Televanđelizam

Televangelizam je upotreba televizije za komunikaciju sa hrišćanskim vernicima. Reč je kovanicu od reči televizije i evangelizam koju je skovao časopis Tajm. Teleevangelista je hrišćanski sveštenik koji posvećuje veliki deo svoje službe slanju verskih poruka preko televizije.

Teleevangelista Džoel Ostin u Crkvi Lejkvud, megacrkvi iz Hjustona.

Poreklo

Televangeliazm je nastao kao potpuno američki fenomen, kao posledica u velikoj meri neregulisanog medijskog prostora, gde je pristup televizijskim mrežama i kablovskoj televiziji bio otvoren za svakog ko je mogao da to priušti, u kombinaciji sa velikom hrišćanskom populacijom koja je mogla da obezbedi neophodna sredstva. Međutim, sve veća globalizacija je omogućila nekim američkim televengelistima da dopru do šire publike kroz međunarodne televizijske stanice, među kojima su neke poptuno hrišćanske prirode, kao što su Trinity Broadcasting Network i The God Channel. Domaći televangelistički program je sve prisutniji u nekim drugim zemljama kao što je Brazil. Neke države imaju više regulisani medijski prostor sa opštim ograničenja pristupa ili posebnim pravilima u vezi sa emisijama o religiji. U takvim zemljama, verske emisije obično produciraju TV kompanije, a ne intresne grupe. Neki televangelisti su redovni pastori ili sveštenici u svojim parohijama (koje su često u vidu megacrkvi), ali većina njihovih sledbenika dolaze od TV i radio publike. Drugi nemaju svoju kongregaciju i rade isključivo preko televizije.

Istorija

Hrišćanstvo je uvek naglašavalo važnost propovedanja Jevanđelja celom svetu. Istorijski gledano, ovo je postizano slanjem misionara i distribucijom Biblije i hrišćanske literature. Neki hrišćani su shvatili da brzo prihvatanje radija početkom 1920-ih pružilo novu moćnu alatku za ovaj zadatak, i oni su bili među prvim tvorcima radio programa. Radio emisije su smatrane kao dopunska aktivnost tradicionalnom misionarstvu, koja je omogućavala pristup ogromnom broju ljudi uz relativno nisku cenu, ali je omogućavalo i propovedanje hrišćanstva u zemljama u kojima je ovo bilo zabranjeno. Cilj hrišćanskog radija je bio preobraživanje ljudi u hrišćanstvo i podučavnje i podrška vernicima. Ove aktivnosti se nastavljaju i danas, naročito u zemljama u razvoju. Radio-stanica na kratkim talasima sa emisijama u hrišćanskim formatu emituju se širom sveta, a primeri su HCJB iz Kita, WYFR i Bible Broadcasting Network.