Википедија

С планине и испод планине (1902)

„S planine i ispod planine“ je prva zbirka pripovedaka srpskog književnika Petra Kočića. Knjigu je izdala bečka Zora 1902, a štampana je u Sremskim Karlovcima. U njoj se nalazi sedam pripovedaka: „Đurini zapisi”, „Jablan”, „Grob slatke duše”, „Zulum Simeona Đaka”, „Istiniti zulum Simeuna đaka”, „Mrguda” i „Kod Markanova točka”.

AutorPetar Kočić
ZemljaAustrougarska
Jeziksrpski
Žanr / vrsta delazbirke priča
Izdavanje
Izdavanje1902: Zora

Kočić je pripovetke pisao uglavnom tokom 1901, dok je studirao slavistiku u Beču, gde je živeo u velikoj nemaštini i gde je učestvovao u studentskim aktivnostima usmerenim protiv austrougarske okupacije Bosne i Hercegovine. Pripovetke su tematsko-motivski vezane za područje Bosanske Krajine. Svi likovi iz ovih pripovedaka su imali prototipe u osobama iz Kočićeve okoline. Ubrzo nakon objavljivanja, književna kritika je jednoglasno uočila vrednost Kočićevih pripovedaka i priznala talenat mladog pripovedača. Kočić je pod imenom „S planine i ispod planine” objavio još dve zbirke; drugu 1904. i treću 1905.

Književna kritika neposredno nakon izlaska zbirke

uredi

Nakon što je knjiga objavljena, književna kritika je jednodušno pozitivno ocenila zbirku. Marko Car je u beleški s kraja 1902. u Zadarskom „Srpskom listu” Kočića opisao izrazom „književni majstor”. Gerasim P. Ivezić je u „Srpskoj zastavi” objavio prikaz knjige ističući posebno pripovetku „Mrguda”, koju je preveo i na nemački.[1] Književni časopis „Delo” je zabeležilo pojavu zbirke i nazvao priče simpatičnim, obećavši da će ih posebno prikazati.[2]

U časopisu „Kolo”, pod potpisom Elie, data je duža recenzija zbirke. Nepoznati recenzent je istakao da je Kočićeva vrednost u tome što je on, „pored izvesnih novih, i za nas potpuno originalnih pripovedačkih osobina, pokazao pohvalnu novinu, i to je on ono što je najglavnije, i u samom izboru terena svoje pripovetke”. Ipak, prikazivač je zamerio književniku što „iz cele ove, inače simpatične zbirke pripovedaka ne proviruje jedan jasno izdvojen pravac pisanja”, kao i to što se u stilu i u opisu prirode povodi „dosta primetno za Lotijem a u dijalozima osećamo Matavulja”. On je kao najbolju pripovetku istakao „Grob slatke duše”, a najmanje mu se dopala „Mrguda”, koja ga je previše podsećala na Lotija, ističući da je čitava pripovetka upropašćena „jednim skroz neprirodnim mestom, pred završetkom”, koje iskazuje varavarsko i bestijalno izražavanje ljubavi.[3] Pavle Lagarić, Kočićev književni mentor u Beču, objavio je pozitivnu kritiku u Bosanskoj Vili. Lagarić je podvukao da je Kočić „najzanimljivija pojava u novijoj srpskoj literaturi”, jer već svojim prvim radovima pokazuje „dosta obrazovan ukus”. Lagarić je naglasio da Kočić, kao nežni liričar, u svojim radovima daje i lepe opise: „On nam ne slika realnost, ne slika prirodu koju je video, nego štimung koji je priroda u njegovoj duši probudila”.[4]

U „Srpskom književnom glasniku”, ondašnjem najuglednijem književnom časopisu, prvo je objavljena jedna kratka beleška Jovana Skerlića u kojoj je podvučena vrednost Kočićeve knjige ističući: „Ovom zbirkom se on (Kočić) javlja kao zdrav i snažan pripovedački talenat, od koga se imamo dobro nadati. Njegove pripovetke, iako još nesavršene, vedre su, sveže, mestimično tople, dobro napisane, vrlo iskrene, i imaju više lokalne boje no što ih obično imaju dosadašnje pripovetke iz tih krajeva”. Skerlić je zabelešku završio obećanjem da će napisati duži tekst o knjizi u narednom broju časopisa. U narednom broju „Glasnika” Skerlić je objavio duži prikaz Kočićeve zbirke dajući joj vrlo povoljnu ocenu. Ponavljajući izrečene dobre osobine knjige, on je naglasio da ove „vedre, krepke i pune života pripovetke odaju pisca od talenta, od stvarnog i originalnog talenta”. Iako se knjiga pojavila bez reklama iz pera mladog i nepoznatog pisca kaže Skerlić: „ona je istinski dobra knjiga, sveža i lepa slika jednog dela naše čestite Bosne, topla i uzbuđena pesma životu, i kao takva biće draga svakome ko je pročita”.[5]

Reference

uredi
  1. ^ Srpska zastava, br. 3 iz 1903.
  2. ^ Delo knj. XXVI, januar 1903.
  3. ^ Kolo, br. 2 iz 1903.
  4. ^ Bosanska vila, br. 1 iz 1903.
  5. ^ Skerlić 1964, str. 158.

Literatura

uredi
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=С_планине_и_испод_планине_(1902)&oldid=26996620”