Teorija književnosti

Teorija književnosti je deo nauke o književnosti koji se bavi pitanjima prirode književnosti, oblika i načina književnog izražavanja i opštih i posebnih osobina književnih dela kao umetničkih ostvarenja. Njena problemska područja su stilistika i versifikacija.

Teorija književnosti je sistematsko proučavanje prirode književnosti i metoda za analizu književnosti. Od 19. veka, književna nauka uključuje teoriju književnosti i razmatranja intelektualne istorije, moralne filozofije, društvenih proročanstava i interdisciplinarnih tema relevantnih za to kako ljudi tumače značenje. U humanističkim naukama u modernim akademskim krugovima, ovaj drugi stil učenja o književnosti je izdanak poststrukturalizma. Shodno tome, reč teorija je postala krovni termin za naučne pristupe čitanju tekstova, od kojih su neki zasnovani na smerovima semiotike, kulturoloških studija, filozofije jezika i kontinentalne filozofije.

Istorija

Praksa teorije književnosti postala je profesija u 20. veku, ali ima istorijske korene koji sežu još od antičke Grčke (Aristotelova Poetika je često citirani rani primer), drevne Indije (Natja Šastra Barate Munija) i starog Rima (Longinovo delo O uzvišenom). U srednjem veku, naučnici na Bliskom istoku (Al-Džahizov al-Bajan val-tabjin i al-Hajavan, i ibn al-Mutazov Kitab al-Badi) i Evropi nastavili su da proizvode dela zasnovana na studijama književnosti. Estetske teorije filozofa od antičke filozofije do 18. i 19. veka imaju značajan uticaj na aktuelnu književnost. Teorija i kritika književnosti vezuju se za istoriju književnosti.

U akademskom svetu Ujedinjenog Kraljevstva i Sjedinjenih Država, teorija književnosti bila je najpopularnija od kasnih 1960-ih (kada je njen uticaj počeo da se širi sa elitnih univerziteta kao što su Džon Hopkins, Jejl i Kornel) do 1980-ih (do tada je predavana skoro svuda u nekom obliku). Tokom ovog perioda, teorija književnosti je doživljavana kao akademski vrhunska disciplina, i većina univerzitetskih odeljenja za književnost je nastojala da predaje i proučava ovu teoriju i da je ugradi u svoje nastavne planove i programe. Zbog svog meteorskog porasta popularnosti i teškog jezika ključnih tekstova, teorija je takođe često kritikovana kao pomodna ili moderni opskurantizam (i mnogi akademski satirični romani tog perioda, poput onih Dejvida Lodža, prominentno razmatraju ovu teoriju). Neki naučnici, teorijski i antiteorijski, nazivaju debate iz 1980-ih i 1990-ih o akademskim zaslugama teorije „teorijskim ratovima“.

Do ranih 1990-ih, popularnost „teorije“ kao predmeta interesovanja sama po sebi je blago opadala (zajedno sa otvaranjem radnih mesta za čiste „teoretičare“) čak i kada su tekstovi teorije književnosti bili uključeni u proučavanje gotovo sve književnosti. Do 2010. godine, polemika oko upotrebe teorije u studijama književnosti je utihnula, a diskusije o ovoj temi u okviru književnih i kulturoloških studija sada su znatno blaže i manje živahne. Međutim, neki naučnici poput Marka Bauerlajna nastavljaju da tvrde da su manje sposobni teoretičari napustili dokazane metode epistemologije, što je rezultiralo upornim propustima u učenju, istraživanju i evaluaciji. Neki naučnici se u svom radu u velikoj meri oslanjaju na teoriju, dok je drugi pominju samo usputno ili je uopšte ne spominju; mada je ona priznata kao važan deo proučavanja književnosti.

Pregled

Jedno od fundamentalnih pitanja teorije književnosti je „šta je književnost?” – iako mnogi savremeni teoretičari i književnici veruju ili da se „književnost“ ne može definisati ili da se može odnositi na bilo koju upotrebu jezika. Specifične teorije se razlikuju ne samo po svojim metodama i zaključcima, već čak i po tome kako stvaraju značenje u „tekstu”. Međutim, neki teoretičari priznaju da ovi tekstovi nemaju jedinstveno, fiksno značenje koje se smatra „tačnim“.

Pošto se teoretičari književnosti često oslanjaju na veoma heterogenu tradiciju kontinentalne filozofije i filozofije jezika, svaka klasifikacija njihovih pristupa je samo aproksimacija. Postoji mnogo vrsta književnih teorija koje imaju različite pristupe tekstovima. Čak i među onima koji su navedeni u nastavku, mnogi naučnici kombinuju metode iz više od jednog od ovih pristupa (na primer, dekonstruktivni pristup Pola de Mana oslanjao se na dugu tradiciju pažljivog čitanja čiji su pioniri Novi kritičari, a de Man je bio obučen u evropskim hermeneutičkoj tradiciji).

Stilistika

Stilistika je nauka koja se bavi stilom u književnim delima. Polazi od shvatanja stila kao izraza pojedinca ili kolektiva i zanimaju je sredstva i postupci kojima se postiže poseban kvalitet stila koju gramatička analiza ne može da zahvati. Moderna stilistika ima korene u starogrčkom učenju o govorništvu (retorika) i sa njom je povezuje analiza književnih dela u skladu sa opštim načelima analize jezika. Suštinska razlika između moderne stilistike i stare retorike je u tome što je retorika utvrđivala obavezna sredstva i postupke jezičkog izražavanja, dok moderna stilistika nastoji da ta sredstva i postupke opiše, u okviru pojedinih dela, autorskih opusa ili književnih razdoblja.

Literatura

• Peter Barry. Beginning Theory: An Introduction to Literary and Cultural Theory. ISBN 0-7190-6268-3.
• Jonathan Culler. (1997) Literary Theory: A Very Short Introduction. Oxford: Oxford University Press. ISBN 0-19-285383-X.
• Terry Eagleton. Literary Theory: An Introduction. ISBN 0-8166-1251-X.
• Terry Eagleton. After Theory. ISBN 0-465-01773-8.
• Jean-Michel Rabaté. The Future of Theory. ISBN 0-631-23013-0.
• The Johns Hopkins Guide to Literary Theory and Criticism. ISBN 0-8018-4560-2.
• Modern Criticism and Theory: A Reader. Ed. David Lodge and Nigel Wood. 2nd Ed. ISBN 0-582-31287-6
• Theory's Empire: An Anthology of Dissent. Ed. Daphne Patai and Will H. Corral. ISBN 0-231-13417-7.
• Bakhtin, M. M. (1981) The Dialogic Imagination: Four Essays. Ed. Michael Holquist. Trans. Caryl Emerson and Michael Holquist. Austin and London: University of Texas Press.
• René Wellek. A History of Modern Criticism: 1750-1950. Yale University Press, 1955-1992, 8 volumes.
• Carroll, Joseph (2012). „Evolutionary approaches to literature & drama”. Ur.: Dunbar, Robin; Barrett, Louise. Oxford Handbook of Evolutionary Psychology. Oxford University Press. doi:10.1093/oxfordhb/9780198568308.013.0044. Pristupljeno 2020-05-13. 
• Castle, Gregory. Blackwell Guide to Literary Theory. Malden, MA: Blackwell Publishing, 2007.
• Culler, Jonathan. The Literary in Theory. Stanford: Stanford University Press, 2007.
• Terry Eagleton. Literary Theory. Minneapolis: University of Minnesota Press, 2008. (http://www.upress.umn.edu/)
• Literary Theory: An Anthology. Edited by Julie Rivkin and Michael Ryan. Malden, MA: Blackwell Publishing, 2004.
• Lisa Zunshine, ed. Introduction to Cognitive Cultural Studies. Baltimore: The Johns Hopkins University Press, 2010
• Atherton, Catherine. 1993. The Stoics on Ambiguity. Cambridge, UK: Cambridge University Press.
• Denyer, Nicholas. 1991. Language, Thought and Falsehood in Ancient Greek Philosophy. London: Routledge.
• Kneale, W., and M. Kneale. 1962. The Development of Logic. Oxford: Clarendon.
• Modrak, Deborah K. W. 2001. Aristotle’s Theory of Language and Meaning. Cambridge, UK: Cambridge University Press.
• Turri, John. (2016). Knowledge and the Norm of Assertion: An Essay in Philosophical Science. Open Book Publishers. 
• Isac, Daniela; Reiss, Charles (2013). I-language: An Introduction to Linguistics as Cognitive Science, 2nd edition. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-953420-3. 
• Lepore, Ernest and Barry C. Smith (eds). (2006). The Oxford Handbook of Philosophy of Language Arhivirano 2013-01-14 na sajtu Archive.today. Oxford University Press.
• Lycan, W. G. (2008). Philosophy of Language: A Contemporary Introduction. New York, Routledge.
• Carnap, R., (1956). Meaning and Necessity: a Study in Semantics and Modal Logic. University of Chicago Press.
• Devitt, Michael and Hanley, Richard, eds. (2006) The Blackwell Guide to the Philosophy of Language. Oxford: Blackwell.
• Greenberg, Mark and Harman, Gilbert. (2005). Conceptual Role Semantics. http://www.princeton.edu/~harman/Papers/CRS.pdf Arhivirano na sajtu Wayback Machine (14. мај 2011)
• Hale, B. and Crispin Wright, Ed. (1999). Blackwell Companions To Philosophy. Malden, Massachusetts, Blackwell Publishers.
• Plato, Cratylus (c. 360 BCE). Series: Cambridge Studies in the Dialogues of Plato. Trans. David Sedley. Cambridge: University of Cambridge Press. 2003. ISBN 978-0-521-58492-0.
• Eco, Umberto (1986). Semiotics and the Philosophy of Language (na jeziku: engleski). Indiana University Press. ISBN 9780253203984. 
• Fodor, Jerry A. (1983). The Modularity of Mind: An Essay in Faculty Psychology. The MIT Press. ISBN 978-0-262-56025-2. 
• Keith Allan (2007). The Western Classical Tradition in Linguistics. London: Equinox. 
• Roy Harris; Taylor, Talbot J. (1989). Landmarks in Linguistic Thought: The Western Tradition from Socrates to Saussure. London: Routledge. ISBN 0-415-00290-7. 
• Joseph, John E.; Nigel Love; Taylor, Talbot J. (2001). Landmarks in Linguistic Thought II: The Western Tradition in the Twentieth Century. London: Routledge. ISBN 0-415-06396-5. 
• W. P. Lehmann, ur. (1967). A Reader in Nineteenth Century Historical Indo-European Linguistics. Indiana University Press. ISBN 0-253-34840-4. Arhivirano iz originala 2008-04-26. g. 
• François, Alexandre; Ponsonnet, Maïa (2013). „Descriptive linguistics” (PDF). Ur.: Jon R. McGee; Warms, Richard L. Theory in Social and Cultural Anthropology: An Encyclopedia. 1. SAGE Publications, Inc. str. 184—187. ISBN 9781412999632. 
• Bimal Krishna Matilal (1990). The Word and the World: India's Contribution to the Study of Language. Delhi; New York: Oxford University Press. ISBN 0-19-562515-3. 
• Frederick J. Newmeyer (2005). The History of Linguistics. Linguistic Society of America. ISBN 0-415-11553-1. Arhivirano iz originala 2007-02-10. g. Pristupljeno 2007-01-17. 
• Mario Pei (1965). Invitation to Linguistics. Doubleday & Company. ISBN 0-385-06584-1. 
• Robert Henry Robins (1997). A Short History of Linguistics. London: Longman. ISBN 0-582-24994-5. 
• Pieter A. M. Seuren (1998). Western linguistics: An historical introduction. Wiley-Blackwell. ISBN 0-631-20891-7. 
• Kees Versteegh (1997). Landmarks in Linguistic Thought III: The Arabic Linguistic Tradition. London; New York: Routledge. ISBN 0-415-14062-5. 
• Randy Allen Harris (1995) The Linguistics Wars, Oxford University Press, ISBN 0-19-509834-X
• Brigitte Nerlich (1992). Semantic Theories in Europe, 1830-1930. Amsterdam: John Benjamins, ISBN 90-272-4546-0
• Brigitte Nerlich and David D. Clarke (1996). Language, Action, and Context. Amsterdam: John Benjamins, ISBN 90-272-4567-3

Spoljašnje veze

• Aristotle's Poetics (350 BCE)
• Longinus's On the Sublime (1st century CE)
• Sir Philip Sidney's Defence of Poesie (1595)
• "A Bibliography of Literary Theory, Criticism and Philology", by José Ángel García Landa
• "Some Literary Criticism quotes", by Tim Love Arhivirano na sajtu Wayback Machine (9. oktobar 2020)
• The Litcrit Toolkit
• Internet Encyclopedia of Philosophy: "Literary Theory," by Vince Brewton
• Annotated bibliography on literary theory
• Critical Literary Theory
• Introduction to Theory
• Encyclopedia of Philosophy
• Purdue OWL
• Johns Hopkins Guide