Tanja Savičeva
Tatjana Nikolajevna Savičeva (rus. Татьяна Николаевна Савичева, 23. januar 1930 — 1. jul 1944), poznatija kao Tanja Savičeva (rus. Таня Савичева), bila je sovjetska devojčica poznata zbog opsade Lenjingrada tokom Drugog svetskog rata. Datume smrti njenih voljenih zapisala je u obliku dnevnika od devet stranica, u svesci svoje starije sestre Nine.
| Tanja Savičeva | |
|---|---|
 Šestogodišnja Tanja 1936. | |
| Lični podaci | |
| Puno ime | Tatjana Nikolajevna Savičeva |
| Datum rođenja | 23. januar 1930. |
| Mesto rođenja | Dvorišči, Gdov, SSSR |
| Datum smrti | 1. jul 1944. (14 god.) |
| Mesto smrti | Šatki, Nižnji Novgorod, SSSR |
Pre rata uredi
Rođena 23. januara 1930, Tatjana je bila najmlađa ćerka u porodici pekara Nikolaja Rodionoviča Savičevog i švalje Marije Ignatijevne Savičeve. Otac joj je umro kad je imala šest godina, pa joj je majka ostala sama sa petoro dece — devojčicama Tanjom, Evgenijom (Ženjom) i Ninom i dečacima Mihailom (Mišom) i Leonidom (Ljokom).[1]
Savičevi su planirali da leto 1941. provedu u selu, ali ih je napad na Sovjetski Savez 22. juna u tome sprečio. Svi sem Miše, koji je ranije otišao, odlučili su da ostanu u Lenjingradu. Porodica je potpomagala sovjetsku vojsku — Marija je šila uniforme, Ljoka je radio kao projektant u ministarstvu ratne mornarice, Ženja u fabrici municije, Nina na izgradnji gradske odbrane, a ujaci Vasja i Ljoša u protivvazdušnoj odbrani. Tanja, koja je tada imala 11 godina, iskopavala je rovove.[1]
Tanjin dnevnik uredi
Nekoliko dana nakon što se Nina jednostavno nije vratila sa posla, majka je Tanji dala Nininu svesku. Nju je Tanja koristila da započne mali dnevnik. Ranije, Tanja je imala pravi, obimniji dnevnik, ali ga je spalila kada ničega drugog nije imalo za ogrev. Svaki dan, Ženja je ustajala pre zore. Hodala je nekoliko kilometara do fabrike u kojoj je proizvodila nagazne mine radeći u dve smene. Sem toga, donirala je krv. Usled svega toga, njeno telo je oslabilo, pa je umrla u fabrici 28. decembra 1941. Tanjina baka Evdokija Grigorijevna umrla je 25. januara 1942. Brat Ljoka umire 17. marta. Ujaci, koje je zvala dede, takođe su umrli — Vasja 13. aprila, a Ljoša 10. maja. Poslednja je umrla majka — 13. maja. Tanja je ostala sama.[2]
 |
«Ženя umerla 28 dekabrя v 12 časov utra, 1941 g.» |
Bolest i smrt uredi
Avgusta 1942, Tanja je postala jedna od 140 dece spašenih iz Lenjingrada i dovedenih u selo Krasni Bor. Svi su preživeli sem nje. Anastasija Karpova, učiteljica u tamošnjem sirotištu, poslala je pismo Tanjinom bratu Mihailu, koji je bio van Lenjingrada: Tanja je živa, ali ne izgleda zdravo. Doktor, koji ju je skorije posetio, kaže da je veoma bolesna. Potrebni su joj odmor, posebna nega, dobra ishrana, bolje okruženje i, pre svega, majčinska briga. Maja 1944, usled pogoršanja stanja, Tanja je poslata u bolnicu u selu Šatki, gde je umrla mesec dana kasnije, 1. jula, usled crevne tuberkuloze.[2]
Zaveštanje uredi
Tokom nirnberških suđenja, jedan od dokumenata koja su predstavili saveznički tužioci navodno je bila i sveska koja je pripadala Tanji. Međutim, ova tvrdnja nije potvrđena. Razlog za sumnju je taj što bi dnevnik ostao u arhivu suda da je korišćen kao dokaz.[2]
Nina i Mihail su se vratili u Lenjingrad nakon rata. Mihail je za vreme rata bio u selu, a Nina se nije vratila kući ne zato što je umrla, kako su Savičevi mislili, već zato što je, kao uzorna radnica, hitno prebačena do Ladoškog jezera i evakuisana. Danas je original Tanjinog dnenvika izložen u Lenjingradskom istorijskom muzeju, a jedina kopija na Spomen groblju Piskarjovskoje.[2]
Tanja i njen dnevnik postali su simbol opsade Lenjingrada u posleratnom Sovjetskom Savezu.[2] Maja 1972, otkriven je njen spomenik u Šatkiju, koji je kasnije proširen na memorijalni kompleks. Sem toga, asteroid otkriven 1960. nazvan je 2127 Tanja.[3] Mika Antić je napisao prozu „Jedan izgubljeni randevu“ inspirisan Tanjinim dnevnikom.[4]
Reference uredi
- ^ a b Mikson 1991, str. 219 harvnb greška: više ciljeva (2×): CITEREFMikson1991 (help)
- ^ a b v g d Sinicыna, Tatьяna (2007). Dnevnik Tani Savičevoй. World War. Pristupljeno 31. 12. 2013.
- ^ Dictionary of Minor Planet Names. Springer Verlag. 2003. str. 172. ISBN 978-3-540-00238-3. Pristupljeno 31. 12. 2013.
- ^ „Jedan izgubljeni randevu”. Miroslav Mika Antić. Pristupljeno 31. 12. 2013.
Literatura uredi
- Mikson, Ilья Lьvovič (1991). Žila-bыla. Detskaя literatura. str. 219. ISBN 978-5-08-000008-9. Pristupljeno 31. 12. 2013.
- Schmadel, Lutz D. (2003). Dictionary of Minor Planet Names. Springer Verlag. str. 172. ISBN 978-3-540-00238-3.
- Mikson, Ilья Lьvovič (1991). Žila-bыla. Detskaя literatura. str. 219. ISBN 978-5-08-000008-9.
- Sinicыna, Tatьяna (2007). Dnevnik Tani Savičevoй. world-war.ru.