Telhini
Telhini (grč. Τελχῖνες) su u grčkoj mitologiji bili pleme prvih stanovnika ostrva Roda. Imali su vrlo različite uloge u mitovima; poistovećivani su sa hekatonhejrima, starijim kiklopima, kuretima, daktilima i konačno, sa Posejdonovim sinovima, demonima Prosejima.[1]
Etimologija uredi
Njihovo ime možda označava osobe koje lažiraju bolest kako bi izbegle rad.[1] Prema Robertu Grevsu „Telchin“ je reč koju su grčki gramatičari izvodili iz reči thelgein, što znači „začarati“. Ali pošto su žena, ali i pas i riba (životinje sa kojima su Telhini upoređivani) na sličan način bili kombinovani na slikama koje predstavljaju tirensku Skilu, poznatu i na Kritu, a i sa figurama glava na tirenskim lađama, reč može da bude varijanta od Tyrrhen ili Tyrsen. Slova l i r su Libijci možda pomešali, a sledeći suglasnik je mogao biti nešto između aspiranta i sibilanta.[2]
Mitologija uredi
O njihovom poreklu postoji više verzija različitih autora. Kao njihovi roditelji su se pominjali Pont i Geja, Tartar i Nemeza ili su kapi krvi uškopljenog Urana oplodile Geju. Diodor je pisao da je njihova majka Talasa, a Non da im je otac Posejdon.[1] Zbog toga što su im roditelji možda bili morski bogovi, Eustatije ih je opisivao kao morska bića bez nogu[3] (ili sa plovnim kožicama na nogama[4]) i sa perajima umesto ruku. Međutim, isti autor i u istom tekstu je pisao da su oni prvobitno bili Akteonovi psi koji su se preobrazli u muškarce (ponekad su i opisivani sa psećim glavama[1] kojih su, inače, imali po devet[2]). Ovo je možda zbog imena pojedinih Telkina: Mil, Atabirije, Antej, Megalesije, Hormen, Lik, Nikon, Simon, Hrison, Argiron, Halkon.[3] Prema nekoliko izvora, telhina je bilo četiri. Hesiod u teogoniji je imenovao dva ili tri, Damnameneja i Skelmida, a njih je pomenuo i Non u svom delu „Dionisijaka“, kao i Lika. Pominju se još i Damon ili Damonak, Aktej, Ormen i Likt. Kao njihovo potomstvo, Kalimah je pomenuo Deksiteju i njene sestre.[1]
Nema mnogo izvora o Telhinima i vrlo su oskudni. U njima se oni pojavljuju u tri različita opisa. U jednom od njih se pojavljuju kao zemljoradnici i izaslanici bogova, koji su sa Krita prešli na Kipar i odatle na Rodos, ili su sa Rodosa otišli na Krit (koji su prvi naselili[2]) i u Beotiju. Tri grada na Rodosu su bila njihovo sedište; Kamir, Jalis i Lind, pa je samo ostrvo nazvano po njima Telhinida. Prema Eustatiju, i Sikion se tako zvao. Oni su kasnije napustili Rodos, jer su predvideli da će ostrvo biti poplavljeno. Lik je otišao u Likiju gde je sagradio hram Apolonu Likeju. Ovaj bog je poštovan u Lindu i nazivan je Apolon Telhinije. Hera je takođe nazivana Telhina i bila je poštovana u Jalisu i Kamiru. Takođe su i nimfe nazivane po njima, Telhine. Rea im je bila poverila Posejdona i oni su ga, zajedno sa Okeanidom Kafirom, odgajili, o čemu su pisali Strabon, Diodor i Pausanija.[3] Posejdon je kasnije zavoleo njihovu sestru Haliju.[4] Međutim, neki autori su Zevsa, Reu i Apolona predstavili kao neprijatelje Telhina. Servije je pisao da je Apolon uzeo obličje vuka i pobio Telhine[3], ili je to učinio strelama[4], dok je Ovidije u „Metamorfozama“ pisao da ih je Zevs uništio poplavom.[3] Naime, Zevs je bio ljut zbog njihove zloupotrebe magije, pa ih je ili bacio na dno mora ili u dubine Tartara.[1] Pojedini autori su ih opisali kao čarobnjake i zavidne demone. Njihove oči su bile urokljive, a i sami su bili destruktivni. Mogli su da prizovu kišu, sneg, grad i oluju, a prema Diodoru, mogli su da poprime oblik koji god su želeli. Strabon je pisao da su mešali vode Stige sa sumporom kako bi uništavali biljke i životinje.[3] Počeli su da se mešaju u poslove vetrova, stvarali veštačku maglu, a useve upropaštavali otrovnim vodama Stige. Artemida ih je upozorila da je Zevs ljut i da su u opasnosti, pa su se razbežali preko mora. U Beotiji su sagradili hram Ateni u Teumesi, ali ih je Zevs svejedno, potopio. Apolon kao vuk je uništio likijske Telhine, iako su i tu pokušali da ga umilostive hramom koji su njemu podigli. Nestali su i oni iz Orhomena i jedino su preživeli samo neki koji su nastanili Sikion.[2] Postoje i navodi da su se neki od njih pridružili Dionisu u njegovom pohodu na Indiju, poput Damnameneja i Skelmida.[5] Međutim, neki autori su smatrali da su ovakve priče potekle od rivala radnika[5], pa su ih videli kao umetnike, inovatore korisnih veština i institucija, koji su pravili slike bogova[3] ili izrađivali njihove statue[4]. Radili su sa materijalima poput mesinga i gvožđa, te napravili Kronov srp i Posejdonov trozubac. Možda su zbog ovog povezivani sa daktilima, a Strabon je pisao da su devet telhina, koji su se pridružili Rei kada je na Krit donela malog Zevsa, zapravo kureti.[3]
Tumačenje uredi
Prema Robertu Grevsu, telhina je ipak bilo devet jer su prvobitno predstavljali tri trojstva trostruke ličnosti Mesečeve boginje Danaje, na šta ukazuje i podatak da su osnovali gradove koji su nosili imena triju Danaida: Kamire, Jalise i Linde. Verovatno da su obožavaoci Telhina izvesno vreme imali svoje glavno versko središte nedaleko od Gore Nonakride („devet vrhova“), pošto su Telhini upotrebljavali čarobno svojstvo vode iz reke Stige. Izgleda da su ih obožavali drevni matrijarhalni narodi stare Grčke, Krita, Lidije i Egejskih ostrva i da su ih osvajači, patrijarhalni Heleni proganjali i naterali ih u bekstvo na zapad. Verovatno je i da su vodili poreklo iz istočne Afrike.[2]
Izvori uredi
- ^ a b v g d đ theoi.com: Telkhines, Pristupljeno 25. 4. 2013.
- ^ a b v g d Robert Grevs. 1995. Grčki mitovi. 6. izdanje. Nolit. Beograd.
- ^ a b v g d đ e ž Greek Myth Index: Telchines Arhivirano na sajtu Wayback Machine (5. septembar 2011), Pristupljeno 25. 4. 2013.
- ^ a b v g Cermanović-Kuzmanović, A. & Srejović, D. 1992. Leksikon religija i mitova. Savremena administracija. Beograd.
- ^ a b Carlos Parada, 1997. Genealogical Guide to Greek Mythology}- Greek Mythology Link: CORYBANTES; -{The TELCHINES