Википедија

Tantra

Tantra (/ˈtʌntrə, ˈtæn-/; Sanskrit: तन्त्र, doslovno prevedeno kao "tkanje, sistem") označava ezoterične tradicije Hinduizma i Budizma koje su se razvile najverovatnije sredinom 10. veka pre nove ere. Termin "tantra", u Indijskoj tradiciji označava i "tekstove, teorije, sisteme, metode, instrumente, tehnike i prakse".[1]

Tantrička umetnost iz 11. veka

Početkom Nove ere, otkrivene su nove Tantre, fokusirane na božanstva Višnu, Šiva i Šakti.[2] U Budizmu, tradicija arajana poznata je po mnogobrojnim tantričkim idejama i praksama.[3] Tantričke prakse Hinduizma i Budizma uticale su na ostale Istočne religije kao što su đainizam, tibetansku tradiciju Bon, Taoizam i japanski Šintoizam.[4]

Neki oblici ne-vedskih tradicija kao što je Puja smatraju se tantričkim u svojoj praksi. Tekstovi Hinduističkog hrama takođe se uklapa u ikonografiju tantrtičkih tekstova[5], a nazivaju se Tantrama, Agamama ili Samhitama[6]. U Budizmu, tantrički tekstovi uticali su na umetnička dela u tibetanskoj kulturi, kao i pećinske hramove u Indiji i slikarstvo u Jugoistočnoj Aziji.[7]

Etimologija uredi

Tantra (Sanskrit: तन्त्र) doslovno označava "tkanje, sistem, proboj".

Označavanje Tantre kao ezoterične prakse ili religijskih rituala nastalo je tek u periodu Evropske kolonizacije[8]. Termin se zasniva na metafori tkanja, gde koren reči "tan" znači "uparivanje niti u petlji", što podrazumeva preplitanje tradicija i učenja u tekstovima, tehnikama i praksama.[9]

Reč se javlja u himnama Rigveda, u značenjeu "tkanje", a može se naći i u mnogim drugim vedskim tekstovima. U njima, reč "tantra" koristi se u kontekstu "suštinskog, glavnog dela, modela". Slično tome, u Hinduizmu i Đainizmu, termin označava "doktrinu, zakon, pravilo, teoriju" i javlja se kao posebna reč ili kao sufiks.

Termin "tantra" u Budizmu, Hinduizmu i Đainizmu, nakon 6. veka pre nove ere, označava bibliografsku kategoriju, kao i termin "Sutra" (u značenjeu "niti, zašivanja", slično značenju "tkanja" u slučaju reči "tantra"). Shodno tome, ponekad se tantrički tekstovi navode i kao Sutre[10].

Definicija uredi

Antičko doba i Srednji vek uredi

Najranije definicije "tantre" nalaze se u drevnim tekstovima Paninija, Patanđalija i literature Mimamse škole hinduističke filozofije.

Učenik Panini iz 5. veka p. n. e., u svojoj gramatici Sanskrita, definiše "tantru" kroz primer "Sva-tantre" (Sanskrit: सवतनतर), što označava "samostalnog, nezavisnog čoveka" ili "tkača". Patanđali u svojoj Mahabhasiji prihvata Paninijevu definiciju, i spominje u više navrata, navodeći da je njegova metaforička definicija "tkanja" značajna za mnoge kontekste.[11] Reč tantra, kaže Patanđali, znači "glavni".

 
Tantrička umetnost iz 18. veka

On koristi isti primer "sva-tantre" kao složenicu koja se sastoji od reči "sva" i "tantra", u značenju "onog koji je samozavisni, onog koji gospodari sobom, onaj koji je sam sebi glavni" , time ujedno definišući "tantru".

Mimamsa škola hinduističke filozofije koristi pojam "tantra", ali pristalice nude različite definicije. Na primer:

"Kada kompletno, jednom gotovo delo ili stvar, postane korisno ili značajno po više osnova jednoj ili više osoba, to je Tantra. Nasuprot tome, ono što postane korisno ponavljanjem, tj. repetitivno, postaje "Avapa", kao što je masaža uljem".[12]

— Sabara, 6. vek

Srednjovekovni tekstovi takođe navode svoje definicije Tantre.

Novi vek uredi

U modernoj filozofiji, Tantra se proučava kao ezoterična praksa i religija, ponekad nazivana "tantrizam". Velika je razlika između onoga što Tantra znači svojim učenicima i onoga kako je predstavljana nakon perioda kolonizacije. Od tada su predložene mnoge definicije Tantre[13] i ne postoji univerzalno prihvaćena definicija.[14] Andre Padouk nudi dva, potom odbija oba. Jedna od njih fokusira se na ideologiju, dok se druga okreće praksi, i ideološki je oslobođena.[15] Shodno tome, David Lorencen navodi "tantru u užem smislu" koja se odnosi na elitne tradicije i prakse koje se zasnivaju na sanskritskim tekstovima: "Tantre", "Samhite" i "Agame"[6][16], i "tantru u širem smislu" koja obuhvata, pored navedenog, i magijska verovanja, prakse i tehnike (kao što je npr. joga).[16][17]

Ričard Pejn kritikuje moderna shvatanja tantre, koja većinom imaju seksualnu konotaciju. Navođena je kao "joga ekstaze" vođena besmislenim ritualima, što je daleko od kompleksnog, opširnog i sveobuhvatnog Budističkog, Hinduističkog i Đainističkog shvatanja tantre.

Tantre u Indijskoj tradiciji označavaju jedan sistem ili metodologiju i bave se pitanjima nastanka sveta i čoveka, značaja mnogih božanstava, rituala, magijskih verovanja i praksi, kao i tehnikama koje se tiču telesnog, tj. metoda i tehnika koje služe transformaciji tela i sebe.[18]

 
Tantrička pata

Tantrizam uredi

Termin "tantrizam" nastaje u 19. veku i nije prisutan ni u jednom jeziku koji se govori na području Azije[8], a upoređuje se sa sufizmom. Ovaj pojam u velikoj meri ograničio je shvatanje Indijske tradicije od strane drugih kultura.[8]

Tantrika uredi

Prema Padouku, termin "Tantrika" označava tekstove koji formiraju paralelu sa Hinduističkom tradicijom, nevezano za vedski kodeks. Vedski i ne-vedski (tantrički) putevi posmatraju se kao različiti pristupi realnosti i principima prirode i saznanja.[19] Glavna razlika među suprotstavljenim shvatanjima realnosti tiče se potrebe za monaškim, tj. asketskim životom.[20] Ne-tantrički, ortodoksni stav sve tri glavne drevne indijske religije podrazumeva da je život domaćina onaj vođen željama i pohlepom, što staje na put duhovnom oslobođenju (nirvani). One poučavaju odricanje od ovakvog života zarad najvišeg cilja - postajanja monahom ili monahinjom. Nasuprot tome, tantrički stav podrazumeva to da su i prosvetljenje i ovozemaljski uspeh mogući, i da se ovog sveta ne treba lišiti zarad duhovnog uzdizanja.[21]

Istorija uredi

Vedski tekstovi uredi

Glavni članak: Vede

Himna Rigvede opisuje usamljenika koji u sebi nosi vatru i otrov, raj i zemlju, u rasponu od entuzijazma i kreativnosti do depresije i agonije, od visina duhovnog blaženstva do težine ovozemaljskog rada.[22] Rigveda izražava divljenje prema ovakvim ljudima, mada nije potvrđeno da je u uskoj vezi sa Tantrom.

Prema Davidu Lorencenu[23], Rigveda opisuje mudrace koji doživljavaju "estatična, izmenjena stanja svesti" i razvijaju sposobnost "letenja na vetru". Nasuprot tome, Verner navodi da su ovo ostvareni i vešti jogiji iz antičkih pre-budističkih vremena, i da ova vedska himna govori o onima "izgubljenim u mislima" čije "ličnosti nisu vezane za ovozemaljsko, jer prate put misterioznog vetra".

Kasnije, prema Lorencenu, ove rane ideje vezane za jogu razvijaju se u Hata jogu, a zatim se preinačuju u "mističnu anatomiju" nadija i čakri iz tantričke prakse.[24] Svakako, Tantra je uvek bila ezoterični, narodni idejni pokret bez temelja koji se može dovesti u vezu sa bilo kojim vedskim tekstom.

 
Čakre

Budistički reljefi uredi

Mnoga umetnička dela, otkrivena na teritoriji današnjeg Pakistana datiraju iz 1. veka nove ere, a prikazuju budističke i hinduističke monahe koji drže lobanje. Jedno od njih prikazuje Budu u centru, sa čije strane sedi budistički monah, a sa druge hinduistički.[25] Legenda povezana s ovim delima nalazi se u budističkim tekstovima koji opisuju monahe koji "kucaju o lobanje i predviđaju buduće inkarnacije ljudi kojima je ta lobanja pripadala".[25][26] Robert Braun ove legende dovodi u vezu sa tantričkim praksama i tradicijama.[25]

Tantre uredi

Najstarije Tantre (tantrički zapisi) datiraju iz 7. veka nove ere, iako je većina nastala nakon 8. veka[27], a do 10. veka postojao je već ogroman korpus.[27] Što se tiče mesta nastanka, većina Tantri nađena je u Kašmiru i Nepalu.[28] Budisti su razvili sopstveni korpus Tantri, koji je postao osnova Vađrajane.[27] U Đainizmu, sekundarni tekstovi upućuju na znatan Tantra korpus zasnovan na tradiciji Surja razvijenoj u zapadnim regionima Indije, ali celiokupni rukopisi nisu doživeli Novi vek.[29]

Među vedskim ortodoksnim tradicijama koje su odbacile Tantre, tantrički učenici uključili su vedske ideje u svoje sisteme uzimajući Tantre u obzir kao viša, prečišćena shvatanja ranijih ideja.[29] Neki smatraju Tantre superiornijim naspram Veda, dok ih drugi izjednačavaju:

Veda je krava, dok je prava Agama mleko.

— Umapati, preveo Dejvid Smit[30]

Veoma malo se zna o tome ko su autori Tantri, niti se zna o njihovom društvenom statusu.[31] Moguće je da su bili askete koje su živele na kremacionom tlu, a tek iznad nižih kasti.[32] Do ranog Srednjeg veka, njihova praksa je verovatno uključivala imitaciju božanstava kao što su Kali i Bhairava, uključujući ne-vegetarijansku hranu, alkohol i seks. Prema jednoj teoriji, oni bi prizivali svoje božanstvo na "aveša mam", a zatim preokrenuli uloge kako bi kontrolisali to božanstvo i stekli moć.[31] Ove askete su bile podržane od strane nižih kasti koje su živele na kremacionom tlu.[31]

Tantričke prakse uredi

Ranije tantričke prakse pripisivale su se "Kapalikama" (doslovno "ljudi-lobanje"[33][34]), iako malo pouzdanih informacija imamo o njima.[35] Većina izvora potiču iz fikcije i degradirajućih spominjanja u hinduističkim, đainističkim i budističkim tekstovima do 10. veka nove ere.[36]

Na primer, u jednom od tekstova, legenda navodi ženski lik Kapalika, čiji ljubavnik umire, zatim je kremiran, a ona njegov pepeo maže po svom telu.[34] Varahamihira, indijski astrolog iz 6. veka, takođe spominje Kapalike u svojim književnim radovima.[36] Neke prakse Kapalika koje se spominju u ovim tekstovima su pronađene u Vađrajana Budizmu i Šajva Hinduizmu, a naučnici se ne slažu o tome ko je uticao na koga.[37][38]

Ovi zapisi, doduše, nisu sveobuhvatni i detaljni i ne govore pouzdano o tantričkoj praksi i verovanju. Epigrafska navođenja "Kaula" tantričke prakse su retke, a spominju se u 9. veku. Dokazi u obliku tekstova ukazuju na to da je tantrički budizam verovatno rastao do 7. veka. Matrike (boginje-majke), koje su kasnije usko povezivane sa praksom Tantre, pojavljuju se kako u budističkoj, tako i u hinduističkoj umetnosti i književnosti između 7. i 10. veka.[39]

 
Matrike (boginje-majke), nađene kako u Šakta Hinduizmu i Vađrajana Budizmu. Ova dela datiraju i do 6. veka

Tantričke prakse doživele su porast tokom 8. i 9. veka, kao i u 14. veku, a najveći tantrički zapisi datiraju iz 10. veka. Do 11. veka prevedeni su na jezike okolnih zemalja, kao što je tamilski, a prakse su širile svoj uticaj na južnu Aziju.

Madhvačarja, filozof iz 13. veka, opisivao je veće škole indijske filozofije, mada ne spominje Tantru kao posebnu religijsku ili rituelnu praksu, što u 20. veku Kane, indijski naučnik, navodi kao ignorisanje Tantre zbog toga što je tada i dalje smatrana skandaloznom. Nadalje se Tantra širila Istočnom i Jugoistočnom Azijom, vršeći veliki uticaj na tibetansku tradiciju Bon.

 
Kamabandha - erotska skulptura, nalazi se u Kađuharo hramu

Seks i eroticizam uredi

Tantrički spisi i prakse uključuju širok spektar tema, ideja i simbola, većinom fokusirane na spiritualne, a ne seksualne (telesne) sadržaje. Međutim, Tantrizam je u Zapadu poznat kao ozloglašena ideja sa antinomianskom konotacijom. Postojali su mnogi stereotipi u vezi sa ezoteričnim eroticizmom i ritualizovanim seksom u ime religije, uključujući zloupotrebu alkohola i ne-vegetarijanske hrane.[40][41] Ipak, ovakva shvatanja nisu ograničena samo na Zapadnu ideju o Tantri: neke pristalice hinduističke filozofije koji su spominjali tantričku literaturu, tvrdili su da njihove ideje i duhovne prakse imaju dobar temelj, ali i nemoralna učenja, koja prete fundamentalnim društvenim vrednostima.[42]

Seksualnost jeste deo tantričke prakse, a telesne tečnosti viđene su kao "materije moći" i korišćene su u ritualima. U tradiciji Kaula i drugim tradicijama u kojima se pominju telesne tečnosti kao supstance moći i ritualni seks, naučnici se ne slažu u prevodima, tumačenjima i praktičnom značaju.[43][44][45]

Daglas Bruks tvrdi da se antinomijski elementi kao što su korišćenje toksičnih supstanci i seksa, nisu animistične, ali su se primile u Kaula tradiciji da bi izazivale pristalice Tantre. Kombinovanjem erotičnih i asketskih tehnika, tvrdi Bruks, Tantra ruši sve društvene pretpostavke i predrasude o stvarnosti.[46] Takođe, Dejvid Grej navodi da antinomijske ideje služe meditaciji i samorefleksiji, omogućavajući transcendovanje subjektivnosti.[47]

U većini hinduističkih i budističkih zapisa o Tantri izostaju ekstremne forme seksualnih rituala. Pa ipak, emocije, eroticizam i seks su univerzalno prihvaćeni u tantričkoj literaturi kao prirodne i poželjne pojave, i kao način da se transformiše božanstvo unutar sebe. Seks je samo jedan aspekt života i "koren univerzuma", čiji je smisao širi od čiste prokreacije i samo je jedan od načina da se postigne spiritualni put i ispunjenje.[48] Ova ideja razvija se sa priključenjem Kama umetnosti u budističkom hramu, kao i drugim oblicima budističke umetnosti.


Prakse uredi

Rituali su glavni fokus Tantri.[49] Umesto jednog koherentnog sistema, Tantra je akumulacija praksi i ideja. Zbog širokog spektra zajednica i ideja, teško je tačno opisati tantričku praksu.

Komponente uredi

Andre Padouk navodi da ne postoji konsenzus među filozofima koji proučavaju Tantru, oko toga koji su elementi za nju karakteristični, niti postoje zapisi koji objedinjuju sve takve elemente.[50] Takođe, većina tih elemenata mogu se naći i u ne-tantričkim tradicijama.[50] Prema jednom sledbeniku Budističke Tantre, ona sadrži sledeća definišuća svojstva:[51]

  1. Ritualnost, posebno obožavanje božanstava
  2. Mantre
  3. Vizuelizacija i identifikacija sa božanstvom
  4. Potreba za inicijacijom, ezotericizmom i tajnovitošću
  5. Značaj učitelja (gurua)
  6. Rituelno korišćenje mandala
  7. Transgresivno ili antinomijsko delanje
  8. Revalorizacija tela
  9. Revalorizacija statusa i uloge žena
  10. Analogno razmišljanje (uključujući mikrokozmičku ili makrokozmičku korelaciju)
  11. Revalorizacija negativnih mentalnih stanja

Prema Davidu Lorencenu, tantričke prakse uključuju sledeće:[23]

  1. Šamanska i joga verovanja i prakse
  2. Obožavanje Sakte, posebno Matkas i druge boginje koje ubijaju demone
  3. Posebne škole tantričke religije kao što je Kapalika i Kaula
  4. Tantričke spise same po sebi

Sadane uredi

Brojne tehnike (sadane) korišćene su u meditaciji i postizanju duhovne moći. To su: dakšina (poklon učitelju), dikša (ritual inicijacije), joga, mudre (pokreti rukama), mantre, himne, mandale, jantre, puje (rituali obožavanja), vizualizacije i identifikacija sa božanstvima, žrtvovanje životinja, korišćenje zabranjenih supstanci kao što su alkohol, kanabis, meso i drugi enteogeni, njase, rituelne purifikacije, jatre, vrate (zaveti, često u svrhu posta), ganačakre (ritualni obroci), rituelne muzike i igre, itd.

 
Mandala

Mandale uredi

Glavni članak: Mandala

Prema Davidu Gordonu Vajtu[52], mandale su ključni elementi Tantre. One predstavljaju konstantan tok interakcije kako božanskih, demonskih, ljudskih, tako i životinjskih energija i impulsa u univerzumu. Božanstvo je u centru mandale, dok su ostala bića, uključujući i praktikanta, predstavljena na različitim distancama od datog centra.[52] Mandale takođe odražavaju srednjovekovni feudalni sistem, sa kraljem u centru.[53]

Božanstvo u centru je transcedentno i imanentno, a svet se doživljava kao realan, a ne kao iluzija. Cilj nije da se transcenduje svet, već da se dođe do shvatanja da je svet manifestacija Božanstva, dok je "ja" zapravo "vrhovni egoitet Božanstva".[52] Svet treba da se percipira njegovim očima, zato što je to manifestacija samog sebe.[54] Vrhovni se manifestuje u svima, što se postiže tantričkom praksom.[55]

Mantra, jantra, njasa uredi

Reči "mantram", "tantram" i "jantram" nalaze svoj koren u antičkim indijskim tradicijama. "Mantram" označava znanje, "tantram" filozofiju, a "jantram" životni put, tj. način života.

Mantra i jantra su, zapravo, instrumenti kojima se postižu više vrednosti i svojstva, često povezana sa specifičnim hinduističkim božanstvima kao što su Šiva i Šakti. Svaka mantra povezana je sa nekom njasom. Njasa podrazumeva dodirivanje određenih delova tela u specifičnim delovima mantri, čime se probuđuje božanstvo u samom telu.

 
Molitveni točak u Vađrajani i ugravirane tantričke mantre

Identifikacija sa božanstvima uredi

Vizuelizacija uredi

Božanstva se internalizuju kao delovi Išta devata meditacija, kada se praktikanti vizuelizuju kao božanstva ili doživljavaju vizije božanstva. Tokom meditacije, praktikant se identifikuje sa nekim od hinduističkih bogova ili boginja, zamišljajući i prihvatajući ih u procesu sličnom seksualnom udvaranju.[56]

 
Tantričko sjedinjenje

Klase bhakta uredi

U hinduističkoj tantri, spajanje božanstva sa bhaktom koristi meditaciju i rituale. Ove prakse se dele prema tri klase bhakta:

  • Životinjski
  • Herojski
  • Božanski

U slučaju božanskih, rituali su unutrašnji. jedino božanski bhakta može da postigne predmet rituala - buđenje energije[57].

Vidi još uredi

Reference uredi

  1. ^ Flood 2006, str. 9–14. sfn greška: više ciljeva (2×): CITEREFFlood2006 (help)
  2. ^ Flood 2006, str. 7-8. sfn greška: više ciljeva (2×): CITEREFFlood2006 (help)
  3. ^ Flood 2006, str. 9, 107. sfn greška: više ciljeva (2×): CITEREFFlood2006 (help)
  4. ^ Gray 2016, str. 1–2, 17–19.
  5. ^ Flood 2006, str. 53,73-75,79,81-3,99,132-3,177. sfn greška: više ciljeva (2×): CITEREFFlood2006 (help)
  6. ^ a b Lorenzen 2002, str. 25.
  7. ^ Beer, Robert (2003). The Handbook of Tibetan Buddhist Symbols. Serindia Publications. str. xi—xiv. ISBN 978-1-932476-03-3. 
  8. ^ a b v Padoux 2002, str. 17.
  9. ^ Flood, Gavin (2006). The Tantric Body: The Secret Tradition of Hindu Religion. I.B.Tauris. str. 9. ISBN 978-1-84511-011-6. 
  10. ^ Felch, Susan M. (2016). The Cambridge Companion to Literature and Religion. Cambridge University Press. str. 174—175. ISBN 978-1-316-75726-0. 
  11. ^ Pontillo, Tiziana; Candotti, Maria Piera (2014). Signless Signification in Ancient India and Beyond. Anthem Press. str. 48—61with footnotes. ISBN 978-1-78308-332-9. 
  12. ^ Pontillo, Tiziana; Candotti, Maria Piera (2014). Signless Signification in Ancient India and Beyond. Anthem Press. str. 89—90with footnotes. ISBN 978-1-78308-332-9. 
  13. ^ Gray 2016, str. 1–2.
  14. ^ Robert Brown 2002, str. 1–2.
  15. ^ Robert Brown 2002, str. 5–6.
  16. ^ a b Robert Brown 2002, str. 6.
  17. ^ Lorenzen 2002, str. 25-26.
  18. ^ Flood 2006, str. 4, 21-22, 172-173. sfn greška: više ciljeva (2×): CITEREFFlood2006 (help)
  19. ^ Padoux 2002, str. 18–19.
  20. ^ Robert Brown 2002, str. 3–4.
  21. ^ Geoffrey Samuel (2013). Geoffrey Samuel and Jay Johnston, ur. Religion and the Subtle Body in Asia and the West: Between Mind and Body. Routledge. str. 35—38. ISBN 978-1-136-76640-4. 
  22. ^ Werner, Karel (1977). „Yoga and the Ṛg Veda: An Interpretation of the Keśin Hymn (RV 10, 136)”. Religious Studies. 13 (3): 289—302. 
  23. ^ a b Lorenzen 2002, str. 27.
  24. ^ Lorenzen 2002, str. 27-28.
  25. ^ a b v Robert Brown 2002, str. 11–13.
  26. ^ Maurizio Taddei (1979), "The Story of the Buddha and the Skull-Tapper, A Note in Gandharan Iconography", Annali, Istituto Orientale di Napoli Roma, Volume 39, Number 3, pages 395-420
  27. ^ a b v Flood 1996, str. 158.
  28. ^ Flood 1996, str. 159.
  29. ^ a b Flood 1996, str. 158–159.
  30. ^ David Smith , The Dance of Siva: Religion, Art and Poetry in South India. . Cambridge University Press. 1996. pp. 116. ISBN 978-0-521-48234-9. 
  31. ^ a b v Flood 1996, str. 161.
  32. ^ Flood 1996, str. 161–162.
  33. ^ Lorenzen 2002, str. 30.
  34. ^ a b Mark, G. S.. Dyczkowski (1988). The Canon of the Saivagama and the Kubjika: Tantras of the Western Kaula Tradition. State University of New York Press. str. 26—27. ISBN 978-0-88706-494-4. 
  35. ^ Lorenzen, David N. (1972). The Kāpālikas and Kālāmukhas: Two Lost Śaivite Sects. University of California Press. str. xii, 1—4. ISBN 978-0-520-01842-6. 
  36. ^ a b Lorenzen 2002, str. 30–31.
  37. ^ Ronald Davidson (2002), Indian Esoteric Buddhism, Columbia University Press. pages 202-218
  38. ^ Alexis Sanderson (2014), The Śaiva Literature, Journal of Indological Studies (Kyoto), Nos. 24 & 25, pages 4–5, 11, 57.
  39. ^ Lorenzen 2002, str. 27–31.
  40. ^ Flood 1996, str. 159–160.
  41. ^ Flood 2006, str. i–ii. sfn greška: više ciljeva (2×): CITEREFFlood2006 (help)
  42. ^ Flood 2006, str. 48–49. sfn greška: više ciljeva (2×): CITEREFFlood2006 (help)
  43. ^ Flood 2006, str. 164–168. sfn greška: više ciljeva (2×): CITEREFFlood2006 (help)
  44. ^ Gerald James Larson (2008), Reviewed Work: Kiss of the Yoginī: "Tantric Sex" in Its South Asian Contexts by David Gordon White, Journal of the American Oriental Society, Vol. 128, No. 1 (Jan. - Mar., 2008), pages 154–157
  45. ^ Payne, Richard K. (2006). Tantric Buddhism in East Asia. Simon and Schuster. str. 19—20. ISBN 978-0-86171-487-2. 
  46. ^ Brooks, Douglas Renfrew (1990). The Secret of the Three Cities: An Introduction to Hindu Sakta Tantrism. University of Chicago Press. str. 69—71. ISBN 978-0-226-07569-3. 
  47. ^ Gray 2016, str. 11.
  48. ^ Flood 2006, str. 84–86. sfn greška: više ciljeva (2×): CITEREFFlood2006 (help)
  49. ^ Feuerstein 1998, str. 124.
  50. ^ a b Padoux 2002, str. 18.
  51. ^ Williams 2000, str. 197–202.
  52. ^ a b v White 2000, str. 9.
  53. ^ White 2000, str. 25-28.
  54. ^ White 2000, str. 9-10.
  55. ^ White 2000, str. 10.
  56. ^ Cavendish, Richard. The Great Religions. New York: Arco Publishing, 1980.
  57. ^ „The Columbia Encyclopedia (2008), ''Tantra''”. Authenticate.library.duq.edu. Arhivirano iz originala 16. 11. 2018. g. Pristupljeno 26. 4. 2014. 

Literatura uredi

  • Felch, Susan M. (2016). The Cambridge Companion to Literature and Religion. Cambridge University Press. str. 174—175. ISBN 978-1-316-75726-0. 
  • Flood, Gavin (2006). The Tantric Body: The Secret Tradition of Hindu Religion. I.B.Tauris. str. 9. ISBN 978-1-84511-011-6. 
  • Beer, Robert (2003). The Handbook of Tibetan Buddhist Symbols. Serindia Publications. str. xi—xiv. ISBN 978-1-932476-03-3. 
  • Avalon, Arthur (1918). Sakti and Sakta. Essays and Addresses on the Tantra Shastra. Madras: Ganesh and Co. 
  • Avalon, Arthur (1972). Tantra of the great liberation – Mahanirvana Tantra. New York: Dover publications. ISBN 978-0-486-20150-4. 
  • Bagchi, P.C. (1989). Evolution of the Tantras, Studies on the Tantras. Kolkata: Ramakrishna Mission Institute of Culture. ISBN 978-81-85843-36-0.  Second Revised Edition
  • Banerjee, Sures Chandra (1988). A Brief History of Tantra Literature. Kolkata: Naya Prokash. 
  • Banerjee, Sures Chandra (2002). Companion to Tantra. Abhinav Publications. ISBN 978-1-70174-022-8. 
  • Basu, Manoranjan (1986), Fundamentals of the Philosophy of Tantras, Mira Basu Publishers 
  • Bhattacharyya, N. N. (1992). History of the Tantric Religion. New Delhi: Manohar. ISBN 978-81-7304-025-2.  reprint of the 1982 edition
  • Bhattacharyya, N. N. (1999). History of the Tantric Religion. New Delhi: Manohar. ISBN 978-81-7304-025-2.  Second Revised Edition
  • Bronkhorst, Johannes (1993), The Two Traditions Of Meditation In Ancient India, Motilal Banarsidass Publ. 
  • Bühnemann, Gudrun (1988). The Worship of Mahāgaṇapati According to the Nityotsava. Institut für Indologie. ISBN 978-81-86218-12-9.  First Indian Edition, Kant Publications, 2003.
  • Einoo, Shingo, ur. (2009), Genesis and Development of Tantrism, University of Tokyo 
  • Feuerstein, Georg (1998), Tantra: The Path of Ecstasy, Shambhala Publications 
  • Flood, Gavin D. (1996). An Introduction to Hinduism. Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-43878-0. 
  • Goudriaan, Teun (1981). Teun Goudriaan; Sanjukta Gupta, ur. Hindu Tantric and Śākta Literature. Otto Harrassowitz Verlag. ISBN 978-3-447-02091-6. 
  • Gray, David B. (2016). „Tantra and the Tantric Traditions of Hinduism and Buddhism”. Oxford Research Encyclopedia of Religion. Oxford University Press. doi:10.1093/acrefore/9780199340378.013.59. 
  • Brown, Robert (2002). Harper, Katherine Anne; Brown, Robert L., ur. The Roots of Tantra. State University of New York Press. ISBN 978-0-7914-5306-3. 
  • Hopkins, Jeffrey (1999), Introduction by Jeffrey Hopkins. In: His Holiness the Dalai Lama: Kalachakra Tantra. Rite of Initiation, Wisdom Publications 
  • Lorenzen, David N. (2002). „Early Evidence for Tantric Religion”. Ur.: Harper, Katherine Anne; Brown, Robert L. The Roots of Tantra. State University of New York Press. ISBN 978-0-7914-5306-3. 
  • McRae, John (2003). Seeing Through Zen. Encounter, Transformation, and Genealogy in Chinese Chan Buddhism. The University Press Group Ltd. ISBN 9780520237988. 
  • Michaels, Axel (2004), Hinduism. Past and present, Princeton, New Jersey: Princeton University Press 
  • Nakamura, Hajime (2004), A History of Early Vedanta Philosophy. Part Two, Delhi: Motilal Banarsidass Publishers Private Limited 
  • Nikhilananda (1982), Hinduism: Its Meaning for the Liberation of the Spirit, Sri Ramakrishna Math 
  • Norbu, Chögyal Namkhai (1999). The Crystal and The Way of Light: Sutra, Tantra and Dzogchen. Snow Lion Publications. ISBN 978-1-55939-135-1. 
  • Padoux, André (2002). „What Do We Mean by Tantrism?”. Ur.: Harper, Katherine Anne; Brown, Robert L. The Roots of Tantra. State University of New York Press. ISBN 978-0-7914-5306-3. 
  • Samuel, Geoffrey (2010), The Origins of Yoga and Tantra. Indic Religions to the Thirteenth Century, Cambridge University Press 
  • Sarkar, Prabhat Ranjan (1959), Tantra and its Effect on Society, Bhagalpur: Ananda Marga Pubs 
  • Saraswati, Swami Satyananda (2000). Sure Ways to Self Realization. Yoga Publications Trust. ISBN 978-81-85787-41-1. 
  • Saraswati, Swami Satyananda (1981). Teachings of Swami Satyananda Volume 1. Satyananda Ashram, Australia. 
  • Scheepers, Alfred (2000), De Wortels van het Indiase Denken, Olive Press 
  • Smith, Brian K. (2005), „Tantrism: Hindu Tantrism”, Ur.: Jones, Lindsay, MacMillan Encyclopedia of Religion, MacMillan 
  • Timalsina, S. (2012), „Reconstructing the tantric body: Elements of the symbolism of body in the monistic kaula and trika tantric traditions”, International Journal of Hindu Studies, 16 (1): 57—91, doi:10.1007/s11407-012-9111-5 
  • Urban, Hugh (2003). Tantra: Sex, Secrecy, Politics, and Power in the Study of Religions. University of California Press. ISBN 978-0-520-23656-1. 
  • Wallis, Christopher (2012). Tantra Illuminated. Anusara Press. ISBN 978-1-937104-01-6. 
  • Wangyal Rinpoche, Tenzin; Dahlby, Mark (1998). The Tibetan Yogas of Dream and Sleep. N.Y.: Snow Lion Publications. ISBN 978-1-55939-101-6. 
  • White, David Gordon, ur. (2000). Tantra in Practice. Princeton University Press. ISBN 978-0-691-05779-8. 
  • White, David Gordon (2005), „Tantrism: An Overview”, Ur.: Jones, Lindsay, MacMillan Encyclopedia of Religion, MacMillan 
  • White, David Gordon (2003). Kiss of the Yogini: "Tantric Sex" in its South Asian Contexts. University of Chicago Press. ISBN 978-0-226-02783-8. 
  • Williams, Paul; Tribe, Anthony (2000), Buddhist Thought, Routledge 
  • Winternitz, Maurice (1972). History of Indian Literature. New Delhi: Oriental Books Reprint Corporation.  Second revised reprint edition. Two volumes. First published 1927 by the University of Calcutta.
  • Yeshe, Lama Thubten (1987). Introduction to Tantra:The Transformation of Desire (2001, revised izd.). Boston: Wisdom Publications. ISBN 978-0-86171-162-8. 
 
Tantra na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Тантра&oldid=27674747”