpd (2018-01-13). „Informacionno-upravlяющaя sistema IUS-35 istrebitelя Su-35S”. bmpd. Pristupljeno 2023-01-27. 
  34. ^ a b Mihaйlovawrote, Diana; diana_mihailova, Diana Mihaйlova. „Kompleks pricelьno-navigacionnogo oborudovaniя KPrNO-35S samoleta Su-35S”. diana-mihailova.livejournal.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2023-01-27. 
  35. ^ Uacrussiawrote, Uacrussia Uacrussia. „Informiruet, upravlяet: razrabotka OKB Suhogo po dostoinstvu ocenena rossiйskim pravitelьstvom”. uacrussia.livejournal.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2023-01-27. 
  36. ^ „Su-35: umnый, sovremennый, smertonosnый”. TechInsider (na jeziku: ruski). Pristupljeno 2023-01-27. 
  37. ^ „Aviacionnыe priborы i kompleksы. Konstrukciя mnogofunkcionalьnogo datčika MFI-35 prezentaciя, doklad”. thepresentation.ru (na jeziku: ruski). Pristupljeno 2023-01-27. 
  38. ^ CeeVisK©️ (2014-08-23), Su-35S (Su-35BM) Flanker-E+ in CeeVisK - Flight, Pristupljeno 2023-01-27 
  39. ^ „NAŠLEMNЫE SISTEMЫ CELEUKAZANIЯ (NSC) SURA, SURA-K, SURA-M”. arsenalcdb.com.ua. Arhivirano iz originala 27. 01. 2023. g. Pristupljeno 2023-01-27. 
  40. ^ „Simulator Su-35”. 
  41. ^ Lыscevawrote, Marina; fotografersha, Marina Lыsceva. „Trenažer Su-35”. fotografersha.livejournal.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2023-01-27. 
  42. ^ „V OKB Suhogo rasskazali ob эrgonomike sovremennыh samoletov”. NOZS (na jeziku: ruski). 2021-02-12. Pristupljeno 2023-01-27. 
  43. ^ „Sukhoi 35 - The Super flanker”. Full Afterburner (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2023-01-27. 
  44. ^ „NPP Zvezda AO”. ibprom.ru. Pristupljeno 2023-01-27. 
  45. ^ „Katastrofa samoleta Su-30SM v Irkutske 23.10.2022”. 
  46. ^ Vzlёt. „«Aэropribor-Voshod» – dlя voennoй aviacii”. www.take-off.ru (na jeziku: ruski). Pristupljeno 2023-01-27. 
  47. ^ „Kompleks pricelьno-navigacionnogo oborudovaniя KPrNO-35 i mnogofunkcionalьnый apparatnый kompleks MAK-35”. 
  48. ^ library.voenmeh.ru http://library.voenmeh.ru/jirbis2/files/materials/ifour/book3/book_on_main_page/15.12.htm. Pristupljeno 2023-01-27.  Nedostaje ili je prazan parametar |title= (pomoć)
  49. ^ „N035 Irbis | эto... Čto takoe N035 Irbis?”. Slovari i эnciklopedii na Akademike (na jeziku: ruski). Pristupljeno 2023-01-27. 
  50. ^ „RLSU "Irbis-Э" - AO”. www.niip.ru (na jeziku: ruski). Pristupljeno 2023-01-27. 
  51. ^ „e2356583296b135b01e81cfed0604b9d.pdf” (PDF). 
  52. ^ N035 «Irbis», prevrativšiй istrebitelь Su 35 v lučšego «ohotnika za nevidimkami» (na jeziku: srpski), Pristupljeno 2023-01-27 
  53. ^ Irbis-E screen - flight tests against multiple targets. (na jeziku: srpski), Pristupljeno 2023-01-27 
  54. ^ Štuka iz za kotoroй istrebitelь Su 35 vidit dalьše radiolokacionnaя sistema upravleniя RLS Irbis Э (na jeziku: srpski), Pristupljeno 2023-01-27 
  55. ^ „3d8fa8b9235549afbc7679d6ea2fd1c7.pdf” (PDF). 
  56. ^ „OLS-35 - VPK.name”. vpk.name. Pristupljeno 2023-01-27. 
  57. ^ InoSMI, Military Watch Magazine (20221011T0057). „S pomoщью эtoй sistemы Su-35 obnaružit lюboй istrebitelь-nevidimku”. InoSMI (na jeziku: ruski). Pristupljeno 2023-01-27.  Proverite vrednost paramet(a)ra za datum: |date= (pomoć)
  58. ^ „Optiko-lokacionnaя stanciя OLS-35 v Moskve (Tehnika radiolokacionnaя) - NII sistemы precizionnogo priborostroeniя, OAO na Bizorg.su”. bizorg.su (na jeziku: ruski). Pristupljeno 2023-01-27. 
  59. ^ „IRST - QWIP, know How Sukhoi sees the stealth !”. Full Afterburner (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2023-01-27. 
  60. ^ Hibinы (kompleks radioэlektronnogo protivodeйstviя) (na jeziku: ruski), 2022-12-18, Pristupljeno 2023-01-27 
  61. ^ „Kompleks RЭB Hibinы | MilitaryRussia.Ru — otečestvennaя voennaя tehnika (posle 1945g.)”. militaryrussia.ru. Pristupljeno 2023-01-27. 
  62. ^ library.voenmeh.ru http://library.voenmeh.ru/jirbis2/files/materials/ifour/book3/book_on_main_page/14.14.htm. Pristupljeno 2023-01-27.  Nedostaje ili je prazan parametar |title= (pomoć)
  63. ^ „AMC72150 L-265 "Hibinы-M" (2št.) /kompleks RЭB/ dlя samolёtov Su-35 1/72”. miracle-world.ru (na jeziku: ruski). Pristupljeno 2023-01-27. 
  64. ^ fantast. „Su-35: istrebitelь «na podhvate»”. Voennoe obozrenie (na jeziku: ruski). Pristupljeno 2023-01-27. 
  65. ^ L-150 (SPO) (na jeziku: ruski), 2022-01-10, Pristupljeno 2023-01-27 
  66. ^ „Sukhoi Su-35 The Ultimate Flanker”. www.key.aero (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2023-04-18. 
  67. ^ „Sukhoi Su-35 The Ultimate Flanker”. www.key.aero (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2023-01-27. 
  68. ^ „"Parolь" počti ne slыšen / Vooruženiя / Nezavisimaя gazeta”. nvo.ng.ru. Pristupljeno 2023-01-27. 
  69. ^ „Gorizontы GRPZ . Vzlёt, 2013 № 08-09”. military.wikireading.ru. Pristupljeno 2023-01-27. 
  70. ^ „RSBN-85V”. www.vniira.ru. Pristupljeno 2023-01-27. 
  71. ^ „Nom_4_MIEA_2.pdf” (PDF). 
  72. ^ Vzlёt. „«Kosmičeskaя» optika prihodit v aviaciю. Intervью s zamestitelem generalьnogo konstruktora AO «NPK «SPP» Viktorom Sumerinыm”. www.take-off.ru (na jeziku: ruski). Pristupljeno 2023-01-27. 
  73. ^ „Kompleks sredstv svяzi istrebitelя Su-35S” (na jeziku: ruski). Pristupljeno 2024-01-12. 
  74. ^ Mihaйlovawrote, Diana; diana_mihailova, Diana Mihaйlova. „Kompleks sredstv svяzi S-107-1 dlя mnogofunkcionalьnogo istrebitelя Su-35S FNPC AO "NPP "Polet"”. diana-mihailova.livejournal.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2023-01-27. 
  75. ^ „Bbortovaя operativno sovetuющaя эkspertnaя sistema dalьnego vozdušnogo boя na bortu istrebitelя”. vunivere.ru. Pristupljeno 2023-01-27. 
  76. ^ „Sukhoi Su-35 Flanker E book”. AeroScale (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2023-01-28. 
  77. ^ New engine for SU-35S (na jeziku: srpski), Pristupljeno 2023-01-27 
  78. ^ „https://twitter.com/vitalyvk/status/1306601337635983360”. Twitter (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2023-01-27.  Spoljašnja veza u |title= (pomoć)
  79. ^ „Izdelie 117S | эto... Čto takoe Izdelie 117S?”. Slovari i эnciklopedii na Akademike (na jeziku: ruski). Pristupljeno 2023-01-27. 
  80. ^ „Turboreaktivnый dvuhkonturnый dvigatelь AL-41F1S (izdelie 117S) - Galereя - VPK.name”. vpk.name. Pristupljeno 2023-01-27. 
  81. ^ „«Odin za vseh». Universalьnый dvigatelь dlя istrebiteleй «Su» - sroki realizacii proekta”. naukatehnika.com (na jeziku: ruski). Pristupljeno 2023-01-27. 
  82. ^ Upravlenie vektorom tяgi (na jeziku: ruski), 2022-10-23, Pristupljeno 2023-01-27 
  83. ^ Trюk «blinčik» na istrebitele su-35s dlя inostrannыh žurnalistov! #Shorts (na jeziku: srpski), Pristupljeno 2023-01-28 
  84. ^ Vыsšiй pilotaž Su-35C / Su-35S ( Flanker-E) (na jeziku: srpski), Pristupljeno 2023-01-28 
  85. ^ Vыsšiй pilotaž na Su-35S potrяs posetiteleй foruma "Armiя-2020" (na jeziku: srpski), Pristupljeno 2023-01-28 
  86. ^ „"Blinčiki" Sergeя Bogdana porazili zriteleй v Le Burže”. vesti.ru (na jeziku: ruski). Pristupljeno 2023-01-28. 
  87. ^ „Su-35 ispek v Le Burže «blinčik»”. wek.ru (na jeziku: ruski). Pristupljeno 2023-01-28. 
  88. ^ „Turbofan aircraft engine AL-41F-1S | Catalog Rosoboronexport”. roe.ru. Pristupljeno 2023-01-28. 
  89. ^ „Saturn AL-41F1S (Izdelie 117S) : Russia / Soviet Union (RUS / SOV)”. Armedconflicts.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2023-01-28. 
  90. ^ Incredible Maneuver Of Su 35 (na jeziku: srpski), Pristupljeno 2023-01-28 
  91. ^ Rogoway, Tyler (2017-07-21). „People Are Freaking Out Over Video Of Su-35 Practicing For Moscow Air Show”. The Drive (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2023-01-28. 
  92. ^ Su-35 Crazy Maneuver Cobra ? roll ? spin ? SU-35 VVS Rossii TOP GUN ? (na jeziku: srpski), Pristupljeno 2023-01-28 
  93. ^ Russia’s Sukhoi Su-35 Displays Thrust Vectoring Aerobatics at Dubai Airshow – AIN (na jeziku: srpski), Pristupljeno 2023-01-28 
  94. ^ Sukhoi Su-35S Super-Flanker Extreme Flight Demonstration incl. Insane Kulbit Maneuver!!! (na jeziku: srpski), Pristupljeno 2023-01-28 
  95. ^ „Su-35”. www.uacrussia.ru (na jeziku: ruski). Pristupljeno 2023-01-31. 
  96. ^ Su-35 first flight 2008-02-19 (na jeziku: srpski), Pristupljeno 2023-01-31 
  97. ^ „OAK vыpolnit pervый kontrakt ministerstva oboronы na postavku 48 istrebiteleй Su-35S v 2015 godu (AviaPort)”. AviaPort.Ru (na jeziku: ruski). Pristupljeno 2023-01-31. 
  98. ^ „Istrebiteli Su-35S budut prinяtы na vooruženie v эtom godu”. rostec.ru. Pristupljeno 2023-01-31. 
  99. ^ „Komsomolьskiй aviazavod postavit Minoboronы v эtom godu desяtь Su-35S - TASS”. TACC. Pristupljeno 2023-01-31. 
  100. ^ bmpd (2016-01-12). „VKS Rossii soglasovali kontrakt na zakupku 50 istrebiteleй Su-35S”. bmpd. Pristupljeno 2023-01-31. 
  101. ^ bmpd (2018-12-12). „Postroen sotый seriйnый istrebitelь Su-35”. bmpd. Pristupljeno 2023-01-27. 
  102. ^ Ponomarev, Юriй (2021-01-19). „Voennый sektor aviapromыšlennosti Rossii v 2020 godu” (na jeziku: ruski). Pristupljeno 2023-01-27. 
  103. ^ „Šoйgu anonsiroval zakupku Minoboronы dopolnitelьnoй partii Su-35”. RBK (na jeziku: ruski). Pristupljeno 2023-01-31. 
  104. ^ bmpd (2020-08-27). „Kontraktы Ministerstva oboronы na novuю aviacionnuю tehniku”. bmpd. Pristupljeno 2023-01-31. 
  105. ^ „KnAAZ zaveršil tretiй kontrakt na postavku v VKS Rossii samolёtov Su-35S”. todaykhv.ru. Pristupljeno 2023-01-31. 
  106. ^ „Grafik postavki istrebiteleй Su-35”. VPK.name (na jeziku: ruski). Pristupljeno 2023-01-31. 
  107. ^ bmpd (2023-06-23). „Novaя partiя istrebiteleй Su-35S”. bmpd. Pristupljeno 2023-10-21. 
  108. ^ „CAMTO / / Minoboronы peredanы očerednыe seriйnыe istrebiteli Su-57 i Su-35S”. armstrade.org. Pristupljeno 2023-10-21. 
  109. ^ „OAK peredala Minoboronы novuю partiю istrebiteleй Su-35S”. RBK (na jeziku: ruski). 2023-10-24. Pristupljeno 2023-10-24. 
  110. ^ Očerednaя partiя istrebiteleй Su-35S. K otpravke gotovяt partiю Su-57… (na jeziku: srpski), Pristupljeno 2023-11-24 
  111. ^ Kolesnik, Veronika (2023-09-28). „VKS Rossii polučili novыe seriйnыe samoletы Su-57 i Su-35S”. Izvestiя (na jeziku: ruski). Pristupljeno 2023-10-21. 
  112. ^ „RuAF receives two Su-35 fighter jets transitional to 5th-gen” (na jeziku: engleski). 2024-04-12. Pristupljeno 2024-04-14. 
  113. ^ „Pervaя v 2024 godu partiя istrebiteleй Su-35S peredana VKS Rossii”. https://bmpd.livejournal.com/4816437.html?fbclid=IwAR3u_llor9VghO5LqYuvQDK8FTYaC_3uiNIX5im2fznRjUtpHWlkEHy6xug_aem_AScTkUuxgVmlmO9Y4aIVGkO8SVZq4UpVkrdXNf5ITzF_XLD17lLiu9uqjS-ZJ7WGvgltcm6u5KHCJpUz4-0UAOey.  Spoljašnja veza u |website= (pomoć)
  114. ^ „Pervaя v эtom godu partiя mnogocelevыh istrebiteleй Su-35S peredana voennыm”. 
  115. ^ „Reestr Su-35”. aeronews.alle.bg (na jeziku: bugarski). Pristupljeno 2023-01-31. 
  116. ^ „Su-35S Razmerы. Dvigatelь. Ves. Istoriя. Dalьnostь poleta. Praktičeskiй potolok / Voennыe samoletы / Aviaciя / Vooruženie / Arsenal-Info.rf”. arsenal-info.ru. Arhivirano iz originala 31. 01. 2023. g. Pristupljeno 2023-01-31. 
  117. ^ „Russia-China Su-35 contract – The Diplomat”. thediplomat.com. Pristupljeno 2023-01-31. 
  118. ^ „Russia, China sign contract worth over $2 billion for Su-35 fighter jets: source”. Reuters (na jeziku: engleski). 2015-11-20. Pristupljeno 2023-01-31. 
  119. ^ Times, The Moscow (2019-04-17). „Russia Completes Delivery of Su-35 Fighter Jets to China for $2.5Bln”. The Moscow Times (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2023-01-31. 
  120. ^ „Ancile”. www.deagel.com. Pristupljeno 2023-01-31. 
  121. ^ Gady, Franz-Stefan. „Confirmed: Indonesia to Buy 11 Su-35 Fighter Jets From Russia”. thediplomat.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2023-01-31. 
  122. ^ Yeo, Mike (2021-12-22). „Indonesia gives up on Russian aircraft purchase, instead turning to US and French options”. Defense News (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2023-01-31. 
  123. ^ „Indonesia excludes Su-35 from fighter aircraft acquisition plans”. Janes.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2023-01-31. 
  124. ^ „Istočnik: Rossiя načala proizvodstvo Su-35 dlя Egipta”. VPK.name (na jeziku: ruski). Pristupljeno 2023-01-31. 
  125. ^ Karnozov, Vladimir. „Egypt Agrees Deal for Su-35s”. Aviation International News (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2023-01-31. 
  126. ^ „Egypt’s Sukhoi Su-35 deal with Russia could spark tensions between Washington, Cairo |”. AW (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2023-01-31. 
  127. ^ „Egypt, Algeria, Indonesia reject Su-35 fighter jet deals with Russia”. defence-blog.com (na jeziku: engleski). 2022-01-04. Pristupljeno 2023-01-31. 
  128. ^ „https://twitter.com/La_souris_DA/status/1718580569456378222/photo/1”. X (formerly Twitter) (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2023-11-29.  Spoljašnja veza u |title= (pomoć)
  129. ^ „Istrebiteli Su-35C vmesto Egipta možet polučitь Iran » Aviaciя Rossii” (na jeziku: ruski). 2022-01-06. Pristupljeno 2023-01-31. 
  130. ^ „Iran to receive Russian Su-35 fighter jets in 3 months”. www.aa.com.tr. Pristupljeno 2023-01-31. 
  131. ^ „Voennый Osvedomitelь”. Telegram. Pristupljeno 2023-01-31. 
  132. ^ „🇮🇷🇷🇺 O pribыtii pervыh Su-35S v Iran ...”. Zmaps.Ru (na jeziku: ruski). Pristupljeno 2023-04-18. 
  133. ^ colonelcassad (2023-11-28). „Rossiя postavit Iranu Mi-28, Su-35 i Яk-130”. Colonel Cassad. Pristupljeno 2023-11-29. 
  134. ^ „SMI opublikovali video pervыh poletov noveйših Su-35S v Karelii”. VPK.name (na jeziku: ruski). Pristupljeno 2023-01-31. 
  135. ^ „Russia deploys Su-35 fighters to Syria”. defence-blog.com (na jeziku: engleski). 2016-01-31. Pristupljeno 2023-01-31. 
  136. ^ Newdick, Thomas (2021-10-28). „Russian Su-35 Fighters Appear For The First Time At Northeastern Syria Airbase: Reports”. The Drive (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2023-01-31. 
  137. ^ „Defense official: Russian Su-30, Su-34 and Su-35 warplanes performed excellently in Syria”. TASS. Pristupljeno 2023-01-31. 
  138. ^ Cenciotti, David (2016-02-14). „Russian Su-35S deployed to Syria carry the AA-12 Adder air-to-air missile: a significant threat to NATO planes”. The Aviationist (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2023-01-31. 
  139. ^ The Su-35S First Combat Sortie Footage in Syria (na jeziku: srpski), Pristupljeno 2023-01-31 
  140. ^ Učastie samolёtov Su-35 VKS Rossii v specialьnoй voennoй operacii (na jeziku: srpski), Pristupljeno 2023-01-31 
  141. ^ #GeroiZ (na jeziku: srpski), Pristupljeno 2023-01-31 
  142. ^ Minoboronы vpervыe pokazalo kadrы nočnыh poletov Su-35 v hode specoperacii na Ukraine (na jeziku: ruski), 2022-03-20, Pristupljeno 2023-01-31 
  143. ^ Minoboronы Rossii vpervыe opublikovalo kadrы nočnыh poletov istrebiteleй Su-35 (na jeziku: srpski), Pristupljeno 2023-01-31 
  144. ^ Su-35S and Su-30SM In Action (na jeziku: srpski), Pristupljeno 2023-01-31 
  145. ^ Kadam, Tanmay (2022-11-02). „Russian Su-35 Fires 'Never Used Before' Long-Range R37-M Air-To-Air Missile To Shoot Down Ukrainian Fighter Jet”. Latest Asian, Middle-East, EurAsian, Indian News (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2023-01-31. 
  146. ^ „https://twitter.com/osinttechnical/status/1510548343726157826?s=21&t=Wa41PBjIGS7U1DLQGPWV6Q&fbclid=IwAR2SvRc_e5JL-4H9iRRQyYWXtbOC4xvB1T7hTRAA27nyXG85EEDwgaTc6nk”. Twitter (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2023-01-31.  Spoljašnja veza u |title= (pomoć)
  147. ^ „Nad Ukrainoй sbit samolёt, pohožiй na istrebitelь pokoleniя 4++”. avia.pro. Pristupljeno 2023-01-31. 
  148. ^ „Ukraina poterяla bolee polovinы svoih Su-24”. VPK.name (na jeziku: ruski). Pristupljeno 2023-01-31. 
  149. ^ „Sizov Ilья Andreevič”. warheroes.ru. Pristupljeno 2024-02-22. 
  150. ^ „Letčiki maйor Viktor Dudin i staršiй leйtenant Ivan Perepelkin predstavlenы k gosnagradam – smotretь onlaйn video ot Minoboronы Rossii v horošem kačestve i besplatno, dlitelьnostь PT2M48S”. rutube.ru (na jeziku: ruski). Pristupljeno 2024-02-22. 

Spoljašnje veze uredi

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Сухој_Су-35С&oldid=27809046”