Tatjana Dmitrijeva

Tatjana Dmitrijeva (rus. Татья́на Бори́совна Дми́триева; 21. decembar 1951 — 1. mart 2010) je bila ruski psihijatar, član Ruske akademije medicinskih nauka i ministar zdravlja.

Tatjana Dmitrijeva
Lični podaci
Datum rođenja	(1951-12-21)21. decembar 1951.
Mesto rođenja	Ivanovo, Sovjetski Savez
Datum smrti	1. mart 2010.(2010-03-01) (58 god.)
Mesto smrti	Moskva, Rusija
Naučni rad
Polje	Psihijatrija

Biografija

Rođena je 21. decembra 1951. u Ivanovu u porodici lekara. Godine 1969. je završila srednju školu i upisala Medicinski fakultet, diplomirala je 1975. Od 1975. do 1976. je obavljala pripravnički staž na psihijatriji u Ivanovu. Od 1976. do 1978. je studirala kliničku specijalizaciju, od 1978. do 1981. redovne postdiplomske studije u Državnom naučnom centru za socijalnu i forenzičku psihijatriju u Moskvi. Godine 1981. je odbranila doktorsku disertaciju „Depresija kod adolescenata”, a 1990. doktorsku tezu „Dinamika psihopatija (kliničke varijante, biološki mehanizmi, principi terapijske korekcije)”. Od 1981. je radila kao mlađi naučni saradnik, od 1983. kao viši naučni saradnik, od 1986. kao šef kliničkog odeljenja instituta, od 1989. do 1990. kao zamenik direktora Instituta za nauku, od 1990. do 1996. i od 1998. do 2010. kao direktor Državnog naučnog centra za socijalnu i sudsku psihijatriju. Na institutu je razvila nove pravce u ekološkoj, industrijskoj, etno-kulturnoj psihijatriji, organizaciji medicinske i psihološke pomoći u vanrednim situacijama, terorističkim napadima, prevenciji zanemarivanja i beskućništva kod dece i adolescenata. Razvila je metodološku osnovu za obuku specijalista za forenzičko psihijatrijsko ispitivanje i srodnim disciplinama. Bila je predsednik Odeljenja za psihijatriju Akademskog saveta Ministarstva zdravlja Ruske Federacije i zamenik predsednika Saveta za disertaciju. Od 1992. do 2010. je organizovala i vodila Katedru za socijalnu i sudsku psihijatriju Prvog Moskovskog državnog medicinskog univerziteta. Godine 1995. je bila potpredsednik Ruskog društva psihijatara. Od 1998. je bila na čelu Upravnog odbora Javne dobrotvorne fondacije za podršku „Zdravlje”. Od 1996. do 1998. je bila ministarka zdravlja, u Vladi Ruske Federacije je držala koncepte razvoja zdravstva i medicinske nauke do 2005. godine, izgradila je regionalnu politiku i postavila temelje zdravstvenom sistemu u zemlji. Pod njenim rukovodstvom i uz direktno učešće je stvorena nova organizaciona i zakonodavna osnova za sudsko-psihijatrijsku službu u zemlji i razvijeni pravni i etički temelji psihijatrijske zaštite. Kao ministarka zdravlja je bila i kopredsedavajući Rusko-turske međuvladine komisije za trgovinu, ekonomsku, naučnu i tehničku saradnju. Od 1996. do 2010. je bila predsednica komisije za zdravstvenu zaštitu Saveta bezbednosti Ruske Federacije. Godine 1998. je izabrana za predsednika Ruskog medicinskog društva. Od 1997. je dopisni, a od 1999. redovni član Ruske akademije medicinskih nauka, od 2001. je član Prezidijuma Ruske akademije medicinskih nauka. Godine 1999. je izabrana u Državnu dumu, bila je član Generalnog saveta partije jedinstva i otadžbine ali je kasnije napustila političku karijeru. Bila je glavni urednik Ruskog psihijatrijskog časopisa i časopisa „Klinička ispitivanja lekova u Rusiji”, „Međunarodnog časopisa za naučna istraživanja u oblasti bolesti zavisnosti”, kao i član uređivačkih odbora brojnih ruskih i stranih časopisa. Pod njenim uredništvom je objavljen prvi ruski priručnik o socijalnoj psihijatriji 2001. Učestvovala je kao govornik na domaćim i međunarodnim kongresima i konferencijama o psihijatriji i terapiji narkomanije koje su organizovali Svetska zdravstvena organizacija, Evropska unija, Savet Evrope, Svetski kongres psihijatara i Svetsko udruženje psihijatara. Od 2002. godine je rukovodilac radne grupe za zakonodavnu podršku u oblasti psihijatrije Komiteta za nauku, kulturu, zdravstvo i ekologiju Saveta Federacije i član vladine komisije za pitanja maloletnika. Godine 2004. je izabrana za člana Naučnog savetodavnog odbora Centra za ulaganja u zdravlje i razvoj Evropske kancelarije Svetske zdravstvene organizacije u Veneciji. Od 2005. je član Međunarodnog odbora za kontrolu narkotika, predsedavala je Upravnim odborom Ruske asocijacije farmaceutskih proizvođača, od 2006. je predsednica Upravnog odbora Javne fondacije „Očuvanje kulturnih dobara” i glavni psihijatar Ministarstva zdravlja i socijalnog razvoja Rusije. Godine 2005. je osnovala Javni savet za mentalno zdravlje pri Ministarstvu zdravlja i socijalnog razvoja Rusije uz učešće korisničkih organizacija. Preminula je 1. marta 2010. u Mosvki od karcinoma, sahranjena je 4. marta 2010.

Publikacije

Objavila je 350 naučnih radova, uključujući dvadeset i dve monografije, šest udžbenika, jedanaest priručnika za lekare i psihologe, sedam autorskih sertifikata i pronalazaka. Neki od njenih značajnih radova su:

• Kommentarii k zakonodatelьstvu Rossiйskoй Federacii v oblasti psihiatrii
• Kriminalьnaя agressiя ženщin s psihičeskimi rasstroйstvami
• Kliničeskaя neйrohimiя v psihiatrii
• Očerki socialьnoй psihiatrii
• Novoe rossiйskoe zakonodatelьstvo i aktualьnыe problemы sudebnoй psihiatrii
• Neйrohimiя dinamiki psihopatiй
• Psihiatriя. Nacionalьnoe rukovodstvo
• Rukovodstvo po socialьnoй psihiatrii
• Rukovodstvo po sudebnoй psihiatrii
• Socialьnaя psihiatriя: sovremennыe predstavleniя i perspektivы razvitiя. Obozrenie psihiatrii i medicinskoй psihologii im. V. M. Behtereva