Sjukuro Manabe
Sjukuro Manabe (jap. 眞鍋淑郎; 21. septembar 1931) je američki meteorolog i klimatolog obrazovan u Japanu, bio je pionir u upotrebi kompjutera za simulaciju globalnih klimatskih promena i prirodnih klimatskih varijacija. Dobitnik je Nobelove nagrade za fiziku 2021. godine zajedno sa Klausom Haselmanom i Đorđom Parizijem za doprinos fizičkom modelovanju Zemljine klime, kvantifikovanju njene varijabilnosti i predviđanjima klimatskih promena.[1]
Sjukuro Manabe | |
|---|---|
.jpg) Sjukuro Manabe | |
| Datum rođenja | 21. septembar 1931. |
| Mesto rođenja | Prefektura Ehime, Japansko carstvo |
Biografija uredi
Rođen je 21. septembra 1931. u prefekturi Ehime u Japanskom carstvu. I njegov deda i otac su bili lekari koji su vodili jedinu ambulantu u selu.[2] Jedan drug iz razreda se priseća da je Manabe čak i u osnovnoj školi bio zainteresovan za vreme izjavivši „Da Japan nije imao tajfune ne bismo imali toliko kiše”.[2] Pohađao je srednju školu Mišima u prefekturi Ehime. Kada je primljen na Univerzitet u Tokiju njegova porodica je očekivala da studira medicinu ali je izjavio „Kad god je hitan slučaj krv mi juri u glavu tako da ne bih bio dobar lekar”[3] i „Imao sam užasno pamćenje i bio sam nespretan sa rukama. Mislio sam da je moja jedina dobra osobina da gledam u nebo i da se gubim u svojim mislima”.[4] Pridružio se istraživačkom timu Šigekate Šono (1911—1969) i studirao je meteorologiju.[4] Diplomirao je 1953. godine, magistrirao 1955. i doktorirao 1958. na Univerzitetu u Tokiju.[5][6] Nakon studiranja je otišao u Sjedinjene Američke Države da radi na Odeljenju za istraživanje opšte cirkulacije pri Američkom meteorološkom birou, sada Laboratoriji za geofizičku dinamiku fluida Nacionalne okeanske i atmosferske administracije do 1997. godine. Od 1997. do 2001. je radio u Japanu kao direktor Odeljenja za istraživanje globalnog zagrevanja. Godine 2002. se vratio u Sjedinjene Američke Države kao gostujući istraživački saradnik na Programu atmosferskih i okeanskih nauka Univerziteta Prinston.[7] Bio je angažovan kao specijalni profesor na Univerzitetu Nagoja od decembra 2007. do marta 2014.[8] Godine 2021. mu je dodeljena Nobelova nagrada za fiziku zajedno sa Klausom Haselmanom i Đorđom Parizijem za fizičko modelovanje klime na Zemlji, kvantifikovanje varijabilnosti i pouzdano predviđanje globalnog zagrevanja.[9] Šudži Nakamura, dobitnik Nobelove nagrade za fiziku 2014. koji je takođe došao iz prefekture Ehime i emigrirao u Sjedinjene Američke Države, mu je čestitao 6. oktobra.[10]
Publikacija uredi
- Manabe, Syukuro; Smagorinsky, Joseph; Strickler, Robert F. (1965). „Simulated climatology of a general circulation model with a hydrologic cycle”. Monthly Weather Review. American Meteorological Society. 93 (12): 769—798. Bibcode:1965MWRv...93..769M. ISSN 0027-0644. doi:10.1175/1520-0493(1965)093<0769:scoagc>2.3.co;2
. - Manabe, Syukuro; Wetherald, Richard T. (1967). „Thermal Equilibrium of the Atmosphere with a Given Distribution of Relative Humidity”. Journal of the Atmospheric Sciences. American Meteorological Society. 24 (3): 241—259. Bibcode:1967JAtS...24..241M. ISSN 0022-4928. doi:10.1175/1520-0469(1967)024<0241:teotaw>2.0.co;2.
- Manabe, Syukuro; Bryan, Kirk (1969). „Climate Calculations with a Combined Ocean-Atmosphere Model”. Journal of the Atmospheric Sciences. American Meteorological Society. 26 (4): 786—789. Bibcode:1969JAtS...26..786M. ISSN 0022-4928. doi:10.1175/1520-0469(1969)026<0786:ccwaco>2.0.co;2.
- Manabe, Syukuro; Wetherald, Richard T. (1975). „The Effects of Doubling the CO2Concentration on the climate of a General Circulation Model”. Journal of the Atmospheric Sciences. American Meteorological Society. 32 (1): 3—15. Bibcode:1975JAtS...32....3M. ISSN 0022-4928. doi:10.1175/1520-0469(1975)032<0003:teodtc>2.0.co;2.
- Stouffer, R. J.; Manabe, S.; Bryan, K. (1989). „Interhemispheric asymmetry in climate response to a gradual increase of atmospheric ”. Nature. Springer. 342 (6250): 660—662. Bibcode:1989Natur.342..660S. ISSN 0028-0836. S2CID 4251851. doi:10.1038/342660a0. chem stripmarker u
|title=na poziciji 85 (pomoć) - Manabe, S.; Stouffer, R. J.; Spelman, M. J.; Bryan, K. (1991). „Transient Responses of a Coupled Ocean–Atmosphere Model to Gradual Changes of Atmospheric . Part I. Annual Mean Response”. Journal of Climate. American Meteorological Society. 4 (8): 785—818. Bibcode:1991JCli....4..785M. ISSN 0894-8755. doi:10.1175/1520-0442(1991)004<0785:troaco>2.0.co;2. chem stripmarker u
|title=na poziciji 91 (pomoć) - Manabe, S.; Spelman, M. J.; Stouffer, R. J. (1992). „Transient Responses of a Coupled Ocean-Atmosphere Model to Gradual Changes of Atmospheric . Part II: Seasonal Response”. Journal of Climate. American Meteorological Society. 5 (2): 105—126. Bibcode:1992JCli....5..105M. ISSN 0894-8755. doi:10.1175/1520-0442(1992)005<0105:troaco>2.0.co;2. chem stripmarker u
|title=na poziciji 91 (pomoć) - Manabe, Syukuro; Stouffer, Ronald J. (1995). „Simulation of abrupt climate change induced by freshwater input to the North Atlantic Ocean”. Nature. Springer. 378 (6553): 165—167. Bibcode:1995Natur.378..165M. ISSN 0028-0836. S2CID 4302999. doi:10.1038/378165a0.
- Manabe, Syukuro; Stouffer, Ronald J (2000). „Study of abrupt climate change by a coupled ocean–atmosphere model” (PDF). Quaternary Science Reviews. Elsevier BV. 19 (1–5): 285—299. Bibcode:2000QSRv...19..285M. ISSN 0277-3791. doi:10.1016/s0277-3791(99)00066-9.
- Manabe, Syukuro; Broccoli, Anthony J. (2020). Beyond global warming : how numerical models revealed the secrets of climate change. Princeton: Princeton University Press. ISBN 978-0-691-05886-3.
Reference uredi
- ^ „All Nobel Prizes in Physics”. NobelPrize.org (na jeziku: engleski). Pristupljeno 5. 10. 2021.
- ^ a b Nagata, Yutaka (5. 10. 2021). „真鍋淑郎さんの地元・愛媛も喜び 小学校の同級生「夢みたい」” [Syuro Manabe's hometown in Ehime rejoices, elementary school classmate says 'Feels like a dream']. Asahi Shinbun Digital (na jeziku: Japanese). Tokyo. Pristupljeno 5. 10. 2021. Easier to access at [Yahoo mirror site https://news.yahoo.co.jp/articles/04e7a8f6d96a5694121d438ec1d19c86a3ec6eeb Arhivirano na sajtu Wayback Machine (7. oktobar 2021)].
- ^ „世界一スパコンを使う男」と呼ばれた真鍋さん 頭脳流出と話題に” ['The man who uses the world's top supercomputer,' Manabe talks about the brain drain]. Asahi Shinbun Digital (na jeziku: Japanese). Japan. 5. 10. 2021. Pristupljeno 7. 10. 2021.
- ^ a b Oba, Ai (6. 10. 2021). „'I never thought climate would become such a big problem': Japan-born Nobel Prize winner”. Mainichi. Tokyo. Pristupljeno 7. 10. 2021.
- ^ Syukuro Manabe: Curriculum Vitae short version Arhivirano na sajtu Wayback Machine (26. maj 2021) - website OpenScholar @ Princeton University
- ^ „眞鍋淑郎先生が2021年ノーベル物理学賞を受賞されることになりました - 東京大学 大学院理学系研究科・理学部”. www.s.u-tokyo.ac.jp. Pristupljeno 2022-10-01.
- ^ „Princeton's Syukuro Manabe receives Nobel Prize in physics”. Princeton University. 2021-10-05. Pristupljeno 2021-10-06.
- ^ „真鍋 淑郎 元名古屋大学特別招へい教授が、2021年ノーベル物理学賞を受賞しました”. Nagoya University. 2021-10-06. Arhivirano iz originala 20. 10. 2021. g. Pristupljeno 2021-10-06.
- ^ „The Nobel Prize in Physics 2021”. NobelPrize.org. 5. 10. 2021. Pristupljeno 5. 10. 2021.
- ^ Archived at Ghostarchive and the „ノーベル賞真鍋さんに、同郷中村さんお祝い”. YouTube. Arhivirano iz originala 06. 10. 2021. g. Pristupljeno 01. 10. 2022.: „ノーベル賞真鍋さんに、同郷中村さんお祝い”. YouTube.
Spoljašnje veze uredi
- „Sjukuro Manabe veb stranica”.
- Sjukuro Manabe o ulozi gasova staklene bašte u klimatskim promenama (2018)
- „Sjukuro Manabe”. On-line Bibliography. GFDL. Arhivirano iz originala 14. 1. 2009. g.
