Takšonj
Ovaj članak sadrži spisak literature (štampane izvore i/ili veb-sajtove) korišćene za njegovu izradu, ali njegovi izvori nisu najjasniji zato što ima premalo izvora koji su uneti u sam tekst. Molimo vas da poboljšate ovaj članak tako što ćete dodati još izvora u sam tekst (inlajn referenci). |
Takšonj (mađ. Taksony, lat. Toxun, grč. Taxis), (931—973.), je bio predzadnji paganski mađarski vladar i naslednik u dinastiji Arpadovaca, sin Zolta i peti po redu Veliki vezir Mađarske u periodu od 955. do oko 973.[1]
| Takšonj | |
|---|---|
 Spomenik Takšonju | |
| Lični podaci | |
| Datum rođenja | 931. |
| Datum smrti | 972. |
| Porodica | |
| Potomstvo | Geza, Michael Wegierski |
| Roditelji | Zolta Menumorut |
| Dinastija | Arpadovci |
| Prethodnik | Fajs |
| Naslednik | Geza |
Istorija uredi
Prvi pisani podaci potiču iz mađarske hronike Gesta Hungarorum[2]koju je napisao Aninimus negde oko 1200. godine. Takšonj je sa vojskom krenuo u Paviju da pomogne italijanskim kraljevima Hugu i Lotaru u borbi protiv Vizantije u Apuliji. Istovremeno je trebalo da primi danak koji su oni plaćali mađarskim knezovima.
Posle poraza mađarske vojske i bici na Leškom polju 955, Mađari su izabrali Takšonja za velikog kneza. Prvo je pod nepovoljnim uslovima sklopio mir sa pobednikom Otonom I, tadašnjim kraljem Nemačke.
Sklopio je mir i sa češkim vladarima, vladarima Kijevske Rusije, Pečenezima i Bugarima. Istovremeno se oženio pečenješkom princezom i time svojom mudrom politikom obezbedio mirniji i stabilniji život svojim podanicima. Ovo je dovelo do veće saradnje sa zapadnim svetom i tada su kod Mađara počele da stižu prve hrišćanske misionarske delegacije. Takšonj je uspeo da oslabi rodovska-plemenska uređenja koja su vladala u tadašnjoj Mađarskoj i da se nametne plemenskim knezovima kao apsolutni vladar.
Uspostavljanjem ovakvog mira, dovelo je do većeg poverenja okolnog stanovništva u Mađare i polako su počela naseljavanja nemađarskog stanovništva u granična područja. Takšonj je za svoje vladarsko sedište odabrao mesto na istočnoj obali Dunava gde se sada nalazi Pešta.
Iako je dolazak hrišćanskih misionara učvrstio Takšonjevu vlast, ipak nije se totalno prepustio duhovnim vladarima. Biskupe, to jest papine opunomoćenike, je držao pod svojom kontrolom. U pregovorima sa papom Jovanom XII sklopio je sporazum da u Mađarskoj crkva dobije sopstveno crkveno uređenje, pa je952. papa posvetio biskupa za Mađarsku.
Takšonj je uložio veliki trud da Mađari ne postanu vazali i da imaju potpunu kontrolu nad svojom sudbinom. s druge strane nemački car Oton I Veliki je hteo da nametne svoj uticaj, a kao oruđe pokušao je da koristi pokrštavanje Mađara. Tek pojavom Svetog Stefan napori Takšonja su se isplatili i Mađarska je ušla u zapadni svet kao jaka i nezavisna hrišćanska država.
Prolog uredi
- Zahvaljujući Takšonju, hrišćanstvo je pustilo korene u Mađarskoj i evropski uticaj i kulturne veze su ojačale.
- Takšonjev naslednik je bio njegov sin Geza, otac budućeg kralja Stefana I.
- Na 20km od Budimpešte je mesto Takšonj (mesto), nazvano po ovom mađarskom vladaru.
Enciklopedija Hungarika uredi
Reference uredi
Pisani dokumenti uredi
- Grundzüge der Geschichte Ungarns. Wissenschaftliche Buchgesellschaft, Darmstadt. 1990. ISBN 978-3-534-00690-8.
- Holger Fischer, Konrad Gündisch: Eine kleine Geschichte Ungarns. edition suhrkamp, Frankfurt am Main. 1999. ISBN 978-3-518-12114-6.
- István Lázár: Kleine Geschichte Ungarns. Corvina, Budapest. 1989. ISBN 978-963-13-4293-2.
- Paul Lendvai: Die Ungarn. Eine tausendjährige Geschichte. Goldmann. . München. 2001. ISBN 978-3-442-15122-6.
- Miklós Molnár: Geschichte Ungarns. Von den Anfängen bis zur Gegenwart. Hg. und Übersetzung von Bálint Balla. Reinhold Krämer, Hamburg. 2004. ISBN 978-3-89622-031-8.