Telema
Telema je religiozna filozofija koju je razvio Alister Krouli početkom 20. veka.
Ajvaz uredi
Nakon putovanja po Dalekom istoku Krouli dolazi u Kairo proleća 1904. Sa njim stiže i njegova prva supruga Rose (engl. Rose Kelly). Ona mu je nakon serije sekso-magijskih rituala u transu saopštila da je on odabran da svetu prenese novu kosmičku poruku i da se pripremi za medijumsko primanje.[1] Kosmička inteligencija se Alisteru obratila 8, 9. i 10. aprila 1904. između 12 i 13 časova. Glas koji mu se obratio u Kairu predstavio se kao Ajvaz (engl. Aiwass) i za sebe je tvrdio da je ministar Hoor-Paar-Kraat-a, odnosno sila koje vladaju zemljom. Alister je kasnije napisao kako je tom prilikom Ajvaz pokazao svoje znanje upotrebom kriptograma i proricanjem. On sam je prilikom pisanja bio u transu jedva uspevajući da zapiše sve ono što mu je iza njegovih leđa diktirao glas visokih i odjekujućih tonova.[1]
Knjiga Zakona uredi
″Sunce novog Eona″ ili Knjiga Zakona (ital. Liber AL vel Legis.) objašnjava univerzum. Knjiga je prvi put objavljena u Londonu 1910. i sadrži tri kratka poglavlja od 220 stihova, ona je prva u nizu svetih knjiga Teleme.[1] U prvom delu se kaže da je reč zakona ″Telema″, u drugom se kao dopuna daje reč ″Agape″ (engl. Agape) što predstavlja ″istinsku ljubav″ i na kraju treće poglavlje Telemu i Agape objedinjuje u formuli ″Zvezde″, odnosno ovaj filozofski pravac smatra muškarce i žene zvezdama gde je svaka posebna i ima svoju putanju.[2]
Osnovni elementi su Nuit-Prostor - tj. Totalne mogućnosti svih vrsta, i Hadit, bilo koja tačka koja ima iskustva tih mogućnosti.
— Knjiga Zakona, Alister Krouli.
Telemu (engl. Thelema) i njenu filozofiju Alister je objavio u približno 14 knjiga i neke od njih su Knjiga Srca Ovijenog Zmijom, Liber Porta Lucis, Liber Ararita, Liber TZADDI, Liber Cheth, Liber Trigrammaton, Liber A'ASH Vel Capricorni Pneumatici. Celokupan opus daje nekoliko veoma jednostavnih pravila ponašanja, ″Čini šta ti volja i neka ti to bude sav zakon″, ″Ljubav je zakon, ljubav pod voljom″ i ″Nema zakona nad čini šta ti volja″.[3] Na grčkom jeziku Telema znači volja i predstavlja put za vlastitom božanskom iskrom. Sama ″uzvišena istina″ rezervisana je za nove, nadmoćne ljude čiji je zadatak da spoznaju svoju istinsku volju.[4] Telema tvrdi kako da se o sudbini zemlje brinu zvezde, svaka zvezda odgovara jednom Bogu i njena dužnost je da tu funkciju vrši 2000. godina. Prvim periodom upravljala je Izida i on je trajao do 500. p. n. e. kada je tu dužnost preuzeo Oziris. Zvezda koja po Telemi sada vlada je Horus.
Telema kao religija uredi
Najranije pominjanje Teleme je iz 1532. od strane Fransoa Rablea kada se govori o osnivanju ″Abbey of Thelema″ kao institucije za negovanje ljudskih vrlina, potpuno suprostavljenih hrišćanskim obeležijima tog vremena.[5] Sledbenici Telemu predstavljaju kao ″fundamentalni humanizam,″[2] onaj koji ne zastupa Bogove kojima se ljudi klanjaju ili ih se boje. Telemiti ne veruju u priču o Adamu i Evi jer je odnos Boga i prvih ljudi isuviše intiman i da je to jasan pokazatelj ljudske pozadine u čitavom događaju, samim tim on se po njima nikada nije ni odigrao, kao dokaz svoje tvrdnje oni navode da je čovek u svim civilizacijama izmišljao slične priče. Po Telemi posredništvo između Boga i čoveka na način na koji to rade današnje religije nije potreban, crkva tako vernicima predstavlja svoju verziju određenog božanstava i tim putem manipuliše ljudima. Za Telemu čovek može potpuno samostalno i direktno da ostvari komunikaciju sa Bogom jer on se nalazi u svakom.[2] Telemitska nova godina počinje u proleće, telemiti su prihvatili pagansko obeležavanje proleća kao početka godine jer je ta tradicija starija od pojave Isusa Hrista i hrišćanstva, razlog za ovo verovanje leži u istom trajanju, dakle ravnoteži, dana i noći.[2] Zakon Teleme nalaže da svaka osoba sledi svoje volju i da je postigne oslobođena od ograničenja svoje prirode. Posebno je naglašeno da će se verovanje od telemita do telemita verovatno razlikovati jer je to lepota individualnosti koju Telema neguje. Svako ima pravo da sebe ispuni kroz svoje lično verovanje pod uslovom da na taj način ne ugrožava tuđu slobodu.[5]
Reference uredi
Literatura uredi
Alister Krouli: Knjiga Zakona, Hram Ezoterije, elektronska biblioteka.
