Teatar na Đumruku
Teatar na Đumruku ili Đumrukana je prvo stalno pozorište u Beogradu, radilo je tokom 1841. i 1842. godine, u blizini današnjeg Savskog pristaništa Luke Beograd.
Osnivanje uredi
Najzaslužniji za posnivanje Teatra na Đumruku (carinarnici) bili su nas poznati komediograf i jedna od centralnih pozorišnih ličnosti u Srba Jovan Sterija Popović i Atanasije Nikolić, profesor matematike i „zemljemerenja”. Njih dvojica su 1840. godine obnovili rad pozorišta u Kragujevcu. U Beograd su došli 1841, kada je Licej (Univerzitet), na kome su bili predavači, preseljen iz Kragujevca u Beograd, novu prestonicu Kneževine Srbije.
Nikolić je bio inicijator osnivanja pozorišta, dok mu je u tom poslu Sterija svesrdno pomagao. Teatar na Đumruku je praktično bio nastavak Sterijinog i Nikolićevog rada započetog u Kragujevcu 1840. godine. U pokretanju novog pozorišta naišli su na podršku Kneza Mihaila, pa je pozorište tokom svog rada jednim delom finansirano i državnom subvencijom.
Vlada je naredila da se za potrebe pozorišta preuredi sala jednog velikog magacina u Đumrukani (Carinarnici) na Savskom pristaništu, tada jednoj od najvećih beogradskih građevina.
Od početka brigu o teatru vodilo je Popečiteljstvo prosveštenija (Ministarstvo prosvete), koje je za upravnika imenovalo Petra Radovanovića, jednog od najznačajnijih srpskih kulturno-prosvetnih i školskih poslenika u prvoj polovini 19. veka. Atanasije Nikolić je takođe imao zvanje upravnika i bavio se poslovima iz umetničkih oblasti, dok je Radovanović bio zadužen za finansijsko i organizaciono poslovanje i funkciju upravnika obavljao je celim tokom postojanja Teatra na Đumruku.
Dve faze rada uredi
Pozorište je otvoreno 4. decembra 1841. (svi datumi u tekstu navedeni su po starom kalendaru) delom Jovana Sterije Popovića „Smrt Stefana Dečanskog”.
Delatnost Teatra na Đumruku se deli u dve faze. U prvoj fazi, od 4. decembra 1841. do 25. februara 1842. glumački ansambl su činili amateri.
U februaru je oformljen profesionalni glumački ansambl. U „Novinama Srbskim” raspisan je konkurs za stalne glumce. Na oglas su se javili članovi srpsko-hrvatske družine iz Zagreba (koji su bili okupljeni u „Domorodnom teatralnom društvu” iz Zagreba, nekadašnjem „Letećem diletantskom pozorištu”, nastalom u Novom Sadu). Uprava pozorišta ih je angažovala i oformljen je profesionalni ansambl, koji je 26. februara izveo komad „Miloš Obilić”, Jovana Sterije Popovića. Tako je Teatar na Đumruku postao prvo profesionalno pozorište u Srbiji.
Gašenje uredi
Teatar na Đumruku prestao je da radi krajem avgusta 1842, za vreme bune ustavobranitelja. Poslednja predstava odigrana je 16. (ili 19) avgusta. Ubrzo je Toma Vučić Perišić podigao bunu tokom koje je sa vlasti svrgnut Mihailo Obrenović, čest posetilac Teatra na Đumruku.
Sadašnja adresa nekadašnje Đumrukane je Karađorđeva 13. Tu je planirana izgradnja objekta za ansambl „Kolo”.[1][2]
Reference uredi
- ^ Mučibabić, D. „Na mestu bivše Đumrukane kuća za „Kolo””. Politika (27. 8. 2019.). Pristupljeno 29. 8. 2019.
- ^ Mučibabić, Daliborka (10. 3. 2022). „Ko će igrati na daskama Đumrukane”. Politika. Pristupljeno 12. 3. 2022.
Literatura uredi
- Borivoje S. Stojković: ‘’Istorija srpskog pozorišta od srednjeg veka do modernog doba (drama i opera)", prvi deo, časopis Teatron, dvobroj 10-11, Muzej pozorišne umetnosti, Beograd 1977.
- Svetislav Šumarević: ‘’Pozorište kod Srba", Luča, bibliotekarska Zadruga profesorskog društva, Beograd 1939.
- Miodrag Nikolić: „Pozorišna umetnost u Beogradu u 19. veku” u okviru „Istorija Beograda”, drugi tom, SANU i Prosveta, Beograd 1974.
Spoljašnje veze uredi
- TV Feljton: Teatar na Đumruku (RTS Kulturno-umetnički program — Zvanični kanal)
- Đumrukana — stara kapija Beograda („Večernje novosti”, 22. januar 2014)
- Goran Marković: Diletantska družina („Politika”, 2. april 2016)
- M. K. (22. 6. 2015). „Prvo pozorište u Beogradu — teatar u Savamali”. Srpski legat. Pristupljeno 25. 3. 2017.
