Tatagata
Tatagata (sanskrit, pali: Tathāgata) je izraz kojim je Gotama Buda nazivao sebe, prema Pali kanonu.
Jedan je od najčešćih naziva za Budu, koji ujedno obeležava i ljudsko biće uopšte.[1]
Budino učenje uredi
Jedan čovek, kada se u ovom svetu rodi, rađa se na dobrobit mnogih, na sreću mnogih. Iz saosećanja sa čitavim svetom, donosi dobrobit, donosi sreću i bogovima i ljudima. A koji je to čovek? Tatagata, poštovanja dostojni, potpuno probuđeni. To je čovek koji, kada se u ovom svetu rodi, rađa se na dobrobit mnogih, na sreću mnogih. Iz saosećanja sa čitavim svetom, donosi dobrobit, donosi sreću i bogovima i ljudima.[2]
— Buda
Nasuprot nadljudskim osobinama koje su mu pripisivali njegovi učenici, Buda je kao osobine Tatagate naveo da on zna osećaje, opažaje i misli "kada nastaju, kada traju, kada nestaju."[3]
Tumačenja uredi
Izraz tatagata, jedan od najčešćih i najteže "doslovno" prevodivih naziva za Budu.[4] Naziv Tatagata je u neku ruku paradoksalan i može imati dva značenja: "Takodošavši" i "Tako otišavši".[5] Poreklo ovog termina i zašto je korišćen nejasno je.[5]
Prema napomenama najstarijih komentara, označava ljudsko biće uopšte, odnosno "snop" ili "gomilište" pet sastojaka egzistencije.[4] Nekad se prevodi i kao Oslobođeni.[6]
Literatura uredi
- Kovačević, Branislav (2014). Ovako sam čuo: Budino učenje na osnovu izvora u Pali kanonu. Novi Sad–Beograd.
Izvori uredi
- ^ Čedomil Veljačić, Pitaja o nosiocu tereta moralne odgovornosti
- ^ Kovačević 2014, str. 53.
- ^ Kovačević 2014, str. 58.
- ^ a b Čedomil Veljačić » Budizam » Nekoliko spornih tema
- ^ a b Budizam od A do Ž
- ^ Čedomil Veljačić: Budizam, Pristupljeno 25. 4. 2013.
