Taban na kolo

Taban na kolo (engl. wheellock) je vrsta mehanizma za opaljivanje kod primitivnog ručnog vatrenog oružja - pištolja, arkebuza i musketa, koji se koristio u 16. i 17. veku. Ovaj mehanizam pali barutno punjenje varnicama izazvanim trenjem nazubljenog gvozdenog točkića o pirit (kremen). Puške sa takvim tabanom dobile su kasnije naziv kolašice.

Švajcarski pištolj kolašica, napravljen oko 1580. godine.

Švajcarski pištolj kolašica, napravljen oko 1630. godine.

Španski pištolj sa tabanom na kolo s kraja 17. veka.

Razvoj

Taban je mehanizam za opaljenje barutnog punjenja kod ručnog sporometnog vatrenog oružja koje se puni spreda (arkebuza, musketa). U početku reč taban označavala je samo daščicu (u obliku stopala) koja je povezivala delove za opaljenje, a kasnije se tim imenom nazivao ceo mehanizam za opaljenje. Taban se nameštao sa strane zadnjeg dela cevi i usadnika. Razvoj tabana tekao je uporedo sa razvojem ručnog vatrenog oružja i uticao je na poboljšanje sigurnosti i brzine gađanja. Vrste i oblici tabana zavisili su od vremena i mesta izrade. Razlikuju se 4 osnovna mehanizma opaljivanja: taban na fitilj, na kolo, na kremen i na kapislu.

Mehanizam

Austrijski karabin kolašica (taban u prvom planu).

Pretpostavlja se da se taban na kolo pojavio početkom 16. veka u južnoj Nemačkoj. Sastojao se od tabanske daščice, čanka s poklopcem, oroza s kremenom, čeličnog nazubljenog točkića, sistema poluga sa oprugom i obarače. Točkić je prolazio kroz čanak, a kremen u orozu je nalegao na točkić koji se ključem navijao za 3/4 kruga. Pred gađanje se podigne poklopac čanka, naspe pripala i spusti oroz s kremenom na točkić. Pritiskom na obaraču točkić se brzo okreće (lancem ili oprugom) i svojom nazubljenom ivicom trlja o komad pirita, stvarajući tako varnice kojima se pali pripala u čanku.

Prednosti i mane

Pištolj kolašica sa dve cevi i dva tabana (oko 1612).

U odnosu na taban na fitilj, ovakav taban je sigurnije palio i nije stvarao dim, ali je imao i nekoliko krupnih nedostataka (brzo trošenje kremena, često zaglavljivanje točkića od ostataka sagorelog baruta, skupa izrada-zbog složenosti), pa je uglavnom upotrebljavan samo za puške kojim je bila naoružana garda vladara i plemića i za pištolje, naročito u konjici. Da bi se obezbedila još veća sigurnost opaljenja, bilo je oružja i sa dva takva tabana, ili sa tabanom na kolo i tabanom na fitilj. Pošto je bilo veoma skupo zameniti sve fitiljače kolašicama, u vojskama 16. i 17. veka oba ova sistema upotrebljavana su naporedo dok ih početkom 18. veka nisu zamenile efikasnije kremenjače.

Literatura

• Gažević, Nikola (1975). Vojna enciklopedija (tom 9). Beograd: Vojnoizdavački zavod. 
• Bajem, Mišel (1990). Oružje i oklopi. Beograd: Vuk Karadžić. ISBN 86-307-0312-1. 

Spoljašnje veze

• Primed and Loaded | Wheelock Ignition System-JYF Museums